Категорија: Svetlosna terapija Bioptron

Kako svetlosna terapija leči depresiju? Bioptron

Kako svetlosna terapija leči depresiju? Bioptron

Depresija i hormon sreće. Kako svetlosna terapija leči depresiju? Bioptron medicinski aparat.

Šta je svetlosna terapija?

Svetlosna terapija, poznata i kao fototerapija, je tretman koji uključuje izlaganje ljudskog tela veštačkom izvoru svetlosti (Bioptron).

Terapija prvenstveno leči depresiju i sezonski afektivni poremećaj (ranije poznat kao sezonski afektivni poremećaj ili SAP) koja nastaje zbog nestotatka hormona sreće serotonina.

Ovo je vrsta depresije koja se javlja u određeno doba godine, obično u jesen ili zimsko doba kada ima manje dnevne svetlosti. Svetlost se takođe može koristiti za lečenje drugih stanja, uključujući poremećaje spavanja i druge vrste depresije.

Kako svetlosna terapija deluje u procesu lečenja depresije?

  • upravlja biološkim satom tela usklađujući 24-časovni ciklus vašeg mozga (cirkadijalni ritam)
  • dovodi u balans nivo serotonina u vašem mozgu (hormon sreće), koji reguliše raspoloženje
  • normalizuje san
  • povećava budnost

Mera u kojoj svetlosna terapija deluje na svakog pojedinca zavisi od talasne dužine svetlosti, dužine izlaganja svetlosti i ličnog cirkadijalnog ritma.

Cirkadijalni ritmovi su ciklusi važnih telesnih funkcija koji se dešavaju tokom 24-časovnog ciklusa i mogu uticati na hormone, obrasce spavanja i navike u ishrani.

bioptron svetlosna terapija depresija hormon sreće

Kako svetlosna terapija deluje i kako povećava serotonin – hormon sreće?

Svetlosna terapija nadoknađuje nedostatak sunčeve svetlosti i povećava nivo neurotransmitera (hormona) serotonina u mozgu – hormon sreće. Na taj način dolazi do poboljšanja raspoloženja, volje, pažnje, koncentracije i pamćenja.

Najbolji izvor svetlosti za svetlosnu terapiju depresije je Zepter Bioptron medicinski aparat.

Savetuje se da tretmani hipersvetlosnom terapijom počnu u jesen i nastavljaju se do kasnog proleća.

Smernice za tipičnu terapiju hipersvetlošću predlažu da se počne sa 10.000 luksa u trajanju od 30 minuta svakog jutra ili više tretmana od po 10 minuta u toku dana. Jača svetlost i veća površina omogućuju da trajanje tretmana bude kraće.

Prednosti svetlosne terapije Zepter Bioptron (hiperpolarizovana svetlost)

Pored mogućih prednosti za poboljšanje simptoma depresije, svetlosnu terapiju je generalno lako započeti i prilagoditi prema tome kako se osećate.

Svetlosna terapija Zepter Bioptrona je:

Pristupačna. Tretman se može obaviti kod kuće koristeći Zepter Bioptron medicinski aparat

Neinvazivno. Pruža alternativu ili dodatak medicinskim intervencijama kao što su lekovi, ali se ne uzima interno.

Sigurna. Hipersvetlosna terapija je generalno bezbedna i niskog rizika.

Komforna. Zepter Bioptron možete koristiti kod kuće, dok čitate ili doručkujete. Takođe možete prekinuti svetlosnu terapiju na nekoliko dana bez neželjenih efekata ili povratka simptoma.

Šta kažu istraživanja o svetlosnoj terapiji?

Svetlosna terapija se može koristiti samostalno ili kao dodatni metod u terapiji depresije.

Dok se većina istraživanja fokusirala na svetlosnu terapiju za lečenje depresije, najnovija istraživanja pokazuju da je Bioptron svetlosna terapija veoma efikasna u lečenju poremećaja raspoloženja i nesanice.

Dr Karl Vinsent, psiholog iz Moline, Ilinois, predlaže da se svetlosna terapija koristi sa drugim tretmanima, kao što su psihoterapija ili lekovi.

Studija iz 2016. godine koja je uključivala 122 učesnika sa depresijom pokazala je da je svetlosna terapija – bilo sama ili u kombinaciji sa antidepresivima (fluoksetin) – efikasna za poboljšanje simptoma depresije.

Ispitivanje iz 2017. na ljudima sa bipolarnim poremećajem pokazala je da je svetlosna terapija povećala stopu remisije depresije i smanjila ponovnu pojavu depresije tokom probnog perioda od 6 nedelja. Svetlosna terapija je dodatak lečenju bipolarnog poremećaja, a istraživači nisu primetili nikakve promene u polaritetu raspoloženja.

Koliko vremena je potrebno da svetlosna terapija počne da deluje na depresiju i hormon sreće serotonin?

Mnogi ljudi primećuju poboljšanje raspoloženja posle nekoliko dana.

Simptomi depresije trebalo bi da se poboljšaju za oko 2 nedelje.

Većina ljudi sa derepsijom i sezonskim afektivnim poremećajem nastavlja redovno da koristi svetlosnu terapiju tokom zime (ili dana kada je manje sunčeve svetlosti) kako bi sprečili povratak simptoma.

Svetlosna terapija Bioptrona odlična je u prevenciji i lečenju simptoma depresije.

Hormon sreće i 8 ključnih faktora za sreću

Hormon sreće i 8 ključnih faktora za sreću

Hormon sreće i 8 ključnih faktora za sreću

Naučno istraživanje koje se bavilo istinskom srećom, koje je sproveo Univerzitet Harvard u periodu od 75 godina, pokazalo je da ljudi kojima se okružujemo, kao i naša prihvaćenost u društvu, mogu pozitivno uticati na naše fizičko i mentalno zdravlje i pomoći nam da živimo duže.

Hormoni sreće koje je telo sposobno da proizvede su: dopamin, koji čini da se osećamo dobro; serotonin, koji smanjuje depresiju; i endorfini, koji nas čine srećnim i tako pomažu da se smanji fizički bol.

Kako definišemo ličnu sreću?

Faktori koji doprinose sreći mogu se razlikovati od osobe do osobe i podrazumevaju sledeće:

  • Radite stvari koje želite da radite i imate slobodu da izaberete sopstveni put u životu
  • Održavanje pozitivnih odnosa i prihvatanje u društvu
  • Osećate se zadovoljni svojom situacijom i ne upoređujete se sa drugima
  • Održavate pozitivan stav i ne dozvoljavate sebi da budete uznemireni ili odsutni zbog mnogih promena koje se dešavaju u životu
  • Postizanje ciljeva koje ste sebi postavili i držanje pozitivnih rezultata kada pokušavate da ih ostvarite
  • Održavanje mentalne i fizičke kondicije, čime se smanjuje verovatnoća razvoja bolesti

8 faktora koji podstiču proizvodnju hormona sreće:

Vežbanje

Vežbanje ne samo da nas održava u formi i zdravim, već nas i štiti od bolesti i degeneracije. Stimuliše proizvodnju različitih hormona, uključujući:

  • Hormoni rasta koji su ključni za razvoj i rast.
  • Testosteron, koji pomaže da se telo osveži i oživi i pomaže u rastu mišića.
  • Insulin i tiroidni hormoni koji pomažu u regulaciji nivoa glukoze u krvi i regulišu metabolizam.

Pored toga, vežba može pomoći mozgu u proizvodnji hormona koji su povezani sa srećom, kao što su:

  • Dopamin, hormon odgovoran za to da se osećamo dobro. Ako smo u stanju da redovno vežbamo i izgradimo telo, ovaj hormon će se proizvoditi u većim količinama.
  • Serotonin, koji može pomoći u smanjenju simptoma depresije.
  • Endorfini, koji su direktno povezani sa srećom, što znači da mogu pomoći u smanjenju fizičkog bola ili simptoma povreda u našim mišićima zbog svojih hemijskih svojstava sličnih morfijumu, koji se koristi za ublažavanje bolova.

Učestvovanje u aktivnostima koje ostavljaju osmeh na licu

Poseta novim mestima, opuštajuća masaža ili učešće u aktivnostima koje ostavljaju osmeh na vašem licu, bilo da se radi o članovima porodice, prijateljima ili voljenim osobama, sve to može pružiti olakšanje od stresa i problema koji se mogu akumulirati u našem svakodnevnom životu. Štaviše, osmeh na licu kada se nađete u teškim okolnostima može pomoći u proizvodnji serotonina i endorfina u telu, od kojih su oba direktno povezana sa srećom.

Izlaganje sunčevoj svetlosti

Pored dobijanja vitamina D iz ribe, riblje jetre i žumanca, izlaganje tela sunčevoj svetlosti tokom ranog jutra ili večeri takođe pomaže u proizvodnji vitamina D. Ovaj vitamin ne samo da pomaže da naše kosti i imuni sistem budu u punoj snazi, već i indirektno stimuliše proizvodnju serotonina, hormona sposobnog da smanji simptome povezane sa depresijom.

Jesti čokoladu (umereno)

Studije su otkrile da konzumiranje oko 50-100 grama crne čokolade (ekvivalentno 300-600 kalorija) 1-2 puta nedeljno može smanjiti šanse osobe za preranu smrt usled srčanih bolesti. Čokolada sadrži esencijalne hemikalije koje pomažu cirkulaciju i pomažu u jačanju koronarnih arterija. Tamna čokolada, napravljena od 70–85% pravog kakaoa je najefikasnija u tom pogledu.

Iako crna čokolada sadrži minimalne količine šećera i mleka, ipak je ne treba smatrati potpuno zdravom i zato je treba konzumirati samo umereno.

Fokusirajte se na hranu koja ima visok sadržaj triptofana

Triptofan je esencijalna aminokiselina koju telo nije u stanju da proizvede samo. Triptofan se može uneti iz mleka, putera, žumanca, mesa, ribe, ćuretine, kikirikija, badema, suvih urmi, banana, svježeg sira i druge hrane sa visokim sadržajem proteina. Telo je u stanju da koristi ovu supstancu da pomogne u proizvodnji serotonina i u neurološkim procesima koji nam pomažu da se osećamo srećno. Štaviše, triptofan zajedno sa folnom kiselinom i gvožđem učestvuje u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca.

Igranje sa kućnim ljubimcima

Možda ste otkrili da se vaš nivo stresa smanjuje kada se igrate sa kućnim ljubimcima. To je zato što naš odnos sa mačkama, psima ili drugim kućnim ljubimcima koji nam pokazuju naklonost može povećati proizvodnju hormona u telu koji su povezani sa srećom, uključujući serotonin i oksitocin (hormon povezan sa ljubavlju i odnosima).

Grljenje ili ljubljenje voljene osobe

Zagrljaji i poljupci između ljudi mogu se koristiti za iskazivanje ljubavi, ljubaznosti, zaštite i požude. Obično izvodimo ove radnje sa ljudima koje volimo, što zauzvrat dovodi do toga da telo proizvodi niz različitih hormona:

  • Endorfini – hormoni sreće – koji su povezani sa osećanjem očaranosti.
  • Dopamin, koji se proizvodi kada se osećamo zadovoljni, što rezultira osećanjem sreće, uzbuđenja i stimulacije.
  • Oksitocin, koji je povezan sa odnosima i pomaže nam da izgradimo veze sa drugim ljudskim bićima.

Meditacija i psihoterapija

Meditacija je aktivnost koja se uči i vežba u sklopu RE&KBT psihoterapije i pomaže da naša pažnja, koncentracija i pamćenje budu bolje. Meditacija pomaže da ojačamo imuni sistem, budemo srećniji i produktivniji. Ljudi koji redovno meditiraju imaju jači organizam, psihu, duži i srećniji život.

Zaključak

Iako sreća za različite ljude znači različite stvari, naša životna iskustva i drugi spoljni faktori kao što su društveni status, obrazovanje, uspeh u karijeri, zdravlje, odgovornosti i dostignuća imaju ulogu u tome da naš život bude potpun. Neki od njih mogu se kombinovati kako bi vam pomogli da postignete svoje ciljeve, dok za druge može biti potrebna puna posvećenost da biste uspeli. Ipak, svaka osoba je sposobna da na ovaj ili onaj način ostvari uspeh u svom životu, što će joj dati najbolje šanse da se posle toga oseća srećno i zadovoljno.

Psihoterapija vam može pomoći da ovladate svim ovim tehnikama za postizanje zdravlja i sreće.

Šta je sezonska (zimska) depresija i kako je sprečiti… Svetlosna terapija Bioptron

Šta je sezonska (zimska) depresija i kako je sprečiti… Svetlosna terapija Bioptron

Šta je sezonska (zimska) depresija ili sezonski afektivni poremećaj?

Psihoterapija i svetlosna terapija Bioptron u lečenju.

Sezonska depresija ili ,,sezonski afektivni poremećaj’’ je oblik depresije povezan sa promenama godišnjih doba koji se obično pojavljuje i nastaje uvek u istom periodu svake godine, najčešće u periodu od septembra do početka proleća ili leta. Procenjuje se da preko 40 procenata odrasle populacije ispoljava jedan ili više simptoma depresivnog tipa, kao na primer smanjenje nivoa energije, tokom zimskih meseci.

Spoljašnji činioci su prvi “okidač” za pojavu sezonske depresije, koja se na fiziološkom planu objašnjava i hormonskim disbalansom. Međutim, sezonska depresija može da bude indikator drugih  dubljih psiholoških problema ili psihičkih poremećaja poput endogene (nasledne) depresije, anksioznosti i psihoze.

Pojava sezonske depresije ima tesnu vezu sa meteorološkim promenama koje relativno naglo nastupaju nakon leta i zahtevaju određenu adaptaciju organizma. Na psihološke funkcije reflektuje se ne samo skraćenje dana i sve manji broj sunčanih sati već i “napadi” sezonskih virusa koji takođe izazivaju fiziološki stres i iscrpljuju organizam.

Smanjena fizička aktivnost, poremećen san, nepravilna ishrana i stres vrlo su bitni uzročnici sezonskog afektivnog poremećaja.

Promene u intenzitetu dnevne svetlosti i njenom trajanju doprinose depresiji prouzrokujući poremećaj našeg ,,biološkog časovnika”. Manjak sunčeve svetlosti destimuliše hipotalamus u mozgu, koji je odgovoran za raspoloženje. Manjak sunčeve svetlosti dovodi do povećanog lučenja hormona melatonina i smanjenog lučenja serotonina i dopamina. Melatonin izaziva letargičnost, pad energije i usporenost, dok su serotonin i dopamin pokretački hormoni koji poboljšavaju raspoloženje i aktiviraju organizam.

Zimska depresija

Koliko ozbiljno stanje može da bude zimska depresija, kako da je prepoznamo i kada je vreme da se obratimo za stručnu pomoć?

Nisu svi podložni sezonskoj depresiji, ali značajan procenat ljudi vrlo je osetljiv na sezonske promene, i burno na njih reaguje, posebno osobe sa genetskom predispozicijom prema depresiji (endogena depresija).

Glavni simptomi zimske depresije su: umor, slabost, osećaj težine u nogama ili rukama, tuga, razdražljivost, preosetljivost, bes, povećana potreba za snom ili nesanica, povećanje ili smanjenje apetita, povećanje ili smanjenje telesne mase i čitav niz drugih telesnih ili psihičkih simptoma. To su i simptomi po kojima zaključujemo da li je vreme da se obratimo lekaru za pomoć.

Kako se leči sezonska depresija? Kako na depresiju utiče svetlosna terapija Bioptron medicinskim aparatom?

U osnovi sezonske depresije mogu da budu brojni psihološki poremećaji i psihijatrijske bolesti, i zato je vrlo bitno znati kada i kome je potrebno da je javimo ukoliko primetimo psihološke ili telesne promene ili promene u emocijama i ponašanju.

Osnovno je ne potcenjivati promene raspoloženja i nivoa energije koje se mogu pojaviti tokom jesenjih i zimskih meseci i prijaviti ih lekaru koji će uputiti pacijenta kod psihologa ili psihijatra.

Sezonska depresija je zapravo stvaran psihijatrijski poremećaj i, ako se ne leči na adekvatan način, simptomi se mogu vremenom pogoršati i dovesti do brojnih drugih psiholoških problema, poremećaja emocija, disfunkcionalnog ponašanja, pada motivacije i produktivnosti. Neretko dolazi i do pojačanja anksioznosti, pogoršanja endogene depresije, bipolarnog poremećaja i psihotičnih reakcija u toku sezonskog afektivnog poremećaja.

Lečenje sezonske depresije spada u nadležnost specijaliste i zato je neophodno obratiti se psihijatru ili psihoterapeutu koji će, na osnovu simptoma i kliničke slike, doneti odluku o planu terapije. Opcije lečenja, koje mogu biti međusobno povezane, uključuju korišćenje lekova antidepresiva, anksiolitikasvetlosnu terapiju (Bioptron) i psihoterapiju.

Kako da sprečimo nastanak ili ublažimo simptome sezonske depresije?

Klinička praksa je pokazala da sezonska depresija može da posluži kao indikator za dublje psihijatrijske poremećaje. Često ljudi sa predispozicijom za druga psihijatrijska oboljenja imaju izražene simptome sezonske depresije. U tim slučajevima sezonski afektivni poremećaj nije moguće uvek sprečiti, ali se promenom u stilu življenja i načinu razmišljanja može ublažiti slika sezonske depresije.

Pravilna ishrana, san i fizička aktivnost veoma su bitni za očuvanje psihofizičkog zdravlja i prevenciju. Promenom ovih životnih stilova poboljšavamo mentalno i fizičko zdravlje.

Veoma bitno je i negovanje zdravih i pozitivnih načina razmišljanja, bez iracionalnih uverenja koja dovode do brojnih emocionalnih i psihičkih problema i disfunkcionalnog ponašanja, što je prisutno kod preko 80% ljudi. Iracionalnosti u mišljenju uzrok su nastanka psihofizičkog stresa koji je jedan od osnovnih faktora pojave brojnih psihičkih i telesnih bolesti. Tom problematikom bavi se REBT psihoterapija, koja u velikoj meri pomaže da se simptomi sezonske depresije i brojni drugi emocionalni i psihički problemi uspešno reše.

Živite zdravo, mislite zdravo i javite se svom lekaru ukoliko primetite da vam se javljaju čudni i neprijatni simptomi u periodu jesen-zima.

Ukoliko imate simptome sezonske depresije, obratite se na vreme za pomoć.

Dr Milan Popović

Lekar, RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972

Hormon sreće serotonin i kako ga možemo povećati. Bioptron svetlosna terapija.

Hormon sreće serotonin i kako ga možemo povećati. Bioptron svetlosna terapija.

Serotonin je neurotransmiter i hormon u mozgu odgovoran za raspoloženje ali i celokupno zdravlje. Studije pokazuju da se niski nivoi serotonina povezuju sa anksioznošću i depresijom. Osobe koje imaju nizak nivo serotonina su nervozne, razdražljive i imaju čak problema sa pažnjom i koncentracijom.