ŠTA JE PSIHOTERAPIJA?

Psihoterapija je način lečenja određenih smetnji, stanja, poremećaja  ili bolesti koje su izazvane psihološkim razlozima i podrazumeva  razgovor sa psihijatrom, psihologom ili drugim stručnjakom. Tokom ovog  procesa psihoterapeut će naučiti pacijenta kako da razume, prihvati i  adekvatno kontroliše svoja raspoloženja, osećanja, misli i postupke.  Psihoterapija Vam može pomoći u savlađivanju različitih životnih  prepreka i pronalaženju uspešnih načina za rešavanje različitih životnih  situacija usvajanjem zdravih mehanizama odbrane. Postoji više vrsta  psihoterapije i svaka ima drugačiji pristup. Koji pristup će  psihoterapeut primeniti zavisi od problema koji pacijent ima. Seansa sa  psihoterapeutom traje u proseku od 45 minuta do 1 sata.

ZAŠTO SE IZVODI?

Većina osoba koje idu na psihoterapiju nema duševno oboljenje  (psihički poremećaj), već im je mentalno zdravlje očuvano, ali su zbog  određenih životnih situacija i stresova odlučile da potraže pomoć  psihoterapeuta. Problemi zbog kojih se ljudi najčešće javljaju  psihoterapeutu su: problemi u partnerskim odnosima (razvod braka, prekid  dugogodišnje veze, lečenje steriliteta), stres na poslu, anksioznost  (nervoza) zbog različitih razloga, smrt bliske osobe, gubitak posla,  problemi sa spavanjem (insomnija) itd….

Psihoterapija može biti korisna u lečenju različitih duševnih oboljenja, i to:

• Anksioznih poremećaja (OKP-opsesivno-kompulzivni, panični, post-traumatski stresni poremećaj)
• Poremećaja raspoloženja ( depresija ili bipolarni poremećaj )
• Bolesti zavisnosti (alkoholizam, narkomanija ili zavisnost od kockanja)
• Poremećaja u ishrani (anoreksija ili bulimija)
• Poremećaja ličnosti (graničnog poremećaj ličnosti ili zavisni poremećaj ličnosti)
• Šizofrenije i drugih psihotičkih poremećaja (psihički poremećaji kod kojih dolazi do gubitka kontakta sa realnošću)

KAKO SE IZVODI?

• Tokom ovog vida terapije psihoterapeut podstiče pacijenta da govori  o svojim mislima, osećanjima, različitim problemima i životnim  poteškoćama. Dešava se da je pacijentima neprijatno ili neugodno da  govore o svojim problemima i osećanjima. Uloga psihoterapeuta je da  tokom procesa psihoterapije pomogne pacijentu da ovaj problem prevaziđ i  da razgovor o ličnim stvarima bude manje neugodan.
• Psihoterapeut  može pacijentu tražiti da uradi “domaći zadatak” – koji najčešće  predstavlja neku praktičnu veštinu ili praktični našin rešavanja  problema koji terapeut želi da pacijent nauči i zapamti.
• Pacijent ne treba oklevati u postavljanju pitanja psihoterapeutu.

POTENCIJALNI RIZICI

Tokom terapije zbog intenzivnog emocionalnog doživljaja teme  razgovora, pacijent ponekad može plakati, biti uznemiren ili osećati  bes. Takođe,normalno je da posle seansi pacijent ponekad oseća psihičku  ili fizičku iscrpljenost.

PRIPREMA

Psihoterapija se sprovodi kod osoba koje ispunjavaju nekoliko osnovnih uslova:

• imaju smetnje u čijoj su pozadini psihološki uzroci.
• svesni da im je potrebna stručna pomoć.
• motivisani su da ovim putem ublaže ili otklone svoje tegobe i patnje.
• žele da na iskren, istinit i otvoren način govore o sebi i svojim problemima.

POVERENJE

Razgovori pacijenta i psihoterapeuta i sadržina istih su strogo poverljivi.