Категорија: Lični blog

Da li volite sebe i svoje telo?

Da li volite sebe i svoje telo?

Žensko telo i seks. Volite li svoje telo i sebe?

Korak koji sledi nakon upoznavanja anatomije i svih delova tela važnih za kvalitetan seks, jeste pozabaviti se pitanjem da li osoba koja želi dobar seks voli svoje telo. Malo je žena za koje se može reći da zaista vole svoje telo i to kako izgledaju. Neretko je slika koju „vide“ dok se gledaju u ogledalu prilično iskrivljena i ne odgovara u potpunosti realnosti.

Ovo ne znači da je većina žena psihotična, već da su sklone da svoje lepe strane obezvrede, a da svoje − uslovno rečeno − nedostatke ili slabije strane prenaglase. Nametanje modela večne mladosti i „savršenih“ proporcija s kojima se žene svakodnevno sreću na televiziji i u novinama, preporuke plastičnih operacija i lakog ali skupog dolaženja do „idealnog“ lica ili tela, znatno utiču da se kod mnogih sroza vrednovanje sopstvenog izgleda. Sve što ne zadobije „idealne“ proporcije, obezvređuje se.

Gađenje prema sopstvenom telu

Kroz različite epohe ideali lepote su se menjali, i ono što je nekada bilo prelepo (npr. okruglasto, ženstveno telo renesansnih lepotica) danas se smatra „krupnim nedostatkom“. Potpuno odsustvo masnih naslaga danas se nameće kao ideal zbog kojeg mnoge normalne žene pate i smatraju sebe ružnim i neprivlačnim.

Neusklađenost s ponuđenim uzorom lepote može uticati na to da devojka ili žena počne da sebe doživljava kao manje vrednu ili da preduzima različite akcije (tipa liposukcije, plastičnih operacija, besomučnog vežbanja ili mazanja skupim kremama) kako bi povratila samopouzdanje. Retko ko je dovoljno jak da može odoleti spoljašnjem pritisku i prihvatiti i voleti svoj izgled bez obzira na slabosti koje ga čine ljudskim bićem. Samo bogovi su savršeni, a vi ne treba da stremite ka tome da postanete savršeni, jer je to nemoguće. Mnogo je plodotvornije da na najbolji mogući način prihvatite sebe kao ljudsko biće – i sa svojim jakim i sa svojim slabijim aspektima.

Žena koja nije mogla da uživa u seksu

G.Z. nije mogla da uživa u seksu s mužem. Ispostavilo seda je osećala gađenje prema sopstvenoj vagini. Taj deo tela joj je bio odvratan iako objektivno ništa nije bilo neadekvatno. Nikada je nije spontano dodirivala niti je ikada masturbirala. Ovde bi se moglo postaviti pitanje njenog odnosa prema sopstvenoj ženstvenosti i sebi kao ženi, kao i o njenom odnosu s veoma strogom i hladnom majkom. Kad god bi se, dok je živela s roditeljima, na televiziji pojavila scena koja bi na najudaljeniji način asocirala na nagoveštaj seksa, uz agresiju i viku izbacivali bi je iz sobe ili gasili televizor.

Seks se, u njenoj glavi, kroz proces negativnog uslovljavanja povezao sa agresivnošću, sramotom, nečim mračnim i odvratnim. Kako je s vremenom uspela da prevaziđe gađenje prema sopstvenom seksualnom organu i seksualnosti uopšte, sve je krenulo nabolje i u odnosu s partnerom.

Ukoliko imate neki seksualni problem, obratite se za pomoć psihoterapeutu koji će vam pomoći da rešite emocionalne blokade i uverenja koje vas sprečavaju da uživate u seksua i životu.

Dr Milan Popović

Doktor medicine, RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972

Iz knjige: Seks, kako da prevaziđeš samu sebe, Svetlana Zdravković


Da li želite da budete obavešteni na email svaki put kada se pojavi nov zanimljiv tekst na mom Blog-u?

Ukoliko je odgovor DA, prijavite se na moju mailing listu…

Loading


Psihološki efekti šumskog okruženja na odrasle osobe

Psihološki efekti šumskog okruženja na odrasle osobe

Psihološki efekti šumskog okruženja na zdrave odrasle osobe: Shinrin-ioku (šumsko-vazdušno kupanje) – metod smanjenja stresa

Naučna studija

 

Shinrin-ioku (hodanje i / ili boravak u šumama u cilju unapređenja zdravlja) glavni je oblik opuštanja u Japanu.

U naučnom istraživanju, čiji je cilj bio da utvrdi uticaj šume na zdravlje ljudi, učestvovalo je 498 zdravih dobrovoljaca. Ankete su sprovođene dva puta u šumi istog dana (šumski dan) i dva puta svakog kontrolnog dana. Do rezultata se došlo pomoću upitnika raspoloženja (bes, ljutnja, depresija, ljubaznost, blagostanje i životna energija).

Bes, ljutnja (P <0,001) i depresija (P <0,001) značajno su se smanjili, a životna energija (P = 0,001) povećala se u toku boravka u šumi u odnosu na kontrolni dan. Glavni efekti dejstva šume na zdravlje ispoljeni su u domenu poboljšanja raspoloženja, pažnje, koncentracije i pamćenja, kao i smanjenja anksioznosti. Nakon boravka u šumi, značajno je smanjen stres koji su pojedinci doživljavali.

Studija je potvrdila značajan pozitivni uticaj šume na raspoloženje, stres i mentalno zdravlje, posebno među ljudima koji su izloženi hroničnom stresu. Shodno tome, shinrin-ioku može se koristiti kao metod smanjenja stresa, a šumsko okruženje može se posmatrati kao terapeutski pejzaž.

Shinrin-ioku smanjuje rizik od svih bolesti povezanih sa psihosocijalnim stresom, a dugoročni efekti shinrin-iokua su zagarantovani.

 

Asocijacija prirodne i šumske medicine – Forest

 

Psiholog, psihijatar, psihoterapeut. Koja je razlika?

Psiholog, psihijatar, psihoterapeut. Koja je razlika?

U ovom tekstu biće date osnovne informacije koje bi trebalo da znate vezano za rad psihologa, psihijatra i psihoterapeuta.

Psiholog – je osoba koja je završila Fakultet za medije i komunikacije- departman za psihologiju ili Filozofski fakultet- odsek psihologija. Proces usavršavanja psihologa traje 4 godine (osnovne studije) i 5-a godina ( master studije). Neki od poslova psihologa su: psihodijagnostika ( testiranje pacijenata u svrhu postavljanja što preciznije dijagnoze ), psihoterapija ( detaljan tekst o psihoterapiji možete naći u tekstu pod nazivom ” Šta je psihoterapija?”), profesionalna orjentacija ( pomaganje osobi kroz razgovor i određene testove da pronađe koji joj posao najviše leži da radi), selekciju kadrova ( pomaže firmi da odabere najboljeg kandidata od prijavljenih da radi određen posao ), obavlja istraživanja, radi u školi,..

Psihijatar – je osoba koja je završila Medicinski fakultet i kasnije u okviru njega specijalizovala psihijatriju. Psihijatar je jedina osoba koja sme da prepisuje psihijariske lekove. Treba znati da psihijatri pored prepisivanja lekova ( tzv. psihofarmakoterapija ) rade i psihoterapiju (pod uslovom da su završili dodatnu edukaciju za to).

Psihoterapeut – je osoba koja je završila ( medicinu, psihologiju, pedagogiju, defektologiju, socijalni rad,…) i nakon osnovnih studija zavšila dodatnu edukaciju koja kod nas traje uglavnom 4 god. , a nekad i više. Psihoterapeuti u zavisnosti od edukacije mogu biti sistemski porodični terapeuti, RE&KBT ( racionalno emotivno i kognitivno bihevoralni terapeuti), psihoanalitički terapeuti, psihodramski terapeuti, EMDR terapeuti… Postoji više od 400 psihoterapijskih modaliteta.

 

Miloš Karanović, master  psiholog, porodični savetnik i racionalno -emotivno & kognitivno bihevioralni terapeut RE&KBT pod supervizijom

Možete čitati više mojih tekstova, kao I da me kontaktirate na adresi https://www.savetovalistebalans.rs/

 

Šumska terapija i psihoterapija

Šumska terapija i psihoterapija

Prirodna i šumska terapija i psihoterapija

 

Tokom 80-tih godina XX veka u Japanu razvijen je način lečenja poznat kao „Shinrin-ioku“ (forest bathing). „Shinrin-ioku“ sastavni je deo japanskog zdravstvenog sistema, koji svakom ljudskom biću pruža mogućnost da postigne značajan napredak na planu zdravlja, opšteg blagostanja i zadovoljstva životom. Opšti princip koji stoji iza ovog veoma efikasnog načina očuvanja zdravlja i lečenja je provođenje vremena u šumi i kupanje u atmosferi šume (forest bathing). Preko 40 godina naučnih istraživanja sprovedenih uglavnom u Japanu, pokazalo je da ova vrsta terapije donosi brojne zdravstvene i duhovne benefite poput jačanja imuniteta, smanjenja krvnog pritiska, smanjenja stresa, stabilizacije raspoloženja, poboljšanja fokusa i balansa u životu, oporavka od bolesti i operacija, lečenja anksioznosti i depresije, smanjenja simptoma ADHD kod dece, poboljšanja sna, motivacije, životne energije i produktivnosti.

Inspirisan japanskom praksom lečenja „Shinrin-ioku“, koristeći metode koje podrazumevaju naučni, integrativni i individualni pristup u medicini, psihoterapiji i meditaciji, kreiran je okvir za razvoj Prirodne i šumske terapije i psihoterapije. Provodeći vreme u netaknutoj prirodi i šumi, konektujemo se sa prirodom, jačamo telo, um i duh, dovodimo ih u stanje idealnog balansa i zdravlja. Koristeći tehnike moderne medicine, psihoterapije, japanske veštine i meditacije, dovodite vaše telo, um i duh u stanje bio-psiho-duhovne ravnoteže, sreće, zdravlja i životne harmonije.

 

Psihoterapija i terapija u šumi

 

Pratite nas: https://www.facebook.com/sumskapsihoterapija

 

Dr Milan Popović

 

 

Šta je telesna psihoterapija i koje su predrasude o njoj?

Šta je telesna psihoterapija i koje su predrasude o njoj?

Predavanja o telesnoj psihoterapiji često izazivaju kontraverze i podeljena mišljenja u našoj javnosti. S jedne strane su oni koji su fascinirani ovim pristupom i prepoznaju u njemu veoma moćan i dubinski metod psihološke transformacije i psihološkog razvoja, dok su sa druge strane oni koji se zgražavaju i plaše svake pomisli vezane za telesnu psihoterapiju.

Kako se izboriti sa strahom i stresom zbog Korona virusa i sačuvati mentalno zdravlje

Kako se izboriti sa strahom i stresom zbog Korona virusa i sačuvati mentalno zdravlje

U ovim besprimernim vremenima globalne zabrinutosti vezane za efekte pandemije virusa COVID-19, u nastavku teksta pružamo Vam savete iz oblasti REBT psihoterapije koji Vam mogu pomoći da se izborite sa stresom i sačuvate svoje mentalno zdravlje, kako biste i posle krize nastavili normalno da živite i radite.

Normalno je osećati zabrinutost i anksioznost: Nedostatak predvidljivosti i nedostatak kontrole dva su ključna faktora povezana sa stresom i anksioznošću. Postoji mnogo toga što o virusu COVID-19 ne znamo, tako da je razumljivo i normalno osećati nelagodnost, anksioznost i zabrinutost o njegovim uticajima i širenju. Prihvatite i uvažite ove reakcije kod sebe i drugih, čak i kada preduzimate pozitivne korake kao odgovor na ove reakcije.

Dovedite u pitanje misli koje nisu korisne, i zauzmite uravnoteženu perspektivu:

Stresna vremena često navode ljude na razmišljanja koja nisu korisna, a primeri za to mogu uključivati negativna predviđanja o trenutnoj ili budućoj situaciji, fokusiranje na negativne aspekte, predviđanje najgoreg scenarija ili pesimistično razmišljanje. Ljudi često brinu i da će im sopstvena briga naštetiti ili pak veruju da proces brige može da ih zaštiti. Ovakve misli nisu korisne i vremenom mogu pojačati anksioznost. Zauzimanje fleksibilnog, uravnoteženog i optimističnog pogleda na situaciju može Vam olakšati stres. Prirodno je imati negativne misli i strahove u ovom trenutku, i istovremeno zauzimanje uravnotežene perspektive, bez pretpostavljanja najgoreg, i usvajanje dugoročno optimističnog pogleda na stvari može Vam pomoći da smanjite svoju anksioznost i stres. Preživeli smo svetske krize i ranije, pa će i ova na kraju proći.

Pokrenite korisno ponašanje kod sebe:

Anksioznost i briga su prirodne i adaptivne reakcije kada se nađemo u opasnosti. Briga nas pokreće na odgovarajuću aktivnost kako bismo se suočili sa opasnošću. Briga koja nije korisna, međutim, ostaje u našem umu i može nas iscrpeti. Preduzmite aktivnosti za zaštitu, i pokrenite kod sebe korisna ponašanja kako biste olakšali stres:

  • Preduzmite aktivnosti za zaštitu: Iskoristite svoju brigu da budete proaktivni i preduzmite potrebne korake da se zaštitite od COVID-19 virusa na osnovu smernica koje predlažu eksperti (cdc.gov/coronavirus/2019-ncov/prepare/index.html), pratite vladine smernice u Vašoj zemlji koje se tiču fizičke distance i ostanka kod kuće.
  • Vodite računa o sebi: Odredite regularno vreme za odlazak na spavanje i buđenje, vežbajte kod kuće, hranite se uravnteženo uz obroke u redovno vreme. Izbegavajte dnevno spavanje ili promene u svom ritmu spavanja i budnosti, izbegavajte prekomerno uzimanje alkohola i kofeina, ili da radite stvari zbog kojih ćete možda zažaliti (npr. prekomerna online kupovina). Savete o brizi o sebi možete naći na sajtu: psychology.org.au/getmedia/38073179-4701-48bd-afd9-988c560ee2f9/20APS-IS-COVID-19-P1.pdf. Sledeći tekst sadrži informacije o anksioznosti vezanoj za kupovinu: theconversation.com/psychology-can-explain-why-coronavirus-drives-us-to-panic-buy-it-also-provides-tips-on-how-to-stop-134032.
  • Uključite se u prijatne aktivnosti: Prijatne aktivnosti pomažu da poboljšamo svoje raspoloženje, tako da je veoma važno da radite stvari u kojima uživate. Osmislite aktivnosti u kojima uživate a koje možete da radite kod kuće i to svakodnevno. Na primer, možda biste želeli da slušate muziku, gledate omiljene filmove, vežbate kod kuće, spremate prijatne obroke i uživate u ukusu hrane u trenutku, čitate knjigu, igrate društvene igre, dogovorite susrete sa prijateljima i porodicom preko internet programa kao što su Skype, Zoom, Whats App i imate telefonske razgovore sa porodicom i prijateljima. Iskusite prijatna iskustva tako što ćete ih iščekivati, u njima uživati u momentu dešavanja, i o njima razmišljati kada se završe. Ovaj sajt sadrži ideje za prijatne aktivnosti: cci.health.wa.gov.au/Resources/Looking-After-Yourself/Depression
  • Načini da izađete na kraj sa brigom i ruminacijom (stalna preokupacija negativnim sadržajima): Iako je normalno da budete zabrinuti i da se više fokusirate na svoje zdravlje u ovom trenutku, ipak možete preduzeti neke korake i pokušati da utičete na nivo svoje brige. Jedna od ideja odnosi se na ograničavanje vremena koje provodite u brigama tako što ćete odrediti “vreme za brigu” ograničenog trajanja, u istom terminu svakog dana. Ograničite količinu informacija koje čitate na internetu; možete odlučiti da to bude 30 minuta po danu. Razmislite koji deo dana bi bio najbolji za izvršenje ove aktivnosti. Nije preporučljivo da čitate zabrinjavajuće vesti pre spavanja, jer može uticati na san. Tačne informacije o COVID-19 možete naći na sajtu Svetske zdravstvene organizacije: who.int.

Uključite se u rešavanje problema: Evo nekoliko koraka zasnovanih na dokazima koji su često korisni u rešavanju problema: (1) identifikujte problem; imenujte ga, i budite što precizniji u vezi sa prirodom i veličinom problema, (2) osmislite potencijalna rešenja, (3) izaberite potencijalno rešenje, (4) isplanirajte izabrano rešenje, (5) sprovedite rešenje, (6) ocenite rezultat. Ovo može biti korisna strategija, posebno zato što provodimo vreme u kući. Na primer, ova tehnika Vam može pomoći da planirate kako da rešavate probleme strukturisanja sopstvenog vremena u svojoj kući tako što ćete misliti na projekte i aktivnosti koje želite da postignete i da zapravo uživate dok ste kod kuće i ne možete izaći napolje. Ako imate poteškoća oko organizovanja rada od kuće, ili Vam nešto ometa pažnju, evo nekoliko mogućih ideja za rešavanje problema:

1. Problem: Odugovlačenje.

2. Odredite izvesno vreme za rad pre nego što sebe nagradite pauzom.

3. Podesiti tajmer na 30 minuta rada, pa napraviti kratku pauzu.

4. Uzmite alarm i podesite ga. Sedite i počnite da radite.

5. Posle 30 minuta, stanite i napravite pauzu. Ustanite i prošetajte okolo par minuta.

6. Da li ste uspeli da uradite nešto od posla tokom 30 minuta? Kako se osećate? Da li treba da izmenite svoj plan? Ako je tako, počnite ispočetka i isprobajte ponovo!

 

Umirite fizički stres i napetost

  • Vežbe relaksacije: Istraživanja pokazuju da dijafragmalno disanje (sporo, trbušno disanje) i vežbe progresivne mišićne relaksacije (naizmenično smenjivanje napetosti i opuštanja u cilju prepoznavanja i otklanjanja znakova fizičke napetosti) su korisni u smanjenju fizičke napetosti i povećanju opuštenosti. Primenjivati ove relaksacione vežbe u Vašem svakodnevnom životu može biti vrlo korisno. Postoji nekoliko aplikacija i knjiga samopomoći koje su dostupne na internetu i koje Vam mogu pomoći da naučite ove vežbe.
  • Meditacija i prisutnost („mindfulness“): Ove tehnike mogu biti korisne u smanjivanju brige i poboljšanju opšteg blagostanja, i postoji mnogo izvora dostupnih na internetu. Preuzmite neke snimke za vežbanje prisutnosti sa interneta i slušajte ih pre spavanja.
Neurogeneza kod odraslih i stvaranje novih neurona i neuronskih mreža

Neurogeneza kod odraslih i stvaranje novih neurona i neuronskih mreža

EPOHALNO OTKRIĆE: NEUROGENEZA KOD ODRASLIH LJUDI. Stvaranje novih neurona i neuronskih mreža. Vraćanje starih i stvaranje novih funkcija mozga. Razvoj fluidne inteligencije i kreativnosti kod starih ljudi. Neuroregeneracija kod oštećenja mozga.

Hormon sreće serotonin i kako ga možemo povećati. Bioptron svetlosna terapija.

Hormon sreće serotonin i kako ga možemo povećati. Bioptron svetlosna terapija.

Serotonin je neurotransmiter i hormon u mozgu odgovoran za raspoloženje ali i celokupno zdravlje. Studije pokazuju da se niski nivoi serotonina povezuju sa anksioznošću i depresijom. Osobe koje imaju nizak nivo serotonina su nervozne, razdražljive i imaju čak problema sa pažnjom i koncentracijom.