Категорија: Psihijatrija

Šumska terapija smanjuje stres, pojačava imunitet i leči – Asocijacija Forest

Šumska terapija smanjuje stres, pojačava imunitet i leči – Asocijacija Forest

Šumska terapija smanjuje stres, pojačava imunitet i leči – Asocijacija Forest

Zdravlje je najveće bogatstvo, rekao je jednom davno čuveni Ciceron, najsvestraniji um antičkog Rima.

Brojni su faktori savremenog doba koji ne samo da narušavaju fizički, mentalni i duhovni aspekt zdravlja, izazivajući ozbiljne bolesti, već dovode i do poremećaja u skladnom funkcionisanju pojedinca i društva u celini.

Zdravlje je ono što svima bar pomalo nedostaje. To je stanje fizičke, mentalne i duhovne harmonije. Balans unutar čoveka i ravnoteža između čoveka i prirode.

Svi aspekti zdravlja uzajamno su povezani i međusobno su zavisni. Nema dobrog telesnog zdravlja bez mentalne, emocionalne i duhovne ravnoteže i mira, niti psihičke stabilnosti i osećaja sreće bez očuvanog fizičkog zdravlja. Fizička aktivnost, kvalitetan san, pravilna ishrana, čist vazduh i voda, svetlost i odsustvo stresa direktno utiču na naše zdravlje. Očuvana priroda iz koje smo nastali, jedan je od bitnih faktora sveukupnog zdravlja čoveka.

Postoji u svetu, a i kod nas, jedan jedinstven pogled na zdravlje i integrativni pristup lečenju i prevenciji. Zdrava i očuvana priroda i šume nužan su faktor zdravlja. Spoj čoveka i čiste prirode, daje odlične rezultate u smislu prevencije, očuvanja i unapređenja apsolutno svih aspekata zdravlja.

Kupanje u šumskom vazduhu

Tradicija koja se u drevnom Japanu naziva „Shinri-ioku“, ili tzv. kupanje u šumskom vazduhu jeste veoma efikasan prirodni metod za jačanje imuniteta i smanjenje stresa. Shinrin-ioku znači kupanje u šumskoj atmosferi ili konzumiranje šume kroz naša čula. Šetnja šumom i kupanje u šumskom vazduhu dovode do jačanja imuniteta kod ljudi i sprečavaju pojavu raka i drugih hroničnih bolesti.

Šumsko drveće i ostale biljke u šumi u vazduh ispuštaju fitoncide i negativne jone. Fitoncidi su antimikrobna organska jedinjenja koja uništavaju viruse, bakterije i gljivice. Hodajući šumom udišemo fitoncide što dovodi do značajnog poboljšanja zdravlja.

Naučna istraživanja pokazala su da šuma veoma pozitivno deluje na hormone u telu. Aromatični mirisi koje proizvodi drveće u šumi povezani su sa antiinflamatornim, antitumorskim i drugim korisnim uticajima na telo i mozak. Šetnja kroz šumu podstiče kreativnost i priziva pozitivne misli, pojačava pažnju, koncentraciju i pamćenje, poboljšava raspoloženje, što je vrlo važno za fizičko i psihičko zdravlje.

Kada su naučnici testirali ljude pre i nakon dvosatne šetnje šumom, pronašli su kod svih značajno povećanje broja T ćelija imunog sistema. Ispitanicu su imali niži krvni pritisak, osećali su smirenost i bili lepo raspoloženi, oslobođeni stresa.

Dok čovek boravi u šumi, bilo da sedi ili hoda, njegov dah sjedinjuje se sa fitoncidima. Ova jedinjenja toliko su snažna da se u organizmu zadržavaju i do dva meseca održavajući naš imuni sistem jakim i u optimalnom stanju.

Pojačava imunitet

Naučnici iz Japana utvrdili su da boravak u šumi pojačava imunitet, koji je važan za sprečavanje pojave raka, virusnih i bakterijskih infekcija, autoimunih bolesti kao i drugih hroničnih bolesti. Pored toga što šetnja šumom oslobađa od stresa, ona doprinosi smanjenju krvnog pritiska i usporava ubrzani rad srca usled drugih bolesti.

Dobro je poznata stvar da se svi osećamo veoma lepo u prirodi. Boravak u prirodi vraća nam raspoloženje, energiju i vitalnost, osvežava nas i podmlađuje.

Inspirisan postojećim tradicionalnim metodama u lečenju, došao sam na ideju o integraciji psihoterapije, majndfulnes meditacije, kao i fizičke aktivnosti u drevni japanski metod nazvan „kupanje u šumskom vazduhu“. Tako se postižu naučno proverljivi i još značajniji i dugotrajniji pozitivni efekti šumske terapije na mentalno, fizičko i duhovno zdravlje ljudi.

Šta je to šumska terapija

Šumska psihoterapija podrazumeva boravak u šumi, fizičku aktivnost, meditaciju i psihoterapiju koji zajedno daju odlične rezultate kada je očuvanje zdravlja u pitanju.

Razgovori sa psihoterapeutom i majndfulnes meditacija u šumi, na čistom vazduhu, prepunom fitoncida i negativnih jona, dovode naše telo i um u stanje ravnoteže.

Više od 40 godina naučnih ispitivanja izvršenih u Japanu potvrdilo je da se ovakav integrativni terapeutski pristup pokazao veoma efikasnim za stabilizaciju krvnog pritiska, smanjenje stresa, stimulisanje imunog sistema, regulaciju šećera u krvi, smanjenje bola, eliminaciju umora, poboljšanje polne i seksualne funkcije, lečenje astme, alergija i bronhitisa.

Brojni su pozitivni efekti ovakve terapije na poboljšanje pažnje, koncentracije i pamćenja, rehabilitacije nakon operacija i bolesti, tretmana emocionalnih poremećaja, lečenja anksioznosti, straha, paničnih napada i depresije, postizanja boljeg kvaliteta sna, podsticanje životnog elana i motivacije. Zahvaljujući Šumskoj psihoterapiji, telo, um i duh dovode se u stanje balansa i homeostaze.

Uz „Shinrin-ioku“  principe lečenja iz Japana, služeći se integrativnim pristupom u medicini i uz podršku naučnih istraživanja, kao i veština meditacije i psihoterapije, nastaje prostor za formirnje Šumske terapije i psihoterapije kao okvira za razvoj zdravstvenog turizma u Srbiji.

Šumska terapija i psihoterapija namenjena je svima: mladim i starijim ljudima, muškarcima i ženama, zdravim i onim koji žele da poboljšaju zdravlje zbog bolesti.

Spoj tradicije i moderne terapije u prelepom šumskom ambijentu jeste privilegija i mogućnost svakog čoveka i njegov individualni put ka zdravlju, sreći i blagostanju.

Unapredite zdravlje, smanjite stres, poboljšajte imunitet kroz naš program Unapređenja zdravlja

Dr Milan Popović

Lekar, psihoterapeut superv.

Predsednik Asocijacije prirodne i šumske medicine – Forest

Mob: 061/180 1972

Kako pobediti panične napade (samopomoć) – psihoterapija

Kako pobediti panične napade (samopomoć) – psihoterapija

Psihoterapija pomaže kod paničnih napada

Kako je cela REKBT (psihoterapija) filozofija o poreklu anksionosti i panike bazirana na istoj ideji, a to je da mi anksioznost i paniku stvaramo i hranimo svojim iracionalnim i samoporažavajućim mišljenjem, videćemo da se tehnike za oslobađanje od napada panike vrlo slične tehnikama za oslobađanje od bilo koje vrste anksioznosti!

Po istom principu, prvenstveno valja napraviti razliku između neprijatnog i nepodnošljivog. Anksioznost nije kraj sveta, i niko neće umreti od nje! Jeste neprijatna i ponekad je bolna, ali nije nepodnošljiva, osim ako je vi sami ne definišete kao takvu.

Dakle, ako želite još jedan ponovljen obrazac anksioznosti koja može da dovede do paničnog napada, definišite je kao nepodnošljivu. U suprotnom, probajte da je okarakterišete onako kako valja, a to je kao neprijatnu.To je najbolje činiti baš u onim situacijama kada osetite da anksioznost počne da se javlja. Tada, umesto da sebi ponavljate dobro poznat tekst, da je to nešto užasno što vi ne možete da podnesete, probajte da sebi kažete da je to neprijatno, loše, ali da nikakva stvarna opasnost ne vreba i da neće doći do smaka sveta.

Drugo, upustite se u situacije koje vam inače okidaju osećaj anksioznosti. Kada dopustite sebi da se suočite sa takvim situacijama, iako ponavljate sebi da neće doći do kraja sveta i da se ništa katastrofalno neće desiti, nemojte očekivati da će odmah sva anksioznost nestati. Setite se da vašu anksioznost stvaraju vaše misli i hiljadama puta ponovljene rečenice o tome kako je to nepodnošljivo.

Dakle, nije dovoljno da samo shvatite da usled anksioznosti nećete umreti i da to jednom sebi ponovite. Da bi došlo do oslobađanja od ove neprijatne emocije, valjalo bi da uporno sebi ponavljate da, iako je to neprijatno i bolno iskustvo, vi možete da ga podnesete i nema potrebe da katastrofizirate. Ako vam se i desi da se anksioznost javi u jačem stepenu na počecima ove vežbe, prihvatite to kao normalnu stvar. Retki uspevaju iz prvog puta. Kako kažu «ponavljanjeje majka nauke»

Treće, kada se izlažete neprijatnim situacijama u kojima vam se inače javlja anksioznost, gledajte da sebi ne postavljate previsoke ili preniske zahteve. To značida ne ulazite odmah u situacije za koje verujete da će okinuti anksioznost koja će vas preplaviti i, takođe, da ne dajete sebi prelake zadatke. Postupno učenje je najbolje učenje. Kako vi sada trenirate sticanje jedne nove veštine, bolje je savladavati je korak po korak, nego preplaviti sebe negativnim osećanjima, što može negativno da utiče na vas i vašumotivaciju po pitanju promene.

Četvrto, kada se upuštate u situacije koje osmišljavate kao veoma neprijatne,probajte da to radite uz prisustvo osobe od poverenja. Terapeut REKBT (psihoterapija) orijentacije neretko izlazi sa klijentom u javnost i biva mu podrška u takvim situacijama. Međutim, i dobar prijatelj ili roditelj mogu da budu vaša «baza sigurnosti» i da vam pomognu uprvim koracima osamostaljivanja u upuštanju u situacije koje ocenjujete kao neprijatne.

Ako se uplašite da ćete «upasti» u napad panike, setite se i ponavljajte sebi da toneprijatno iskustvo traje vrlo kratko (iako vama deluje da je beskrajno dugo). Zato primenite isti princip i recite sebi «ako počnem da paničim, šta je tu je, počeo sam dapaničim, to je prilično neprijatno, ali nije nepodnošljivo»!

Ukoliko niste u mogućnosti da pomognete sebi u meri u kojoj to želite, obratite se vašem psihoterapeutu…

Dr Milan Popović

Lekar, RE&KBT psihoterapeut superv.

Mob: 061/180 1972

Narcisoidni poremećaj ličnosti i psihoterapija

Narcisoidni poremećaj ličnosti i psihoterapija

Psihoterapija dovodi poboljšanja kliničke slike kod poremećaja ličnosti

Osnovna karakteristika ovog poremećaja ličnosti je uvećano osećanje samouvažavanja i jedinstvenosti (neki autori ovaj PL ubrajaju u sex inverzije).

  • Vrednost sopstvene ličnosti se nerealno naglašava
  • Izražena je egocentričnost
  • Česte su preokupacije i fantazije o neograničenom uspehu, uvećanim sposobnostima, superiornosti, velikoj moći, lepoti, inteligenciji ili idealizovanoj ljubavi
  • Narcistička ličnost stalno traži pažnju, pohvale i divljenje
  • Osećanje samouvažavanja je ponekad krhko i oscilirajuće
  • Izražena je posebna zaokupljenost utiskom koji je osoba ostavila na okolinu
  • Veruje da je specijalan i poseban, te da može biti shvaćen samo od strane isto tako posebnih i specijalnih osoba “visokog statusa”
  • Na kritiku i poraz reaguju hladnoćom, indiferentnošću, srdzbom, ali i inferiornošću, stidom i poniznošću
  • Često je prisutna nesposobnost empatije – narcistička ličnost je nesposobna da prepozna i doživi kako se osećaju drugi i koje su njihove potrebe
  • Ove osobe očekuju privilegije bez recipročnih ustupaka
  • Ponašanje im je arogantno, spremne su da upotrebe druge kako bi zadovoljili svoje potrebe, često tražeći trenutno zadovoljenje očekivanja
  • Postoji insuficijentnost  recipročnog ljubavnog odnosa
  • Interpersonalni odnosi variraju izmedju naglašene idealizacije i potpunog nipodaštavnja
  • Česte su depresivne krize (zbog fragilnog samopoštovanja)
  • Takodje se javlja i preokupacija fizičkim simptomima
  • Neostvarena ličnost (neostvareno idelano Ja) i neodgovorno ponašanje se kupiraju racionalizacijama i naglašenim “laganjem sebe i okoline” (zbog prisutnih, a nerealizovanih ambicija)

Psihoanalitičari smatraju da je u psihodinamici ovog poremećaja značajno doba prvih meseci života, tzv. primarni narcizam, kada se iskustvo doživljavanja objekta spoljašnjeg sveta doživelo na traumatičan način. Tako narcizam predstavlja svojevrstan vid regresije i fiksacije na pregenitalne faze infantilnog seksualiteta, kada je subjekt sam sebi libidozni objekat.

Rešite problem uz pomoć psihoterapije

Kako da povećate samopouzdanje – psihoterapija

Kako da povećate samopouzdanje – psihoterapija

Samopouzdanje i psihoterapija

Samopouzdanje je vaše uverenje o veštinama i sposobnostima koje posedujete. To znači da prihvatate i verujete u sebe i imate osećaj kontrole u ​​svom životu. Dobro poznajete svoje snage i slabosti i imate pozitivan stav prema sebi. Postavljate realna očekivanja i ciljeve, asertivno komunicirate i možete se bez stresa nositi sa kritikama.

S druge strane, zbog niskog samopouzdanja možete se osećati prepuno sumnje u sebe, biti pasivni, pokorni ili imati poteškoća u stvaranju poverenja prema drugima. Osobe koje imaju nisko samopouzdanje osećaju se inferiorno, nevoljeno ili osetljivo na kritike. Samopouzdanje zavisi od situacije. Na primer, možete se osećati vrlo samopouzdano u nekim oblastima, poput akademika, ali nedostaje vam poverenje kada su u pitanju bliski ljudi.

Visoko ili nisko samopouzdanje retko je povezano sa vašim stvarnim sposobnostima i uglavnom se zasniva na vašim uverenjima (iracionalnim). Uverenja su način na koji razmišljate o sebi i ove misli mogu biti pogrešne (iracionalne).

Nisko samopouzdanje može proizaći iz različitih iskustava, poput odrastanja u nepodržavajućem i kritičnom okruženju, separaciji od prijatelja ili porodice, osuđivanja sebe ili straha od neuspeha. Ljudi sa niskim samopouzdanjem često imaju greške u razmišljanju.

Kako povećati samopouzdanje:

– Prepoznajte i naglasite svoje snage. Nagradite i pohvalite sebe za vaš trud i napredak.
– Kada naletite na prepreku, ponašajte se ljubazno i saosećajno. Ne zadržavajte se na neuspehu.
– Postavite realne i ostvarive ciljeve. Ne očekujte savršenstvo; nemoguće je biti savršen u svakom aspektu života.
– Usporite kada osećate intenzivne emocije i logično razmislite o situaciji.
– Ne stvarajte pretpostavke o sebi i drugima, budite racionalni.
– Prepoznajte da prošla negativna životna iskustva ne diktiraju vašu budućnost.
– Izrazite svoja osećanja, uverenja i potrebe direktno i s poštovanjem.
– Naučite da kažete ne nerazumnim zahtevima.

Individualna i grupna psihoterapija može vam pomoći da povećate samopouzdanje.

Dr Milan Popović
Doktor medicine, REKBT psihoterapeut supervizija

Pozovite i zakažite psihoterapiju: www.epsihijatar.net/kontakt

Mob: 061/180 1972

Zagađen vazduh dovodi do psihičkih i neuroloških oboljenja kod dece i odraslih

Zagađen vazduh dovodi do psihičkih i neuroloških oboljenja kod dece i odraslih

Naučno je potvrđeno da zagađen vazduh izaziva mnoga ozbiljna oboljenja kardiovaskularnog, respiratornog i imunog sistema.

Brojne epidemiološke studije pokazale su da postoji tesna povezanost između zagađenog vazduha i mentalnih oboljenja kod ljudi. Zagađen vazduh u sadejstvu sa drugim spoljašnjim i unutrašnjim faktorima dovodi do pojave depresije, anksioznih poremećaja, psihoze, demencije, dečjih razvojnih poremećaja mozga i psihe i suicida.

Najznačajniji zagađivači vazduha koji dovode do fizičkih i mentalnih oboljenja su: gasovi (azotni oksidi, ugljen monoksid, ozon, sumpor dioksid), PM čestice (PM10, PM2.5, ultrafine PM čestice) i teški metali (kadmijum, živa i olovo).

 

Kako zagađen vazduh dovodi do pojave mentalnih oboljenja?

Brojne su teorije koje objašnjavaju način nastanka mentalnih oboljenja pod uticajem zagađivača iz vazduha.

Neuroinflamatorna teorija. U studijama na životinjama pokazano je da zagađivači iz vazduha dovode do neuroinflamacije (zapaljenja). PM čestice i ozon izazivaju oštećenje neurovaskularne jedinice u mozgu i dovode do stvaranja autoantitela pritiv proteina nervnih ćelija. Studije su pokazale da zagađivači koji imaju potencijal za oksidativni stres dovode do pojave depresije.

Teorija o uticaju gena i sredine. Genetski faktori u interakciji sa faktorima spoljašnje sredine odlučujući su u nastanku mnogih fizičkih i psihičkih oboljenja. Postoje čvrsti dokazi da teški metali iz zagađenog vazduha uz genetsku predisponiranost dovode do pojave shizofrenije.

 

 

Povezanost psihičkih oboljenja sa pojedinim zagađivačima

Depresija. U naučnoj studiji sprovedenoj u Barseloni, Vert i saradnici pokazali su da istovremeno prisustvo većeg broja zagađivača vazduha dovodi do značajnog povećanja stope depresije u opštoj populaciji. Ova studija potvrdila je povezanost između stepena zagađenja i učestalosti upotrebe psihijatrijskih lekova za depresiju. U sličnoj studiji sprovedenoj u Južnoj Koreji, Lim i saradnici dokazali su da zagađen vazduh izaziva povećanje stope obolevanja od depresije i nastanak brojnih emocionalnih problema, posebno kod starije populacije.

Anksioznost. Naučna studija koju su sproveli Power i saradnici pokazala je da osobe koje su izložene povećanim koncentracijama PM10 i PM2.5 čestica u vazduhu češće obolevaju od anksioznih poremećaja. Utvrđena je i povezanost koncentracije PM čestica i intenziteta i učestalosti anksioznosti (veća koncentracija PM čestica izaziva intenzivniju i učestaliju anksioznost). Osobe koje već imaju neko oboljenje podložnije su štetnom uticaju PM čestica i pojavi anksioznosti.

Psihoza. Teški metali, posebno kadmijum, olovo i živa, dokazano, preko neurobioloških mehanizama, dovode do stvaranja osnove za nastanak shizofrenije, tamo gde već postoji genetska osnova za ovu tešku psihičku bolest.

Mentalna oboljenja kod dece. Kohortna studija sprovedena u skandinavskim zemljama ukazala je na tesnu povezanost između zagađenog vazduha i pojave psihičkih i neuroloških oboljenja kod dece. Studijom je utvrđeno da deca koja žive u podrčjima sa većom koncentracijom PM10, PM2.5 čestica i povećanom koncentracijom NO2 (azot dioksid) češće koriste psihijatrijske lekove. Deca koja u ranom detinjstvu žive u sredini sa povećanom koncentracijom zagađujućih materija i gasova u vazduhu, češće obolevaju od autizma i psihotičnih poremećaja u toku života. Naučna istraživanja dokazuju veću učestalost psihičkih i neuroloških oboljenja kod novorođenčadi i dece čije su majke živele u zonama povećanog zagađenja vazduha.

 

 

Mentalno zdravlje starih. Analiza 6 naučnih studija govori u prilog činjenici da PM čestice, ugljen monoksid, ozon i azotni oksidi, dovode do kognitivnog deficita i demencije kod starijih ljudi i ubrzavaju proces nastanka demencije. Ugljene čestice, kao deo PM čestica, značajno ubrzavaju nastanak kognitivnog deficita kod ljudi preko 60 godina starosti.

Stopa samoubistava. Povećana zagađenost vazduha može se dovesti u vezu sa povećanom stopom samoubistava kod osoba koje imaju predispoziciju ili postojeće psihijatrijsko oboljenje, poput depresije, psihoze i shizofrenije.

 

Postoje jasni dokazi koji govore u prilog tvrdnji da povećane atmosferske koncentracije zagađivača vazduha dovode do poremećaja mentalnog zdravlja, što se može objasniti biološkim, psihološkim i socijalnim teorijama.

 

Zaštitimo svoje mentalno zdravlje. Obezbedimo sebi i svojoj porodici čist vazduh u prostorijama u kojima živimo i radimo.

 

https://www.zepter.rs/categories/zdrav-vazduh

 

 

Napuštanje kao maladaptivna shema i strah od napuštanja kod odraslih

Napuštanje kao maladaptivna shema i strah od napuštanja kod odraslih

Rane maladaptivne sheme po Jangu nastaju u toku ranih faza razvoja čoveka i učestvuju u kreiranju i održavanju mnogih emocionalnih poremećaja u toku života. Jedna od tih shema je i Napuštanje.

 

Shema Napuštanje se odnosi na uverenje da će se veza sa bitnim ljudima naprasno prekinuti i da ćemo izgubti podršku i zaštitu. Osobe koje imaju ovu maladaptivnu shemu druge ljude vide kao emocionalno nestabilne, pa imaju strah da će ih oni napustiti zbog druge osobe ili zbog iznenadne bolesti i smrti. Realne životne separacije poput razvoda, preseljenja ili smrti predstavljaju najjače okidače za shemu Napuštanje, iako nije neophodno da postoji realna separacija da bi se ova shema aktivirala.

Osobe sa ovom shemom mogu da čitaju nečiju nameru da ih ta osoba napusti i u potpuno benignim stvarima. One se osećaju emocionalno napuštenim čim se druga osoba, makar i trenutno posveti drugim stvarima ili ljudima. Osobe sa ovom shemom često osećaju najjaču privlačnost ka partnerima koji svojim postupcima često provociranju njihov strah od napuštanja. Kako bi sprečili druge da odu, osobe sa shemom Napuštanje pribegavaju lepljenju za ljude, posesivnim i kontrolišućim ponašanjima, ljubomori i takmičenju sa potencijalnim rivalima. Pored toga, ove osobe mogu razviti i ponašanja u vezi sa shemama „Podređivanje“ ili „žrtvovanje sebe“ i idejom „ukoliko učinim sve što traži, neće me napustiti“.

Oni koji su skloniji izbegavanju, uglavnom ne ulaze u bliske odnose sa drugim ljudima, i izbegavaju svaki, po njima neizbežan gubitak i bol. Njihova potreba da izbegavaju veze sa drugima razumljiva je ako se uzme u obzir to da osobe sa ovom shemom osećaju anksioznost, bol, tugu i bes svaki put kada očekuju ili dožive gubitak. Jang kaže da ove osobe čak i na kraće separacije reaguju panikom kakvu oseća malo dete koje se izgubilo. Jačina njihove reakcije povezana je sa činjenicom da je ova shema preverbalna i da nastaje usled neadekvatnih roditeljskih ponašanja tokom prvih godina života.

Postoje dva tipa neadekvatnih roditeljskih stilova koja pogoduju razvoju sheme Napuštanje.

Prvi tip odnosi se na roditelje koji su preterano zaštićivali dete i tako doveli do kombinacije sheme Napuštanje, sa shemama Nekompetentnost i Zavisnost. Ovako odgajana deca, rastu sa uverenjem da ne mogu sama i da neće preživeti ukoliko ih roditelji napuste.

Drugi stil roditeljstva koji pogoduje razvoju sheme Napuštanje odlikuje nedoslednost i emocionalna nestabilnost. Dok kod prvog stila, shemu Napuštanje odlikuje potraga za vođstvom, usmerenjem i pomoći od strane drugih, kod drugog stila ovu shemu odlikuje potraga za negom, ljubavlju i osećaju emocionalne povezanosti.

 

Uzimajući u obzir karakteristike oba stila, shema Napuštanje može nastati ukoliko:

– postoji biološka predispozicija na separacionu anksioznost
– je jedan od roditelja umro ili napustio kuću
– je majka bila hospitalizovana ili odvojena od deteta tokom dužeg vremenskog perioda
– je dete odgajano u domu – je majka bila nestabilna, depresivna ili agresivna
– ukoliko je roditelj imao neku bolest zavisnosti
– su se roditelji razveli ili su se toliko svaĎali da je dete bilo zabrinuto za opstanak porodice
– je dete ostalo bez roditeljske pažnje usled roĎenja brata ili sestre ili stupanja roditelja u novi brak
– je porodica bila preterano bliska, a dete bilo prezaštićeno.

 

Seksualni problemi i psihoseksualna psihoterapija

Seksualni problemi i psihoseksualna psihoterapija

Psihoseksualna psihoterapija je novi integrativni oblik psihoterapije koncipiran za lečenje disfunkcionalnog seksualnog ponašanja uslovljenog emocionalnim i psihološkim razlozima. 

Vrste psihoseksualne psihoterapije:

Psihoanalitička psihoterapija – pokušava da promeni seksualno disfunkcionalno ponašanje razrešavanjem intrapsihičkih konflikata i sticanjem uvida (da se nesvesni procesi seksualnog funkcionisanja “osveste“).

Partnersko-bračna psihoterapija – smatra da je seksualna disfunkcionalnost posledica loše i nekvalitetne komunikacije između partnera, pa se najviše radi na njihovom interpersonalnom odnosu.

Seksualna terapija – brzo i uspešno otklanjanje simptoma seksualnih smetnji. Nijedan partner nije pacijent, već oba partnera moraju da promene međusobni odnos i putem seksualnih vežbi razviju seksualno funkcionalnije ponašanje.

Kognitivno-bihejvioralna terapija – seksualno disfunkcionalno ponašanje je rezultat pogrešno naučenog ili neprilagođenog seksualnog ponašanja, pa se radi na modifikaciji kognitivnih distorzija (iskrivljenih uverenja) i zadaju se fizičke vežbe izlaganja (kao modalitet sistematske desenzitizacije).

Tipovi seksualnih disfunkcija:

Postoje nekoliko tipova seksualnih disfunkcija. Sve one se javljaju u određenoj fazi seksualnog odgovora: seksualna želja, uzbuđenje i orgazam. 

Na globalnom nivou,najčešći problem kod muškaraca i žena predstavlja smanjena seksualna želja, u fazi uzbuđenjato je erektilna disfunkcija (čest oblik kod muškaraca) i orgazmička disfunkcija (nemogućnost postizanja orgazma), kao i prevremena ejakulacija (najčesći oblik muške seksualne disfunckije) u fazi orgazma.

Ostali tipovi seksualne disfunkcije su: vaginizam (zbog vaginalnog grča ne postoji mogućnost penetracije), dispareunija (bolni odnos) kod žena, seksualne fobije… Slika o problematičnosti seksualnog života se može proširiti ako uključimo druge nespecifične sindrome i poremećaje: “Problemi sa slikom tela“, “Prevremeni orgazam kod žena“, “Bol pri masturbaciji“, “Orgazmička anhedonija“, “Seksualna adikcija“,“Neiskorišćena seksualna veza ili brak“, parafilije i poremećaji seksualnog identiteta itd…

Treba napomenuti da se svi, bez obzira na starosnu grupu i pol, bore sa nedostatkom seksualne želje.

Ciljevi u psihoseksualnoj terapiji

Psihoseksualna terapija, kad se uspostavi dobar radni savez sa pacijentom ili parom, ima za cilj da oslobodi pacijenta od pogrešnih uverenja, različitih mitova i predrasuda (da mora biti stalno uspešan u seksu, da uživanje u seksu zavisi od krutog penisa, da žena mora da doživi orgazam, da je seks isto što i snošaj, da je dobar seks onaj koji je spontan, bez planiranja i pričanja i sl.), da se poveća verbalna i neverbalna komunikacija između partnera, da se uzajamno pruži i primi zadovoljstvo, da se smanji nivo anksioznosti koji konstantno prati seksualnu situaciju…. Ona pomaže ljudima da razviju nove i alternativne seksualne obrasce, koje će im omogoćiti da budu zadovoljniji na seksualnom planu.

Kome je potrebna psihoseksualna terapija?

Zbog fleksibilnosti i mogućnosti kombinovanja različitih pristupa, u zavisnosti od potreba klijenata, psihoseksualna terapija se koristi kod svih oblika seksualnih disfunkcija, kada su seksualne smetnje udružene sa neurotskim poremećajima, poremećajima ličnosti ili psihosomatskim stanjima. Takođe, veoma je značajna u tretiranju sekualno devijantnog ponašanja (parafilija – fetišizam, egzibicionizam, voajerizam itd…) , kao i u poremećajima seksualnog identiteta
(transvestizam, transeksualizam
…)


Ne primenjuje se kod organski uslovljenih seksualnih smetnji, kod osoba koje ne shvataju da je priroda njihovih smetnji povezana sa psihološkim uzrocima, kod osoba koje ispoljavaju psihotične poremećaje ili tešku depresiju, kada je primarno lečiti bolest, a ne seksualnu disfunkcionalnost.

Zbog čega patimo u seksu?

Uzroci mogu biti organski, psihogeni ili kombinovani. Organski najčešće uključuju neku fizičku akutnu ili hroničnu bolest, u neurološkoj, hormonalnoj, vaskularnoj ili uro-genitalnoj sferi. Korišćenje određenih sintetskih lekova i preparata, poput antidepresiva, antipsihotika ili protiv visokog pritiska, zatim alkohol, droga itd., mogu negativno uticati na seksualni život.
psihogene uzroke najčešće spadaju: stres (na poslu ili kod kuće), umor, depresija, generalizovana anksioznost, anksioznost prilikom nastupa, prethodne traume (na primer, seksualno silovanje), nisko samovrednovanje, različite emocionalne blokade, loš partnerski odnos, nedostatak ljubavi u vezi, neprijateljski stav prema partneru, nedostatak fizičke privlačnosti, loša seksualna socijalizacija, religiozno vaspitanje, nerealnih očekivanja, odsustvo pravih uslova, nedostatak uzbuđenja i sl.

Tehnike i metode koje se koriste u psihoseksualnoj terapiji

Pre odluke o najboljoj metodi lečenja u određenoj situaciji potrebno je doznati informacije od oba partnera (putem funkcionalne analize ponašanja i seksualne istorije para). Nakon toga, radi se na identifikaciji negativnih misli, njihovoj promeni, razvijanju pozitivnog stava prema sebi i svojoj seksualnosti. Za to vreme prisutna je permanentna seksualna edukacija, koja traje tokom čitave terapije, koja dodatno pomaže u prihvatanju sebe i partnera, radi se na razvijanju pravog seksualnog Ja, na asertivnoj komunikaciji u seksualnoj sferi i van seksa (ukoliko odnos ne funkcioniše).

Pored toga, koriste se i različite tehnike relaksacije (na pr. modifikovani autogeni trening sa progresivnom relaksacijom), kako i određene meditacije i emocionalne tehnike opuštanja. Da bi bila još korisnija, a efekti terapeutskog procesa brži i značajniji, psihoseksualna terapija uključuje (a to je njeno posebno obeležje) i posebne fizičke vežbe u domenu seksualnosti, kao što su specifične vežbe masturbiranja koje osoba radi sama, a kad dostigne određeni nivo seksualne spoznaje (prave introspekcije), uključuje se i partner (ukoliko je dostupan).

Vežbe se obavljaju minimum 2-3 puta nedeljno (ispod tog broja rezultati su neizvesni). Sve te vežbe pomažu pacijentima-klijentima da razviju i poboljšaju čulni fokus, da integrišu nova saznanja na planu intimnosti, da se direktno suoče sa svojim strahovima, da bi kasnije zadovoljavajući seksualni odnos bio moguć. Od samog starta zabranjuje se partnerima da samoinicijativno pokušavaju da ostvare odnos, već se radi u oblastima emocionalne i socijalne inteligencije, da bi se formirala dobra osnova i pojačala povezanost između partnera i proširile mogućnosti u seksu, kao nužan preduslov za obavljanje zajedničkih zadataka.

Psihoseksualna terapija, za razliku od drugih terapeutskih modaliteta ne traje previše dugo (10-15 seansi u proseku), u zavisnosti od godina starosti, trajanja problema, lične motivacije, želje za aktivnom participacijom oba partnera, drugih psihopatoloških stanja ili tipa seksualne disfunkcije.

Ukoliko se radi, recimo, o erektilnoj disfunkciji primarnog tipa (gde nikad nije uspostavljen odnos), terapija obično traje mnogo duže sa nejasnom prognozom, za razliku od erektilne disfunkcije sekundarnog tipa (gde pacijent trenutno ne funkcioniše, a ranije jeste) ili situacionog tipa (gde uspostavlja odnos sa ljubavnicom, ali ne sa ženom, ili obrnuto), i gde obično nije potrebno više od desetak seansi, sa veoma optimističkom prognozom.

Ukoliko imate probleme psihoseksualne prirode, obratite mi se na email na kontakt strani ili na 061/180 1972

Dr Milan Popović

RE&KBT psihoterapija

Izvor: https://www.seksin.net/

Psiholog, psihijatar, psihoterapeut. Koja je razlika?

Psiholog, psihijatar, psihoterapeut. Koja je razlika?

U ovom tekstu biće date osnovne informacije koje bi trebalo da znate vezano za rad psihologa, psihijatra i psihoterapeuta.

Psiholog – je osoba koja je završila Fakultet za medije i komunikacije- departman za psihologiju ili Filozofski fakultet- odsek psihologija. Proces usavršavanja psihologa traje 4 godine (osnovne studije) i 5-a godina ( master studije). Neki od poslova psihologa su: psihodijagnostika ( testiranje pacijenata u svrhu postavljanja što preciznije dijagnoze ), psihoterapija ( detaljan tekst o psihoterapiji možete naći u tekstu pod nazivom ” Šta je psihoterapija?”), profesionalna orjentacija ( pomaganje osobi kroz razgovor i određene testove da pronađe koji joj posao najviše leži da radi), selekciju kadrova ( pomaže firmi da odabere najboljeg kandidata od prijavljenih da radi određen posao ), obavlja istraživanja, radi u školi,..

Psihijatar – je osoba koja je završila Medicinski fakultet i kasnije u okviru njega specijalizovala psihijatriju. Psihijatar je jedina osoba koja sme da prepisuje psihijariske lekove. Treba znati da psihijatri pored prepisivanja lekova ( tzv. psihofarmakoterapija ) rade i psihoterapiju (pod uslovom da su završili dodatnu edukaciju za to).

Psihoterapeut – je osoba koja je završila ( medicinu, psihologiju, pedagogiju, defektologiju, socijalni rad,…) i nakon osnovnih studija zavšila dodatnu edukaciju koja kod nas traje uglavnom 4 god. , a nekad i više. Psihoterapeuti u zavisnosti od edukacije mogu biti sistemski porodični terapeuti, RE&KBT ( racionalno emotivno i kognitivno bihevoralni terapeuti), psihoanalitički terapeuti, psihodramski terapeuti, EMDR terapeuti… Postoji više od 400 psihoterapijskih modaliteta.

 

Miloš Karanović, master  psiholog, porodični savetnik i racionalno -emotivno & kognitivno bihevioralni terapeut RE&KBT pod supervizijom

Možete čitati više mojih tekstova, kao I da me kontaktirate na adresi https://www.savetovalistebalans.rs/