Месец: јул 2019.

“Big Five” test u proceni poslovne adekvatnosti i pojedinih crta ličnosti

“Big Five” model pretpostavlja postojanje pet bazičnih dimenzija koje leže uosnovi osobina ličnosti otkrivenih kako prilikom analize prirodnih jezika, tako i analizepsiholoških mernih instrumenata. Te dimenzije su: Neuroticizam, Ekstraverzija, Otvorenost, Saradljivost i Savesnost.

NEUROTICIZAM

(N) Prvi domen ličnosti razlikuje prilagođenost ili emo-cionalnu stabilnost od neprilagođenosti i neuroticizma. Mada kliničari razlikuju veliki broj aspekata emocionalne patnje (od socijalne fobje preko agitirane depresije do graničnog (borderlajn) hostiliteta, istraživačke studije ukazuju na činjenicu da su individue koje su sklone nekom od tih emocionalnih stanja ujedno sklone i drugima. Opšta tendcencija da se dožive negativni afekti kao strah, tuga,uznemirenost, gnev, krivica i povređenost je srž ovog domena. Muškarci i žene visoki na N skloni su iracionalnim idejama, slabije kontrolišu svoje impulse i imaju slabije kapacitete za prevladavanje stresnih situacija. Individue koje imaju nisko N su emocionalno stabilne, staložene, relaksirane, u stanju su da se suoče sa stresnimsituacijama bez ekscesne panične uznemirenosti.

EKSTRAVERZIJA

(E) Ekstraverti su socijabilni, no to nije jedina njihova karakteristika. Pored toga što vole ljude i preferiraju velike grupe i skupove, ekstraverti su asertivni, aktivni i pričljivi. Oni vole uzbuđenje i stimulaciju, i po prirodi su veseli. Optimistični su i puni energije. Introverti su rezervisani (što ne znači da su nedruštveni), nezavisniji i umereniji (što ne znači letargični i lenji).

OTVORENOST

(O) Podrazumeva aktivnu imaginaciju, estetsku senzitivnost, intraceptivnost, preferenciju različitosti, intelektualnu radoznalost i nezavisnost mišljenja. Individue otvorenog duha su radoznale kako za zbivanja u unutrašnjem svetu tako i za zbivanja u spoljašnjem svetu, njihovi su životi bogatiji doživljajima. One su sklone eksperimentisanju, novim idejama i nekonvencionalnim vrednostima. Mnogo intenzivnije doživljavaju kako pozitivne, tako i negativne emocije u odnosu na osobe zatvorenog duha. One su nekonvencionalne, voljne da autoritet dovode u pitanje, spremne da prihvate nove etičke, socijalne i političke ideje, što naravno ne znači da su neprincipijelne. Osoba otvorenog duha može se pridržavati sistema vrednosti koji usvoji isto tako dosledno i ogovorno kao i tradicionalista. Ova otvorenost duha nije ekvivalent inteligencije, mada je u osrednjoj vezi sa indeksima obrazovnog statusa i merama inteligencije. Otvorenost duha je u najvišoj vezi sa jednim aspektom inteligencije tzv. divergentnim mišljenjem. Muškarci i žene koji su niski na O su konvencionalni u ponašanju i konzervativnog izgleda i držanja. Oni preferiraju poznato u odnosu na novo, a emocionalne reakcije su im ponešto prigušene. Ovi ljudi imaju uža i manje intenzivna interesovanja. Mada postoji tendencija da budu socijalni i politički konzervativci, ljudi zatvorenog duha nisu autoritarne ličnosti. Zatvorenost duha jednostavno ne implicira hostilnu netolerantnost ili autoritarnu agresivnost. Mada otvorenost duha može izgledati kao zdravija, poželjnija i zrelija osobina od zatvorenosti duha, vrednost jednog ili drugog pola ove osobine uslovljena je okolnostima u kojima se osoba nalazi.

SARADLJIVOST

(A) Isto kao i Ekstraverzija, Saradljivost je pre svega dimenzija interpersonalnih tendencija. Saradljiva osoba je bazično altruistična. Ona simpatiše i saoseća sa drugim ljudima, ima potrebu da im pomogne i veruje da će i drugi ljudi prema njoj biti isto tako velikodušni. Osoba niska na A je egocentrična, skeptična u pogledu namera drugih ljudi, antagonistički i takmičarski nastrojena. Nisko A je u vezi sa narcističkim, antisocijalnim i paranoidnim poremećajima ličnosti, dok je visoko A u vezi sa poremećajima zavisnosti.

SAVESNOST

(C) Sposobnost kontrole impulsa je pre svega u vezi sa domenom N. No, individualne razlike u procesima planiranja, organizacije i izvršavanja zadataka kao aspekata samokontrole su osnova domena savesnosti. Savesne individue su snažne volje, uvek su usmerene ka nekom cilju, skrupulozne, tačne i pouzdane. Na pozitivnom polu, visoko C je povezano sa akademskim i profesionalnim uspehom: no, na negativnom polu visoko C je povezano sa iritirajućom sitničavošću, kompulzivnom urednošću ili radoholičarskim ponašanjem. Osobe niske na C nisu obavezno amoralne, ali su svakako moralni principi koje su usvojili za njih manje obavezujući, baš kao što su i daleko bezbrižnije kada je u pitanju rad koji vodi nekom cilju. Postoji evidencija da su ovakve osobe u većoj meri hedonisti, kao i da su više zainteresovane za seks.

Šta je asertivnost i zašto je bitna?

Čovek je društveno biće za čiji su optimalni rast i razvoj važni odgovarajući međuljudski odnosi, čiji kvalitet zavisi od komunikacijskih veština ličnosti. Jedna od dobrih i pozitivnih komunikacija je asertivna komunikacija.

Asertivnost u engleskom jeziku označava spremnost pojedinca da potvrdi, zaštiti ili odbrani svoja prava, da istupi samouvereno i zauzme stav. Asertivnost se najčešće pojašnjava u kontekstu dva kvalitativno drugačija oblika međuljudskog ponašanja – pasivnog i agresivnog.

Prednosti asertivne komunikacije su: pojedinac se oseća dobro u odnosu sam sa sobom i u odnosu na druge, povećanje samopoštovanja, pomaže u po­stizanju ciljeva, smanjuje anksioznost, pruža mogućnost slobodnog izbora u životu, omogućava izražavanje svim kanalima komunikacije, pomaže boljem upravljanju stresom.

Osnovno pravo u asertivnosti je da ličnost ima pravo da se izrazi i zauzme za sebe. Iz ovog prava su izvedena druga prava. Postoji više tipova asertivnosti: bazična, empatična, eskalirajuća, konfrontirajuća i dr.

Asertivna komunikacija se može naučiti na asertivnim treninzima koji podrazumevaju primenu različitih tehnika, kao i sticanjem i razvijanjem asertivnih veština kroz praksu.

Važno je znati: ne rađamo se sa genom za asertivnost, već je to veština koja se uči i stiče. To je i oblik ponašanja u društvenim interakcijama u kojima izražavamo svoje mišljenje, želje i osećanja. Pomaže nam da bolje funkcionišemo u svim sferama života, da smanjimo stres, da izrazimo svoje neslaganje a da ne ‘zapadnemo’ u nekonstruktivne konflikte, da se snađemo u neugodnim situacijama i izađemo na kraj sa ‘teškim’ ljudima, da izbegnemo manipulaciju.

Asertivnost je pitanje izbora pojedinca.

Kako prepoznati hiperaktivnost (ADHD) kod deteta

Teškoće da se sedi mirno kada se to od njih očekuje, brbljivost, upadanje drugima u reč, sukobi sa decom u vrtiću, “pentranje”po …

Put do duhovnog mira. Zašto meditacija?

Meditacija nije laka. Ona zahteva vreme i energiju. Ona sem toga zahteva upornost, odlučnost i disciplinu. Takođe, zahteva …

“Big Five” test u proceni poslovne adekvatnosti i pojedinih crta ličnosti

“Big Five” model pretpostavlja postojanje pet bazičnih dimenzija koje leže uosnovi osobina ličnosti otkrivenih kako …