Категорија: Meditacija

Stanje pune svesnosti i izdizanje iznad uma

Stanje pune svesnosti i izdizanje iznad uma

Stanje pune svesnosti i izdizanje iznad uma

Dok odrastate, vi formirate mentalnu predstavu o tome ko ste, zasnovanu na ličnim i kulturnim uslovljenostima. Ovo fantomsko ja možemo nazvati egom. On se sastoji od aktivnosti uma i može se održavati samo neprestanim razmišljanjem.

Šta je Ego

Pojam „ego“ označava različite stvari za različite ljude, ali kada ga ja ovde koristim, on predstavlja lažno ja, stvoreno nesvesnim poistovećivanjem sa umom. Za ego, sadašnji trenutak jedva da postoji. Samo se prošlost i budućnost smatraju važnima. Ovo potpuno izvrtanje istine počiva na činjenici da je u ego-modalitetu um veoma disfunkcionalan.

Ego – prošlost i budućnost

On se uvek bavi oživljavanjem prošlosti, jer bez toga – ko ste uopšte vi? On se neprekidno projektuje u budućnost ne bi li osigurao svoj opstanak i pronašao tamo nekakvu vrstu oslobođenja ili ispunjenja. On govori: „Jednog dana, kada se ovo i l i ono dogodi, biće mi dobro, biću srećan i spokojan.“ Čak i kada se čini da se ego bavi sadašnjošću, to nije ona sadašnjost koju opaža: on je sasvim pogrešno tumači jer na nju gleda očima prošlosti. Ili je svodi na sredstvo ka cilju, cilju koji leži u umom projektovanoj budućnosti. Posmatrajte svoj um i videćete da on funkcioniše na ovakav način. Sadašnji trenutak nosi u sebi ključ ka oslobođenju. Ali , vi ne možete naći sadašnji trenutak sve dok sebe svodite na vaš um.

Prosvetljenje – uzdizanje iznad Ega i misli

Prosvetljenje označava uzdizanje iznad misli. U prosvetljenom stanju vi se i dalje služite svojim umom kada je to potrebno, ali na daleko usredsredeniji i efikasniji način nego pre. Više ga koristite u praktične svrhe, ali oslobođeni ste od nevoljnih unutrašnjih monologa, a prisutna je i unutrašnja smirenost. Kada koristite svoj um, a posebno kada je potrebno kreativno rešenje, vi približno svakih nekoliko minuta oscilirate između misli i smirenosti, između uma i ne-uma.

Um i ne – um

Ne-um predstavlja svesnost bez misli. Jedino je tako moguće razmišljati kreativno jer samo na takav način misao ima bilo kakvu snagu. Sama za sebe, kada više nije povezana sa daleko prostranijim carstvom svesnosti, ona brzo postaje ogoljena, luda i destruktivna.

Iz knjige: Ekart Tol – Moć sadašnjeg trenutka

Kako se relaksirati i izboriti sa stresom?

Kako se relaksirati i izboriti sa stresom?

Kako se relaksirati i izboriti sa stresom?

Smatra se da je u danjašnjim uslovim gotovo nemoguće biti van uticaja stresora i stresnih situacija. I pored toga, postoje osobe koje izlaze na kraj sa ovakvim načinom života i kod kojih posledice stresa ne možemo utvrditi ili su minimalne. Sa druge strane, značajan je procenat onih koji podležu negativnom uticaju stresa i kod kojih možemo verifikovati somatske i/ili psihološke posledice. Koji će ishod biti, zavisi od nekoliko činioca. Najpre, veoma je važan sam stresor i njegove karakteristike. Takođe, važan je i intenzitet i dužina stresne reakcije. Od bitnog značaja je i struktura same ličnosti, pa govorimo o vulnerabilnoj i na stres otpornoj ličnosti. Osim urođenih karakteristika, bitno je da li osoba ima u svom repertoaru veštine koje joj mogu pomoći u prevladavanju stresnih situacija. Ove veštine se obično stiču tokom života i ono što je veoma važno, mogu se ciljano naučiti.

Ukloniti stres ili?

Prema tome, u borbi protiv stresa možemo se usmeriti sa jedne strane na otklanjanje stresa ili, sa druge, na jačanje ličnosti i na neutralizaciju eventualnih posledica. S obzirom da je veoma teško, a povremeno i nemoguće uticati na pojavu stresora i stresnih situacija, da ih je u većini slučajeva vrlo teško izbeći, u preventivnom ali i terapijskom pristupu ovom problemu, dominantno se oslanjamo na jačanje ličnosti i na osposobljavanje da se sa stresom izbori na adekvatan način. Ako su zdravstvene posledice već prisutne, pored rada na jačanju ličnosti, primenjuju se i specifične psihološke i somatske intervencije. Cilj intervencija je da se neutrališe ili bar ublaži negativno dejstvo stresa.

Prevencija stresa

U sklopu preventivnih mera primenjujemo brojne psihoterapijske metode koje uče vulnerabilne osobe veštinama prevladavanja stresa i jačaju odbrambenu sposobnost klijenta. Radi se o veštinama poput onih koje pomažu osobi da povrati (ili stekne) samopouzdanje, da poveća samovrednovanje i veru u sopstvene snage (tzv. asetivni trening), da nauči da rešava probleme na najadekvatniji način, da planira korake unapred (tzv. “problem solving”), da nauči da planira vreme (a ne da stalno bude u zakašnjenju sa rokovima što podiže tenziju i deluje stresogeno).

Jedna od tehnika kojoj daju posebno mesto u prevenciji, ali i tretmanu stresa i posledica stresa je relaksacija. Ona predstavlja efikasnu metodu koju mogu primeniti i zdrave i obolele osobe. Relaksacija doprinosi jačanju otpornosti ličnosti i u isto vreme redukuje nivo stresa i ublažava intenzitet psiholoških i fizioloških korelata stresa. Postoje brojni načini za postizanja stanja relaksacije. U medicini se dominantno koriste dve tehnike i to progresivna mišićna relaksacija (PMR) i autogeni trening. Pored toga, mogu se primeniti joga, meditacija, pravilne fizičke vežbe, pravilno disanje i druge tehnike.

Od velike pomoći u terapiji mogu biti i vežbe disanja koje uglavnom deluju na smirenje simptoma povezanih sa hiperaktivnošću simpatičkog nervnog sistema. Nabrojane tehnike i još mnoge druge deo su kognitivno-bihejvioralne psihoterapije REKBT, koja predstavlja metodu izbora za borbu protiv stresa i njegovih posledica.

Primena relaksacionog treninga

Brojna istraživanja su potvrdila pozitivno dejstvo relaksacije na smirenje stresnih reakcija. Najveći broj istraživanja je bio usmeren na proučavanje efikasnosti relaksacionog treniga u redukciji fizioloških parametara poput krvnog pritiska, učestalosti srčanog rada, brzine disanja i elektrodermalne provodljivosti. Pokazalo se da je relaksacioni trening uspešan u redukciji i normalizaciji određenih somatskih reakcija u organizmu koje su indukovane stresom. Tu se najpre misli na stabilizaciju srčanih funkcija i disanja, opuštanje mišića. Takođe je potvrđeno pozitivno dejstvo u redukciji anksioznosti, ljutnje, depresivnosti i osećanja umora, kao i subjektivnog doživljaja osobe da je pod stresom. Relaksacioni trening je pokazao efikasnost u terapiji pojedinih psihijatrijskih poremećaja poput paničnog poremećaja, generalizovanog anksioznog poremećaja, fobičnih poremećaja, poremećaja sna, somatizacionog poremećaja i drugih stanja.

Istraživanja u vezi relaksacionog treninga

Istraživanja su pokazala da je relaksacioni trening veoma korisna metoda i kod pacijenata sa određenim somatskim tegobama i oboljenjima, poput pacijenata sa glavoboljom, kod obolelih od HIV-a, pojedinih vrsta kancera, sa srčanim oboljenjima, astmom i sl. Posebno su značajni rezultati studija u kojima se nedvosmisleno utvrdilo da relaksacioni trening deluje na opadanje nivoa salivatornog kortizola koga još nazivaju i “hormonom stresa”. Povišene vrednosti kortizola su odgovorne za mnoga neželjena dejstva stresa, a posebno se ističe njegovo negativno dejstvo na imuni sistem. S obzirom na navedene rezultate studija, autori zaključuju da relaksacioni trening indirektno može imati pozitivno dejstvo na imunološke funkcije kod pacijenata, koje takođe mogu biti poremećene tokom stresne reakcije.

Studije

Interesantna je i studija u koju su Hewson-Bower i Drummond (1996) pronašli da kod dece nakon relaksacionog treninga raste koncentracija sekretornog imunoglobulina A (sIgA). Do porasta sIgA nije došlo u kontrolnoj grupi mališana. Viši nivoi sIgA su povezani sa povećanom otpornošću prema respiratornim infekcijama. Podaci govore da su mališani sa nižim vrednostima sIgA bili skloniji respiratornim infekcijama. Autori smatraju da primenom relaksacionog treninga kod zdrave i učestalo bolesne dece možemo podići otpornost i prevenirati ova stanja.

Dokazano je i da relaksacioni trening utiče na moždanu aktivnost merenu EEG parametrima. Recimo, kod osoba koje imaju smetnje spavanja uglavnom dominiraju brzi beta moždani talasi, koji su znak povišene pobuđenosti CNS-a (zbog čega se i javlja nesanica). Nakon primenjene relaksacije, smanjuje se njihova učestalost i raste učestalost teta talasa, koji su karakteristični za fazu uspavljivanja. Ove promene su korelirale sa poboljšanjem insomnije.

Mehanizam dejstva progresivne mišićne relaksacije

Tehniku progresivne mišićne relaksacije je prvi opisao Dr. Edmund Jacobson (1930) i bazirao je na pretpostavci da mentalna relaksacija prirodno proizilazi iz fizičke relaksacije. S obzirom da nije moguće da u isto vreme budemo i relaksirani i napetih mišića, ideja je da smanjenjem mišićne napetosti indukujemo mentalnu relaksaciju (princip recipročne inhibicije). Proces relaksacije mišića se neminovno postiže, obzirom da se mehanizam bazira na fiziologiji mišića. Uvek kada se mišić kontrahuje, on će težiti da se vrati u relaksirano stanje. Kada se nađe u stanju relaksacije i posledičnog smanjenja elektroneuralne aktivnosti to predstavlja “poruku” koja se prenosi refleksnim lukom do određenih centara u CNS.

Za jednog od njih (hipotalamus) ovo predstavlja biofeedbeck informaciju nakon čega se aktivira parasimpatikus ne bi li redukovao protok kiseonika kroz relaksirane mišiće (zbog smanjenja potrebe), redukovao rad srca i sl. Porastom aktivnosti parasimpatikusa, kao što je poznato, opada aktivnost simpatikusa čiji je tonus povećan tokom stresnih reakcija. Na taj način dolazi do redukcije fizioloških parametara stresne reakcije, osećanja telesne opuštenosti i mentalne relaksacije.

Progresivna mišića relaksacija

Vežbe relaksacije se uče relativno jednostavno i brzo. Najbolje i najlakše se nauče uz edukovanog terapeuta, ali je moguće i uz pomoć audio kaseta na kojima su snimljene instrukcije. Mogu biti od velike pomoći lekarima (posebno lekarima opšte prakse i psihijatrima) kao pomoćna terapijska metoda u mnogim stanjima. Ono što je važno napomenuti je da se radi o veštini koja se može naučiti, ali da je kao i za svaku drugu veštinu koju smo do sada savladali (poput vožnje bicikla i plivanja), potrebno vreme dok se izvežba i dok ne postane automatizovana radnja. Ako se u tome uspe, onda će se relasacija primenjivati bez većeg razmišljanja o tehnici, što je veoma bitno u stanjima visoke anksioznosti.

Važno je istaći da postoji jedan mali procenat osoba koje imaju paradoksalnu reakciju na relaksaciju, odnosno da im relaksacioni trening povećava nivo napetosti i anksioznosti. U prevladavanju ovog problema ponekad je korisno da se postepeno povećava vreme vežbanja relaksacije, ali je ponekad neophodno takve osobe isključiti iz daljeg relaksacionog tretmana. Smatra se da su relaksacione vežbe kontraindikovane kod osoba obolelih od shizofrenije i opsesivno-kompilzivnog poremećaja. Od somatskih bolesnika, relaksaciju sa kontrakcijom mišića ne treba primenjivati kod pacijenata sa izuzetno visokim vrednostima krvnog pritiska. Pre nego što se započne sa vežbama relaksacije daju se opšte instrukcije o izvođ enju tehnike.

Vežbe pravilnog disanja

Vežbe disanja imaju relaksaciono svojstvo koje je po krajnjim efektima, veoma slično relaksacionom treningu. Izvode se veoma lako, ali je kao i za relaksaciju potrebno da se redovno vežbaju kako bi postale automatizovane reakcije. Veoma su korisne kod paničnih ataka i kod osećanja psihomotorne napetosti, ali i za sva stanja praćena anksioznošću. Svaku vežbu treba ponavljati otprilike oko 5 minuta. Bilo bi idealno ako se vežbaju svakodnevno i to, što više puta.

Budite samopouzdani – samopouzdanje

Lepše ćete se osećati. Asertivnost je oblik ponašanja u kome dominira samopouzdanost. Asertivnost je i veština koja pomaže osobi da se adekvatno (pravilno) postavi u očuvanju sopstvenih prava, a da ne naruši tuđa prava, da bez nelagodnosti ispolji sopstvena osećanja, te da dostigne svoje ciljeve i interese. Nizak nivo asertivnosti se ispoljava kroz defanzivno ili agresivno ponašanje. U stručnoj, psihijatrijskoj literaturi, nizak nivo asertivnosti se uglavnom povezuje sa socijalnom fobijom. Živeti pod pritiskom današnjice, priznaćete nije lako. Ogroman broj ljudi se nalazi stalno pod stresom. Većina njih je u neprekidnom kontaktu sa drugim osobama, bilo da se radi o poslovnim prijateljima, kolegama, komšijama, članovima porodice i sl. U slučaju nastanka konfliklnih situacija tokom susretanja sa ljudima, dobre komunikacione veštine su od neprocenjive važnosti. Konflikti su veoma čest uzrok stresa, ali ako smo vešti u prevazilaženju konflikta, veći deo posla u borbi protiv stresa je obavljen.

Kako naučiti asertivnost?

Pa, reći ćete — lako je to reči, ali kako to postići i uraditi. Šta treba da uradim, s obzirom da se uvek povučem da ne bi došlo do još većih komplikacija. Ne umem da kažem „ne“ jer mislim da bi se moji prijatelji naljutili na mene. Ili, da zamolim nekog da ne radi ono što mi smeta jer bi ga uvredio. Kako da kažem partneru da me je njegovo kašnjenje na večeru povredilo, možda će me nakon toga napustiti. Svi će pomisliti kakvo sam ja džangrizalo, ako reklamiram dovoljno ne ispečenu šniclu u restoranu, iako ne mogu takvu da pojedem.

Ono što zaostaje posle ovakvih sitaucija u kojima nam je ponestalo samopouzdanja, je gorak ukus nezadovoljstva i razočaranosti. Osećate se loše, napeto i neraspoloženo. A ono što je najbitnije — niste dobili ono što ste želeli i što vam s pravom pripada. Izgubili ste puno, a najpre sebe i svoju ličnost. Neko drugi bi to pokušao da razreši na sasvim suprotan način. Vikao bi, posvađao se, lupio rukom o sto, napravio scenu. I ova krajnost u ponašanju dovodi do veoma neprijatnih osećanja, ali sada izazvana u drugoj osobi – u sagovorniku. Krajnji rezultat je ipak poražavajući za samu agresivnu osobu, s obzirom da se agresijom ne rešavaju konflikti već se samo produbljuju, dok se u sagovorniku izaziva agresija.

Agresija ili asertivnost

Negativni učinak agresije je i to što dovodi i do odbacivanja od strane drugih. Pored ove dve krajnosti u ponašanju, neki ne vide druge mogućnosti, te i rešenje za konfliktne situacije. Upravo je to pogrešno. Boljeg rešenja, naravno, ima i zove se asertivnost. I ono što je najvažnije, ako je nemamo u svom repertoaru ponašanja možemo je naučiti. Ova veština nam može pomoći da kvalitetnije živimo. I još važnije – da se bolje osećamo. Umesto zaključka o sresu možemo da naglasimo da za borbu protiv stresa preporučuju se šetnje, druženje, fizička aktivnost i provođenje što više vremena sa dragim osobama, te posvećivanje pažnje hobijima, odnosno svemu onome što nas ispunjava osećanjem zadovoljstva.

Stres i moderan način života

Savremen način života, posvećenost poslovnim i privatnim obavezama, neosporno ostavljaju sve manje vremena za praktičnu primenu pomenutih saveta lekara. Ako se zna da je stres uzročnik ne samo oboljenja, psihičkih, fizičkih ili psihofizičkih, već negativno može da utiče i na sve iz našeg okruženja (prijatelje, porodicu, posao…), onda se svakako treba boriti i pravovremeno reagovati i na najmanje simptome nepoželjnog stanja. Stres je često uzročnik mnogih bolesti zavisnosti (alkoholizam ili narkomanija…). Ne treba se ustručavati i tražiti pomoć stručnjaka pri pojavi prvih simtoma stresa, niti se libiti da se početni problem terapijski prevaziđe.

Oslobodite se stresa i ostanite zdravi uz primenu REKBT psihoterapije, tehnika relaksacije, pravilnog disanja i Mindfuless meditacije, kao i pravilnih fizičkih vežbi istezanja. Naučite sve ove tehnike od psihoterapeuta. Zakažite seansu već danas.

Prijavite se na radionice i seminare šumske antistres terapije koja vam pomaže da se oslobodite stresa i emotivnih poremećaja – www.asocijacijaforest.com

Iz knjige: PSIHOPATOLOGIJA SVAKODNEVNOG ŽIVOTA, Prof. dr MARKO MUNJIZA

Napadi panike, panični poremećaj i agorafobija – simptomi, uzroci i lečenje

Napadi panike, panični poremećaj i agorafobija – simptomi, uzroci i lečenje

Napadi panike, panični poremećaj i agorafobija – simptomi, uzroci i lečenje

Napadi panike, panični poremećaj i agorafobija – simptomi, uzroci i lečenje. Odavno je poznato da neki ljudi u raznim situacijama i na raznim mestima doživljavaju snažan strah. Taj strah se okolini po pravilu čini preteranim i bezrazložnim, što međutim, ne utiče da se strah smanji ili iščezne. Poremećaj čija je glavna karakteristika ovakav strah, nazvan je agorafobija u drugoj polovini 19. veka. Bukvalno prevedeno, agorafobija znači „strah od pijace i trgova“, ali se ovaj izraz koristi u širem smislu – da bi označio strah od javnih mesta, otvorenih prostora, samostalnog kretanja i putovanja, stajanja u redu, prevoznih sredstava ili gužve u malim, zatvorenim prostorima, itd.

Osobe sa agorafobijom skoro sva ova mesta i situacije u manjoj ili većoj meri izbegavaju, a neke i ne izlaze iz kuće, jer se jedino tu osećaju bezbedno. Kada nekud odu, to obično čine u pratnji nekoga u koga imaju poverenja.

U drugim oblicima fobije, strah se odnosi na opasnost koja potencijalno preti od određenih mesta ili objekata, bez obzira da li se nama ta opasnost čini realnom. Na primer, osoba koja se boji visine strahuje da bi mogla da padne, a u osnovi fobije od vode se obično nalazi strah od davljenja.

Strah

Šta je to u bioskopu, u gužvi ili na ulicama što plaši osobe sa agorafobijom? I zašto se one po pravilu boje ne samo jedne, nego nekoliko takvih situacija? Kada ih to pitate, neke će reći da ne znaju, ali većina će kazati da se boje da im se „nešto“ na tim mestima ne dogodi. Šta bi moglo da im se dogodi? Pozlilo bi im, zavrtelo bi im se u glavi i izgubili bi svest, možda bi im bilo toliko loše da bi iznenada umrli. Neki veruju da bi uradili „neku glupost“ ili poludeli.

To što bi moglo da se osobama sa agorafobijom „dogodi“ i čega se one najviše plaše, jesu napadi panike. No, nije bilo nekoga da im to kaže, zar ne? A i da im je neko to rekao, ne bi im samo to ni pomoglo. U svakom slučaju, za razliku od drugih oblika fobija, osnovni strah u agorafobiji je u stvari strah od napada panike, bez obzira na kojim mestima ili u kojim situacijama bi do napada moglo da dođe. Zato se ta mesta i situacije izbegavaju. To znači da je za prepoznavanje i razumevanje agorafobije važnije zašto se situacije izbegavaju, a ne koje su to situacije. Kasnije ćemo videti zašto se napadi panike iščekuju u tipičnom „kompletu“ situacija i zašto se, kao posledica toga, osobe sa agorafobijom boje tih situacija.

Kako izgleda napad panike?

To je iznenadni osećaj veoma jakog straha ili izrazite neprijatnosti i nelagodnosti, koji se tipično opisuje kao doživljaj da će se nešto „strašno“ dogoditi: osoba će da umre, izgubi kontrolu nad sobom, srušiće se ili će da poludi. Napadi obično ne traju dugo (retko duže od pola sata), ali veoma brzo – najviše za nekoliko minuta – dostižu vrhunac.

Međutim, osobi koja ima napad panike često se čini kao da on traje čitavu večnost. Neki i poveruju da će napad samo da „traje i traje“ i da mu nema kraja, pa im je teško da zamisle da bi nekako mogao da se zaustavi. Ovo je posebno zastrašujući doživljaj i nije čudo što se kao ishod napada tada iščekuje smrt zbog iscrpljivanja tako jakom i dugotrajnom panikom.

Za vreme napada panike pojavljuju se sledeći simptomi:

  • Nedostatak vazduha ili otežano disanje
  • „Lupanje srca“ ili ubrzan rad srca i/ili „preskakanje srca“ (nepravilan srčani ritam)
  • Vrtoglavica, omaglica ili nesvestica
  • Noge „kao od gume“
  • Trnjenje, žmarci ili gubitak osetljivosti na dodir u prstima, rukama ili nogama
  • Stezanje, „pritisak“ ili bolovi u grudima
  • Doživljaj gušenja
  • Preznojavanje
  • Podrhtavanje celog tela ili pretežno ruku
  • Vrući ili hladni talasi po telu
  • Suva usta
  • Doživljaj kao da je otežano gutanje

Ostali simptomi napada panike

  • Muka ili „treperenje“ u stomaku, osećaj kao da ćete imati proliv
  • Napetost u mišićima
  • Poremećen, najčešće zamućen vid
  • Doživljaj kao da stvari oko vas nisu stvarne ili da ste se vi izmenili
  • Potreba da pobegnete
  • Potreba da odmah odete u WC, jer vam se čini da ćete da se umokrite
  • Osećaj da su vam misli „blokirane“ ili da ne možete da mislite i govorite normalno
  • Strah da ćete „momentalno“ umreti, pasti, izgubiti kontrolu nad sobom, poludeti ili se ponašati sasvim nenormalno
  • Uznemirenost

Većina ljudi doživljava samo neke od ovih simptoma za vreme napada panike. Obično su to simptomi koji se odnose na rad srca, disanje ili poremećenu ravnotežu. Način ispoljavanja napada panike može da se razlikuje kod jedne iste osobe, tako da pri različitim napadima i u različitim situacijama, ona doživljava sasvim različite simptome.

Kako se ljudi ponašaju kada imaju napad panike ili strah?

Kada dožive napad panike, ljudi obično imaju doživljaj kao da su se našli u nekoj vrsti klopke i da im preti velika opasnost, pa često reaguju na jedan od ova dva načina:

  • Pokušaju da odu ili da pobegnu s mesta na kojem se dogodio napad u nadi da će tako napad da prestane. Mnogi i poveruju da napade mogu da „kontrolišu“ bežanjem. Često se događa da pobegnu kući i osećaju se bolje čim tamo stignu.

To kasnije stvara utisak da se jedina „prava sigurnost“ nalazi kod kuće.

  • Traže pomoć od nekoga da bi se „obezbedili“ ako im se dogodi još nešto gore – ako zaista padnu, dožive srčani napad ili polude. Logično je da se takva pomoć traži od lekara, ali pošto lekara obično nema u blizini ili do lekara nije lako stići, ti ljudi se kasnije „obezbeđuju“ tako što traže od svojih ukućana da budu stalno s njima ili da ih prate kada nekud izlaze.

Posle napada panike tipičan je osećaj umora, iscrpljenosti, zbunjenosti ili praznine. Postoji izvesno olakšanje, ali ono po pravilu ne može da ublaži negativni efekat prethodno doživljenog straha, odnosno panike. Takvo stanje može da potraje satima.

Ukoliko imate napade panike ili agorafobiju, pozovite psihoterapeuta OVDE

Iz knjige: Bez straha o strahu, panici i fobiji, Dr V. Starčević

Hormon sreće i 8 ključnih faktora za sreću

Hormon sreće i 8 ključnih faktora za sreću

Hormon sreće i 8 ključnih faktora za sreću

Naučno istraživanje koje se bavilo istinskom srećom, koje je sproveo Univerzitet Harvard u periodu od 75 godina, pokazalo je da ljudi kojima se okružujemo, kao i naša prihvaćenost u društvu, mogu pozitivno uticati na naše fizičko i mentalno zdravlje i pomoći nam da živimo duže.

Hormoni sreće koje je telo sposobno da proizvede su: dopamin, koji čini da se osećamo dobro; serotonin, koji smanjuje depresiju; i endorfini, koji nas čine srećnim i tako pomažu da se smanji fizički bol.

Kako definišemo ličnu sreću?

Faktori koji doprinose sreći mogu se razlikovati od osobe do osobe i podrazumevaju sledeće:

  • Radite stvari koje želite da radite i imate slobodu da izaberete sopstveni put u životu
  • Održavanje pozitivnih odnosa i prihvatanje u društvu
  • Osećate se zadovoljni svojom situacijom i ne upoređujete se sa drugima
  • Održavate pozitivan stav i ne dozvoljavate sebi da budete uznemireni ili odsutni zbog mnogih promena koje se dešavaju u životu
  • Postizanje ciljeva koje ste sebi postavili i držanje pozitivnih rezultata kada pokušavate da ih ostvarite
  • Održavanje mentalne i fizičke kondicije, čime se smanjuje verovatnoća razvoja bolesti

8 faktora koji podstiču proizvodnju hormona sreće:

Vežbanje

Vežbanje ne samo da nas održava u formi i zdravim, već nas i štiti od bolesti i degeneracije. Stimuliše proizvodnju različitih hormona, uključujući:

  • Hormoni rasta koji su ključni za razvoj i rast.
  • Testosteron, koji pomaže da se telo osveži i oživi i pomaže u rastu mišića.
  • Insulin i tiroidni hormoni koji pomažu u regulaciji nivoa glukoze u krvi i regulišu metabolizam.

Pored toga, vežba može pomoći mozgu u proizvodnji hormona koji su povezani sa srećom, kao što su:

  • Dopamin, hormon odgovoran za to da se osećamo dobro. Ako smo u stanju da redovno vežbamo i izgradimo telo, ovaj hormon će se proizvoditi u većim količinama.
  • Serotonin, koji može pomoći u smanjenju simptoma depresije.
  • Endorfini, koji su direktno povezani sa srećom, što znači da mogu pomoći u smanjenju fizičkog bola ili simptoma povreda u našim mišićima zbog svojih hemijskih svojstava sličnih morfijumu, koji se koristi za ublažavanje bolova.

Učestvovanje u aktivnostima koje ostavljaju osmeh na licu

Poseta novim mestima, opuštajuća masaža ili učešće u aktivnostima koje ostavljaju osmeh na vašem licu, bilo da se radi o članovima porodice, prijateljima ili voljenim osobama, sve to može pružiti olakšanje od stresa i problema koji se mogu akumulirati u našem svakodnevnom životu. Štaviše, osmeh na licu kada se nađete u teškim okolnostima može pomoći u proizvodnji serotonina i endorfina u telu, od kojih su oba direktno povezana sa srećom.

Izlaganje sunčevoj svetlosti

Pored dobijanja vitamina D iz ribe, riblje jetre i žumanca, izlaganje tela sunčevoj svetlosti tokom ranog jutra ili večeri takođe pomaže u proizvodnji vitamina D. Ovaj vitamin ne samo da pomaže da naše kosti i imuni sistem budu u punoj snazi, već i indirektno stimuliše proizvodnju serotonina, hormona sposobnog da smanji simptome povezane sa depresijom.

Jesti čokoladu (umereno)

Studije su otkrile da konzumiranje oko 50-100 grama crne čokolade (ekvivalentno 300-600 kalorija) 1-2 puta nedeljno može smanjiti šanse osobe za preranu smrt usled srčanih bolesti. Čokolada sadrži esencijalne hemikalije koje pomažu cirkulaciju i pomažu u jačanju koronarnih arterija. Tamna čokolada, napravljena od 70–85% pravog kakaoa je najefikasnija u tom pogledu.

Iako crna čokolada sadrži minimalne količine šećera i mleka, ipak je ne treba smatrati potpuno zdravom i zato je treba konzumirati samo umereno.

Fokusirajte se na hranu koja ima visok sadržaj triptofana

Triptofan je esencijalna aminokiselina koju telo nije u stanju da proizvede samo. Triptofan se može uneti iz mleka, putera, žumanca, mesa, ribe, ćuretine, kikirikija, badema, suvih urmi, banana, svježeg sira i druge hrane sa visokim sadržajem proteina. Telo je u stanju da koristi ovu supstancu da pomogne u proizvodnji serotonina i u neurološkim procesima koji nam pomažu da se osećamo srećno. Štaviše, triptofan zajedno sa folnom kiselinom i gvožđem učestvuje u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca.

Igranje sa kućnim ljubimcima

Možda ste otkrili da se vaš nivo stresa smanjuje kada se igrate sa kućnim ljubimcima. To je zato što naš odnos sa mačkama, psima ili drugim kućnim ljubimcima koji nam pokazuju naklonost može povećati proizvodnju hormona u telu koji su povezani sa srećom, uključujući serotonin i oksitocin (hormon povezan sa ljubavlju i odnosima).

Grljenje ili ljubljenje voljene osobe

Zagrljaji i poljupci između ljudi mogu se koristiti za iskazivanje ljubavi, ljubaznosti, zaštite i požude. Obično izvodimo ove radnje sa ljudima koje volimo, što zauzvrat dovodi do toga da telo proizvodi niz različitih hormona:

  • Endorfini – hormoni sreće – koji su povezani sa osećanjem očaranosti.
  • Dopamin, koji se proizvodi kada se osećamo zadovoljni, što rezultira osećanjem sreće, uzbuđenja i stimulacije.
  • Oksitocin, koji je povezan sa odnosima i pomaže nam da izgradimo veze sa drugim ljudskim bićima.

Meditacija i psihoterapija

Meditacija je aktivnost koja se uči i vežba u sklopu RE&KBT psihoterapije i pomaže da naša pažnja, koncentracija i pamćenje budu bolje. Meditacija pomaže da ojačamo imuni sistem, budemo srećniji i produktivniji. Ljudi koji redovno meditiraju imaju jači organizam, psihu, duži i srećniji život.

Zaključak

Iako sreća za različite ljude znači različite stvari, naša životna iskustva i drugi spoljni faktori kao što su društveni status, obrazovanje, uspeh u karijeri, zdravlje, odgovornosti i dostignuća imaju ulogu u tome da naš život bude potpun. Neki od njih mogu se kombinovati kako bi vam pomogli da postignete svoje ciljeve, dok za druge može biti potrebna puna posvećenost da biste uspeli. Ipak, svaka osoba je sposobna da na ovaj ili onaj način ostvari uspeh u svom životu, što će joj dati najbolje šanse da se posle toga oseća srećno i zadovoljno.

Psihoterapija vam može pomoći da ovladate svim ovim tehnikama za postizanje zdravlja i sreće.

Kako zavoleti sebe i izgraditi samopouzdanje

Kako zavoleti sebe i izgraditi samopouzdanje

Dobra slika o sebi

Iako su naše interakcije i odnosi sa drugima najbitnije u određivanju kvalitetnog života, ipak prvi na listi prioriteta mora da bude naš odnos sa samim sobom. Ako nam nedostaje samopoštovanje, nemamo nikakve šanse da ostavimo utisak nekoga koga bi drugi želeli da upoznaju i kome bi mogli da veruju. Stvaranje dobre slike o sebi, dobrog „imidža“, kao i predstavljanje tog imidža okolini je prvi deo posla koji moramo da obavimo na našem putu ka uspehu i sreći.

Ljubav prema sebi

„Voli bližnjega svoga onako kako voliš i sebe.“ Ovakve ili slične zapovesti su izjavljivane u starom i novom zavetu i u spisima i doktrinama većine religija i filozofija kroz vekove. Međutim, većina propovedi i diskusija ovog pravila fokusira se na prve tri reči. Posvećuju se tome kako se odnosimo prema drugima, smatrajući da se ljubav prema sebi podrazumeva. Na nesreću, ovo nije uvek slučaj. Previše je ljudi koji sebe ne vole. Nisu zadovoljni svojim izgledom, svojim karakterom, svojim sposobnostima i mnogim drugim aspektima svojih života. Da bismo bili zadovolji životom i da bi nam život bio plodonosan, prvo moramo da naučimo da istinski volimo sebe. Ovo je prvi korak na putu koji vodi poboljšanju života. Voleti sebe ne znači biti potpuno egocentričan. Voleti sebe je temelj na kome ćemo graditi naš pristup odnosima prema svim ljudima koje srećemo u životu. Ljubav prema sebi vodi ka samopouzdanju, samopoštovanju i ka ostavljanju pozitivnog utiska na druge. Ljubav prema sebi nas osposobljava za ljubav prema drugima.

Prihvatanje sebe

Prihvatanje sebe potiče od naše sposobnosti da sebe prihvatimo kao ljudsko biće i pri tom se fokusiramo da naše pozitivne strane: ono u čemu smo dobri, pozitivne osobine i karakteristike koje čine da budemo baš to što jesmo. Kada se fokusiramo na te oblasti, pozitivno utičemo i na samopouzdanje i na samopoštovanje. Isuviše često se ljudi koncentrišu na svoje slabosti umesto na svoju dobru stranu. To donosi više štete nego koristi. Moramo da radimo na tome da se i mi sami, ali i da se i drugi fokusiraju na naše pozitivne osobine.

Samopoštovanje

Ključ izgradnje samopoštovanja leži u fokusiranju na vaše prethodne uspehe i dostignuća i u tome što poštujete sebe zbog dobrih dela koje ste uradili. Lakše je zadržavati se na neuspesima. Ljudi oko nas su često spremni da nam na njih ukazuju. Naši se izgledi menjaju i naše se samopouzdanje popravlja kada provedemo vreme baveći se svojim uspesima.

Vežba za samopouzdanje


Korisnu vežbu predstavlja pravljenje „popisa uspeha“. To je lista uspeha i dostignuća koje smo postigli u toku našeg života. Na početku može da bude teško sastaviti listu, ali upornošću možemo postići da dodajemo sve više stvari na listu i gradimo samopouzdanje. Počnite danas tako što ćete uzeti jednu fasciklu i u nju stavljati pozitivne simbole i zapise o vašim uspesima. To mogu da budu pisma od nastavnika koja opisuju vaš uspeh u školi, dopisi od poslodavaca o tome šta ste postigli na poslu, poruke od zadovoljnih klijenata koji vam zahvaljuju na dobroj usluzi, pisma od neprofitnih organizacija za koje ste volontirali, i slične stvari. Pored toga, napravite registar u koji možete uneti svoja dostignuća ili ponašanje na koje ste naročito ponosni. Kada ste tužni ili se osećate neprikladno u nekoj situaciji, možete da pregledate i pročitate sadržaj ove fascikle i time se potsetite da ste nekada bili i da ponovo možete biti uspešni.

Iz knjige: Deset koraka do kvalitetnijeg života, Dejl Karnegi

Ukoliko imate problem sa samopouzdanjem preporučljivo je posetiti psihoterapeuta koji će vam pomoći da podignete nivo vašeg samopouzdanja i postanete istinski srećni

Dr Milan Popović

Doktor medicine, RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972

O ljubavi i mržnji

O ljubavi i mržnji

Ljubav i mržnja

Sve dok ne dođete do frekvencije svesti otvorene prisustvu, ili ako to uopšte ne učinite, svi odnosi, a naročito oni intimni, biće duboko oštećeni i krajnje disfunkcionalni. Neko vreme će se činiti savršenim, kao što je to slučaj kada ste „zaljubljeni“, ali svaki put će se to prividno savršenstvo narušavati sve učestalijom pojavom svađa, sukoba, nezadovoljstva i emocionalnog ili čak fizičkog nasilja.

Čini se da većina „ljubavnih odnosa“ vrlo brzo postaju ljubav-mržnja odnosi. Ljubav se onda za tren oka može pretvoriti u divljački napad, osećanje neprijateljstva ili potpuno povlačenje naklonosti. Smatra se da je to prirodno. Ako u svojim odnosima doživljavate i „ljubav“ i ono što je suprotno od ljubavi – napad, emocionalno nasilje i slično – onda ste verovatno pobrkali privrženost ega i zavisničku odanost sa ljubavlju. Ne možete u jednom trenutku voleti svog partnera, a usledećem ga napadati. Istinska ljubav nema suprotnost.

Suprotnost ljubavi

Ako vaša „ljubav“ ima suprotnost, onda to nije ljubav, već snažna potreba ega za potpunijim i dubljim osećanjem sopstvenog ja, potreba koju ta druga osoba privremeno zadovoljava. To je zamena za spasenje koju vrši ego, a tokom jednog kratkog perioda ona gotovo i deluje kao spasenje.

A l i , nakon toga nastupa trenutak kada se vaš partner ponaša na način koji ne uspeva da udovoljivašim potrebama, i l i , bolje, potrebama vašeg ega.

Osećanja straha, bola i nedostatka, koja su urođeni deo svesti ega, ali su bila prikrivena „ljubavnim odnosom“, sada ponovo izlaze na površinu.

Baš kao što je to slučaj kod svake druge vrste zavisnosti, u oblacima ste kada vam je droga dostupna, ali na kraju uvek nastupa trenutak u kom droga više ne deluje na vas.

Kada se ta bolna osećanja ponovo jave, još su snažnija nego ranije, a, osim toga, vi sada svog partnera doživljavate kao uzrok tih osećanja. To znači da ih projektujete ka spoljašnjosti i napadate tu drugu osobu divljačkom nasilnošću, koja je deo vašeg bola.

Ovaj napad može probuditi partnerov lični bol, i on i l i ona mogu uzvratiti na vaš napad. U ovoj tački ego se još uvek nesvesno nada da će njegov napad i l i pokušaji manipulacije predstavljati dovoljnu kaznu da vašeg partnera ubede da promeni svoje ponašanje kako bi ih ego ponovo mogao upotrebiti kao kamuflažu za vaš bol.

Ljubav, mržnja i zavisnost

Svaka zavisnost se rađa iz nesvesnog odbijanja da se suočite sa sopstvenim b o l om i prebrodite ga. Svaka zavisnost počinje bolom i završava se bolom. Od koje god supstance da ste zavisni – od alkohola, hrane,legalne i l i nelegalne droge i l i neke osobe – vi nekoga i l i nešto koristite da prikrijete svoj bol.

To je razlog zbog kog nakon početne euforije u intimnim odnosima postoji toliko nezadovoljstva, toliko bola. Oni nisu uzrok bola i nezadovoljstva. Oni iznose na videlo onaj bol i nezadovoljstvo koji već postoje u vama. Svaka zavisnost to čini. Svaka zavisnost dostiže tačku u kojoj više ne radi u vašu korist, i tada osećate bol snažnije nego ikada pre.To je jedan od razloga zbog kojih većina ljudi večito pokušava da pobegne od sadašnjeg trenutka i večito traga za nekom vrstom spasenja u budućnosti.

Sadašnji trenutak i lični bol

Prva stvar na koju mogu naići ako usmere pažnju na Sadašnji trenutak jeste njihov lični bol, i to je ono čega se plaše. Kad bi samo znali koliko je lako ući u Sadašnji trenutak, u moć sadašnjosti koja poništava prošlost i njen bol, u stvarnost koja razgrađuje iluziju. Kad bi samo znali koliko su blizu sopstvene stvarnosti, koliko su blizu Boga.

Ipak, ni izbegavanje odnosa u pokušaju da se izbegne bol ne predstavlja rešenje. Bol je tu u svakom slučaju. Veća je verovatnoća da će vas tri neuspeleveze u isto toliko godina naterati da se osvestite nego tri godine provedene na pustom ostrvu i l i unutarčetiri zida vaše sobe. A l i ako biste mogli da unesete intenzivno prisustvo u svoju samoću, to bi takođe moglo da vam pomogne.

Otvorite put ka sadašnjem treunutku uz meditativne radionice, kao put do sreće

www.asocijacijaforest.com

Dr Milan Popović

Doktor medicine, RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972

Izvod iz knjige Moć sadašnjeg trenutka, Ekart Tol


Da li želite da budete obavešteni na email svaki put kada se pojavi nov zanimljiv tekst na mom Blog-u?

Ukoliko je odgovor DA, prijavite se na moju mailing listu…

[email-subscribers-form id=“2″]


Da li vam nedostaje ljubav prema sebi? Kako povećati samopouzdanje?

Da li vam nedostaje ljubav prema sebi? Kako povećati samopouzdanje?

Kako izgraditi samopouzdanje

Iako su naše interakcije i odnosi sa drugima najbitnije u određivanju kvalitetnog života, ipak prvi na listi prioriteta mora da bude naš odnos sa samim sobom. Ako nam nedostaje samopoštovanje, nemamo nikakve šanse da ostavimo utisak nekoga koga bi drugi želeli da upoznaju i kome bi mogli da veruju. Stvaranje dobre slike o sebi, dobrog „imidža“, kao i predstavljanje tog imidža okolini je prvi deo posla koji moramo da obavimo na našem putu ka uspehu i sreći.

Trebalo bi da volimo sebe

„Voli bližnjega svoga onako kako voliš i sebe.“ Ovakve ili slične zapovesti su izjavljivane u Starom i Novom zavetu i u spisima i doktrinama većine religija i filozofija kroz vekove. Međutim, većina propovedi i diskusija ovog pravila fokusira se na prve tri reči. Posvećuju se tome kako se odnosimo prema drugima, smatrajući da se ljubav prema sebi podrazumeva. Na nesreću, ovo nije uvek slučaj.

Previše je ljudi koji sebe ne vole. Nisu zadovoljni svojim izgledom, svojim karakterom, svojim sposobnostima i mnogim drugim aspektima svojih života. Da bismo bili zadovolji životom i da bi nam život bio plodonosan, prvo moramo da naučimo da istinski volimo sebe. Ovo je prvi korak na putu koji vodi poboljšanju života. Voleti sebe ne znači biti potpuno egocentričan. Voleti sebe je temelj na kome ćemo graditi naš pristup odnosima prema svim ljudima koje srećemo u životu. Ljubav prema sebi vodi ka samopouzdanju, samopoštovanju i ka ostavljanju pozitivnog utiska na druge. Ljubav prema sebi nas osposobljava za ljubav prema drugima.

Građenje samopouzdanja

Kada volimo sebe možemo lakše da razvijemo i održavamo samopouzdanje. Neki elementi samopouzdanja uključuju:

Prihvatanje sebe

Prihvatanje sebe potiče od naše sposobnosti da sebe prihvatimo kao ljudsko biće i pri tom se fokusiramo da naše pozitivne strane: ono u čemu smo dobri, pozitivne osobine i karakteristike koje čine da budemo baš to što jesmo. Kada se fokusiramo na te oblasti, pozitivno utičemo i na samopouzdanje i na samopoštovanje. Isuviše često se ljudi koncentrišu na svoje slabosti umesto na svoju dobru stranu. To donosi više štete nego koristi. Moramo da radimo na tome da se i mi sami, ali i da se i drugi fokusiraju na naše pozitivne osobine.

Samopoštovanje

Ključ izgradnje samopoštovanja leži u fokusiranju na vaše prethodne uspehe i dostignuća i u tome što poštujete sebe zbog dobrih dela koje ste uradili. Lakše je zadržavati se na neuspesima. Ljudi oko nas su često spremni da nam na njih ukazuju. Naši se izgledi menjaju i naše se samopouzdanje popravlja kada provedemo vreme baveći se svojim uspesima.

Korisnu vežbu predstavlja pravljenje „popisa uspeha“. To je lista uspeha i dostignuća koje smo postigli u toku našeg života. Na početku može da bude teško sastaviti listu, ali upornošću možemo postići da dodajemo sve više stvari na listu i gradimo samopouzdanje.

Počnite danas tako što ćete uzeti jednu fasciklu i u nju stavljati pozitivne simbole i zapise o vašim uspesima. To mogu da budu pisma od nastavnika koja opisuju vaš uspeh u školi, dopisi od poslodavaca o tome šta ste postigli na poslu, poruke od zadovoljnih klijenata koji vam zahvaljuju na dobroj usluzi, pisma od neprofitnih organizacija za koje ste volontirali, i slične stvari. Pored toga, napravite registar u koji možete uneti svoja dostignuća ili ponašanje na koje ste naročito ponosni. Kada ste tužni ili se osećate neprikladno u nekoj situaciji, možete da pregledate i pročitate sadržaj ovog teksta i time se potsetite da ste nekada bili i da ponovo možete biti uspešni.

Ukoliko ni uz pomoć ovog teksta ne uspete da poboljšate samopouzdanje, obratite se psihoterapeutu, zakažite seansu i rešite zauvek problem samopouzdanja.

Dr Milan Popović
doktor medicine i RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Tel: 061/180 1972


Da li želite da budete obavešteni na email svaki put kada se pojavi nov zanimljiv tekst na mom Blog-u?

Ukoliko je odgovor DA, prijavite se na moju mailing listu…

[email-subscribers-form id=“2″]


Kako da povećate samopouzdanje – psihoterapija

Kako da povećate samopouzdanje – psihoterapija

Samopouzdanje i psihoterapija

Samopouzdanje je vaše uverenje o veštinama i sposobnostima koje posedujete. To znači da prihvatate i verujete u sebe i imate osećaj kontrole u ​​svom životu. Dobro poznajete svoje snage i slabosti i imate pozitivan stav prema sebi. Postavljate realna očekivanja i ciljeve, asertivno komunicirate i možete se bez stresa nositi sa kritikama.

S druge strane, zbog niskog samopouzdanja možete se osećati prepuno sumnje u sebe, biti pasivni, pokorni ili imati poteškoća u stvaranju poverenja prema drugima. Osobe koje imaju nisko samopouzdanje osećaju se inferiorno, nevoljeno ili osetljivo na kritike. Samopouzdanje zavisi od situacije. Na primer, možete se osećati vrlo samopouzdano u nekim oblastima, poput akademika, ali nedostaje vam poverenje kada su u pitanju bliski ljudi.

Visoko ili nisko samopouzdanje retko je povezano sa vašim stvarnim sposobnostima i uglavnom se zasniva na vašim uverenjima (iracionalnim). Uverenja su način na koji razmišljate o sebi i ove misli mogu biti pogrešne (iracionalne).

Nisko samopouzdanje može proizaći iz različitih iskustava, poput odrastanja u nepodržavajućem i kritičnom okruženju, separaciji od prijatelja ili porodice, osuđivanja sebe ili straha od neuspeha. Ljudi sa niskim samopouzdanjem često imaju greške u razmišljanju.

Kako povećati samopouzdanje:

– Prepoznajte i naglasite svoje snage. Nagradite i pohvalite sebe za vaš trud i napredak.
– Kada naletite na prepreku, ponašajte se ljubazno i saosećajno. Ne zadržavajte se na neuspehu.
– Postavite realne i ostvarive ciljeve. Ne očekujte savršenstvo; nemoguće je biti savršen u svakom aspektu života.
– Usporite kada osećate intenzivne emocije i logično razmislite o situaciji.
– Ne stvarajte pretpostavke o sebi i drugima, budite racionalni.
– Prepoznajte da prošla negativna životna iskustva ne diktiraju vašu budućnost.
– Izrazite svoja osećanja, uverenja i potrebe direktno i s poštovanjem.
– Naučite da kažete ne nerazumnim zahtevima.

Individualna i grupna psihoterapija može vam pomoći da povećate samopouzdanje.

Dr Milan Popović
doktor medicine i RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Pozovite i zakažite psihoterapiju: www.epsihijatar.net/kontakt

Mob: 061/180 1972

Psihološki efekti šumskog okruženja na odrasle osobe

Psihološki efekti šumskog okruženja na odrasle osobe

Psihološki efekti šumskog okruženja na zdrave odrasle osobe: Shinrin-ioku (šumsko-vazdušno kupanje) – metod smanjenja stresa

Naučna studija

 

Shinrin-ioku (hodanje i / ili boravak u šumama u cilju unapređenja zdravlja) glavni je oblik opuštanja u Japanu.

U naučnom istraživanju, čiji je cilj bio da utvrdi uticaj šume na zdravlje ljudi, učestvovalo je 498 zdravih dobrovoljaca. Ankete su sprovođene dva puta u šumi istog dana (šumski dan) i dva puta svakog kontrolnog dana. Do rezultata se došlo pomoću upitnika raspoloženja (bes, ljutnja, depresija, ljubaznost, blagostanje i životna energija).

Bes, ljutnja (P <0,001) i depresija (P <0,001) značajno su se smanjili, a životna energija (P = 0,001) povećala se u toku boravka u šumi u odnosu na kontrolni dan. Glavni efekti dejstva šume na zdravlje ispoljeni su u domenu poboljšanja raspoloženja, pažnje, koncentracije i pamćenja, kao i smanjenja anksioznosti. Nakon boravka u šumi, značajno je smanjen stres koji su pojedinci doživljavali.

Studija je potvrdila značajan pozitivni uticaj šume na raspoloženje, stres i mentalno zdravlje, posebno među ljudima koji su izloženi hroničnom stresu. Shodno tome, shinrin-ioku može se koristiti kao metod smanjenja stresa, a šumsko okruženje može se posmatrati kao terapeutski pejzaž.

Shinrin-ioku smanjuje rizik od svih bolesti povezanih sa psihosocijalnim stresom, a dugoročni efekti shinrin-iokua su zagarantovani.

 

Asocijacija prirodne i šumske medicine – Forest

 

Asocijacija prirodne i šumske medicine – Forest

Asocijacija prirodne i šumske medicine – Forest

➡️ Udruženje: „Asocijacija prirodne i šumske medicine – Forest“. (u daljem tekstu: Udruženje) je nevladino i neprofitno udruženje, osnovano na neodređeno vreme radi ostvarivanja ciljeva u oblasti prevencije, očuvanja i unapređenja fizičkog, mentalnog i duhovnog zdravlja mladih i starijih osoba, kao i radno sposobnog stanovništva.

➡️ Ciljevi Udruženja su: podizanje kvaliteta života mladih, radno-sposobnih i osoba u trećem dobu; pozitivna zdravstvena motivacija pojedinaca i grupa kroz edukacije, organizovanje radionica, seminara, kongresa; pisanje publikacija koje imaju za cilj formiranje zdravog načina života, zdravih životnih navika i pozitivnih obrazaca razmišljanja i ponašanja.
Udruženje svoje ciljeve ostvaruje u oblasti humanističkih i medicinskih nauka, prirodne, šumske medicine, psihoterapije, meditacije, ishrane ali i srodnih oblasti u skladu sa ovim Statutom i drugim opštim aktima, kojima se utvrđuju unutrašnji odnosi organizacije i rada.

➡️ Udruženje se osniva radi ostvarivanja sledećih ciljeva:

1. Promocija i sprovođenje mera na očuvanju i unapređenju psihofizičkog zdravlja u Srbiji i šire,
2. Razmene različitih znanja i iskustava među članovima i saradnicima iz oblasti prirodne i šumske medicine, psihoterapije, meditacije i psiho-fizičkog i duhovnog rasta i razvoja svakog pojedinca radi prevencije, očuvanja i unapređenja zdravlja i ostvarivanja zadovoljstva ličnim životom,
3. Organizovanje edukacija, radionica, seminara, kongresa, konferencija, publikacija o medicini, prirodnoj i šumskoj medicini, psihoterapiji, meditaciji, ishrani i psiho-fizičkom zdravlju kao načinu očuvanja, prevencije i unapređenja zdravlja,
4. Smanjenje stresa kao glavnog okidača bolesti, naročito kod radno-sposobnog stanovništva, kroz individualni i grupni rad, radionice, edukacije, seminare, kongrese, konferencije, publikacije,
5. Rešavanje psihofizičkih zdravstvenih problema, kod mladih i radno-sposobnog stanovništva kroz individualan i grupni rad u šumskom i izvanšumskom okruženju,
6. Podizanje radne funkcionalnosti kod mladih i radno-sposobnog stanovništva,
7. Edukacija zaposlenih u srodnim, nesrodnim i pomagačkim profesijama,
8. Organizovanje edukacija, radionica, seminara, kongresa, konferencija i publikacija namenjenih podizanju kvaliteta života pojedinaca u periodu trećeg doba,
9. Pomoć mladima u ostvarivanju i promovisanju svojih potencijala,
10. Pomaganje članova Udruženja u koordinaciji svojih aktivnosti uključujući konferencije, edukacije, obuke, sertifikate, publikacije i komunikaciju sa sličnim asocijacijama,
11. Promovisanje i sprovođenje naučnih istraživanja i širenje saznanja iz oblasti medicine, prirodne i šumske medicine, psihoterapije, meditacije, ishrane i drugih srodnih oblasti,
12. Obezbeđivanje širenja informacija putem publikacija, časopisa, dokumenata, tekstova, veb sajta Udruženja, društvenih mreža, vebinara i seminara,
13. Podržavanje naučnih istraživanja iz oblasti medicine, prirodne, šumske medicine, psihoterapije, meditacije, ishrane i drugih srodnih disciplina,
14. Prevođenje stručnih radova i dokumenata iz oblasti medicine, prirodne, šumske medicine, psihoterapije i srodnih oblasti sa engleskog i drugih stranih jezika na srpski jezik i objavljivanje istih,
15. organizovanja za svoje članove putovanja za sopstvene potrebe ili izleta u zemlji i inostranstvu bez sticanja dobiti u skadu sa Zakonom ;
16. Uspostavljanje saradnje sa lekarima, specijalistima, psihoterapeutima, meditantima, udruženjima, nutricionistima i drugim srodnim strukama,
17. Uspostavljanje veza i kontakata, stručne i poslovne saradnje sa sličnim udruženjima u zemlji i svetu.

➡️ Radi ostvarivanja ciljeva Udruženje:

1. Prikuplja, obrađuje i objavljuje naučnu i stručnu literaturu iz oblasti medicine, šumske medicine, psihoterapije, meditacije, ishrane i sveukupnog psiho-fizičkog zdravlja pojedinaca i grupa, kao i onu koja se odnosi na unapređenje kvaliteta života i čini je dostupnom svim članovima;
2. Organizuje samo ili u zajednici sa drugim organizacijama, savetovanja, stručne skupove, seminare, kongrese i druge oblike edukacije iz oblasti medicine, šumske medicine, photerapije, meditacije, ishrane i sveukupnog psiho-fizičkog zdravlja pojedinaca i grupa, kao i unapređenja kvaliteta života;
3. Objavljuje knjige, časopise i druge štampane i elektronske publikacije koje se odnose na medicinu, šumsku medicinu, psihoterapiju, meditaciju, ishranu i psiho-fizičko zdrvlje pojedinaca i grupa, kao i unapređenja kvaliteta života;
4. Organizuje saradnju sa pojedincima i institucijama koji se bave medicinom, šumskom medicinom, psihoterapijom, meditacijom, ishranom i psiho-fizičkim zdravljem pojedinaca i grupa, kao i unapređenjem kvaliteta života.

[sociallocker id=“17057″][/sociallocker]