Категорија: Aktuelnosti i dešavanja

Kako se relaksirati i izboriti sa stresom?

Kako se relaksirati i izboriti sa stresom?

Kako se relaksirati i izboriti sa stresom?

Smatra se da je u danjašnjim uslovim gotovo nemoguće biti van uticaja stresora i stresnih situacija. I pored toga, postoje osobe koje izlaze na kraj sa ovakvim načinom života i kod kojih posledice stresa ne možemo utvrditi ili su minimalne. Sa druge strane, značajan je procenat onih koji podležu negativnom uticaju stresa i kod kojih možemo verifikovati somatske i/ili psihološke posledice. Koji će ishod biti, zavisi od nekoliko činioca. Najpre, veoma je važan sam stresor i njegove karakteristike. Takođe, važan je i intenzitet i dužina stresne reakcije. Od bitnog značaja je i struktura same ličnosti, pa govorimo o vulnerabilnoj i na stres otpornoj ličnosti. Osim urođenih karakteristika, bitno je da li osoba ima u svom repertoaru veštine koje joj mogu pomoći u prevladavanju stresnih situacija. Ove veštine se obično stiču tokom života i ono što je veoma važno, mogu se ciljano naučiti.

Ukloniti stres ili?

Prema tome, u borbi protiv stresa možemo se usmeriti sa jedne strane na otklanjanje stresa ili, sa druge, na jačanje ličnosti i na neutralizaciju eventualnih posledica. S obzirom da je veoma teško, a povremeno i nemoguće uticati na pojavu stresora i stresnih situacija, da ih je u većini slučajeva vrlo teško izbeći, u preventivnom ali i terapijskom pristupu ovom problemu, dominantno se oslanjamo na jačanje ličnosti i na osposobljavanje da se sa stresom izbori na adekvatan način. Ako su zdravstvene posledice već prisutne, pored rada na jačanju ličnosti, primenjuju se i specifične psihološke i somatske intervencije. Cilj intervencija je da se neutrališe ili bar ublaži negativno dejstvo stresa.

Prevencija stresa

U sklopu preventivnih mera primenjujemo brojne psihoterapijske metode koje uče vulnerabilne osobe veštinama prevladavanja stresa i jačaju odbrambenu sposobnost klijenta. Radi se o veštinama poput onih koje pomažu osobi da povrati (ili stekne) samopouzdanje, da poveća samovrednovanje i veru u sopstvene snage (tzv. asetivni trening), da nauči da rešava probleme na najadekvatniji način, da planira korake unapred (tzv. “problem solving”), da nauči da planira vreme (a ne da stalno bude u zakašnjenju sa rokovima što podiže tenziju i deluje stresogeno).

Jedna od tehnika kojoj daju posebno mesto u prevenciji, ali i tretmanu stresa i posledica stresa je relaksacija. Ona predstavlja efikasnu metodu koju mogu primeniti i zdrave i obolele osobe. Relaksacija doprinosi jačanju otpornosti ličnosti i u isto vreme redukuje nivo stresa i ublažava intenzitet psiholoških i fizioloških korelata stresa. Postoje brojni načini za postizanja stanja relaksacije. U medicini se dominantno koriste dve tehnike i to progresivna mišićna relaksacija (PMR) i autogeni trening. Pored toga, mogu se primeniti joga, meditacija, pravilne fizičke vežbe, pravilno disanje i druge tehnike.

Od velike pomoći u terapiji mogu biti i vežbe disanja koje uglavnom deluju na smirenje simptoma povezanih sa hiperaktivnošću simpatičkog nervnog sistema. Nabrojane tehnike i još mnoge druge deo su kognitivno-bihejvioralne psihoterapije REKBT, koja predstavlja metodu izbora za borbu protiv stresa i njegovih posledica.

Primena relaksacionog treninga

Brojna istraživanja su potvrdila pozitivno dejstvo relaksacije na smirenje stresnih reakcija. Najveći broj istraživanja je bio usmeren na proučavanje efikasnosti relaksacionog treniga u redukciji fizioloških parametara poput krvnog pritiska, učestalosti srčanog rada, brzine disanja i elektrodermalne provodljivosti. Pokazalo se da je relaksacioni trening uspešan u redukciji i normalizaciji određenih somatskih reakcija u organizmu koje su indukovane stresom. Tu se najpre misli na stabilizaciju srčanih funkcija i disanja, opuštanje mišića. Takođe je potvrđeno pozitivno dejstvo u redukciji anksioznosti, ljutnje, depresivnosti i osećanja umora, kao i subjektivnog doživljaja osobe da je pod stresom. Relaksacioni trening je pokazao efikasnost u terapiji pojedinih psihijatrijskih poremećaja poput paničnog poremećaja, generalizovanog anksioznog poremećaja, fobičnih poremećaja, poremećaja sna, somatizacionog poremećaja i drugih stanja.

Istraživanja u vezi relaksacionog treninga

Istraživanja su pokazala da je relaksacioni trening veoma korisna metoda i kod pacijenata sa određenim somatskim tegobama i oboljenjima, poput pacijenata sa glavoboljom, kod obolelih od HIV-a, pojedinih vrsta kancera, sa srčanim oboljenjima, astmom i sl. Posebno su značajni rezultati studija u kojima se nedvosmisleno utvrdilo da relaksacioni trening deluje na opadanje nivoa salivatornog kortizola koga još nazivaju i “hormonom stresa”. Povišene vrednosti kortizola su odgovorne za mnoga neželjena dejstva stresa, a posebno se ističe njegovo negativno dejstvo na imuni sistem. S obzirom na navedene rezultate studija, autori zaključuju da relaksacioni trening indirektno može imati pozitivno dejstvo na imunološke funkcije kod pacijenata, koje takođe mogu biti poremećene tokom stresne reakcije.

Studije

Interesantna je i studija u koju su Hewson-Bower i Drummond (1996) pronašli da kod dece nakon relaksacionog treninga raste koncentracija sekretornog imunoglobulina A (sIgA). Do porasta sIgA nije došlo u kontrolnoj grupi mališana. Viši nivoi sIgA su povezani sa povećanom otpornošću prema respiratornim infekcijama. Podaci govore da su mališani sa nižim vrednostima sIgA bili skloniji respiratornim infekcijama. Autori smatraju da primenom relaksacionog treninga kod zdrave i učestalo bolesne dece možemo podići otpornost i prevenirati ova stanja.

Dokazano je i da relaksacioni trening utiče na moždanu aktivnost merenu EEG parametrima. Recimo, kod osoba koje imaju smetnje spavanja uglavnom dominiraju brzi beta moždani talasi, koji su znak povišene pobuđenosti CNS-a (zbog čega se i javlja nesanica). Nakon primenjene relaksacije, smanjuje se njihova učestalost i raste učestalost teta talasa, koji su karakteristični za fazu uspavljivanja. Ove promene su korelirale sa poboljšanjem insomnije.

Mehanizam dejstva progresivne mišićne relaksacije

Tehniku progresivne mišićne relaksacije je prvi opisao Dr. Edmund Jacobson (1930) i bazirao je na pretpostavci da mentalna relaksacija prirodno proizilazi iz fizičke relaksacije. S obzirom da nije moguće da u isto vreme budemo i relaksirani i napetih mišića, ideja je da smanjenjem mišićne napetosti indukujemo mentalnu relaksaciju (princip recipročne inhibicije). Proces relaksacije mišića se neminovno postiže, obzirom da se mehanizam bazira na fiziologiji mišića. Uvek kada se mišić kontrahuje, on će težiti da se vrati u relaksirano stanje. Kada se nađe u stanju relaksacije i posledičnog smanjenja elektroneuralne aktivnosti to predstavlja “poruku” koja se prenosi refleksnim lukom do određenih centara u CNS.

Za jednog od njih (hipotalamus) ovo predstavlja biofeedbeck informaciju nakon čega se aktivira parasimpatikus ne bi li redukovao protok kiseonika kroz relaksirane mišiće (zbog smanjenja potrebe), redukovao rad srca i sl. Porastom aktivnosti parasimpatikusa, kao što je poznato, opada aktivnost simpatikusa čiji je tonus povećan tokom stresnih reakcija. Na taj način dolazi do redukcije fizioloških parametara stresne reakcije, osećanja telesne opuštenosti i mentalne relaksacije.

Progresivna mišića relaksacija

Vežbe relaksacije se uče relativno jednostavno i brzo. Najbolje i najlakše se nauče uz edukovanog terapeuta, ali je moguće i uz pomoć audio kaseta na kojima su snimljene instrukcije. Mogu biti od velike pomoći lekarima (posebno lekarima opšte prakse i psihijatrima) kao pomoćna terapijska metoda u mnogim stanjima. Ono što je važno napomenuti je da se radi o veštini koja se može naučiti, ali da je kao i za svaku drugu veštinu koju smo do sada savladali (poput vožnje bicikla i plivanja), potrebno vreme dok se izvežba i dok ne postane automatizovana radnja. Ako se u tome uspe, onda će se relasacija primenjivati bez većeg razmišljanja o tehnici, što je veoma bitno u stanjima visoke anksioznosti.

Važno je istaći da postoji jedan mali procenat osoba koje imaju paradoksalnu reakciju na relaksaciju, odnosno da im relaksacioni trening povećava nivo napetosti i anksioznosti. U prevladavanju ovog problema ponekad je korisno da se postepeno povećava vreme vežbanja relaksacije, ali je ponekad neophodno takve osobe isključiti iz daljeg relaksacionog tretmana. Smatra se da su relaksacione vežbe kontraindikovane kod osoba obolelih od shizofrenije i opsesivno-kompilzivnog poremećaja. Od somatskih bolesnika, relaksaciju sa kontrakcijom mišića ne treba primenjivati kod pacijenata sa izuzetno visokim vrednostima krvnog pritiska. Pre nego što se započne sa vežbama relaksacije daju se opšte instrukcije o izvođ enju tehnike.

Vežbe pravilnog disanja

Vežbe disanja imaju relaksaciono svojstvo koje je po krajnjim efektima, veoma slično relaksacionom treningu. Izvode se veoma lako, ali je kao i za relaksaciju potrebno da se redovno vežbaju kako bi postale automatizovane reakcije. Veoma su korisne kod paničnih ataka i kod osećanja psihomotorne napetosti, ali i za sva stanja praćena anksioznošću. Svaku vežbu treba ponavljati otprilike oko 5 minuta. Bilo bi idealno ako se vežbaju svakodnevno i to, što više puta.

Budite samopouzdani – samopouzdanje

Lepše ćete se osećati. Asertivnost je oblik ponašanja u kome dominira samopouzdanost. Asertivnost je i veština koja pomaže osobi da se adekvatno (pravilno) postavi u očuvanju sopstvenih prava, a da ne naruši tuđa prava, da bez nelagodnosti ispolji sopstvena osećanja, te da dostigne svoje ciljeve i interese. Nizak nivo asertivnosti se ispoljava kroz defanzivno ili agresivno ponašanje. U stručnoj, psihijatrijskoj literaturi, nizak nivo asertivnosti se uglavnom povezuje sa socijalnom fobijom. Živeti pod pritiskom današnjice, priznaćete nije lako. Ogroman broj ljudi se nalazi stalno pod stresom. Većina njih je u neprekidnom kontaktu sa drugim osobama, bilo da se radi o poslovnim prijateljima, kolegama, komšijama, članovima porodice i sl. U slučaju nastanka konfliklnih situacija tokom susretanja sa ljudima, dobre komunikacione veštine su od neprocenjive važnosti. Konflikti su veoma čest uzrok stresa, ali ako smo vešti u prevazilaženju konflikta, veći deo posla u borbi protiv stresa je obavljen.

Kako naučiti asertivnost?

Pa, reći ćete — lako je to reči, ali kako to postići i uraditi. Šta treba da uradim, s obzirom da se uvek povučem da ne bi došlo do još većih komplikacija. Ne umem da kažem „ne“ jer mislim da bi se moji prijatelji naljutili na mene. Ili, da zamolim nekog da ne radi ono što mi smeta jer bi ga uvredio. Kako da kažem partneru da me je njegovo kašnjenje na večeru povredilo, možda će me nakon toga napustiti. Svi će pomisliti kakvo sam ja džangrizalo, ako reklamiram dovoljno ne ispečenu šniclu u restoranu, iako ne mogu takvu da pojedem.

Ono što zaostaje posle ovakvih sitaucija u kojima nam je ponestalo samopouzdanja, je gorak ukus nezadovoljstva i razočaranosti. Osećate se loše, napeto i neraspoloženo. A ono što je najbitnije — niste dobili ono što ste želeli i što vam s pravom pripada. Izgubili ste puno, a najpre sebe i svoju ličnost. Neko drugi bi to pokušao da razreši na sasvim suprotan način. Vikao bi, posvađao se, lupio rukom o sto, napravio scenu. I ova krajnost u ponašanju dovodi do veoma neprijatnih osećanja, ali sada izazvana u drugoj osobi – u sagovorniku. Krajnji rezultat je ipak poražavajući za samu agresivnu osobu, s obzirom da se agresijom ne rešavaju konflikti već se samo produbljuju, dok se u sagovorniku izaziva agresija.

Agresija ili asertivnost

Negativni učinak agresije je i to što dovodi i do odbacivanja od strane drugih. Pored ove dve krajnosti u ponašanju, neki ne vide druge mogućnosti, te i rešenje za konfliktne situacije. Upravo je to pogrešno. Boljeg rešenja, naravno, ima i zove se asertivnost. I ono što je najvažnije, ako je nemamo u svom repertoaru ponašanja možemo je naučiti. Ova veština nam može pomoći da kvalitetnije živimo. I još važnije – da se bolje osećamo. Umesto zaključka o sresu možemo da naglasimo da za borbu protiv stresa preporučuju se šetnje, druženje, fizička aktivnost i provođenje što više vremena sa dragim osobama, te posvećivanje pažnje hobijima, odnosno svemu onome što nas ispunjava osećanjem zadovoljstva.

Stres i moderan način života

Savremen način života, posvećenost poslovnim i privatnim obavezama, neosporno ostavljaju sve manje vremena za praktičnu primenu pomenutih saveta lekara. Ako se zna da je stres uzročnik ne samo oboljenja, psihičkih, fizičkih ili psihofizičkih, već negativno može da utiče i na sve iz našeg okruženja (prijatelje, porodicu, posao…), onda se svakako treba boriti i pravovremeno reagovati i na najmanje simptome nepoželjnog stanja. Stres je često uzročnik mnogih bolesti zavisnosti (alkoholizam ili narkomanija…). Ne treba se ustručavati i tražiti pomoć stručnjaka pri pojavi prvih simtoma stresa, niti se libiti da se početni problem terapijski prevaziđe.

Oslobodite se stresa i ostanite zdravi uz primenu REKBT psihoterapije, tehnika relaksacije, pravilnog disanja i Mindfuless meditacije, kao i pravilnih fizičkih vežbi istezanja. Naučite sve ove tehnike od psihoterapeuta. Zakažite seansu već danas.

Prijavite se na radionice i seminare šumske antistres terapije koja vam pomaže da se oslobodite stresa i emotivnih poremećaja – www.asocijacijaforest.com

Iz knjige: PSIHOPATOLOGIJA SVAKODNEVNOG ŽIVOTA, Prof. dr MARKO MUNJIZA

Seksualnost i poremećaji seksualnosti. Psihoseksualne disfunkcije.

Seksualnost i poremećaji seksualnosti. Psihoseksualne disfunkcije.

Poremećaji ove kategorije su uglavnom kvantitativne prirode i klasifikuju se kao:

  1. Psihoseksualne disfunkcije
  2. Parafilije
  3. Poremećaji identiteta roda (transseksualizam)

Nekada su se psihoseksualne disfunkcije nazivale kvantitativnim, a parafilije kvalitativnim poremećajima seksualnog nagona. Parafilije su se dalje delile na: seksualne inverzije (“pogrešan” izbor seksualnog partnera – homoseksualizam, pedofilija, zoofilija – “ispravan” izbor bila bi osoba suprotnog pola odgovorajućeg uzrasta) i seksualne perverzije (neuobičajena realizacija seksualnog nagona – sadizam, mazohizam, voajerizam, ekshibicionizam – uobičajena bi bila imissio penis in vaginam).

Psihoseksualne disfunkcije

  1. Poremećaj seksualne želje  
  2. Nedovoljnost ili gubitak polne želje – Insuficientia sive perdito desiderii sexualis, pri čemu odsustvo seksualne želje ne isključuje seksualno uživanje ili uzbudjenje, ali će se seksualna aktivnost redje započinjati.
  3. Psihoseksualna averzija – odvratnost prema polnom uživanju i odsustvo polnog uživanja (Aversio et anhedonia sexualis) – odbijanje svakog ili skoro svakog polnog kontakta sa seksualnim partnerom. Često su takve osobe bile žrtve seksualnog zlostavljanja. Ovo je povezano sa intenzivnim emocijama i izaziva strah ili anksioznost u tolikoj meri da se izbegava svaka seksualna aktivnost.
  4. Psihoseksualna disfunkcija sa pojačanom seksualnom željom – preterani polni nagon (Cupido sexualis enormis) – nimfomania/satyriasis

Poremećaji seksualne želje se javljaju kod 35% žena i 16% muškaraca.

  • Poremećaji seksualnog uzbudjenja
  • Psihoseksualna disfunkcija sa inhibovanim seksualnim uzbudjenjem kod žene – neuspešnost genitalnog odgovora – Insufficientia cupidinis genitalis
    • Frigidnost – odsustvo vlaženja i lubrikacije kod žene (1/3)
    • Impotencija – odsustvo erekcije kod muškarca (povremeno 1/5 do ¼ povremeno ima odsustvo seksualnog uzbudjenja)

Po nekim istraživanjima oko 50% populacije ima teškoće u seksualnom funkcionisanju.

Uzroci poremećaja seksualnog uzbudjenja

Medju uzroke ovih poremećaja svrstavaju se intrapsihički konflikti, strah od neuspeha, interpersonalni problemi u komunikaciji, partnersko loše uslovljavanje, naporan rad, gubitak privatnosti i prilike za seksualnu aktivnost, religijski tabui, neadekvatno seksualno vaspitanje.

U obzir dolaze i odnos prema masturbaciji, kažnjavanje u adolescenciji, seksualno zlostavljanje, stepen informisanosti. Alkohol izaziva atrofiju testisa, ima negativno dejstvo na erektilnu funkciju, a slične efekte imaju i druge PAS.

Impotencija je psihogenog porekla ukoliko je erekcija moguća: masturbacijom, u snu, ako je prisutna jutarnja erekcija ili sa drugom partnerkom.

  • Poremećaji orgazma
  • Anorgasmus psychogenes – psihoseksualna disfunkcija sa inhibovanim orgazmom kod žena
  • Anorgasmus psychogenes – psihoseksualna disfunkcija sa inhibovanim orgazmom kod muškaraca

Dijagnoza anorgazmije se postavlja u situacijama kada postoji diproprcija u odnosu na starost i stepen primljene stimulacije. U nekim situacijama izostaje ejakulacija pri seksualnoj realizaciji pri čemu ista postoji pri masturbaciji (tada se u terapiji savetuje fantaziranje da je falus u vagini).

  • Ejaculatio praecox – psihoseksualna disfunkcija sa prevremenom ejakulacijom

Kod žena se ovaj poremećaj ne analizira jer nije utvrdjen kao takav, s obzirom na odsustvo produžene fiziološke refraktarnosti. Prevremena ejakulacija se manifestuje kao stalna ili ponovljena ejakulacija uz minimlnu seksualnu stimulaciju, pre penetracije, ili kratko po penetraciji, ili jednostavno kada to osoba ne želi. Radi se o nesposobnosti kontrole dovoljno dugo da bi oba partnera uživala (“plato” faza je maksimalno kratka ili nedostaje).

  • Dyspareunia non organica – psihoseksualna disfunkcija sa funkcionalnom dispareunijom

Predstavlja pojavu bola tokom koitusa, pri čemu za ovo stanje ne postoji organski uzrok (radi se o psihogenom bolu).

  • Vaginismus non organicus, psychogenes – psihoseksualna disfunkcija sa funkcionalnim vaginizmom

Predstavlja ponovljeni ili stalni nevoljni spazam muskulature spoljne trećine vagine kod žena za vreme seksualne aktivnosti

Psihoseksualne disfunkcije mogu biti opšte ili situacione (samo sa odredjenim partnerom).

Uzroci seksualnih problema

  • Greške u vaspitanju
  • Specifičan odnos prema roditelju istog ili suprotnog pola
  • Strah od trudnoće ili polnih bolesti
  • Strah od neuspeha
  • Konflikt oko seksualnog identiteta
  • Fiksacija i regresija na nivo infantilnog seksualizma
  • Pogrešno uslovljavanje
  • Traumatično prvo seksualno iskustvo
  • Genetski slab seksualni nagon
  • Ignorisanje važnosti seksualne tehnike
  • Upotreba “održava”, a prekid “gasi” tu funkciju
  • Somatske bolesti (1/3 do ½ muškaraca dijabetičara ima sex disfunkcije)
  • Zloupotreba i zavisnost od alkohola i drugih PAS

Terapija seksualnih disfunkcija

Lečenje je farmakološko i psihoterapijsko. DA povećava, a 5HT smanjuje seksualnu aktivnost.

Osnovni psihoterapijski postulati su:

  • Oba partnera treba da učestvuju u psihoterapijskom procesu
  • Partneri se podstiču da kvalitetnije i iskrenije komuniciraju, posebno na nivou erotskih želja
  • Dobijaju edukaciju o anatomiji i fiziologiji polnih organa i samog seksualnog odnosa
  • Dobijaju zadatke “korak po korak” najmanje tri nedelje radeći sa muško-ženskim koterapeutima

Izvor: Udžbenik psihijatrije

Dr Milan Popović

Doktor medicine, RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972

Da li želite da budete obavešteni na email svaki put kada se pojavi nov zanimljiv tekst na mom Blog-u?

Ukoliko je odgovor DA, prijavite se na moju mailing listu…

[email-subscribers-form id=“2″]

Šumska terapija smanjuje stres, pojačava imunitet i leči – Asocijacija Forest

Šumska terapija smanjuje stres, pojačava imunitet i leči – Asocijacija Forest

Šumska terapija smanjuje stres, pojačava imunitet i leči – Asocijacija Forest

Zdravlje je najveće bogatstvo, rekao je jednom davno čuveni Ciceron, najsvestraniji um antičkog Rima.

Brojni su faktori savremenog doba koji ne samo da narušavaju fizički, mentalni i duhovni aspekt zdravlja, izazivajući ozbiljne bolesti, već dovode i do poremećaja u skladnom funkcionisanju pojedinca i društva u celini.

Zdravlje je ono što svima bar pomalo nedostaje. To je stanje fizičke, mentalne i duhovne harmonije. Balans unutar čoveka i ravnoteža između čoveka i prirode.

Svi aspekti zdravlja uzajamno su povezani i međusobno su zavisni. Nema dobrog telesnog zdravlja bez mentalne, emocionalne i duhovne ravnoteže i mira, niti psihičke stabilnosti i osećaja sreće bez očuvanog fizičkog zdravlja. Fizička aktivnost, kvalitetan san, pravilna ishrana, čist vazduh i voda, svetlost i odsustvo stresa direktno utiču na naše zdravlje. Očuvana priroda iz koje smo nastali, jedan je od bitnih faktora sveukupnog zdravlja čoveka.

Postoji u svetu, a i kod nas, jedan jedinstven pogled na zdravlje i integrativni pristup lečenju i prevenciji. Zdrava i očuvana priroda i šume nužan su faktor zdravlja. Spoj čoveka i čiste prirode, daje odlične rezultate u smislu prevencije, očuvanja i unapređenja apsolutno svih aspekata zdravlja.

Kupanje u šumskom vazduhu

Tradicija koja se u drevnom Japanu naziva „Shinri-ioku“, ili tzv. kupanje u šumskom vazduhu jeste veoma efikasan prirodni metod za jačanje imuniteta i smanjenje stresa. Shinrin-ioku znači kupanje u šumskoj atmosferi ili konzumiranje šume kroz naša čula. Šetnja šumom i kupanje u šumskom vazduhu dovode do jačanja imuniteta kod ljudi i sprečavaju pojavu raka i drugih hroničnih bolesti.

Šumsko drveće i ostale biljke u šumi u vazduh ispuštaju fitoncide i negativne jone. Fitoncidi su antimikrobna organska jedinjenja koja uništavaju viruse, bakterije i gljivice. Hodajući šumom udišemo fitoncide što dovodi do značajnog poboljšanja zdravlja.

Naučna istraživanja pokazala su da šuma veoma pozitivno deluje na hormone u telu. Aromatični mirisi koje proizvodi drveće u šumi povezani su sa antiinflamatornim, antitumorskim i drugim korisnim uticajima na telo i mozak. Šetnja kroz šumu podstiče kreativnost i priziva pozitivne misli, pojačava pažnju, koncentraciju i pamćenje, poboljšava raspoloženje, što je vrlo važno za fizičko i psihičko zdravlje.

Kada su naučnici testirali ljude pre i nakon dvosatne šetnje šumom, pronašli su kod svih značajno povećanje broja T ćelija imunog sistema. Ispitanicu su imali niži krvni pritisak, osećali su smirenost i bili lepo raspoloženi, oslobođeni stresa.

Dok čovek boravi u šumi, bilo da sedi ili hoda, njegov dah sjedinjuje se sa fitoncidima. Ova jedinjenja toliko su snažna da se u organizmu zadržavaju i do dva meseca održavajući naš imuni sistem jakim i u optimalnom stanju.

Pojačava imunitet

Naučnici iz Japana utvrdili su da boravak u šumi pojačava imunitet, koji je važan za sprečavanje pojave raka, virusnih i bakterijskih infekcija, autoimunih bolesti kao i drugih hroničnih bolesti. Pored toga što šetnja šumom oslobađa od stresa, ona doprinosi smanjenju krvnog pritiska i usporava ubrzani rad srca usled drugih bolesti.

Dobro je poznata stvar da se svi osećamo veoma lepo u prirodi. Boravak u prirodi vraća nam raspoloženje, energiju i vitalnost, osvežava nas i podmlađuje.

Inspirisan postojećim tradicionalnim metodama u lečenju, došao sam na ideju o integraciji psihoterapije, majndfulnes meditacije, kao i fizičke aktivnosti u drevni japanski metod nazvan „kupanje u šumskom vazduhu“. Tako se postižu naučno proverljivi i još značajniji i dugotrajniji pozitivni efekti šumske terapije na mentalno, fizičko i duhovno zdravlje ljudi.

Šta je to šumska terapija

Šumska psihoterapija podrazumeva boravak u šumi, fizičku aktivnost, meditaciju i psihoterapiju koji zajedno daju odlične rezultate kada je očuvanje zdravlja u pitanju.

Razgovori sa psihoterapeutom i majndfulnes meditacija u šumi, na čistom vazduhu, prepunom fitoncida i negativnih jona, dovode naše telo i um u stanje ravnoteže.

Više od 40 godina naučnih ispitivanja izvršenih u Japanu potvrdilo je da se ovakav integrativni terapeutski pristup pokazao veoma efikasnim za stabilizaciju krvnog pritiska, smanjenje stresa, stimulisanje imunog sistema, regulaciju šećera u krvi, smanjenje bola, eliminaciju umora, poboljšanje polne i seksualne funkcije, lečenje astme, alergija i bronhitisa.

Brojni su pozitivni efekti ovakve terapije na poboljšanje pažnje, koncentracije i pamćenja, rehabilitacije nakon operacija i bolesti, tretmana emocionalnih poremećaja, lečenja anksioznosti, straha, paničnih napada i depresije, postizanja boljeg kvaliteta sna, podsticanje životnog elana i motivacije. Zahvaljujući Šumskoj psihoterapiji, telo, um i duh dovode se u stanje balansa i homeostaze.

Uz „Shinrin-ioku“  principe lečenja iz Japana, služeći se integrativnim pristupom u medicini i uz podršku naučnih istraživanja, kao i veština meditacije i psihoterapije, nastaje prostor za formirnje Šumske terapije i psihoterapije kao okvira za razvoj zdravstvenog turizma u Srbiji.

Šumska terapija i psihoterapija namenjena je svima: mladim i starijim ljudima, muškarcima i ženama, zdravim i onim koji žele da poboljšaju zdravlje zbog bolesti.

Spoj tradicije i moderne terapije u prelepom šumskom ambijentu jeste privilegija i mogućnost svakog čoveka i njegov individualni put ka zdravlju, sreći i blagostanju.

Unapredite zdravlje, smanjite stres, poboljšajte imunitet kroz naš program Unapređenja zdravlja

Dr Milan Popović
doktor medicine i RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Predsednik Asocijacije prirodne i šumske medicine – Forest

Mob: 061/180 1972


Da li želite da budete obavešteni na email svaki put kada se pojavi nov zanimljiv tekst na mom Blog-u?

Ukoliko je odgovor DA, prijavite se na moju mailing listu…

[email-subscribers-form id=“2″]


Zagađen vazduh dovodi do psihičkih i neuroloških oboljenja kod dece i odraslih

Zagađen vazduh dovodi do psihičkih i neuroloških oboljenja kod dece i odraslih

Naučno je potvrđeno da zagađen vazduh izaziva mnoga ozbiljna oboljenja kardiovaskularnog, respiratornog i imunog sistema.

Brojne epidemiološke studije pokazale su da postoji tesna povezanost između zagađenog vazduha i mentalnih oboljenja kod ljudi. Zagađen vazduh u sadejstvu sa drugim spoljašnjim i unutrašnjim faktorima dovodi do pojave depresije, anksioznih poremećaja, psihoze, demencije, dečjih razvojnih poremećaja mozga i psihe i suicida.

Najznačajniji zagađivači vazduha koji dovode do fizičkih i mentalnih oboljenja su: gasovi (azotni oksidi, ugljen monoksid, ozon, sumpor dioksid), PM čestice (PM10, PM2.5, ultrafine PM čestice) i teški metali (kadmijum, živa i olovo).

 

Kako zagađen vazduh dovodi do pojave mentalnih oboljenja?

Brojne su teorije koje objašnjavaju način nastanka mentalnih oboljenja pod uticajem zagađivača iz vazduha.

Neuroinflamatorna teorija. U studijama na životinjama pokazano je da zagađivači iz vazduha dovode do neuroinflamacije (zapaljenja). PM čestice i ozon izazivaju oštećenje neurovaskularne jedinice u mozgu i dovode do stvaranja autoantitela pritiv proteina nervnih ćelija. Studije su pokazale da zagađivači koji imaju potencijal za oksidativni stres dovode do pojave depresije.

Teorija o uticaju gena i sredine. Genetski faktori u interakciji sa faktorima spoljašnje sredine odlučujući su u nastanku mnogih fizičkih i psihičkih oboljenja. Postoje čvrsti dokazi da teški metali iz zagađenog vazduha uz genetsku predisponiranost dovode do pojave shizofrenije.

 

 

Povezanost psihičkih oboljenja sa pojedinim zagađivačima

Depresija. U naučnoj studiji sprovedenoj u Barseloni, Vert i saradnici pokazali su da istovremeno prisustvo većeg broja zagađivača vazduha dovodi do značajnog povećanja stope depresije u opštoj populaciji. Ova studija potvrdila je povezanost između stepena zagađenja i učestalosti upotrebe psihijatrijskih lekova za depresiju. U sličnoj studiji sprovedenoj u Južnoj Koreji, Lim i saradnici dokazali su da zagađen vazduh izaziva povećanje stope obolevanja od depresije i nastanak brojnih emocionalnih problema, posebno kod starije populacije.

Anksioznost. Naučna studija koju su sproveli Power i saradnici pokazala je da osobe koje su izložene povećanim koncentracijama PM10 i PM2.5 čestica u vazduhu češće obolevaju od anksioznih poremećaja. Utvrđena je i povezanost koncentracije PM čestica i intenziteta i učestalosti anksioznosti (veća koncentracija PM čestica izaziva intenzivniju i učestaliju anksioznost). Osobe koje već imaju neko oboljenje podložnije su štetnom uticaju PM čestica i pojavi anksioznosti.

Psihoza. Teški metali, posebno kadmijum, olovo i živa, dokazano, preko neurobioloških mehanizama, dovode do stvaranja osnove za nastanak shizofrenije, tamo gde već postoji genetska osnova za ovu tešku psihičku bolest.

Mentalna oboljenja kod dece. Kohortna studija sprovedena u skandinavskim zemljama ukazala je na tesnu povezanost između zagađenog vazduha i pojave psihičkih i neuroloških oboljenja kod dece. Studijom je utvrđeno da deca koja žive u podrčjima sa većom koncentracijom PM10, PM2.5 čestica i povećanom koncentracijom NO2 (azot dioksid) češće koriste psihijatrijske lekove. Deca koja u ranom detinjstvu žive u sredini sa povećanom koncentracijom zagađujućih materija i gasova u vazduhu, češće obolevaju od autizma i psihotičnih poremećaja u toku života. Naučna istraživanja dokazuju veću učestalost psihičkih i neuroloških oboljenja kod novorođenčadi i dece čije su majke živele u zonama povećanog zagađenja vazduha.

 

 

Mentalno zdravlje starih. Analiza 6 naučnih studija govori u prilog činjenici da PM čestice, ugljen monoksid, ozon i azotni oksidi, dovode do kognitivnog deficita i demencije kod starijih ljudi i ubrzavaju proces nastanka demencije. Ugljene čestice, kao deo PM čestica, značajno ubrzavaju nastanak kognitivnog deficita kod ljudi preko 60 godina starosti.

Stopa samoubistava. Povećana zagađenost vazduha može se dovesti u vezu sa povećanom stopom samoubistava kod osoba koje imaju predispoziciju ili postojeće psihijatrijsko oboljenje, poput depresije, psihoze i shizofrenije.

 

Postoje jasni dokazi koji govore u prilog tvrdnji da povećane atmosferske koncentracije zagađivača vazduha dovode do poremećaja mentalnog zdravlja, što se može objasniti biološkim, psihološkim i socijalnim teorijama.

 

Zaštitimo svoje mentalno zdravlje. Obezbedimo sebi i svojoj porodici čist vazduh u prostorijama u kojima živimo i radimo.

 

https://www.zepter.rs/categories/zdrav-vazduh

 

 

Psihološki efekti šumskog okruženja na odrasle osobe

Psihološki efekti šumskog okruženja na odrasle osobe

Psihološki efekti šumskog okruženja na zdrave odrasle osobe: Shinrin-ioku (šumsko-vazdušno kupanje) – metod smanjenja stresa

Naučna studija

 

Shinrin-ioku (hodanje i / ili boravak u šumama u cilju unapređenja zdravlja) glavni je oblik opuštanja u Japanu.

U naučnom istraživanju, čiji je cilj bio da utvrdi uticaj šume na zdravlje ljudi, učestvovalo je 498 zdravih dobrovoljaca. Ankete su sprovođene dva puta u šumi istog dana (šumski dan) i dva puta svakog kontrolnog dana. Do rezultata se došlo pomoću upitnika raspoloženja (bes, ljutnja, depresija, ljubaznost, blagostanje i životna energija).

Bes, ljutnja (P <0,001) i depresija (P <0,001) značajno su se smanjili, a životna energija (P = 0,001) povećala se u toku boravka u šumi u odnosu na kontrolni dan. Glavni efekti dejstva šume na zdravlje ispoljeni su u domenu poboljšanja raspoloženja, pažnje, koncentracije i pamćenja, kao i smanjenja anksioznosti. Nakon boravka u šumi, značajno je smanjen stres koji su pojedinci doživljavali.

Studija je potvrdila značajan pozitivni uticaj šume na raspoloženje, stres i mentalno zdravlje, posebno među ljudima koji su izloženi hroničnom stresu. Shodno tome, shinrin-ioku može se koristiti kao metod smanjenja stresa, a šumsko okruženje može se posmatrati kao terapeutski pejzaž.

Shinrin-ioku smanjuje rizik od svih bolesti povezanih sa psihosocijalnim stresom, a dugoročni efekti shinrin-iokua su zagarantovani.

 

Asocijacija prirodne i šumske medicine – Forest

 

Asocijacija prirodne i šumske medicine – Forest

Asocijacija prirodne i šumske medicine – Forest

➡️ Udruženje: „Asocijacija prirodne i šumske medicine – Forest“. (u daljem tekstu: Udruženje) je nevladino i neprofitno udruženje, osnovano na neodređeno vreme radi ostvarivanja ciljeva u oblasti prevencije, očuvanja i unapređenja fizičkog, mentalnog i duhovnog zdravlja mladih i starijih osoba, kao i radno sposobnog stanovništva.

➡️ Ciljevi Udruženja su: podizanje kvaliteta života mladih, radno-sposobnih i osoba u trećem dobu; pozitivna zdravstvena motivacija pojedinaca i grupa kroz edukacije, organizovanje radionica, seminara, kongresa; pisanje publikacija koje imaju za cilj formiranje zdravog načina života, zdravih životnih navika i pozitivnih obrazaca razmišljanja i ponašanja.
Udruženje svoje ciljeve ostvaruje u oblasti humanističkih i medicinskih nauka, prirodne, šumske medicine, psihoterapije, meditacije, ishrane ali i srodnih oblasti u skladu sa ovim Statutom i drugim opštim aktima, kojima se utvrđuju unutrašnji odnosi organizacije i rada.

➡️ Udruženje se osniva radi ostvarivanja sledećih ciljeva:

1. Promocija i sprovođenje mera na očuvanju i unapređenju psihofizičkog zdravlja u Srbiji i šire,
2. Razmene različitih znanja i iskustava među članovima i saradnicima iz oblasti prirodne i šumske medicine, psihoterapije, meditacije i psiho-fizičkog i duhovnog rasta i razvoja svakog pojedinca radi prevencije, očuvanja i unapređenja zdravlja i ostvarivanja zadovoljstva ličnim životom,
3. Organizovanje edukacija, radionica, seminara, kongresa, konferencija, publikacija o medicini, prirodnoj i šumskoj medicini, psihoterapiji, meditaciji, ishrani i psiho-fizičkom zdravlju kao načinu očuvanja, prevencije i unapređenja zdravlja,
4. Smanjenje stresa kao glavnog okidača bolesti, naročito kod radno-sposobnog stanovništva, kroz individualni i grupni rad, radionice, edukacije, seminare, kongrese, konferencije, publikacije,
5. Rešavanje psihofizičkih zdravstvenih problema, kod mladih i radno-sposobnog stanovništva kroz individualan i grupni rad u šumskom i izvanšumskom okruženju,
6. Podizanje radne funkcionalnosti kod mladih i radno-sposobnog stanovništva,
7. Edukacija zaposlenih u srodnim, nesrodnim i pomagačkim profesijama,
8. Organizovanje edukacija, radionica, seminara, kongresa, konferencija i publikacija namenjenih podizanju kvaliteta života pojedinaca u periodu trećeg doba,
9. Pomoć mladima u ostvarivanju i promovisanju svojih potencijala,
10. Pomaganje članova Udruženja u koordinaciji svojih aktivnosti uključujući konferencije, edukacije, obuke, sertifikate, publikacije i komunikaciju sa sličnim asocijacijama,
11. Promovisanje i sprovođenje naučnih istraživanja i širenje saznanja iz oblasti medicine, prirodne i šumske medicine, psihoterapije, meditacije, ishrane i drugih srodnih oblasti,
12. Obezbeđivanje širenja informacija putem publikacija, časopisa, dokumenata, tekstova, veb sajta Udruženja, društvenih mreža, vebinara i seminara,
13. Podržavanje naučnih istraživanja iz oblasti medicine, prirodne, šumske medicine, psihoterapije, meditacije, ishrane i drugih srodnih disciplina,
14. Prevođenje stručnih radova i dokumenata iz oblasti medicine, prirodne, šumske medicine, psihoterapije i srodnih oblasti sa engleskog i drugih stranih jezika na srpski jezik i objavljivanje istih,
15. organizovanja za svoje članove putovanja za sopstvene potrebe ili izleta u zemlji i inostranstvu bez sticanja dobiti u skadu sa Zakonom ;
16. Uspostavljanje saradnje sa lekarima, specijalistima, psihoterapeutima, meditantima, udruženjima, nutricionistima i drugim srodnim strukama,
17. Uspostavljanje veza i kontakata, stručne i poslovne saradnje sa sličnim udruženjima u zemlji i svetu.

➡️ Radi ostvarivanja ciljeva Udruženje:

1. Prikuplja, obrađuje i objavljuje naučnu i stručnu literaturu iz oblasti medicine, šumske medicine, psihoterapije, meditacije, ishrane i sveukupnog psiho-fizičkog zdravlja pojedinaca i grupa, kao i onu koja se odnosi na unapređenje kvaliteta života i čini je dostupnom svim članovima;
2. Organizuje samo ili u zajednici sa drugim organizacijama, savetovanja, stručne skupove, seminare, kongrese i druge oblike edukacije iz oblasti medicine, šumske medicine, photerapije, meditacije, ishrane i sveukupnog psiho-fizičkog zdravlja pojedinaca i grupa, kao i unapređenja kvaliteta života;
3. Objavljuje knjige, časopise i druge štampane i elektronske publikacije koje se odnose na medicinu, šumsku medicinu, psihoterapiju, meditaciju, ishranu i psiho-fizičko zdrvlje pojedinaca i grupa, kao i unapređenja kvaliteta života;
4. Organizuje saradnju sa pojedincima i institucijama koji se bave medicinom, šumskom medicinom, psihoterapijom, meditacijom, ishranom i psiho-fizičkim zdravljem pojedinaca i grupa, kao i unapređenjem kvaliteta života.

[sociallocker id=“17057″][/sociallocker]

Šta je telesna psihoterapija i koje su predrasude o njoj?

Šta je telesna psihoterapija i koje su predrasude o njoj?

Predavanja o telesnoj psihoterapiji često izazivaju kontraverze i podeljena mišljenja u našoj javnosti. S jedne strane su oni koji su fascinirani ovim pristupom i prepoznaju u njemu veoma moćan i dubinski metod psihološke transformacije i psihološkog razvoja, dok su sa druge strane oni koji se zgražavaju i plaše svake pomisli vezane za telesnu psihoterapiju.