Категорија: Vesti

Kako se izboriti sa strahom i stresom zbog Korona virusa i sačuvati mentalno zdravlje

Kako se izboriti sa strahom i stresom zbog Korona virusa i sačuvati mentalno zdravlje

U ovim besprimernim vremenima globalne zabrinutosti vezane za efekte pandemije virusa COVID-19, u nastavku teksta pružamo Vam savete iz oblasti REBT psihoterapije koji Vam mogu pomoći da se izborite sa stresom i sačuvate svoje mentalno zdravlje, kako biste i posle krize nastavili normalno da živite i radite.

Normalno je osećati zabrinutost i anksioznost: Nedostatak predvidljivosti i nedostatak kontrole dva su ključna faktora povezana sa stresom i anksioznošću. Postoji mnogo toga što o virusu COVID-19 ne znamo, tako da je razumljivo i normalno osećati nelagodnost, anksioznost i zabrinutost o njegovim uticajima i širenju. Prihvatite i uvažite ove reakcije kod sebe i drugih, čak i kada preduzimate pozitivne korake kao odgovor na ove reakcije.

Dovedite u pitanje misli koje nisu korisne, i zauzmite uravnoteženu perspektivu:

Stresna vremena često navode ljude na razmišljanja koja nisu korisna, a primeri za to mogu uključivati negativna predviđanja o trenutnoj ili budućoj situaciji, fokusiranje na negativne aspekte, predviđanje najgoreg scenarija ili pesimistično razmišljanje. Ljudi često brinu i da će im sopstvena briga naštetiti ili pak veruju da proces brige može da ih zaštiti. Ovakve misli nisu korisne i vremenom mogu pojačati anksioznost. Zauzimanje fleksibilnog, uravnoteženog i optimističnog pogleda na situaciju može Vam olakšati stres. Prirodno je imati negativne misli i strahove u ovom trenutku, i istovremeno zauzimanje uravnotežene perspektive, bez pretpostavljanja najgoreg, i usvajanje dugoročno optimističnog pogleda na stvari može Vam pomoći da smanjite svoju anksioznost i stres. Preživeli smo svetske krize i ranije, pa će i ova na kraju proći.

Pokrenite korisno ponašanje kod sebe:

Anksioznost i briga su prirodne i adaptivne reakcije kada se nađemo u opasnosti. Briga nas pokreće na odgovarajuću aktivnost kako bismo se suočili sa opasnošću. Briga koja nije korisna, međutim, ostaje u našem umu i može nas iscrpeti. Preduzmite aktivnosti za zaštitu, i pokrenite kod sebe korisna ponašanja kako biste olakšali stres:

  • Preduzmite aktivnosti za zaštitu: Iskoristite svoju brigu da budete proaktivni i preduzmite potrebne korake da se zaštitite od COVID-19 virusa na osnovu smernica koje predlažu eksperti (cdc.gov/coronavirus/2019-ncov/prepare/index.html), pratite vladine smernice u Vašoj zemlji koje se tiču fizičke distance i ostanka kod kuće.
  • Vodite računa o sebi: Odredite regularno vreme za odlazak na spavanje i buđenje, vežbajte kod kuće, hranite se uravnteženo uz obroke u redovno vreme. Izbegavajte dnevno spavanje ili promene u svom ritmu spavanja i budnosti, izbegavajte prekomerno uzimanje alkohola i kofeina, ili da radite stvari zbog kojih ćete možda zažaliti (npr. prekomerna online kupovina). Savete o brizi o sebi možete naći na sajtu: psychology.org.au/getmedia/38073179-4701-48bd-afd9-988c560ee2f9/20APS-IS-COVID-19-P1.pdf. Sledeći tekst sadrži informacije o anksioznosti vezanoj za kupovinu: theconversation.com/psychology-can-explain-why-coronavirus-drives-us-to-panic-buy-it-also-provides-tips-on-how-to-stop-134032.
  • Uključite se u prijatne aktivnosti: Prijatne aktivnosti pomažu da poboljšamo svoje raspoloženje, tako da je veoma važno da radite stvari u kojima uživate. Osmislite aktivnosti u kojima uživate a koje možete da radite kod kuće i to svakodnevno. Na primer, možda biste želeli da slušate muziku, gledate omiljene filmove, vežbate kod kuće, spremate prijatne obroke i uživate u ukusu hrane u trenutku, čitate knjigu, igrate društvene igre, dogovorite susrete sa prijateljima i porodicom preko internet programa kao što su Skype, Zoom, Whats App i imate telefonske razgovore sa porodicom i prijateljima. Iskusite prijatna iskustva tako što ćete ih iščekivati, u njima uživati u momentu dešavanja, i o njima razmišljati kada se završe. Ovaj sajt sadrži ideje za prijatne aktivnosti: cci.health.wa.gov.au/Resources/Looking-After-Yourself/Depression
  • Načini da izađete na kraj sa brigom i ruminacijom (stalna preokupacija negativnim sadržajima): Iako je normalno da budete zabrinuti i da se više fokusirate na svoje zdravlje u ovom trenutku, ipak možete preduzeti neke korake i pokušati da utičete na nivo svoje brige. Jedna od ideja odnosi se na ograničavanje vremena koje provodite u brigama tako što ćete odrediti “vreme za brigu” ograničenog trajanja, u istom terminu svakog dana. Ograničite količinu informacija koje čitate na internetu; možete odlučiti da to bude 30 minuta po danu. Razmislite koji deo dana bi bio najbolji za izvršenje ove aktivnosti. Nije preporučljivo da čitate zabrinjavajuće vesti pre spavanja, jer može uticati na san. Tačne informacije o COVID-19 možete naći na sajtu Svetske zdravstvene organizacije: who.int.

Uključite se u rešavanje problema: Evo nekoliko koraka zasnovanih na dokazima koji su često korisni u rešavanju problema: (1) identifikujte problem; imenujte ga, i budite što precizniji u vezi sa prirodom i veličinom problema, (2) osmislite potencijalna rešenja, (3) izaberite potencijalno rešenje, (4) isplanirajte izabrano rešenje, (5) sprovedite rešenje, (6) ocenite rezultat. Ovo može biti korisna strategija, posebno zato što provodimo vreme u kući. Na primer, ova tehnika Vam može pomoći da planirate kako da rešavate probleme strukturisanja sopstvenog vremena u svojoj kući tako što ćete misliti na projekte i aktivnosti koje želite da postignete i da zapravo uživate dok ste kod kuće i ne možete izaći napolje. Ako imate poteškoća oko organizovanja rada od kuće, ili Vam nešto ometa pažnju, evo nekoliko mogućih ideja za rešavanje problema:

1. Problem: Odugovlačenje.

2. Odredite izvesno vreme za rad pre nego što sebe nagradite pauzom.

3. Podesiti tajmer na 30 minuta rada, pa napraviti kratku pauzu.

4. Uzmite alarm i podesite ga. Sedite i počnite da radite.

5. Posle 30 minuta, stanite i napravite pauzu. Ustanite i prošetajte okolo par minuta.

6. Da li ste uspeli da uradite nešto od posla tokom 30 minuta? Kako se osećate? Da li treba da izmenite svoj plan? Ako je tako, počnite ispočetka i isprobajte ponovo!

 

Umirite fizički stres i napetost

  • Vežbe relaksacije: Istraživanja pokazuju da dijafragmalno disanje (sporo, trbušno disanje) i vežbe progresivne mišićne relaksacije (naizmenično smenjivanje napetosti i opuštanja u cilju prepoznavanja i otklanjanja znakova fizičke napetosti) su korisni u smanjenju fizičke napetosti i povećanju opuštenosti. Primenjivati ove relaksacione vežbe u Vašem svakodnevnom životu može biti vrlo korisno. Postoji nekoliko aplikacija i knjiga samopomoći koje su dostupne na internetu i koje Vam mogu pomoći da naučite ove vežbe.
  • Meditacija i prisutnost („mindfulness“): Ove tehnike mogu biti korisne u smanjivanju brige i poboljšanju opšteg blagostanja, i postoji mnogo izvora dostupnih na internetu. Preuzmite neke snimke za vežbanje prisutnosti sa interneta i slušajte ih pre spavanja.
Neurogeneza kod odraslih i stvaranje novih neurona i neuronskih mreža

Neurogeneza kod odraslih i stvaranje novih neurona i neuronskih mreža

EPOHALNO OTKRIĆE: NEUROGENEZA KOD ODRASLIH LJUDI. Stvaranje novih neurona i neuronskih mreža. Vraćanje starih i stvaranje novih funkcija mozga. Razvoj fluidne inteligencije i kreativnosti kod starih ljudi. Neuroregeneracija kod oštećenja mozga.

Neurogeneza i stvaranje novih neurona u mozgu i u starosti je moguća

Neurogeneza i stvaranje novih neurona u mozgu i u starosti je moguća

Plastičnost mozga se odnosi na sposobnost nervnog sisitema da promeni svoju strukturu i, svoju funkciju tokom života, kao reakcija na promene u okruženju. Iako se ovaj termin obično koristi u psihologiji i neuronauci, nije ga lako definisati i odnosi se na promene na različitim nivoima u nervnom sistemu, od promena na molekularnom nivou, kao što su promene u ekspresiji gena, do ponašanja.”

Hormon sreće serotonin i kako ga možemo povećati. Bioptron svetlosna terapija.

Hormon sreće serotonin i kako ga možemo povećati. Bioptron svetlosna terapija.

Serotonin je neurotransmiter i hormon u mozgu odgovoran za raspoloženje ali i celokupno zdravlje. Studije pokazuju da se niski nivoi serotonina povezuju sa anksioznošću i depresijom. Osobe koje imaju nizak nivo serotonina su nervozne, razdražljive i imaju čak problema sa pažnjom i koncentracijom.

Jesenja i zimska depresija (sezonski afektivni poremećaj)

Jesenja i zimska depresija (sezonski afektivni poremećaj)

Jesenji i zimski meseci su period velikih promena, povratka obavezama i rutini. Hladnije je, postoje velike temperaturne oscilacije u toku dana i sve je manje sunčeve svetlosti. Ove prirodne promene utiču na sve nas. U hladnim mesecima veliki broj ljudi se žali na konstantnu pospanost i neraspoloženje.

Retkost u arheologiji: Pronađen mozak star 2.600 godina!

Retkost u arheologiji: Pronađen mozak star 2.600 godina!

U arheologiji je veoma redak slučaj da se pronađe bilo koje meko tkivo: nema kože, nema kose i definitivno nema mozga. Međutim, 2009. godine, britanski arheolozi su otkrili nešto iznenađujuće na lokalitetu u Heslingtonu u Jorku.

Tokom iskopavanja na lokalitetu iz gvozdenog doba na Univerzitetu u Jorku, otkrivena je lobanja, uz vilicu i dva pršljena koji su još uvek bili prikačeni, bez ikakve naznake šta se dogodilo sa ostatkom tela. Na prvi pogled, bila je to sasvim obična lobanja, a tek nakon čišćenja, koje je izvela Rejčel Kjubit, otkriveno je nešto labavo unutra.

“Zavirila sam kroz rupu na osnovi lobanje kako bih istražila i videla sam svetložuti sunđerasti materijal. Takvo nešto do sada nisam videla”, rekla je Rejčel. Sonja O’Konor s Odeljenja za arheologiju Univerziteta u Bredfordu ustanovila je da je u pitanju mozak. Uz pomoć zaposlenih u mrtvačnici u Jorku, uspeli su da uklone teme lobanje kako bi pogledali izuzetno dobro očuvan ljudski mozak.

Od otkrića, tim od 34 specijaliste radio je na istraživanju ovog mozga i njegovom konzerviranju. Pomoću ugljenika iz kosti vilice, utvrđeno je da je ova osoba živela najverovatnije u VI veku pre naše ere, što mozak čini oko 2.600 godina starim. Pregledom zuba i oblika lobanje moguće je da je ova reč o muškarcu starom između 26 i 45 godina. Ispitivanjem pršljenova vrata, ustanovljeno je da je on najpre jako udaren u vrat, a da je potom vrat isečen malim, ali oštrim nožem. Razloge za tako nešto možemo samo da nagađamo.

 

Nikome još uvek nije jasno kako je došlo do toga da se ovaj deo tela očuva. Obično, kako bi stvari istrulile, mora da u blizini bude vode, kiseonika i da temperatura bude odgovarajuća za bakterije koje pospešuju proces truljenja. Kada nema jednog ili više faktora, dolazi do prezervacije. U slučaju mozga iz Heslingtona, spoljašnjost glave je normalno istrulila, ali je unutrašnjost očuvana.

Nakon brojnih istraživanja, dokazi ukazuju da je glava odsečena od ostatka tela veoma brzo nakon što je osoba ubijena. Onda je potom momentalno zakopana u raku od vlažne i glinom bogate zemlje, što je pružilo zatvoreno okruženje bez kiseonika. Tokom vremena koža, kosa i meso sa lobanje su prošli kroz hemijsko razgrađivanje i nestali su, ali su masti i proteini moždanog tkiva povezani zajedno formirali masu velikih kompleksnih molekula. To je rezultiralo smanjivanju mozga, ali je takođe sačuvalo njegov oblik i mnoge mikroskopske odlike koje se mogu naći samo u moždanom tkivu. Pošto nije bilo kiseonika u mozgu, a ni kretanja, on je zaštićen i sačuvan.