Категорија: Psihoterapija

Šumska terapija smanjuje stres, pojačava imunitet i leči – Asocijacija Forest

Šumska terapija smanjuje stres, pojačava imunitet i leči – Asocijacija Forest

Šumska terapija smanjuje stres, pojačava imunitet i leči – Asocijacija Forest

Zdravlje je najveće bogatstvo, rekao je jednom davno čuveni Ciceron, najsvestraniji um antičkog Rima.

Brojni su faktori savremenog doba koji ne samo da narušavaju fizički, mentalni i duhovni aspekt zdravlja, izazivajući ozbiljne bolesti, već dovode i do poremećaja u skladnom funkcionisanju pojedinca i društva u celini.

Zdravlje je ono što svima bar pomalo nedostaje. To je stanje fizičke, mentalne i duhovne harmonije. Balans unutar čoveka i ravnoteža između čoveka i prirode.

Svi aspekti zdravlja uzajamno su povezani i međusobno su zavisni. Nema dobrog telesnog zdravlja bez mentalne, emocionalne i duhovne ravnoteže i mira, niti psihičke stabilnosti i osećaja sreće bez očuvanog fizičkog zdravlja. Fizička aktivnost, kvalitetan san, pravilna ishrana, čist vazduh i voda, svetlost i odsustvo stresa direktno utiču na naše zdravlje. Očuvana priroda iz koje smo nastali, jedan je od bitnih faktora sveukupnog zdravlja čoveka.

Postoji u svetu, a i kod nas, jedan jedinstven pogled na zdravlje i integrativni pristup lečenju i prevenciji. Zdrava i očuvana priroda i šume nužan su faktor zdravlja. Spoj čoveka i čiste prirode, daje odlične rezultate u smislu prevencije, očuvanja i unapređenja apsolutno svih aspekata zdravlja.

Kupanje u šumskom vazduhu

Tradicija koja se u drevnom Japanu naziva „Shinri-ioku“, ili tzv. kupanje u šumskom vazduhu jeste veoma efikasan prirodni metod za jačanje imuniteta i smanjenje stresa. Shinrin-ioku znači kupanje u šumskoj atmosferi ili konzumiranje šume kroz naša čula. Šetnja šumom i kupanje u šumskom vazduhu dovode do jačanja imuniteta kod ljudi i sprečavaju pojavu raka i drugih hroničnih bolesti.

Šumsko drveće i ostale biljke u šumi u vazduh ispuštaju fitoncide i negativne jone. Fitoncidi su antimikrobna organska jedinjenja koja uništavaju viruse, bakterije i gljivice. Hodajući šumom udišemo fitoncide što dovodi do značajnog poboljšanja zdravlja.

Naučna istraživanja pokazala su da šuma veoma pozitivno deluje na hormone u telu. Aromatični mirisi koje proizvodi drveće u šumi povezani su sa antiinflamatornim, antitumorskim i drugim korisnim uticajima na telo i mozak. Šetnja kroz šumu podstiče kreativnost i priziva pozitivne misli, pojačava pažnju, koncentraciju i pamćenje, poboljšava raspoloženje, što je vrlo važno za fizičko i psihičko zdravlje.

Kada su naučnici testirali ljude pre i nakon dvosatne šetnje šumom, pronašli su kod svih značajno povećanje broja T ćelija imunog sistema. Ispitanicu su imali niži krvni pritisak, osećali su smirenost i bili lepo raspoloženi, oslobođeni stresa.

Dok čovek boravi u šumi, bilo da sedi ili hoda, njegov dah sjedinjuje se sa fitoncidima. Ova jedinjenja toliko su snažna da se u organizmu zadržavaju i do dva meseca održavajući naš imuni sistem jakim i u optimalnom stanju.

Pojačava imunitet

Naučnici iz Japana utvrdili su da boravak u šumi pojačava imunitet, koji je važan za sprečavanje pojave raka, virusnih i bakterijskih infekcija, autoimunih bolesti kao i drugih hroničnih bolesti. Pored toga što šetnja šumom oslobađa od stresa, ona doprinosi smanjenju krvnog pritiska i usporava ubrzani rad srca usled drugih bolesti.

Dobro je poznata stvar da se svi osećamo veoma lepo u prirodi. Boravak u prirodi vraća nam raspoloženje, energiju i vitalnost, osvežava nas i podmlađuje.

Inspirisan postojećim tradicionalnim metodama u lečenju, došao sam na ideju o integraciji psihoterapije, majndfulnes meditacije, kao i fizičke aktivnosti u drevni japanski metod nazvan „kupanje u šumskom vazduhu“. Tako se postižu naučno proverljivi i još značajniji i dugotrajniji pozitivni efekti šumske terapije na mentalno, fizičko i duhovno zdravlje ljudi.

Šta je to šumska terapija

Šumska psihoterapija podrazumeva boravak u šumi, fizičku aktivnost, meditaciju i psihoterapiju koji zajedno daju odlične rezultate kada je očuvanje zdravlja u pitanju.

Razgovori sa psihoterapeutom i majndfulnes meditacija u šumi, na čistom vazduhu, prepunom fitoncida i negativnih jona, dovode naše telo i um u stanje ravnoteže.

Više od 40 godina naučnih ispitivanja izvršenih u Japanu potvrdilo je da se ovakav integrativni terapeutski pristup pokazao veoma efikasnim za stabilizaciju krvnog pritiska, smanjenje stresa, stimulisanje imunog sistema, regulaciju šećera u krvi, smanjenje bola, eliminaciju umora, poboljšanje polne i seksualne funkcije, lečenje astme, alergija i bronhitisa.

Brojni su pozitivni efekti ovakve terapije na poboljšanje pažnje, koncentracije i pamćenja, rehabilitacije nakon operacija i bolesti, tretmana emocionalnih poremećaja, lečenja anksioznosti, straha, paničnih napada i depresije, postizanja boljeg kvaliteta sna, podsticanje životnog elana i motivacije. Zahvaljujući Šumskoj psihoterapiji, telo, um i duh dovode se u stanje balansa i homeostaze.

Uz „Shinrin-ioku“  principe lečenja iz Japana, služeći se integrativnim pristupom u medicini i uz podršku naučnih istraživanja, kao i veština meditacije i psihoterapije, nastaje prostor za formirnje Šumske terapije i psihoterapije kao okvira za razvoj zdravstvenog turizma u Srbiji.

Šumska terapija i psihoterapija namenjena je svima: mladim i starijim ljudima, muškarcima i ženama, zdravim i onim koji žele da poboljšaju zdravlje zbog bolesti.

Spoj tradicije i moderne terapije u prelepom šumskom ambijentu jeste privilegija i mogućnost svakog čoveka i njegov individualni put ka zdravlju, sreći i blagostanju.

Unapredite zdravlje, smanjite stres, poboljšajte imunitet kroz naš program Unapređenja zdravlja

Dr Milan Popović
doktor medicine i RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Predsednik Asocijacije prirodne i šumske medicine – Forest

Mob: 061/180 1972


Da li želite da budete obavešteni na email svaki put kada se pojavi nov zanimljiv tekst na mom Blog-u?

Ukoliko je odgovor DA, prijavite se na moju mailing listu…


Kako pobediti panični napad (samopomoć) – psihoterapija

Kako pobediti panični napad (samopomoć) – psihoterapija

Psihoterapija pomaže kod paničnih napada

Kako je cela REKBT (psihoterapija) filozofija o poreklu anksionosti i panike bazirana na istoj ideji, a to je da mi anksioznost i paniku stvaramo i hranimo svojim iracionalnim i samoporažavajućim mišljenjem, videćemo da se tehnike za oslobađanje od napada panike vrlo slične tehnikama za oslobađanje od bilo koje vrste anksioznosti!

Po istom principu, prvenstveno valja napraviti razliku između neprijatnog i nepodnošljivog. Anksioznost nije kraj sveta, i niko neće umreti od nje! Jeste neprijatna i ponekad je bolna, ali nije nepodnošljiva, osim ako je vi sami ne definišete kao takvu.

Dakle, ako želite još jedan ponovljen obrazac anksioznosti koja može da dovede do paničnog napada, definišite je kao nepodnošljivu. U suprotnom, probajte da je okarakterišete onako kako valja, a to je kao neprijatnu.To je najbolje činiti baš u onim situacijama kada osetite da anksioznost počne da se javlja. Tada, umesto da sebi ponavljate dobro poznat tekst, da je to nešto užasno što vi ne možete da podnesete, probajte da sebi kažete da je to neprijatno, loše, ali da nikakva stvarna opasnost ne vreba i da neće doći do smaka sveta.

Drugo, upustite se u situacije koje vam inače okidaju osećaj anksioznosti. Kada dopustite sebi da se suočite sa takvim situacijama, iako ponavljate sebi da neće doći do kraja sveta i da se ništa katastrofalno neće desiti, nemojte očekivati da će odmah sva anksioznost nestati. Setite se da vašu anksioznost stvaraju vaše misli i hiljadama puta ponovljene rečenice o tome kako je to nepodnošljivo.

Dakle, nije dovoljno da samo shvatite da usled anksioznosti nećete umreti i da to jednom sebi ponovite. Da bi došlo do oslobađanja od ove neprijatne emocije, valjalo bi da uporno sebi ponavljate da, iako je to neprijatno i bolno iskustvo, vi možete da ga podnesete i nema potrebe da katastrofizirate. Ako vam se i desi da se anksioznost javi u jačem stepenu na počecima ove vežbe, prihvatite to kao normalnu stvar. Retki uspevaju iz prvog puta. Kako kažu «ponavljanjeje majka nauke»

Treće, kada se izlažete neprijatnim situacijama u kojima vam se inače javlja anksioznost, gledajte da sebi ne postavljate previsoke ili preniske zahteve. To znači da ne ulazite odmah u situacije za koje verujete da će okinuti anksioznost koja će vas preplaviti i takođe, da ne dajete sebi prelake zadatke. Postupno učenje je najbolje učenje. Kako vi sada trenirate sticanje jedne nove veštine, bolje je savladavati je korak po korak, nego preplaviti sebe negativnim osećanjima, što može negativno da utiče na vas i vašumotivaciju po pitanju promene.

Četvrto, kada se upuštate u situacije koje osmišljavate kao veoma neprijatne, probajte da to radite uz prisustvo osobe od poverenja. Terapeut REKBT (psihoterapija) orijentacije neretko izlazi sa klijentom u javnost i biva mu podrška u takvim situacijama. Međutim, i dobar prijatelj ili roditelj mogu da budu vaša «baza sigurnosti» i da vam pomognu uprvim koracima osamostaljivanja u upuštanju u situacije koje ocenjujete kao neprijatne.

Ako se plašite da ćete «upasti» u napad panike, setite se i ponavljajte sebi da to neprijatno iskustvo traje vrlo kratko (iako vama deluje da je beskrajno dugo). Zato primenite isti princip i recite sebi «ako počnem da paničim, šta je tu je, počeo sam da paničim, to je prilično neprijatno, ali nije nepodnošljivo»!

Ukoliko niste u mogućnosti da pomognete sebi u meri u kojoj to želite, obratite se vašem psihoterapeutu…

Dr Milan Popović
doktor medicine i RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972


Da li želite da budete obavešteni na email svaki put kada se pojavi nov zanimljiv tekst na mom Blog-u?

Ukoliko je odgovor DA, prijavite se na moju mailing listu…


Narcisoidni poremećaj ličnosti i psihoterapija

Narcisoidni poremećaj ličnosti i psihoterapija

Psihoterapija dovodi poboljšanja kliničke slike kod poremećaja ličnosti

Osnovna karakteristika ovog poremećaja ličnosti je uvećano osećanje samouvažavanja i jedinstvenosti (neki autori ovaj PL ubrajaju u sex inverzije).

  • Vrednost sopstvene ličnosti se nerealno naglašava
  • Izražena je egocentričnost
  • Česte su preokupacije i fantazije o neograničenom uspehu, uvećanim sposobnostima, superiornosti, velikoj moći, lepoti, inteligenciji ili idealizovanoj ljubavi
  • Narcistička ličnost stalno traži pažnju, pohvale i divljenje
  • Osećanje samouvažavanja je ponekad krhko i oscilirajuće
  • Izražena je posebna zaokupljenost utiskom koji je osoba ostavila na okolinu
  • Veruje da je specijalan i poseban, te da može biti shvaćen samo od strane isto tako posebnih i specijalnih osoba “visokog statusa”
  • Na kritiku i poraz reaguju hladnoćom, indiferentnošću, srdzbom, ali i inferiornošću, stidom i poniznošću
  • Često je prisutna nesposobnost empatije – narcistička ličnost je nesposobna da prepozna i doživi kako se osećaju drugi i koje su njihove potrebe
  • Ove osobe očekuju privilegije bez recipročnih ustupaka
  • Ponašanje im je arogantno, spremne su da upotrebe druge kako bi zadovoljili svoje potrebe, često tražeći trenutno zadovoljenje očekivanja
  • Postoji insuficijentnost  recipročnog ljubavnog odnosa
  • Interpersonalni odnosi variraju izmedju naglašene idealizacije i potpunog nipodaštavnja
  • Česte su depresivne krize (zbog fragilnog samopoštovanja)
  • Takodje se javlja i preokupacija fizičkim simptomima
  • Neostvarena ličnost (neostvareno idelano Ja) i neodgovorno ponašanje se kupiraju racionalizacijama i naglašenim “laganjem sebe i okoline” (zbog prisutnih, a nerealizovanih ambicija)

Psihoanalitičari smatraju da je u psihodinamici ovog poremećaja značajno doba prvih meseci života, tzv. primarni narcizam, kada se iskustvo doživljavanja objekta spoljašnjeg sveta doživelo na traumatičan način. Tako narcizam predstavlja svojevrstan vid regresije i fiksacije na pregenitalne faze infantilnog seksualiteta, kada je subjekt sam sebi libidozni objekat.

Rešite problem uz pomoć psihoterapije

Nedostatak seksualne želje i smanjena seksualna želja kod žena – psihoterapija

Nedostatak seksualne želje i smanjena seksualna želja kod žena – psihoterapija

Nedostatak seksualne želje i smanjena seksualna želja kod žena. Psihoterapija pomaže kod preko 90% slučajeva.


Smanjena seksualna želja ili potpuni nedostatak želje, koja je vrlo bitna za funkcionisanje svake žene, najčešći je seksualni poremećaj kod žena. Kod smanjene seksualne želje žena ima manje seksualnih misli, fantazija, razmišljanja ili želja nego ranije, dok kod odsutne seksualne želje žena uopšte ne razmišlja o seksu.

Sa starenjem seksualna želja polako opada, bez obzira na pol. Kod muškaraca ovaj poremećaj češće se javlja u starijim godinama, dok se kod lepšeg pola javlja u mladalačkom dobu ili mlađem uzrastu.

Smanjena seksualna želja, može biti primarna i sekundarna. Odsustvo seksualne želje nastaje iz psiholoških i telesnih razloga i njihovih kombinacija.

Primarna slabost seksualne želje je retka – osoba nikada nije ispoljila seksualnu zainteresovanost, niti fantaziranje, libido je uvek slab, želja za masturbacijom nikada nije postojala. Sekundarna slabost seksualne želje nastaje u jednom periodu života.

Kod osoba koje imaju smanjenu seksualnu želju česta su iracionalna razmišljanja o sebi, o sopstvenom životu i telu, o partneru ili o seksualnom funkcionisanju. Te osobe su poprilično osetljive i svaki stres može da ih izbaci iz ravnoteže. Kod mnogih osoba problemi u vezi, u situaciji kad osećaju bes ili ih partner “odbacuje”, dovode do gubitka libida. Često se iza smanjene seksualne želje kriju depresija, anksioznost, stid, krivica, bes, bespomoćnost, povređenost.

Psihološki uzroci slabosti seksualne želje

Slabost seksualne želje najćešće je izazvan strahom od neuspeha i drugih razloga i povezan je sa seksualnom aktivnošću.

Strah od neuspeha, osećanje krivice, stida, nerealni zahtevi od sebe i partnera, stid ili prisilna preokupacija seksualnim aktivnostima, najčešće dovode do gubitka seksualne želje.

Strah od od bliskosti, vezivanja i intimnosti mogu značajno uticati na smanjenje seksualne želje kod žena.

Lečenje smanjene seksualne želje

Pre početka terapije, potrebno je doznati informacije od oba ili jednog partnera, nakon čega se radi na identifikaciji iracionalnih i negativnih misli, njihovoj promeni, razvijanju pozitivnog stava prema sebi i svojoj seksualnosti.

Za to vreme bitna je seksualna edukacija, koja traje tokom čitave terapije, koja bitno pomaže u prihvatanju sebe i partnera. Radi se na razvijanju zdravog seksualnog Ja, na asertivnoj komunikaciji u seksualnoj sferi i van seksa, ukoliko odnos ne funkcioniše kako bi trebalo.

Pored toga, koriste se i različite tehnike relaksacije, majndfulnes meditacija, joga, REKBT, telesna i seksualna psihoterapija i emocionalne tehnike opuštanja. Psihoseksualna terapija uključuje i posebne fizičke vežbe u domenu seksualnosti koje osoba radi. Vežbe se ponavljaju 3-4 puta sedmično. U nekom trenutku postoji mogućnost uključivanja partnera.

Vežbe i psihoterapija pomažu ženama da razviju i poboljšaju čulni fokus, da integrišu nova znanja na polju seksualnosti i da se suoče sa svojim strahovima. Trajanje REKBT i seksualne psihoterapije uz sve ostale modalitete koji se koriste traje 10-15 seansi.

Ukoliko imate problem sa intimnošću ili neki seksualni problem, bitno je rešavati ga na vreme. Svi problemi koje zanemarimo stvaraju nam još veće probleme u životu i čine nas nesrećnim ili bolesnim.

Zakažite Vašu seansu i uživajte ponovo u seksu i životu. Psihoterapija.

Dr Milan Popović
Doktor medicine, REKBT psihoterapeut superv.

Pozovite odmah mob: 061/180 1972

Kako da povećate samopouzdanje – psihoterapija

Kako da povećate samopouzdanje – psihoterapija

Samopouzdanje i psihoterapija

Samopouzdanje je vaše uverenje o veštinama i sposobnostima koje posedujete. To znači da prihvatate i verujete u sebe i imate osećaj kontrole u ​​svom životu. Dobro poznajete svoje snage i slabosti i imate pozitivan stav prema sebi. Postavljate realna očekivanja i ciljeve, asertivno komunicirate i možete se bez stresa nositi sa kritikama.

S druge strane, zbog niskog samopouzdanja možete se osećati prepuno sumnje u sebe, biti pasivni, pokorni ili imati poteškoća u stvaranju poverenja prema drugima. Osobe koje imaju nisko samopouzdanje osećaju se inferiorno, nevoljeno ili osetljivo na kritike. Samopouzdanje zavisi od situacije. Na primer, možete se osećati vrlo samopouzdano u nekim oblastima, poput akademika, ali nedostaje vam poverenje kada su u pitanju bliski ljudi.

Visoko ili nisko samopouzdanje retko je povezano sa vašim stvarnim sposobnostima i uglavnom se zasniva na vašim uverenjima (iracionalnim). Uverenja su način na koji razmišljate o sebi i ove misli mogu biti pogrešne (iracionalne).

Nisko samopouzdanje može proizaći iz različitih iskustava, poput odrastanja u nepodržavajućem i kritičnom okruženju, separaciji od prijatelja ili porodice, osuđivanja sebe ili straha od neuspeha. Ljudi sa niskim samopouzdanjem često imaju greške u razmišljanju.

Kako povećati samopouzdanje:

– Prepoznajte i naglasite svoje snage. Nagradite i pohvalite sebe za vaš trud i napredak.
– Kada naletite na prepreku, ponašajte se ljubazno i saosećajno. Ne zadržavajte se na neuspehu.
– Postavite realne i ostvarive ciljeve. Ne očekujte savršenstvo; nemoguće je biti savršen u svakom aspektu života.
– Usporite kada osećate intenzivne emocije i logično razmislite o situaciji.
– Ne stvarajte pretpostavke o sebi i drugima, budite racionalni.
– Prepoznajte da prošla negativna životna iskustva ne diktiraju vašu budućnost.
– Izrazite svoja osećanja, uverenja i potrebe direktno i s poštovanjem.
– Naučite da kažete ne nerazumnim zahtevima.

Individualna i grupna psihoterapija može vam pomoći da povećate samopouzdanje.

Dr Milan Popović
doktor medicine i RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Pozovite i zakažite psihoterapiju: www.epsihijatar.net/kontakt

Mob: 061/180 1972

Seksualni problemi kod žena i psihoterapija

Seksualni problemi kod žena i psihoterapija

Psihoterapija pomaže kod skoro svih seksualnih disfunkcija koje nemaju organsku osnovu.

Često se dešava da devojke ili žene, od početka polne zrelosti, imaju problem da dožive orgazam. U pojedinim slučajevima, bez obzira na sav trud partnera, doživljaj orgazma nedostaje. Ako se ova situacija često ponavlja, može se zaključiti da se radi o nekoj vrsti seksualnog problema. Oko 30% odraslih žena teško, retko ili nikako ne doživljava orgazma, iako se radi o fizički zdravim osobama.

Orgazam sa partnerom je prirodan i potpuno normalan fenomen, nastao kao rezultat rastućeg usmeravanja pažnje na prijatne senzacije. Da bi žena dosegla vrhunac potrebno je da prihvati svoje pravo na prijatnu seksualnu senzaciju. Potrebno je da razume sebe i da uživa u sopstvenom telu.

Pojedine žene sebi brane intenzivno fizičko zadovoljstvo sa partnerom, iako masturbacijom lako doživljavaju orgazam. Ove zabrane opstaju godinama, a javljaju se zbog pogrešnih uverenja i doživljavanja svoga tela i seksualnog odnosa. Usmeravanje fokusa na sebe često je u raskoraku sa stavovima i uverenjima žene u odnosu na muškarca. Žena u seksualnom činu otkriva deo sebe koji, često zbog neopravdanog stida, ne pokazuje pred drugima. Radi se često o uverenjima i nepoverenju prema sebi i muškarcu.

Klitoris je ključni deo tela u kome se stvara draž koja vodi ka orgazmu žene. Ali žene koje se oslone samo na muško znanje o stimulaciji klitorisa, lako mogu doživotno da ostanu seksualno frustrirane. Žene su glavni eksperti svog seksualnog zadovoljstva. Žena, praktično, u svakoj seksualnoj pozi mora da brine o sebi, i da se osloni na pomoć stručnjaka, ukoliko se javi problem poput anorgazmije, frigidnosti, povećanog ili smanjenog libida.

Od partnera se može očekivati da radi na uzbuđenju žene, ali na putu do vrhunskog zadovoljstva, svaki partner je gospodar sopstvenog orgazma.

Uverenja, ona iracionalna, često su uzrok seksualnih disfunkcija kod žena.

Psihoterapijom se većina blokada i iracionalnih uverenja može uspešno otkloniti i time trajno rešiti problem uživanja u seksualnom odnosu.

Dr Milan Popović
doktor medicine i RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/ 180 1972

Psihološki efekti šumskog okruženja na odrasle osobe

Psihološki efekti šumskog okruženja na odrasle osobe

Psihološki efekti šumskog okruženja na zdrave odrasle osobe: Shinrin-ioku (šumsko-vazdušno kupanje) – metod smanjenja stresa

Naučna studija

 

Shinrin-ioku (hodanje i / ili boravak u šumama u cilju unapređenja zdravlja) glavni je oblik opuštanja u Japanu.

U naučnom istraživanju, čiji je cilj bio da utvrdi uticaj šume na zdravlje ljudi, učestvovalo je 498 zdravih dobrovoljaca. Ankete su sprovođene dva puta u šumi istog dana (šumski dan) i dva puta svakog kontrolnog dana. Do rezultata se došlo pomoću upitnika raspoloženja (bes, ljutnja, depresija, ljubaznost, blagostanje i životna energija).

Bes, ljutnja (P <0,001) i depresija (P <0,001) značajno su se smanjili, a životna energija (P = 0,001) povećala se u toku boravka u šumi u odnosu na kontrolni dan. Glavni efekti dejstva šume na zdravlje ispoljeni su u domenu poboljšanja raspoloženja, pažnje, koncentracije i pamćenja, kao i smanjenja anksioznosti. Nakon boravka u šumi, značajno je smanjen stres koji su pojedinci doživljavali.

Studija je potvrdila značajan pozitivni uticaj šume na raspoloženje, stres i mentalno zdravlje, posebno među ljudima koji su izloženi hroničnom stresu. Shodno tome, shinrin-ioku može se koristiti kao metod smanjenja stresa, a šumsko okruženje može se posmatrati kao terapeutski pejzaž.

Shinrin-ioku smanjuje rizik od svih bolesti povezanih sa psihosocijalnim stresom, a dugoročni efekti shinrin-iokua su zagarantovani.

 

Asocijacija prirodne i šumske medicine – Forest

 

Šta je sezonska (zimska) depresija i kako je sprečiti… Svetlosna terapija Bioptron

Šta je sezonska (zimska) depresija i kako je sprečiti… Svetlosna terapija Bioptron

Šta je sezonska (zimska) depresija ili sezonski afektivni poremećaj?

Psihoterapija i svetlosna terapija Bioptron u lečenju.

Sezonska depresija ili ,,sezonski afektivni poremećaj’’ je oblik depresije povezan sa promenama godišnjih doba koji se obično pojavljuje i nastaje uvek u istom periodu svake godine, najčešće u periodu od septembra do početka proleća ili leta. Procenjuje se da preko 40 procenata odrasle populacije ispoljava jedan ili više simptoma depresivnog tipa, kao na primer smanjenje nivoa energije, tokom zimskih meseci.

Spoljašnji činioci su prvi “okidač” za pojavu sezonske depresije, koja se na fiziološkom planu objašnjava i hormonskim disbalansom. Međutim, sezonska depresija može da bude indikator drugih  dubljih psiholoških problema ili psihičkih poremećaja poput endogene (nasledne) depresije, anksioznosti i psihoze.

Pojava sezonske depresije ima tesnu vezu sa meteorološkim promenama koje relativno naglo nastupaju nakon leta i zahtevaju određenu adaptaciju organizma. Na psihološke funkcije reflektuje se ne samo skraćenje dana i sve manji broj sunčanih sati već i “napadi” sezonskih virusa koji takođe izazivaju fiziološki stres i iscrpljuju organizam.

Smanjena fizička aktivnost, poremećen san, nepravilna ishrana i stres vrlo su bitni uzročnici sezonskog afektivnog poremećaja.

Promene u intenzitetu dnevne svetlosti i njenom trajanju doprinose depresiji prouzrokujući poremećaj našeg ,,biološkog časovnika”. Manjak sunčeve svetlosti destimuliše hipotalamus u mozgu, koji je odgovoran za raspoloženje. Manjak sunčeve svetlosti dovodi do povećanog lučenja hormona melatonina i smanjenog lučenja serotonina i dopamina. Melatonin izaziva letargičnost, pad energije i usporenost, dok su serotonin i dopamin pokretački hormoni koji poboljšavaju raspoloženje i aktiviraju organizam.

 

Koliko ozbiljno stanje može da bude zimska depresija, kako da je prepoznamo i kada je vreme da se obratimo za stručnu pomoć?

Nisu svi podložni sezonskoj depresiji, ali značajan procenat ljudi vrlo je osetljiv na sezonske promene, i burno na njih reaguje, posebno osobe sa genetskom predispozicijom prema depresiji (endogena depresija).

Glavni simptomi zimske depresije su: umor, slabost, osećaj težine u nogama ili rukama, tuga, razdražljivost, preosetljivost, bes, povećana potreba za snom ili nesanica, povećanje ili smanjenje apetita, povećanje ili smanjenje telesne mase i čitav niz drugih telesnih ili psihičkih simptoma. To su i simptomi po kojima zaključujemo da li je vreme da se obratimo lekaru za pomoć.

Kako se leči sezonska depresija? Kako na depresiju utiče svetlosna terapija Bioptron medicinskim aparatom?

U osnovi sezonske depresije mogu da budu brojni psihološki poremećaji i psihijatrijske bolesti, i zato je vrlo bitno znati kada i kome je potrebno da je javimo ukoliko primetimo psihološke ili telesne promene ili promene u emocijama i ponašanju.

Osnovno je ne potcenjivati promene raspoloženja i nivoa energije koje se mogu pojaviti tokom jesenjih i zimskih meseci i prijaviti ih lekaru koji će uputiti pacijenta kod psihologa ili psihijatra.

Sezonska depresija je zapravo stvaran psihijatrijski poremećaj i, ako se ne leči na adekvatan način, simptomi se mogu vremenom pogoršati i dovesti do brojnih drugih psiholoških problema, poremećaja emocija, disfunkcionalnog ponašanja, pada motivacije i produktivnosti. Neretko dolazi i do pojačanja anksioznosti, pogoršanja endogene depresije, bipolarnog poremećaja i psihotičnih reakcija u toku sezonskog afektivnog poremećaja.

Lečenje sezonske depresije spada u nadležnost specijaliste i zato je neophodno obratiti se psihijatru ili psihoterapeutu koji će, na osnovu simptoma i kliničke slike, doneti odluku o planu terapije. Opcije lečenja, koje mogu biti međusobno povezane, uključuju korišćenje lekova antidepresiva, anksiolitikasvetlosnu terapiju (Bioptron) i psihoterapiju.

Kako da sprečimo nastanak ili ublažimo simptome sezonske depresije?

Klinička praksa je pokazala da sezonska depresija može da posluži kao indikator za dublje psihijatrijske poremećaje. Često ljudi sa predispozicijom za druga psihijatrijska oboljenja imaju izražene simptome sezonske depresije. U tim slučajevima sezonski afektivni poremećaj nije moguće uvek sprečiti, ali se promenom u stilu življenja i načinu razmišljanja može ublažiti slika sezonske depresije.

Pravilna ishrana, san i fizička aktivnost veoma su bitni za očuvanje psihofizičkog zdravlja i prevenciju. Promenom ovih životnih stilova poboljšavamo mentalno i fizičko zdravlje.

Veoma bitno je i negovanje zdravih i pozitivnih načina razmišljanja, bez iracionalnih uverenja koja dovode do brojnih emocionalnih i psihičkih problema i disfunkcionalnog ponašanja, što je prisutno kod preko 80% ljudi. Iracionalnosti u mišljenju uzrok su nastanka psihofizičkog stresa koji je jedan od osnovnih faktora pojave brojnih psihičkih i telesnih bolesti. Tom problematikom bavi se REBT psihoterapija, koja u velikoj meri pomaže da se simptomi sezonske depresije i brojni drugi emocionalni i psihički problemi uspešno reše.

Živite zdravo, mislite zdravo i javite se svom lekaru ukoliko primetite da vam se javljaju čudni i neprijatni simptomi u periodu jesen-zima.

Ukoliko imate simptome sezonske depresije, obratite se na vreme za pomoć.

Dr Milan Popović

Lekar, RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972

Poremećaji orgazma kod žena – anorgazmija i psihoterapija

Poremećaji orgazma kod žena – anorgazmija i psihoterapija

Psihoterapija daje odlične rezultate kod anorgazmije.

Definicija poremećaja orgazma kod žena

Poremećaj orgazma kod žena odnosi se na poteškoće u postizanju orgazma. Ženi sa poremećajem orgazma potrebno je često duže vremena da doživi orgazam. Često se dešava da žene sa tim poremećajem ne mogu uopšte da dožive orgazam. Ovi problemi javljaju se iako je žena seksualno uzbuđena. Ne mogu se objasniti postojanjem telesnog oboljenja ili uzimanjem lekova.

Poremećaj orgazma izaziva druge emocionalne probleme kod žena, uključujući anksioznost, depresiju, nesporazume sa partnerom, itd.

Poremećaj orgazma kod žena je druga najčešća seksualna disfunkcija kod žena. Procenjuje se da preko 25% žena pati od ovog poremećaja.

Lečenje anorgazmije kod žena: RE&KBT psihoterapija, seksualna i telesna psihoterapija

Lečenje ženskog orgazmičkog poremećaja često zavisi od uzroka, ako se može precizno odrediti. Na primer, ako žena ima problema sa orgazmom zbog bolesti ili lekova, delovanje na te faktore dovodi do poboljšanja u sferi seksualnog funkcionisanja.

Savetovanje ili seksualna terapija su uobičajeni načini lečenja. Terapija može pomoći ženi da prebrodi anksioznost, depresiju, probleme u vezama ili zlostavljanje iz prošlosti.

Terapija takođe može pomoći parovima da poboljšaju svoje komunikacijske veštine. Nekim parovima je teško i neprijatno da razgovaraju o seksu. Psihoterapeut može da im pomogne da započnu i nastave ove razgovore.

Psihoterapeut može imati predloge za seksualne tehnike koje se mogu praktikovati kod kuće. Žena uz pomoć terapeuta uči nove načine samozadovoljavanja, kako bi mogla da postigne orgazam sama ili sa partnerom. Parovi mogu naučiti da proširuju svoj seksualni repertoar i pronalaze aktivnosti koje im donose najviše zadovoljstva. Korisne su tehnike prebacivanja fokusa, neseksualnog dodirivanja, fantazija, gledanja erotskih sadržaja, erotskih masaža i postepenog prelaska na seksualne odnose. Suština je u promeni uverenja, emocija, opuštanju, komunikaciji i stvaranju poverenja između partnera.

Uzroci anorgazmije kod žena

I fizički i psihološki faktori mogu doprineti ženskom orgazmičkom poremećaju:

Medicinska stanja. Dijabetes, vaskularne bolesti, multipla skleroza, povreda kičmene moždine i određena stanja karlice mogu ometati sposobnost žene da dostigne orgazam. FOD je takođe povezan sa artritisom, problemima sa štitnom žlezdom i astmom.

Lekovi. Antidepresivi (naročito inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI)), antipsihotici i lekovi koji se uzimaju protiv raka, visokog krvnog pritiska i bolesti srca mogu imati neželjene efekte koji utiču na orgazam.

Seksualno neiskustvo. Neke žene još nisu naučile koje vrste stimulacije ih dovode do orgazma. Ili ne znaju kako da razgovaraju sa partnerom o onome što im donosi zadovoljstvo.

Krivica prema seksu. Neke žene su vaspitavane da veruju da ne bi trebalo da uživaju u seksu, pa zbog toga osćaju krivicu.

Anksioznost i depresija. Žene koje se osećaju napeto, plaše se seksa ili misle da mogu da umru ili izgube razum i samokontrolu u toku seksa, često ne mogu da dožive orgazam.

Pitanja veza. Sukob sa partnerom dovodi do toga da žena teško doživljava orgazam. Uzrok toga jesu razmirice zbog seksa, problemi u vezi, bes, nepoverenje ili loša komunikacija.

Zlostavljanje iz prošlosti. Žene koje su fizički, psihološki ili seksualno zlostavljane često imaju problem sa orgazmom.

Ukoliko imate seksualni problem ili ne možete da doživite orgazam, možete se javiti psihoterapeutu koji će vam pomoći da rešite problem…

Dr Milan Popović
doktor medicine i RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972