Категорија: Psihologija

Psihoterapija | Psihoterapeut | Psihijatar > Psihologija
Seksualnost i poremećaji seksualnosti. Psihoseksualne disfunkcije.

Seksualnost i poremećaji seksualnosti. Psihoseksualne disfunkcije.

Posted on by Dr Milan Popović

Poremećaji ove kategorije su uglavnom kvantitativne prirode i klasifikuju se kao:

  1. Psihoseksualne disfunkcije
  2. Parafilije
  3. Poremećaji identiteta roda (transseksualizam)

Nekada su se psihoseksualne disfunkcije nazivale kvantitativnim, a parafilije kvalitativnim poremećajima seksualnog nagona. Parafilije su se dalje delile na: seksualne inverzije (“pogrešan” izbor seksualnog partnera – homoseksualizam, pedofilija, zoofilija – “ispravan” izbor bila bi osoba suprotnog pola odgovorajućeg uzrasta) i seksualne perverzije (neuobičajena realizacija seksualnog nagona – sadizam, mazohizam, voajerizam, ekshibicionizam – uobičajena bi bila imissio penis in vaginam).

Psihoseksualne disfunkcije

  1. Poremećaj seksualne želje  
  2. Nedovoljnost ili gubitak polne želje – Insuficientia sive perdito desiderii sexualis, pri čemu odsustvo seksualne želje ne isključuje seksualno uživanje ili uzbudjenje, ali će se seksualna aktivnost redje započinjati.
  3. Psihoseksualna averzija – odvratnost prema polnom uživanju i odsustvo polnog uživanja (Aversio et anhedonia sexualis) – odbijanje svakog ili skoro svakog polnog kontakta sa seksualnim partnerom. Često su takve osobe bile žrtve seksualnog zlostavljanja. Ovo je povezano sa intenzivnim emocijama i izaziva strah ili anksioznost u tolikoj meri da se izbegava svaka seksualna aktivnost.
  4. Psihoseksualna disfunkcija sa pojačanom seksualnom željom – preterani polni nagon (Cupido sexualis enormis) – nimfomania/satyriasis

Poremećaji seksualne želje se javljaju kod 35% žena i 16% muškaraca.

  • Poremećaji seksualnog uzbudjenja
  • Psihoseksualna disfunkcija sa inhibovanim seksualnim uzbudjenjem kod žene – neuspešnost genitalnog odgovora – Insufficientia cupidinis genitalis
    • Frigidnost – odsustvo vlaženja i lubrikacije kod žene (1/3)
    • Impotencija – odsustvo erekcije kod muškarca (povremeno 1/5 do ¼ povremeno ima odsustvo seksualnog uzbudjenja)

Po nekim istraživanjima oko 50% populacije ima teškoće u seksualnom funkcionisanju.

Uzroci poremećaja seksualnog uzbudjenja

Medju uzroke ovih poremećaja svrstavaju se intrapsihički konflikti, strah od neuspeha, interpersonalni problemi u komunikaciji, partnersko loše uslovljavanje, naporan rad, gubitak privatnosti i prilike za seksualnu aktivnost, religijski tabui, neadekvatno seksualno vaspitanje.

U obzir dolaze i odnos prema masturbaciji, kažnjavanje u adolescenciji, seksualno zlostavljanje, stepen informisanosti. Alkohol izaziva atrofiju testisa, ima negativno dejstvo na erektilnu funkciju, a slične efekte imaju i druge PAS.

Impotencija je psihogenog porekla ukoliko je erekcija moguća: masturbacijom, u snu, ako je prisutna jutarnja erekcija ili sa drugom partnerkom.

  • Poremećaji orgazma
  • Anorgasmus psychogenes – psihoseksualna disfunkcija sa inhibovanim orgazmom kod žena
  • Anorgasmus psychogenes – psihoseksualna disfunkcija sa inhibovanim orgazmom kod muškaraca

Dijagnoza anorgazmije se postavlja u situacijama kada postoji diproprcija u odnosu na starost i stepen primljene stimulacije. U nekim situacijama izostaje ejakulacija pri seksualnoj realizaciji pri čemu ista postoji pri masturbaciji (tada se u terapiji savetuje fantaziranje da je falus u vagini).

  • Ejaculatio praecox – psihoseksualna disfunkcija sa prevremenom ejakulacijom

Kod žena se ovaj poremećaj ne analizira jer nije utvrdjen kao takav, s obzirom na odsustvo produžene fiziološke refraktarnosti. Prevremena ejakulacija se manifestuje kao stalna ili ponovljena ejakulacija uz minimlnu seksualnu stimulaciju, pre penetracije, ili kratko po penetraciji, ili jednostavno kada to osoba ne želi. Radi se o nesposobnosti kontrole dovoljno dugo da bi oba partnera uživala (“plato” faza je maksimalno kratka ili nedostaje).

  • Dyspareunia non organica – psihoseksualna disfunkcija sa funkcionalnom dispareunijom

Predstavlja pojavu bola tokom koitusa, pri čemu za ovo stanje ne postoji organski uzrok (radi se o psihogenom bolu).

  • Vaginismus non organicus, psychogenes – psihoseksualna disfunkcija sa funkcionalnim vaginizmom

Predstavlja ponovljeni ili stalni nevoljni spazam muskulature spoljne trećine vagine kod žena za vreme seksualne aktivnosti

Psihoseksualne disfunkcije mogu biti opšte ili situacione (samo sa odredjenim partnerom).

Uzroci seksualnih problema

  • Greške u vaspitanju
  • Specifičan odnos prema roditelju istog ili suprotnog pola
  • Strah od trudnoće ili polnih bolesti
  • Strah od neuspeha
  • Konflikt oko seksualnog identiteta
  • Fiksacija i regresija na nivo infantilnog seksualizma
  • Pogrešno uslovljavanje
  • Traumatično prvo seksualno iskustvo
  • Genetski slab seksualni nagon
  • Ignorisanje važnosti seksualne tehnike
  • Upotreba “održava”, a prekid “gasi” tu funkciju
  • Somatske bolesti (1/3 do ½ muškaraca dijabetičara ima sex disfunkcije)
  • Zloupotreba i zavisnost od alkohola i drugih PAS

Terapija seksualnih disfunkcija

Lečenje je farmakološko i psihoterapijsko. DA povećava, a 5HT smanjuje seksualnu aktivnost.

Osnovni psihoterapijski postulati su:

  • Oba partnera treba da učestvuju u psihoterapijskom procesu
  • Partneri se podstiču da kvalitetnije i iskrenije komuniciraju, posebno na nivou erotskih želja
  • Dobijaju edukaciju o anatomiji i fiziologiji polnih organa i samog seksualnog odnosa
  • Dobijaju zadatke “korak po korak” najmanje tri nedelje radeći sa muško-ženskim koterapeutima

Izvor: Udžbenik psihijatrije

Dr Milan Popović

Doktor medicine, RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972

Da li želite da budete obavešteni na email svaki put kada se pojavi nov zanimljiv tekst na mom Blog-u?

Ukoliko je odgovor DA, prijavite se na moju mailing listu…

Da li volite sebe i svoje telo?

Da li volite sebe i svoje telo?

Posted on by Dr Milan Popović

Žensko telo i seks. Volite li svoje telo i sebe?

Korak koji sledi nakon upoznavanja anatomije i svih delova tela važnih za kvalitetan seks, jeste pozabaviti se pitanjem da li osoba koja želi dobar seks voli svoje telo. Malo je žena za koje se može reći da zaista vole svoje telo i to kako izgledaju. Neretko je slika koju „vide“ dok se gledaju u ogledalu prilično iskrivljena i ne odgovara u potpunosti realnosti.

Ovo ne znači da je većina žena psihotična, već da su sklone da svoje lepe strane obezvrede, a da svoje − uslovno rečeno − nedostatke ili slabije strane prenaglase. Nametanje modela večne mladosti i „savršenih“ proporcija s kojima se žene svakodnevno sreću na televiziji i u novinama, preporuke plastičnih operacija i lakog ali skupog dolaženja do „idealnog“ lica ili tela, znatno utiču da se kod mnogih sroza vrednovanje sopstvenog izgleda. Sve što ne zadobije „idealne“ proporcije, obezvređuje se.

Gađenje prema sopstvenom telu

Kroz različite epohe ideali lepote su se menjali, i ono što je nekada bilo prelepo (npr. okruglasto, ženstveno telo renesansnih lepotica) danas se smatra „krupnim nedostatkom“. Potpuno odsustvo masnih naslaga danas se nameće kao ideal zbog kojeg mnoge normalne žene pate i smatraju sebe ružnim i neprivlačnim.

Neusklađenost s ponuđenim uzorom lepote može uticati na to da devojka ili žena počne da sebe doživljava kao manje vrednu ili da preduzima različite akcije (tipa liposukcije, plastičnih operacija, besomučnog vežbanja ili mazanja skupim kremama) kako bi povratila samopouzdanje. Retko ko je dovoljno jak da može odoleti spoljašnjem pritisku i prihvatiti i voleti svoj izgled bez obzira na slabosti koje ga čine ljudskim bićem. Samo bogovi su savršeni, a vi ne treba da stremite ka tome da postanete savršeni, jer je to nemoguće. Mnogo je plodotvornije da na najbolji mogući način prihvatite sebe kao ljudsko biće – i sa svojim jakim i sa svojim slabijim aspektima.

Žena koja nije mogla da uživa u seksu

G.Z. nije mogla da uživa u seksu s mužem. Ispostavilo seda je osećala gađenje prema sopstvenoj vagini. Taj deo tela joj je bio odvratan iako objektivno ništa nije bilo neadekvatno. Nikada je nije spontano dodirivala niti je ikada masturbirala. Ovde bi se moglo postaviti pitanje njenog odnosa prema sopstvenoj ženstvenosti i sebi kao ženi, kao i o njenom odnosu s veoma strogom i hladnom majkom. Kad god bi se, dok je živela s roditeljima, na televiziji pojavila scena koja bi na najudaljeniji način asocirala na nagoveštaj seksa, uz agresiju i viku izbacivali bi je iz sobe ili gasili televizor.

Seks se, u njenoj glavi, kroz proces negativnog uslovljavanja povezao sa agresivnošću, sramotom, nečim mračnim i odvratnim. Kako je s vremenom uspela da prevaziđe gađenje prema sopstvenom seksualnom organu i seksualnosti uopšte, sve je krenulo nabolje i u odnosu s partnerom.

Ukoliko imate neki seksualni problem, obratite se za pomoć psihoterapeutu koji će vam pomoći da rešite emocionalne blokade i uverenja koje vas sprečavaju da uživate u seksua i životu.

Dr Milan Popović

Doktor medicine, RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972

Iz knjige: Seks, kako da prevaziđeš samu sebe, Svetlana Zdravković

Da li želite da budete obavešteni na email svaki put kada se pojavi nov zanimljiv tekst na mom Blog-u?

Ukoliko je odgovor DA, prijavite se na moju mailing listu…

Imate seksualne probleme? Poznajete li svoje telo?

Imate seksualne probleme? Poznajete li svoje telo?

Posted on by Dr Milan Popović

Žensko telo i seks

Možda pitanje koje je upravo postavljeno može da zvuči bespredmetno i suvišno. Neko će reći, pa ima li stvarno u prosečno dobrim uslovima života prosečnog odraslog ljudskog bića koje danas, u 21. veku, ne zna kako izgleda!?

Mnoge od vas bi se iznenadile kada bi znale koliko ljudi ne gleda niti voli da gleda svoje telo. Kada kažem gleda, ne mislim samo površno − da bi se skinula šminka ili namestila kravata. Pitanje je koliko gledajući zaista vidite svoje telo iznate gde se šta nalazi i kako šta funkcioniše.

Nezadovoljtsvo u seksu, frigidnost ili pojačana želja

P. Ć.* nije bila zadovoljnasvojim seksualnim odnosima sa partnerom i izbegavala je da je partner oralno zadovoljava. Nikada se nije usudilada pogleda svoju vaginu. O njoj je govorila kao o „toj stvari“, potpuno otuđeno i bez ikakvih osećanja, kao da je o nečijoj tuđoj vagini reč! Kako se može očekivati da žena zna šta joj u seksu prija ako nikada nije videla neke od delova tela koji mogu da joj budu izvor ogromnog zadovoljstva? To zaista zvuči kao pravljenje računa bez krčmara ili, bolje, bez krčmarice u ovom slučaju! Pomenuta je bila nezadovoljna zato što nije imala pozitivan krajnji ishod, a početnu pretpostavku koja se odnosi na poznavanje sopstvenog polnog organa nije uzela u obzir. Naravno, ovde bi se mogla uvesti priča o veoma patrijarhalnom i krutom vaspitanju sa seksom kao tabu temom koju treba izbegavati. Međutim, ono što je sada važnije jeste činjenica da se žena osmelila, uprkos velikom stidu i početnoj neprijatnosti, da se suoči s „njenim veličanstvom“ vaginom. To je bio jedan od neophodnih korakaza njeno oslobađanje i upoznavanje sopstvenog tela.

Vaša vagina i vaša seksualnost

Nedavno se pojavila veoma zanimljiva izložba engleskog skulptora Džejmija Makartnija koja nosi naziv Veliki zid vagina. Rad uključuje deset panela od kojih svaki na sebi ima po četrdeset odlivaka različitih vagina. U stvaranje ovog dela uključene su žene od 18 do 76 godina. Autor, između ostalog, nastoji da utiče na predrasude i na njihovo razbijanje nudeći kroz svoj rad ideju da ne postoji savršena vagina, već čitavo mnoštvo, od kojih su sve normalne i lepe na svoj način. Modeli koji se nude u medijima (časopisima za odrasle i porno-filmovima) prilično su uniformni i obuhvataju samo veoma uzak opseg lepeze pojavnih oblika vagine. Na osnovu toga, osobe koje se informišu o izgledu poželjnog i „normalnog“penisa ili vagine (ukoliko se na njih fokusiramo) moguda steknu sasvim pogrešnu predstavu.

Osećate strah, stid, smanjeno samopouzdanje u seksu

Nije retka pojava da se devojka ili žena oseća neadekvatno ili neprivlačno, jer ono što vidi kod sebe i/ili partnera ne odgovara gore pomenutom ponuđenom uzoru.

Izložba skulptora Džejmija Makartnija upravo nastoji da utiče na menjanje stereotipne predstave o ženskom telu kroz nuđenje čitavog dijapazona najrazličitijih manifestacija ženskog polnog organa.

Gotovo svaka ženska osoba mogla bi negde da se pronađe i odahne. Isto tako, muškarci bi, gledajući izložbu, mogli da se edukuju o tome kakve sve vagine postoje i da nijedna nije a priori bolja od neke druge.

Obratite se psihoterapeutu za pomoć

Dr Milan Popović

Doktor medicine, RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972

Iz knjige: Seks – Kako da prevaziđeš samu sebe, Svetlana Zdravković

Da li želite da budete obavešteni na email svaki put kada se pojavi nov zanimljiv tekst na mom Blog-u?

Ukoliko je odgovor DA, prijavite se na moju mailing listu…

Nedostatak ljubavi i pažnje – emocionalna deprivacija

Nedostatak ljubavi i pažnje – emocionalna deprivacija

Posted on by Dr Milan Popović

Emocionalna deprivacija i nedostatak ljubavi

Jang smatra da postoje tri glavne forme deprivacije: Deprivacija nege (nedostatak pažnje, ljubavi, topline i partnerstva); Deprivacija empatije (odsustvo razumevanja, slušanja, samootvaranja ili deljenja osećanja sa drugima) i Deprivacija zaštite (nedostatak snage, direkcije ili vodjstva od strane drugih).

Usamljenost i nedostatak ljubavi

„Emocionalna deprivacija“ je shema koja se najčešće sreće u terapijskoj praksi. Ljudi sa ovom shemom dolaze na terapiju zato što se osećaju usamljeno, nevoljeno, neshvaćeno ili depresivno. Često imaju doživljaj da drugi ne odgovaraju na njihove potrebe za toplinom, pažnjom i emocionalnom podrškom, pa često i sumnjaju da će ih drugi (čak i terapeut) razumeti i podržavati. Nekada imaju osećaj praznine i doživljaj da im nešto nedostaje, ali ne umeju da odrede šta. Objašnjenje za to leži u činjenici da je shema „Emocionalna deprivacija“ preverbalna shema koja nastaje pre nego što dete progovori. Zbog toga, osobe sa ovom shemom često ne mogu da osveste i izgovore misli koje su u direktnoj vezi sa iskustvom sheme. Umesto toga, one pokazuju osećaj usamljenosti vidljiv kroz izjave tipa: „ja sam sam i nemam nikoga“.

Razočaranost u druge

Ovaj doživljaj usamljenosti, pojačan je činjenicom da osobe koje imaju shemu „Emocionalna deprivacija“ često imaju i shemu „žrtvovanje sebe“. Takve osobe čine sve kako bi pomogle drugima, istovremeno se ponašajući kao da njima samima ne treba ništa. Pošto se ponašaju jačim nego što jesu i pošto nikada jasno ne traže ono što im treba, drugi ljudi retko prepoznaju njihove potrebe. Tako, osobe sa ovom shemom još više jačaju osećaj deprivacije i razočarenja u druge.

Gladni ljubavi

Osećaj velike „emocionalne gladi“, ponekad se kompenzuje prezahtevnošću i burnim reagovanjem na svaki znak da zahtevi neće biti ispunjeni. Nekada emocionalno deprivirane osobe deluju narcistično demonstrirajući stav da imaju pravo na sve. Ovo je česta pojava kod onih koji kao deca nisu bili autentično voljeni, već su samo bili uvažavani zbog nekog talenta ili dara. Za razliku od drugih shema koje nastaju tako što roditelj radi nešto na štetu deteta, „Emocionalna deprivacija“ rezultira iz odsustva određenih ponašanja, prvenstveno majke.

U prvim godinama života majka je ta koja predstavlja centar dečjeg sveta i ta prva veza postaje prototip veza koje slede. Treba ipak naglasiti, da otac nije nevažan! Ukoliko dete ima emocionalno deprivirajuću majku, otac može imati funkciju zaštitnog faktora i bar malo ublažiti gore opisane posledice. Po Jangu shema „Emocionalna Deprivacija“ može nastati ukoliko (Young, 1993):

  • je majka u prvim godinama detetovog života hladna, ukoliko ne drži i ne mazi dete
  • majka ne pruža dovoljno pažnje i vremena detetu
  • majka nije zaista povezana sa detetom, nije „naštimovana“ na detetove potrebe i ima problema da razume detetov svet
  • majka ne umiruje dete na pravi način, pa dete ne nauči da umiruje samo sebe, a ni da prihvati brigu od strane drugih
  • dete raste bez osećaja da je voljeno, vrednovano i posebno.

Izvor: Shema terapija, Mirović

Dr Milan Popović

Doktor medicine, RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972

Da li želite da budete obavešteni na email svaki put kada se pojavi nov zanimljiv tekst na mom Blog-u?

Ukoliko je odgovor DA, prijavite se na moju mailing listu…

O ljubavi i mržnji

O ljubavi i mržnji

Posted on by Dr Milan Popović

Ljubav i mržnja

Sve dok ne dođete do frekvencije svesti otvorene prisustvu, ili ako to uopšte ne učinite, svi odnosi, a naročito oni intimni, biće duboko oštećeni i krajnje disfunkcionalni. Neko vreme će se činiti savršenim, kao što je to slučaj kada ste „zaljubljeni”, ali svaki put će se to prividno savršenstvo narušavati sve učestalijom pojavom svađa, sukoba, nezadovoljstva i emocionalnog ili čak fizičkog nasilja.

Čini se da većina „ljubavnih odnosa” vrlo brzo postaju ljubav-mržnja odnosi. Ljubav se onda za tren oka može pretvoriti u divljački napad, osećanje neprijateljstva ili potpuno povlačenje naklonosti. Smatra se da je to prirodno. Ako u svojim odnosima doživljavate i „ljubav” i ono što je suprotno od ljubavi – napad, emocionalno nasilje i slično – onda ste verovatno pobrkali privrženost ega i zavisničku odanost sa ljubavlju. Ne možete u jednom trenutku voleti svog partnera, a usledećem ga napadati. Istinska ljubav nema suprotnost.

Suprotnost ljubavi

Ako vaša „ljubav” ima suprotnost, onda to nije ljubav, već snažna potreba ega za potpunijim i dubljim osećanjem sopstvenog ja, potreba koju ta druga osoba privremeno zadovoljava. To je zamena za spasenje koju vrši ego, a tokom jednog kratkog perioda ona gotovo i deluje kao spasenje.

A l i , nakon toga nastupa trenutak kada se vaš partner ponaša na način koji ne uspeva da udovoljivašim potrebama, i l i , bolje, potrebama vašeg ega.

Osećanja straha, bola i nedostatka, koja su urođeni deo svesti ega, ali su bila prikrivena „ljubavnim odnosom”, sada ponovo izlaze na površinu.

Baš kao što je to slučaj kod svake druge vrste zavisnosti, u oblacima ste kada vam je droga dostupna, ali na kraju uvek nastupa trenutak u kom droga više ne deluje na vas.

Kada se ta bolna osećanja ponovo jave, još su snažnija nego ranije, a, osim toga, vi sada svog partnera doživljavate kao uzrok tih osećanja. To znači da ih projektujete ka spoljašnjosti i napadate tu drugu osobu divljačkom nasilnošću, koja je deo vašeg bola.

Ovaj napad može probuditi partnerov lični bol, i on i l i ona mogu uzvratiti na vaš napad. U ovoj tački ego se još uvek nesvesno nada da će njegov napad i l i pokušaji manipulacije predstavljati dovoljnu kaznu da vašeg partnera ubede da promeni svoje ponašanje kako bi ih ego ponovo mogao upotrebiti kao kamuflažu za vaš bol.

Ljubav, mržnja i zavisnost

Svaka zavisnost se rađa iz nesvesnog odbijanja da se suočite sa sopstvenim b o l om i prebrodite ga. Svaka zavisnost počinje bolom i završava se bolom. Od koje god supstance da ste zavisni – od alkohola, hrane,legalne i l i nelegalne droge i l i neke osobe – vi nekoga i l i nešto koristite da prikrijete svoj bol.

To je razlog zbog kog nakon početne euforije u intimnim odnosima postoji toliko nezadovoljstva, toliko bola. Oni nisu uzrok bola i nezadovoljstva. Oni iznose na videlo onaj bol i nezadovoljstvo koji već postoje u vama. Svaka zavisnost to čini. Svaka zavisnost dostiže tačku u kojoj više ne radi u vašu korist, i tada osećate bol snažnije nego ikada pre.To je jedan od razloga zbog kojih većina ljudi večito pokušava da pobegne od sadašnjeg trenutka i večito traga za nekom vrstom spasenja u budućnosti.

Sadašnji trenutak i lični bol

Prva stvar na koju mogu naići ako usmere pažnju na Sadašnji trenutak jeste njihov lični bol, i to je ono čega se plaše. Kad bi samo znali koliko je lako ući u Sadašnji trenutak, u moć sadašnjosti koja poništava prošlost i njen bol, u stvarnost koja razgrađuje iluziju. Kad bi samo znali koliko su blizu sopstvene stvarnosti, koliko su blizu Boga.

Ipak, ni izbegavanje odnosa u pokušaju da se izbegne bol ne predstavlja rešenje. Bol je tu u svakom slučaju. Veća je verovatnoća da će vas tri neuspeleveze u isto toliko godina naterati da se osvestite nego tri godine provedene na pustom ostrvu i l i unutarčetiri zida vaše sobe. A l i ako biste mogli da unesete intenzivno prisustvo u svoju samoću, to bi takođe moglo da vam pomogne.

Otvorite put ka sadašnjem treunutku uz meditativne radionice, kao put do sreće

www.asocijacijaforest.com

Dr Milan Popović

Doktor medicine, RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972

Izvod iz knjige Moć sadašnjeg trenutka, Ekart Tol

Da li želite da budete obavešteni na email svaki put kada se pojavi nov zanimljiv tekst na mom Blog-u?

Ukoliko je odgovor DA, prijavite se na moju mailing listu…

Psihoterapija pomaže da se oslobodite straha od javnog nastupa

Psihoterapija pomaže da se oslobodite straha od javnog nastupa

Posted on by Dr Milan Popović

RE&KBT psihoterapija i socijalna anksioznost (fobija), strah od javnog nastupa

Racionalno emotivno kognitivno bihejvioralna psihoterapija REKBT je vrsta terapije koja se bavi prevazilaženjem iracionalnih uverenja i promenom reakcija na negativne događaje koji se dešavaju u životu.

REKBT teorija zasniva se na ABC modelu:

A = Aktivirajući događaj (nešto se događa)
B = Verovanje, uverenje (o događaju)
C = Posledica (emocionalna reakcija na uverenje)

Prema REKBT-u, vaša reakcija (C) je rezultat vašeg uverenja (B) i nije prouzrokovana direktno događajem (A).

Cilj REBT-a je da promenite svoje uverenje (B) tako da se i vaša reakcija (C) promeni. To se postiže postupkom poznatim kao disput (osporavanje, promena uverenja) koji se sprovodi uz pomoć terapeuta.

Na primer, zamislite da se bojite da se predstavite nekome ili većoj grupi ljudi (socijalna anksioznost i strah od javnog nasupa). Možda niste sigurni u sebe, brinete se da ćete zaboraviti nečije ime ili se jednostavno osećate previše zabrinuto da biste se predstavili drugima. U situacijama kada javno nastupate i kada je potrebno da se predstavite, možda ćete izbeći govor ili sačekati dok se drugi ljudi ne predstave.

Ukratko, osnovna premisa REKBT-a kada se primenjuje na socijalnu anksioznost je rad na prevazilaženju iracionalnog uverenja da vas svi moraju voleti i odobravati da biste bili vredni kao ljudsko biće.

Proces se obično izvodi kroz niz pitanja poznatih kao osporavanje sa obučenim terapeutom. U središtu REKBT-a je ideja da situaciju u svom životu poboljšavate ili pogoršavate u zavisnosti od toga kako o njima mislite.

Zakažite seansu kod psihoterapeuta

Dr Milan Popović

Doktor medicine, RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972

Da li želite da budete obavešteni na email svaki put kada se pojavi nov zanimljiv tekst na mom Blog-u?

Ukoliko je odgovor DA, prijavite se na moju mailing listu…

Psihoterapija. Kada vam može pomoći psihoterapeut?

Psihoterapija. Kada vam može pomoći psihoterapeut?

Posted on by Dr Milan Popović

Psihoterapija, a posebno REKBT (REBT) psihoterapija vrlo je efikasna kod sledećih emocionalnih problema:

  • bezuslovno prihvatanje sebe i drugih
  • razvijanje sopstvenih potencijala i sticanje uvida o sebi i drugima
  • izgradnja sopstvenog željenog identiteta
  • unapređenje emotivnog života
  • bes, ljutnja, krivica, stid
  • povređenost
  • traumatski događaji, gubici, tugovanje, stres
  • anksioznost, napetost, panični napadi, strahovi, socijalna i druge fobije
  • izolovanost, tuga i depresija
  • hipohondrija
  • poremećaji sna i apetita
  • ljubavni problemi
  • partnerski i bračni problemi
  • seksualni problemi, impotencija, frigidnost, pojačana polna želja, nedostatak polne želje, anorgazmija…
  • nezadovoljstvo sobom i socijalnim odnosima
  • rad na telu i psihosomatskim tegobama
  • unapređenje veština komunikacije
  • motivacija
  • određivanje prioriteta i postavljanje ciljeva
  • neuspesi u školovanju
  • procena i analiza radne i poslovne efikasnosti i unapređenje poslovanja
  • problemi na poslu
  • postizanje stanja pune svesnosti i sreće, meditacija

Ukoliko imate neki od navedenih problema, obratite se psihoterapeutu koji će vam pomoći da rešite problem

Dr Milan Popović

Doktor medicine, RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972

Da li želite da budete obavešteni na email svaki put kada se pojavi nov zanimljiv tekst na mom Blog-u?

Ukoliko je odgovor DA, prijavite se na moju mailing listu…

REKBT racionalno-emotivno-kognitivno-bihejvioralna psihoterapija kao hormon sreće?

REKBT racionalno-emotivno-kognitivno-bihejvioralna psihoterapija kao hormon sreće?

Posted on by Dr Milan Popović

REKBT racionalno-emotivno-kognitivno-bihejvioralna psihoterapija kao hormon sreće

Racionalno-emotivno-kognitivno-bihejvioralna psihoterapija, REKBT, vrsta je psihoterapije koju je uveo Albert Ellis pedesetih godina prošlog veka. To je psihoterapeutski pravac koji vam pomaže da prepoznate iracionalna uverenja i nezdrave misaone obrasce, koji mogu dovesti do nezdravih emocija, emocionalnih blokada ili problema u ponašanju.

Jednom kada identifikujete ove iracionalne obrasce mišljenja (iracionalna uverenja), psihoterapeut će vam pomoći da razvijete strategije kako biste ih zamenili racionalnim i logičnim obrascima mišljenja.

REKBT je veoma koristan za ljude koji žive sa raznim problemima, uključujući sledeće emocionalne i psihičke poremećaje:

depresija
anksioznost
zavisna ponašanja
fobije
krivica i bes
odlaganje obaveza
poremećaji ishrane
agresija
problemi sa spavanjem

Koji su principi REBT-a?

REBT se zasniva na ideji da ljudi uglavnom žele da žive lepo i srećno. Na primer, verovatno želite da postignete svoje ciljeve i pronađete sreću u životu. Ali ponekad, iracionalne misli i osećanja stanu vam na put. Iracionalna uverenja mogu uticati na to kako doživljavate okolnosti, ljude i događaje.

Zamislite da ste poslali poruku dragoj osobi sa kijom se zabavljate mesec dana. Vidite da je poruku pročitala, ali prolaze sati bez odgovora. Počinjete da mislite da vas osoba ignoriše jer ne želi da vas vidi.

Mogli biste sebi reći i da ste učinili nešto pogrešno kad ste ih poslednji put videli, a zatim možete sebi reći da nemate sreće u ljubavi i da ćete biti sami do kraja života.

Evo kako ovaj primer ilustruje poznati ABC model u REKBT:

A se odnosi na aktivirajući događaj ili situaciju koji pokreću negativnu reakciju ili odgovor. U ovom primeru, A je nedostatak odgovora.
B se odnosi na iracionalne misli koje biste mogli imati o nekom događaju ili situaciji. B u primeru je uverenje da osoba više ne želi da vas vidi ili da ste učinili nešto pogrešno i da ćete do kraja života biti sami.
C se odnosi na posledice, često uznemirujuće emocije, koje su rezultat iracionalnih misli ili verovanja. U ovom primeru to je obično lični osećaj bezvrednosti.

U ovom scenariju, REKBT bi se fokusirao na to da vam pomogne da preoblikujete svoje mišljenje o tome zašto osoba nije odgovorila. Možda je bila zauzeta ili je jednostavno zaboravila da odgovori. Ili je možda ne zanima ponovni susret; ako je tako, to ne znači da sa vama nešto nije u redu ili da ćete ostatak života provesti sami.

Koje tehnike se koriste u REKBT-u?

REKBT koristi tri glavne vrste tehnika, koje odgovaraju ABC modelu. Svaki terapeut može da koristi malo drugačiju kombinaciju tehnika, u zavisnosti od svojih prošlih kliničkih iskustava i vaših simptoma.

Tehnike rešavanja problema

Ove strategije mogu pomoći u određivanju aktivirajućeg događaja (A).

Često uključuju rad na razvoju:

veštine rešavanja problema
asertivnost
socijalne veštine
veštine odlučivanja
veštine rešavanja sukoba

Tehnike kognitivnog restrukturiranja

Ove strategije pomažu vam da promenite iracionalna uverenja (B).

Ove tehnike obuhvataju:

logičke ili tehnike racionalizacije
vođene slike i vizuelizacija
preoblikovanje ili gledanje na događaje na drugačiji način
humora i ironije
izloženost situaciji koja dovodi do straha
sticanje uvida u iracionalnost misli

Tehnike suočavanja

Tehnike suočavanja mogu vam pomoći da bolje upravljate emocionalnim posledicama (C) iracionalnih misli.

Koliko je efikasan REKBT pravac u psihoterapiji?

REBT je opšte prihvaćen kao efikasna vrsta psihoterapije. Izveštaj iz 2017. iz 84 objavljenih članaka o REBT-u objavio je da je to efikasan psihoterapeutski pravac koji može pomoći kod opsesivno-kompulzivnog poremećaja, socijalne anksioznosti, depresije i poremećaja u ponašanju.

Mala studija iz 2016. godine proučavala je korist od redovnih seansi REKBT psihoterapije sa socijalnim radnikom kod slučajeva dugotrajne depresije. Posle godinu dana, učesnici koji su imali depresiju manje su posećivali lekare opšte medicine. Takođe, došlo je do smanjenja upotrebe lekova i antidepresiva. Studija iz 2014. na sličan način je otkrila da REKBT može biti efikasan tretman za depresiju kod mladih devojaka.

REKBT je direktivan i vrlo efikasan pravac u psihoterapiji koji vam pomaže da na duge staze rešite emocionalne probleme i blokade.

Dr Milan Popović
doktor medicine i RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom
Mob: 061/180 1972
Email: info@epsihijatar.net

Da li želite da budete obavešteni na email svaki put kada se pojavi nov zanimljiv tekst na mom Blog-u?

Ukoliko je odgovor DA, prijavite se na moju mailing listu…

Šta je frigidnost, polna hladnoća žena i kako se anorgazmija uspešno leči?

Šta je frigidnost, polna hladnoća žena i kako se anorgazmija uspešno leči?

Posted on by Dr Milan Popović

Frigidnost, polna hladnoća i nemogućnost doživljavanja vrhunca (orgazam) u toku seksa kod žena.

Strah od seksa.

Prema naučnim statističkim informacijama 30 do 90 posto žena ne može da doživi vrhunac, orgazam, u toku polnog odnosa (koitusa), što dovodi do pojave nezadovoljstva kod oba partnera.

Šta je to frigidnost?

Polna hladnoća žene ili frigidnost postoji u obliku potpunog nereagovanja žene na seksualne draži i situacije do nemogućnosti doživljavanja orgazma. Razlikujemo:

  • polnu hladnoću zbog smanjene seksualne želje, koja može ali ne mora biti u vezi sa hormonalnim poremećajima.
  • nemogućnost doživljavanja ni prijatnosti ni orgazma.
  • mogućnost žene da doživi prijatnost u toku seksa, ali nemogućnost doživljavanja orgazma.
  • nemogućnost doživljavanja orgazma nekim drugim putem osim koitusom (polnim odnosom).
  • nemogućnost doživijavanja orgazma pri kontaktu penisa i vagine.

Koji su zroci frigidnosti?

Nauka kaže da seksualno vaspitanje devojaka u detinjstvu i ranoj fazi seksualnog sazrevanja (pubertetu) igra značajnu ulogu u razvoju frigidnosti. Veliki značaj u nastanku frigidnosti imaju kazne u fazi priprema ženskog deteta za doživljavanje seksualnog zadovoljstva (čitanje erotske literature, seksualno maštanje, gledanje pornografskih sadržaja, seksualne igre). Od velikog značaja za razvoj anorgazmije i frigidnosti ima i kažnjavanje u fazi masturbacije kod devojčica.

Naučni podaci govore da ovakve kažnjavajuće mere mogu da usmere seksualnost u pogrešnom pravcu. Mere kojim se kažnjava masturbacija i slično seksualno ponašanje ženskog deteta, dovode često do potpunog odbacivanja seksualnosti, koja će joj omogućiti bliskost i uživanje u partneru.

Kazna proizvodi strah, pa se značajan broj frigidnog ponašanja kod žena i devojaka objašnjava reakcijom straha od seksa. Strah od seksa nastaje zbog traume ili informacija da je seks sraman, prljav, nemoralan… Pored straha bitan je stid, smanjeno samopouzdanje, krivica. Manji broj poremećaja polne želje uslovljen je organskim uzrocima ili hormonskim poremećajima.

Kako se leči frigidnost?

REKBT psihoterapija i promena nezdravih emocija (stid, strah, smanjeno samopouzdanje, krivica) dovode često do rešenja problema anorgazmije. Promena iracionalnih uverenja i pogrešnih predstava o seksu kod žena vrlo je efikasan metod u lečenju anorgazmije i frigidnosti. Žena se podučava da asertivno komunicira sa partnerom, sprovode se terapije smanjenja straha i anksioznosti od seksualnih draži i situacija. Smanjuje se stid, a povećava samopozdanje kod žene kroz određene vežbe, specijalnu jogu i meditaciju. Takođe, žena se podučava tehnikama masturbacije (ručno ili vibratorom). Na kraju žena uči da postignuti orgazam u toku masturbacije prebaci na plan doživljavanja orgazma u toku seksualnog čina.

U nastavku je program poznatog američkog seksualnog terapeuta Lo Picola, koji kroz devet zadataka prikazuje sve faze današnje moderne seksualne terapije frigidnosti.

I zadatak
Žena razvija svest o svom sopstvenom telu. Savetuje se upotreba ogledala pomoću koga žena upoznaje svoj polni organ i golo telo. Daje se zadatak da počne sa Kigelovim vežbama (cilj ovih vežbi je jačanje orgazmičnih sposobnosti žena).
II zadatak
Žena dodirom upoznaje sopstvene genitalne organe pri čemu se ne insistira da doživi orgazam. Cilj je da žena razvije svest o sopstvenom telu i da suzbije krivicu, stid i strah.
III zadatak
Žena dodirom svojih senzitivnih zona (genitalni organi i dojke) oseti prijatnost.
IV zadatak
Žena upražnjava mastrurbaciju. Daju se informacije ženi o različitim načinima masturbacije i podrška u eksperimentisanju.
V zadatak
Žena pojačava intenzitet masturbacije do orgazma ili odbojnosti.
VI zadatak
Žena koristi vibrator. Istraživanja su pokazala da kod većine žena (90%) stimulacija klitorisa vibratorom tri puta nedeljno uvek izaziva orgazam.
VII zadatak
Ako je žena postigla orgazam mastrurbracijom uključuje se partner, najpre u posmatranju žene koja masturbira.
VIII zadatak
Partner preuzima aktivnu ulogu ručno stimulišući ženu na način kako je to sama radila dok je posmatrao
IX zadatak
Koitalni odnos. Savetuje se da žena vrši samostimulaciju tokom koitusa, a neposredno pred postizanje orgazma prestane sa stimulisanjem klitorisa sa ciljem postizanja orgazma bez posebnog draženja klitorisa. Klitorisna stimulacija se prekida sve ranije i ranije.

U toku seksa primenjuje se onaj položaj koji je najprijatniji za oba partnera.

Ukoliko imate seksualne probleme, frigidnost, nemogućnost da doživite orgazam, javite se što pre psihoterapeutu. Psihoterapeut će vam pomoći da rešite problem frigidnosti, anorgazmije i druge seksualne probleme.

Dr Milan Popović
doktor medicine i RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom


Mob: 061/180 1972
Email: info@epsihijatar.net

Da li želite da budete obavešteni na email svaki put kada se pojavi nov zanimljiv tekst na mom Blog-u?

Ukoliko je odgovor DA, prijavite se na moju mailing listu…

Da li vam nedostaje ljubav prema sebi? Kako povećati samopouzdanje?

Da li vam nedostaje ljubav prema sebi? Kako povećati samopouzdanje?

Posted on by Dr Milan Popović

Kako izgraditi samopouzdanje

Iako su naše interakcije i odnosi sa drugima najbitnije u određivanju kvalitetnog života, ipak prvi na listi prioriteta mora da bude naš odnos sa samim sobom. Ako nam nedostaje samopoštovanje, nemamo nikakve šanse da ostavimo utisak nekoga koga bi drugi želeli da upoznaju i kome bi mogli da veruju. Stvaranje dobre slike o sebi, dobrog „imidža“, kao i predstavljanje tog imidža okolini je prvi deo posla koji moramo da obavimo na našem putu ka uspehu i sreći.

Trebalo bi da volimo sebe

„Voli bližnjega svoga onako kako voliš i sebe.“ Ovakve ili slične zapovesti su izjavljivane u Starom i Novom zavetu i u spisima i doktrinama većine religija i filozofija kroz vekove. Međutim, većina propovedi i diskusija ovog pravila fokusira se na prve tri reči. Posvećuju se tome kako se odnosimo prema drugima, smatrajući da se ljubav prema sebi podrazumeva. Na nesreću, ovo nije uvek slučaj.

Previše je ljudi koji sebe ne vole. Nisu zadovoljni svojim izgledom, svojim karakterom, svojim sposobnostima i mnogim drugim aspektima svojih života. Da bismo bili zadovolji životom i da bi nam život bio plodonosan, prvo moramo da naučimo da istinski volimo sebe. Ovo je prvi korak na putu koji vodi poboljšanju života. Voleti sebe ne znači biti potpuno egocentričan. Voleti sebe je temelj na kome ćemo graditi naš pristup odnosima prema svim ljudima koje srećemo u životu. Ljubav prema sebi vodi ka samopouzdanju, samopoštovanju i ka ostavljanju pozitivnog utiska na druge. Ljubav prema sebi nas osposobljava za ljubav prema drugima.

Građenje samopouzdanja

Kada volimo sebe možemo lakše da razvijemo i održavamo samopouzdanje. Neki elementi samopouzdanja uključuju:

Prihvatanje sebe

Prihvatanje sebe potiče od naše sposobnosti da sebe prihvatimo kao ljudsko biće i pri tom se fokusiramo da naše pozitivne strane: ono u čemu smo dobri, pozitivne osobine i karakteristike koje čine da budemo baš to što jesmo. Kada se fokusiramo na te oblasti, pozitivno utičemo i na samopouzdanje i na samopoštovanje. Isuviše često se ljudi koncentrišu na svoje slabosti umesto na svoju dobru stranu. To donosi više štete nego koristi. Moramo da radimo na tome da se i mi sami, ali i da se i drugi fokusiraju na naše pozitivne osobine.

Samopoštovanje

Ključ izgradnje samopoštovanja leži u fokusiranju na vaše prethodne uspehe i dostignuća i u tome što poštujete sebe zbog dobrih dela koje ste uradili. Lakše je zadržavati se na neuspesima. Ljudi oko nas su često spremni da nam na njih ukazuju. Naši se izgledi menjaju i naše se samopouzdanje popravlja kada provedemo vreme baveći se svojim uspesima.

Korisnu vežbu predstavlja pravljenje „popisa uspeha“. To je lista uspeha i dostignuća koje smo postigli u toku našeg života. Na početku može da bude teško sastaviti listu, ali upornošću možemo postići da dodajemo sve više stvari na listu i gradimo samopouzdanje.

Počnite danas tako što ćete uzeti jednu fasciklu i u nju stavljati pozitivne simbole i zapise o vašim uspesima. To mogu da budu pisma od nastavnika koja opisuju vaš uspeh u školi, dopisi od poslodavaca o tome šta ste postigli na poslu, poruke od zadovoljnih klijenata koji vam zahvaljuju na dobroj usluzi, pisma od neprofitnih organizacija za koje ste volontirali, i slične stvari. Pored toga, napravite registar u koji možete uneti svoja dostignuća ili ponašanje na koje ste naročito ponosni. Kada ste tužni ili se osećate neprikladno u nekoj situaciji, možete da pregledate i pročitate sadržaj ovog teksta i time se potsetite da ste nekada bili i da ponovo možete biti uspešni.

Ukoliko ni uz pomoć ovog teksta ne uspete da poboljšate samopouzdanje, obratite se psihoterapeutu, zakažite seansu i rešite zauvek problem samopouzdanja.

Dr Milan Popović
doktor medicine i RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Tel: 061/180 1972

Da li želite da budete obavešteni na email svaki put kada se pojavi nov zanimljiv tekst na mom Blog-u?

Ukoliko je odgovor DA, prijavite se na moju mailing listu…