Категорија: Psihoterapija

Samopomoć kod napada panike

Prvo i prvo, morate shvatiti da vam se ništa loše od napada panike neće dogoditi. Neka vam to bude stalno u podsvesti i kad god osetite strah ili paniku, podsetite se da niko nikad nije umro od napada panike, niti mu se bilo šta loše desilo. Upamtite to!

Koliko god strašan i težak napad panike bio, budite sigurni da napad panike ne oštećuje vaše telo. Mnogi ljudi misle da kad im srce lupa brzo i jako tokom napada panike, da će to na neki način naškoditi srcu. Budite sigurni da nije tako. Isto je sa svim ostalim simptomima, dakle simptomi napada panike ne oštećuju vaše telo.

Vi verovatno mislite da je potrebno da uspostavite određenu vrstu “kontrole” nad napadom panike, npr. kad vas zadesi panika, da pokušate da “držite stvari pod kontrolom”. Upravo tu leži caka! Nije potrebno da držite stvari pod kontrolom, niti je potrebno da se “borite” protiv napada panike. Ne možete pobediti tu bitku, sve što se više borite, sve je gore.

Kako se otarasiti napada panike? Lako. Međutim, prvo morate izmeniti neke svoje misaone obrasce koje ste ukorenili u svoju podsvest i neka svoja pogrešna uverenja o panici i napadima panike.

Kada vas zadesi napad panike, vi zapravo nemate jedan strah, već imate dva zasebna straha.

Vaša panika nadolazi u talasima, i sa svakim talasom panike dva straha su umešana. Nazovimo ih:

Prvi strah
Drugi strah

Iako vi verovatno nemate kontrolu nad prvim strahom, možete naučiti kako da iskontrolišete ovaj drugi strah, jer je upravo ovaj drugi strah taj koji čini da ovaj prvi strah postoji. Drugi strah održava vaše napade panike u životu, drugi strah vas konstantno čini anksioznim i plašljivim. Znate već – strah se strahom hrani.

Svaka osoba u svom životu s vremena na vreme doživljava ovaj prvi strah. Prvi strah, kako smo ga nazvali, dolazi refleksno, skoro automatski, i povezan je sa nekom stvarnom opašnošću koja nam preti. Možemo reći da je taj strah “normalan”, mi ga prihvatamo, razumemo ga. Odreagujemo kako treba i strah prolazi.

Međutim, kada osoba koja je inače anksiozna iskusi taj strah, ta osoba ne reaguje kao ostali ljudi, već je reakcija takve osobe mnogo jačeg intenziteta, baš zato što je njen nervni sistem vremenom postao osetljiviji na spoljašnje stimuluse.

Na ovaj prvi strah anksiozna osoba uvek po pravilu dodaje “primesu” drugog straha, iako to ni ne primećuje, i za anksioznu osobu ova dva straha su zapravo jedan strah.

Kad se ovakvoj osobi dogodi prvi strah, ona automatski pomisli:

“O ne, ne ponovo!”

Anksiozna osoba je dovoljno samo da pomisli da će biti “zarobljena” u nekom zatvorenom prostoru i prvi strah će je obuzeti. Odmah zatim, osoba na ovaj prvi strah dodaje drugi strah na taj način što pomisli sledeće:

“O ne, evo ga ponovo! Samo ne opet da mi se to dogodi! Ne mogu da izdržim više ovo! Sigurno ću napraviti budalu od sebe ispred ljudi, zato je bolje da pobegnem negde gde sam siguran. Daj da brzo izađem i odem odavde. Brzo! Brzo! Brzo!”

Sa svakim ovim “Brzo!”, osoba dodaje sve jače i jače primese drugog straha, panika postaje sve jača i jača. Osoba je sada 100% sigurna da ako nešto ubrzo ne preduzme, da će joj se nešto sigurno desiti, da će pasti, da će napraviti budalu od sebe, da će poludeti i neće znati šta radi, ili da će biti odvedena negde….

Da li prepoznajete sami sebe u ovome? Da li vidite kako sami sebi kreirate paniku i strah? Nemojte nikad zaboraviti – strah se strahom hrani!

Idemo dalje… Osoba je sada u punom naletu panike, i uverena je da više ne može da razmišlja jasno i racionalno i da ne može da se ponaša smireno. Zato želi da što pre “izbegne” opasnost, da ode negde na mirno mesto i slično. Ova osoba ne razume da je ona sama stvorila ovu paniku pomoću svih onih misli tipa “Šta ako….?” ili “Brzo da pobegnem odavde….” i slično.

Ova osoba treba da razume da je potrebno samo da se prepusti onom prvu strahu koji je zadesi. Znam da zvuči lakše nego što jeste, ali zaista, verujte mi, treba samo da razumete da vi sami sebi dodajete primese drugog straha na prvi strah, i na taj način dolazi do napada panike.

Dakle, da do napada panike ne bi došlo, potrebno je da kada vas zadesi prvi strah (koji se dešava svim ljudima), date sve od sebe da ne reagujete burno, da ne pomišljate “Šta ako…?”, da ne pomišljate “O ne, evo ga opet napad panike!”, da vas fizički simptomi ne zanimaju (jer su svi oni bezopasni)… Drugim rečima dajte sve od sebe da ne dodajete drugi strah na prvi strah jer zbog toga i dolazi do napada panike!

Verovatno sada mislite “ok, pokušaću to sledeći put kad me zadesi panika”. Molim vas, nemojte da pokušate, već uradite to! Dakle, ovo nije igra pokušaja, ovo nije igra borbe, ovde se samo radi o promeni misaonih obrazaca koji se nalaze urezani duboko u vašoj podsvesti! Verujte mi, kada jednom uspete da “prebrodite
” taj prvi strah, da mu se prepustite, da ne dodajete primese drugog straha, videćete da će taj prvi strah sam od sebe polako ali sigurno nestajati….

Nema lepšeg osećaja nego kada se uverite da do paničnog napada nije došlo baš zato što ste shvatili kako stvari funkcionišu, i da ste vi zaslužni da do napada panike nije došlo!

Ok, za kraj evo još nekoliko saveta kojima se možete rukovoditi kada vas zadesi panika. Bilo bi veoma korisno kada bi ste redovno sami sebe podsećali sledećih izjava:

“Znam šta je to, ne može mi naškoditi. Nestaće. Nema potrebe da paničim, ali ako budem, najgore što mi se može dogoditi je da dobijem panični napad. Nije važno ako dobijem panični napad, jer to mi se već i ranije događalo, bilo je veoma neugodno, ali nije me ubilo, ništa mi se loše nije desilo”

Ovakav misaoni proces je ključ za zaustavljanje razvoja paničnog napada i paničnog poremećaja uopšte. Savladajte ga! To može potrajati, ali nastavite vežbati, isplatiće se!

Takođe, možete pokušati zamenjivati izjave koje vam izazivaju strah, na primer, umesto da kažete: “Tako sam prestravljen, da ću izjuriti iz prodavnice”, recite “Preplašen sam, ali ću danas zaista uživati u kupovini”.

Vaši napadi panike će se smanjiti. Shvatićete da su panika i anksioznost samo osećaji i ništa vise!

Panični napadi

Panični napad je iznenadni osećaj veoma jakog straha ili izrazite neprijatnosti i nelagode koji se najčešće opisuje kao osećaj da će se nešto strašno dogoditi – imamo osećaj da ćemo umreti, izgubi kontrolu nad sobom, srušiti se ili poludeti.

Napadi ne traju obično duže od pola sata ali u roku od nekoliko minuta dostižu vrhunac. Međutim, subjektivni osećaj je da oni traju čitavu večnost. Nekada nam je teško da zamislimo da će se napad ikada završiti. Ne čudi onda što očekujemo smrtni ishod usled iscrpljenosti tako jakom i dugotrajnom panikom.

Tokom napada doživljavamo: nedostatak vazduha ili otežano disanje,ubrzan rad srca i/ili preskakanje srca”, vrtoglavicu, omaglicu, nesvesticu, „gumene noge”,trnjenje, žmarke, gubitak osetljivosti na dodir u prstima, rukama ili nogama, gušenje, preznojavanje, podrhtavanje, vrućinu, hladnoću, mučninu, napetost, zamućen vid, doživljaj da stvari oko nas nisu stvarne ili da smo se izmenili, osećaj da ne možemo da mislimo/govorimo normalno, strah da ćemo umreti/pasti/izgubiti kontrolu nad sobom/poludeti/ponašati se nenormalno…

Ljudi najčešće imaju samo neke od navedenih simptoma, i to ne moraju nužno biti svaki put isti.

Kada se napad dogodi najčešće pokušavamo da pobegnemo iz situacije, s mesta na kom se dogodio napad u nadi da će tako napad da prestane. Često pobegnemo kući i osećamo se bolje čim tamo stignemo. To nam kasnije stvara utisak da je kuća jedino sigurno mesto. Ili, tražimo od svojih ukućana i prijatelja da nas čuvaju (ako nam se dogodi da „zaista” padnemo, poludimo ili doživimo srčani napad), da budu stalno s nama ili da nas prate kad nekud idemo.

Iako više od 90% ljudi ne ume sebi da objasni zašto je do napada došlo, napadi panike se retko dešavaju sasvim iz čista mira. Detaljna analiza gotovo uvek pokaže da se prvi napad panike dogodio u vreme nekog povećanog stresa, kada smo bili fizički iscrpljeni, bolesni, u stalnim svađama na poslu ili kod kuće, kada smo osetili da više ne možemo da podnesemo pritiske i napore. Neretko se prvi napad dešava nekoliko dana ili nedelja posle porođaja, u periodu tugovanja nakon gubitka voljene osobe, posle razvoda, u stanju mamurluka, u periodu odvikavanja od alkohola ili droge i sl. Kada se osećamo zadovoljno, sigurno, opušteno i kada nismo izloženi velikom stresu, panični napadi su retka pojava. Geštaltističkim jezikom rečeno, panični napadi nastaju onda kada za neki novi pokret koji je pred nama nemamo dovoljno podrške u aktuelnim mehanizmima, a još uvek nismo izgradili nov mehanizam. Kao da se nalazimo pred provalijom koju treba preskočiti gde samo pogled na provaliju provocira strah. Nemamo snage da preskočimo na nov nivo nit imamo ideju kako da premostimo jaz. Tokom psihoterapije osoba jača svoj Ego i svoje sisteme podrške za taj „preskok”.

Da bi došlo do paničnog napada potrebno je da se poklope naša sklonost ka paničnom reagovanju i splet okolnosti. To znači, bez odgovarajuće sklonosti (koje mogu biti i nasleđene i naučene), određene okolnosti neće imati snagu da izazovu panični napad.

Posle prvog napada panike većina ljudi ode kod lekara na pregled. Taj pregled obično podrazumeva EKG, posle kog lekar zaključuje da nam je srce zdravo, ponekad doda „to vam je na nervnoj bazi” (šta god to značilo). Lekari obično ne daju objašnjenje šta to znači, možda ni sami ne znaju ili ne znaju kako da objasne, a poneki nas sramežljivo upute psihologu. Kada prihvatimo psihološko objašnjenje odnosno ideju da nije u pitanju bolesno srce već strah to jest napad panike, tada obično nastupi strah od budućeg napada ili „strah od straha”, uz redovnu zaokupljensot idejom da se napad ponovo dogodi.

Da bi se postavila dijagnoza paničnog poremećaja mora se isključiti postojanje nekog telesnog oboljenja. Naravno, ako takvo oboljenje postoji, prednost se daje njegovom lečenju. Najčešća telesna oboljenja koja mogu dovesti do simptoma straha i napada panike su: bolesti štitne žlezde, aritmije srca, neki oblici epilepsije, bolesti pluća i disajnih puteva, oboljenje centra za ravnotežu, hipoglikemija…

Panični napadi počinju obično u trećoj deceniji života (mada to nije obavezno tako), što je i razumljivo jer je to period života kada se od osobe očekuje mnogo, kada ona od same sebe očekuje mnogo, u smislu profesionalne i porodične afirmacije, a nekada joj nedostaje kapaciteta ili podrške da sva ta očekivanja zadovolji. Napadi su češći kod žena, što takođe može biti uzrokovano zahtevima koji stoje pred ženom u savremenom društvu (obaveze prema porodici, potreba za profesionalnom afirmacijom, kao i povremeni poremećaji ravnoteže između određenih hormona).

Zašto je važno panične napade shvatiti ozbiljno?

Zato što kad panični napadi postanu panični poremećaj onda nema sfere života na koju ne deluju negativno, naročito ako se udruže s još nekim psihičkim tegobama.

Osobe koje doživljavaju učestale napade panike sebe vide kao slabe ili nesposobne, podriva im se samopouzdanje, sklonije su da sve više budu zavisne od svoje okoline, naročito od partnera. Od njih se očekuje da problem „reše” kao i svaki drugi, često se misli kako preteruju, preuveličavaju problem i sl. Preokupiranost problemom dovodi do toga da komunikacija sa prijateljima postaje jednosmerna, osoba kao da nema više drugih tema za razgovor i stalno traži podršku i razumevanje. Nekada zbog stida, straha i nesigurnosti dolazi do povlačenja iz socijanih kontakata koji su do tad postojali. Radna sposobnost je takođe umanjena (naročito kada postoji i agorafobija), jer osoba ima teškoće da sama odlazi na posao, na poslu može doživljavati napade ili strepeti od njih. U strahiu je da neće moći da održi koncentraciju, da će izgubiti posao a da drugi neće moći da pronađe.

Najzad, osoba koja pati od napada panike oseća se izolovano i usamljeno i nema s kim da podeli svoju brigu i problem. Ta izolacija ima za posledicu verovanje da samo oni pate od ovog problema, pa im po pravilu bude lakše ako čuju da nisu „jedini na svetu”. U tim situacijama od velike pomoći može biti priključivanje psihoterapijskoj grupi.

Neki podaci ukazuju na to da je skoro svaka četvrta osoba tokom života imala napad panike a da to nije ni znala. Ako je to bio jedan izolovan napad, to se zaboravi. Pa i nekoliko izolovanih napada. Međutim, postoje ljudi koji ćute i trpe uprkos čestim napadima i intenzivnom „strahu od straha” koji im remeti život. Njihov život je izmenjen toliko da ne mogu više da obavljaju svakodnevne aktivnosti i obaveze. Tada se već može govoriti o paničnom poremećaju.

Panični napadi imaju ono što se medicinskim jezikom zove „pozitivna prognoza”. To znači da se kod velike većine ljudi može postići stanje u kojem su simptomi iščezli ili su izraženi u minimalnoj meri, tako da osobi ne ometaju normalno funkcionisanje u svakodnevnom životu. Naravno, važno je naglasiti da “instant” lečenje psiholoških tegoba, pa i paničnih napada, postoji samo u lošim filmovima i u pričama hvalisavih terapeuta. Strpljenje, upotnost i spremnost osobe da se menja su ključni činioci uspešnog izlečenja. Svaki simptom ima svoju funkciju u odbrani našeg bića. Dok ne izgradimo neki novi, bolji i efikasniji način da premostimo prazninu sa početka priče, oni su tu da nas čuvaju od leta u provaliju. A za to izgrađvanje svakako je potrebno vreme. Ono što dodatno usporava lečenje je i otpor prema lečenju koji se ispoljava na razna načine.

Bez obzira koliko je loše doživljavati napade panike to stanje je poznato i može, paradoksalno, pružati osećaj sigurnoti jer je to stanje na koje je osoba navikla. Može postojati strah od slobode koja bi nastupila kada osoba ne bi imala napade. Takođe, klijenti često imaju nerealna očekivanja od lečenja kojima zamah daju mediji promovisanjem ideje jednostavnih i brzih rešenja.

Lečenje ima bolju prognozu ukoliko klijent prihvati aktivnu ulogu u lečenju što znači – da izdvoji vreme, da bude strpljiv, da shvati terapiju ozbiljno, da uloži trud, da neguje motivaciju da će uspeti, da ne podlegne iskušenju da „digne ruke” od svega, da bude spreman da preispita svoje dotadašnje načine razmišljanja, ponašanja i reagovanja (što često uopše nije prijatno).

Psihoanaliza

Po definiciji psihoanaliza ima dvojako značenje. Ona je specifičan istraživački pristup koji se bavi psihičkim procesima i ujedno i poseban metod lečenja pre svega neurotičnih poremećaja.

Tvorac psihoanalize je  S.Frojd se sa primenom hipnoze u lečenju neuroza upoznao u Francuskoj, da bi je u svom daljem radu napustio, jer je utvrdio da se metodom slobodnih asocijacija lakše i “kvalitetnije” postiže ponovno osvešćivanje zaboravljenih traumatskih dogadjaja (koji su obično seksualne prirode). Na osnovu ovih zapažanja, Frojd je zaključio da su nesvesni procesi od bitnog značaja za psihički život čoveka.

Svesna, nesvesna i predsvesna psiha

Po Frojdovom konceptu, psiha je složen sistem koji se sastoji iz svesnog, predsvesnog i nesvesnog dela. Svesni deo psihe podrazumeva sadržaje koji su u aktuelnom trenutku prisutni u svesti , u predsvesnom delu se nalaze sadržaji koji se mogu privesti u svest, dok su u nesvesnom delu sadržaji koji su ranije potisnuti iz svesnog u nesvesni deo i tako “zaboravljeni” ili sadržaji koji nikada nisu bili prisutni u svesti (i oni se samo delimično mogu privesti u svesni deo hipnozom ili metodom slobodnih asocijacija). Treba imati na umu da nesvesna psiha značajno utiče na celokupnu aktivnost čoveka.

Psihoterapija

Psihoterapija je opšti pojam za proces promene koji se odvija kroz dijalog edukovanog terapeuta i klijenta. To je način da saznate više o vašim mislima i osećanjima, kao i da razumete uzroke i sačinite strategije prevazilaženja aktuelnih problema.

Da li je psihoterapija za mene?

Pokazano je da psihoterapija može biti koristan metod u lečenju većine problema mentalnog zdravlja, uključujući:

Različite anksiozne poremećaje, poput fobija, generalizovanog anksioznog poremećaja, paničnih napada ili opsesivno – kompulzivnog poremećaja.
Poremećaje raspoloženja poput depresije ili bipolarnog poremećaja.
Bolesti zavisnosti (alkoholizam, narkomanija, itd.)
Poremećaje ishrane
Poremećaje ličnosti, poput graničnog poremećaja ličnosti
Shizofrenije i drugih psihotičnih poremećaja
Psihoterapiju mogu da odaberu i osobe kojima nije dijagnostikovan psihijatrijski poremećaj. Psihoterapija je način ličnog rasta i koristi od psihoterapije može imati svako. Ona ima svoje mesto i u rešavanju partnerskih ili porodičnih problema, može biti odličan način prevladavanja stresova kojima smo svakodnevno izloženi, pomoću psihoterapije možemo lakše prihvatiti i izaći na kraj sa velikim gubicima, ali i hroničnim, fizičkim zdravstvenim problemima poput dijabetesa.

Da li je psihoterapija dovoljna za prevazilaženje mojih problema?

U nekim slučajevima, psihoterapije je sasvim dovoljna za prevazilaženje psihičkih tegoba i može biti jednako efikasna kao i medikamentna terapija. U zavisnosti od vaše konkretne situacije, psihoterapija može biti korišćena i u sadejstvu sa psihofarmacima.

Za razliku od lekova čije uzimanje podrazumeva i neke neželjene efekte, psihoterapija je način lečenja koji sa sobom nosi veoma malo rizika. To ne znači, međutim, da je psihoterapija lagan i bezbolan proces. Naprotiv, to je način da se istraže i razumeju veoma bolna i teška iskustva. Od vas se u psihoterapiji može očekivati da se suočite sa teških osećanjima, sa pretnjom, krivicom i sl.

Koje vrste psihoterapije postoje?

Postoji više delotvornih vrsta psihoterapije. Odabir određene vrste psihoterapije zavisi od vaših ličnih afiniteta, ali i od dostupnosti različitih psihoterapijskih škola u vašoj okolini. Takođe, statistike pokazuju da su neke psihoterapijske škole prikladnije za određene probleme mentalnog zdravlja.

Neke od zastupljenijih terapijskih škola su:

Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) je vrsta psihoterapije koja vam pomaže da prepoznate negativna, iracionalna uverenja i zamenite ih pozitivnim, što najčešće dovodi do redukcije simptoma. KBT je danas najzastupljenija vrsta psihoterapije. Najščešće se radi o strukturisanoj vrsti terapije usmerenoj ka specifičnom cilju i sa unapred definisanim brojem terapijskih seansi.
Interpersonalna terapija se fokusira na trenutne odnose s drugim ljudima sa ciljem da se poboljšaju interpersonalne veštine.
Dijalektički – bihejvioralna terapija je specifičan tip kognitivne bihejvioralne terapije koja obuhvata edukativne module o prepoznavanju i upravljanju emocijama, kao i učenje metoda relaksacije; ova vrsta terapije razvijena je posebno za terapiju graničnog poremećaja ličnosti.
Konstruktivistička terapija nastoji da probleme sagledava kroz tačku gledišta klijentovog sistema značenja i da kroz terapijski odnos stvori nove načine sagledavanja sveta.
Narativna terapija je vid psihoterapije utemeljen na principima socijalnog konstrukcionizma i fokusira se na lične narative, „priče“ o sebi i drugima koje oblikuju klijentov pogled na svet; narativna terapija pripada porodici konstruktivističkih psihoterapija.
Porodična terapija pomaže pojedincu da razume porodične odnose i nudi tehnike pomoću kojih se oni mogu unaprediti.
Psihoanaliza predstavlja najstariji i najpoznatiji psihoterapijski modalitet u kom terapeut nastoji da pomogne klijentu da stekne uvid u kompleksne, nesvesne psihičke mehanizme koji su odgovorni za klijentove simptome.
Art terapija je način da se problemi izraze na kreativan način, kroz crtanje, slikanje, vajanje, poeziju, prozu ili neki drugi način umetničkog izraza.
Plej terapija koristi različite tehnike da kroz igru podstakne decu da izraze svoje emocije i osećanja, onda kada to nisu u mogućnosti da urade rečima.
Kako izgleda psihoterapija?

U većini psihoterapijskih škola, terapeut i klijent sede okrenuti jedan prema drugom, iako će neki terapeuti omogućiti klijentu i da legne, ukoliko je to za klijenta udobnije i prijatnije. Premda je nekim ljudima teško da govore o svojim osećanjima, jedan od zadataka terapeuta jeste da to podstakne stvarajući za to bezbedno okruženje.

Poverljivost podataka u psihoterapiji
Razgovori sa psihoterapeutom su poverljivi budući da poverljivost predstavlja osnovu za građenje kvalitetnog terapijskog odnosa. Međutim, u izuzetnim okolnostima, terapeut je u obavezi da prekrši odnos poverljivosti. Recimo,

Ukoliko klijent zapreti da će se povrediti ili da će počiniti samoubistvo
Ukoliko klijent preti da će oštetiti ili oduzeti život nekoj drugoj osobi
U slučaju zlostavljanja dece
Koliko dugo traje psihoterapija?

Trajanje psihoterapije zavisi od više faktora. Neke terapijske škole, poput kognitivno – bihejvioralne, imaju unapred predviđen broj terapijskih seansi. Druge vrste psihoterapije to ne predviđaju. Takođe, svaka osoba je jedinstvena – neko će brže, a neko sporije da reši probleme zbog kojih je došao na terapiju, a neko će odlučiti da na terapiji ostane i nakon što probleme prevaziđe. Neki od faktora koji igraju ulogu u trajanju terapije su:

Vrsta problema zbog koje osoba dolazi na terapiju
Trajanje simptoma ili njihov intenzitet
Stres sa kojim se osoba suočava
Podrška od prijatelja i porodice
Brzina napredovanja u terapiji
Problemi u svakodnevnom funkcionisanju zbog tegoba koje su osobu dovele na terapiju
Da li je psihoterapija uvek efikasna?

Psihoterapija nije delotvorna za svakoga. Međutim, kako biste se pobrinuli da dobijete najviše iz vaše terapije, možete preduzeti neke korake:

Pobrinite se da se osećate prijatno sa svojim terapeutom. Ukoliko niste u mogućnosti da izgradite odnos poverenja, možete razmotriti i mogućnost da pronađete drugog.
Terapiji pristupite kao partnerstvu. Terapeut ima alate, ali vi imate znanje.
Budite otvoreni i iskreni. Čitav ishod psihoterapije zavisi od vaše spremnosti da delite svoja osećanja, misli i iskustvo, iako to ponekad može biti teško.
Ukoliko osećate da vam ponestaje motivacije, možete tražiti češće seanse ili pak dogovoriti sa terapeutom pauzu u tretmanu.
Nemojte očekivati instant rezultate. Rad na ovoj vrsti problema zahteva posvećenost.
Ukoliko niste zadovoljni sa tokom terapije, pričajte otvoreno o tome sa vašim terapeutom i razmotrite da unesete nekakve novine i promenite pristup kako biste pronašli efikasniji način rada.

Patološko laganje

Svi mi smo nekada nekog slagali, i te laži su imale neki specifičan cilj – postizanje određene koristi ili izbegavanje …

Sve što bi trebalo da znate o REBT psihoterapiji

Kao primer savremenog psihoterapijskog pristupa daćemo osnove Racionalno emotivne bihevioralne terapije – REBT (Rational …

Prokrastinacija i odlaganje – uzroci

Prokrastinacija znači odlaganje nečeg neprijatnog. Prokrastinacija je izbegavajuće ponašanje koje ima za posledicu sabotiranje …