Категорија: Zdravlje

Sumanute ideje proganjanja – persekucije

Sumanute ideje proganjanja – persekucije

Sumanute ideje proganjanja – persekucije

Sumanute ideje persekucije (neko ih prati, progoni, truje, želi zlo, prisluškuje). Sumanute ideje proganjanja- persekucije su najčešće sumanute ideje u kliničkoj praksi. Bolesnici su ubeđeni da ih prate, da se protiv njih organizuje zavera, da ih truju, da ih prisluškuju različitim aparatima. Najteža forma te sumanutosti je sindrom uticaja (sindrom spoljne akcije): na njih deluju ljudi i aparati, komanduje se njihovom voljom telepatskim putem ili specijalnim zracima, koji uništavaju njihove organe itd. Mehanizam nastanka sumanutih ideja proganjanja je češće interpretativni i intuitivni, ređe halucinatorni, a najređe imaginativni. Ove ideje mogu biti paranoidno (SCH) i paranoično (paranoja) strukturisane. Izraz paranoidan treba shvatiti kao homonim koji označava tri različita pojma:

  1. sve sumanute ideje po strukturi mogu biti paranoidne i paranoične
  2. u kliničkoj praksi i u literaturi se izraz paranoidan koristi i kao sinonim za persekuciju- proganjanje
  3. za psihoze koje sliče paranoji kaže se da su paranoidne psihoze

Na doživljaj da ih proganjaju bolesnici reaguju trojako:

  1. Emocionalno otupeli SCH bolesnici često pričaju o proganjanju bez odgovarajuće emocionalne reakcije, kao da se ne radi o njima
  2. Jedna grupa bolesnika proganjanje doživljava kao egzistencijalnu propast, doživljavaju da su nemoćni da se odupru agresorima, povlače se u sebe, postaju depresivni. Često se dijagnostikuju kao paranoidno-depresivni sindrom, a iza ovoga se krije psihoza koju je Krečmer opisao kao Senzitivna sumanutost odnosa.
  3. Grupa koja reaguje kontranapadom, srdžbom, besom, mržnjom, osvetom. U borbu unose svu svoju inteligenciju, lukavstvo i emocije. Ponašaju se strasno te ih nazivaju strasnim, pasioniranim, sumanutim. Ovde spada i revandikaciona sumanutost- borba za povraćaj izgubljenih prava, često uz beskrajne sudske procese protiv „progonitelja“. Takvi bolesnici se dijagnostikuju kao kverulenti. Ovakvi bolesnici mogu postati opasni kad shvate da da im sud ne daje za pravo, pa mogu uzeti pravdu u svoje ruke i sami „presuditi progoniteljima“.

O genezi sumanutosti proganjanja postoje različite teorije. Klasično je shvatanje da je u osnovi te bolesne pojave težak emocionalni poremećaj. Snažna emocija se veže za jednu ideju u čvrst ideo-afektivni blok koji upravlja ponašanjem cele ličnosti.

Klasična psihoanaliza ovu sumanutost objašnjava projekcijom potisnute agresivnosti u spoljni svet.

Egzistencijalistički orijentisani psihijatri smatraju da mentalno oboleli čovek ne može da podnese izolovanost iz društva- usamljenost koju oseća, te se od usamljenosti brani sumanutim idejama proganjanja jer „ako sam progonjen znam da nešto značim, nisam sam, nisam izolovan“, odn. „bolje je biti progonjen nego usamljen“. Zbog ovoga su često udružene sa sumanutim idejama veličine.

Nepoznat autor

Depresija – koji su simptomi depresije

Depresija – koji su simptomi depresije

Šta je depresija

Depresija je poremećaj raspoloženja koji se odlikuje prisustvom jake tuge, razočarenja, usamljenosti, beznađa, nedostatka samopouzdanja, kao i osećaj krivice i niže vrednosti. Ovakvo stanje je vrlo ozbiljno i može trajati veoma dugo, remeteći jedinku u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Vrlo često osećaj beznadežnosti može potrajati toliko dugo tako da osoba jedino rešenje i spas pronalazi u samoubistvu.

Simptomi depresije:

  1. Depresivno raspoloženje tokom većeg dela dana, skoro svaki dan
  2. Naglašeno smanjenje interesovanja ili zadovoljstva u svim ili skoro svim aktivnostima, tokom većeg dela dana, skoro svaki dan
  3. Gubitak energije ili umor skoro svaki dan
  4. Gubitak samopouzdanja ili samopoštovanja
  5. Bezrazložno osećanje preterane ili neodgovarajuće krivice, skoro svaki dan
  6. Rekurentne misli o smrti ili suicidu, ili bilo kakvo suicidalno ponašanje
  7. Smanjena sposobnost razmišljanja ili koncentrisanja ili nesposobnost donošenja odluka, skoro svaki dan
  8. Psihomotorna agitacija ili retardacija, skoro svaki dan
  9. Insomnija ili hipersomnija, skoro svaki dan
  10. Promene apetita (smanjenje ili povećanje, sa pratećim promenama telesne težine)

Lečenje depresije

Depresija se leči primenom lekova iz grupe antidepresiva i/ili primenom psihoterapije. Naučne studije pokazuju da je najbolja terapija za lečenje depresije kombinovana terapija – antidepresiv i REBT psihoterapija.

Na OVOJ stranici proverite da li patite od depresije.

Omega 3 masne kiseline sprečavaju nastanak depresije

Omega 3 masne kiseline sprečavaju nastanak depresije

Omega 3 masne kiseline sprečavaju nastanak depresije

Depresija je manje prisutna u društvima sa visokom potrošnjom ribe, a depresivni bolesnici imaju značajno niži n-3 PUFAs nivo u crvenim krvnim zrncima. Istraživanja ukazuju da prednost ima umerena konzumacija ribe i n-3 PUFAs u odnosu na nizak i visok unos.

Naučna studija i Omega 3 kod depresije

Analiza velike meta studije je pokazala veći efekat n-3 PUFAs kod pacijenata sa težom depresijom, bez efekta doze. Kliničke studije su pokazale da primena n-3 PUFAs u depresiji i bipo larnom afektivnom poremećaju može da ima terapijsko dejstvo i kao monoterapija, a naročito kao adjuvantna terapija. Orbitofrontalna kora mozga preminulih osoba sa major depresivnim poremećajem (MDD) pokazala je selektivni deficit DHA u poređenju sa kontrolama, pri čemu je razlika bila veća kod žena nego kod muškaraca.

Trudnoća, depresija i Omega 3

Tokom trudnoće, rast fetalnog mozga zahteva mobilizaciju esencijalnih masnih kiselina majke, posebno DHA, što potencijalno može da ima ulogu u razvoju depresije žena tokom trudnoće i postpartalno[ 18]. U perinatalnom periodu, količina DHA se smanjuje, jer se n-3PUFA majke koriste za razvoj centralnog nervnog sistema ploda.

U Belgijskoj studiji određivana je veza nivoa n-3 PUFA u eritrocitima majke u ranoj trudnoći i postpartalne depresije godinu dana posle porođaja. Nađena je značajna negativna veza DHA nivoa i rizika od postpartalne depresije. Takođe je veći indeks n-6/n-3 i indeks arahidonske kiseline (AA)/EPA povezan sa većim rizikom od postpartalne depresije.

Suplementacija Omega 3 kod depresije

Pokazano je da suplementacija sa EPA, ali ne i DHA-bogatim uljima, smanjuje rizik depresije tokom trudnoće i posle porođaja, dok je efekat DHA pokazan u trudnoći kod zdravih žena. Kod žena na 6 meseci posle porođaja, povećanje od 1% DHA plazme je povezano sa 59% smanjenja u pojavi depresivnih simptoma. U dve male, randomizovane pilot studije primene n-3PUFA za lečenje depresije tokom trudnoće i postpartalno, svi subjekti su dobijali n-3PUFA u različitim dozama sa posledičnim smanjenjem skorova depresije za 40-50%. Nalazi drugih sličnih studija bili su nekonzistentni.

Longitudinalna studija Harvard Univerziteta sa preko 50.000 žena, nije pronašla vezu između unosa EPA i DHA i smanjenja depresije, u periodu od deset godina, dok je unos ALA pozitivno korelisao sa značajnim smanjenjem rizika depresije. Niski nivoi DHA su bili povezani sa povećanim rizikom od samoubistva u studiji među vojnim personalom SAD.

Poručite vrhunski preparat Omega 3 masnih kiselina

OMEGA 3 MASNE KISELINE U PSIHIJATRIJI – MIT I STVARNOST, Dragan M. Pavlović, Aleksandra M. Pavlović, Jelena Dordević

Kako se relaksirati i izboriti sa stresom?

Kako se relaksirati i izboriti sa stresom?

Kako se relaksirati i izboriti sa stresom?

Smatra se da je u danjašnjim uslovim gotovo nemoguće biti van uticaja stresora i stresnih situacija. I pored toga, postoje osobe koje izlaze na kraj sa ovakvim načinom života i kod kojih posledice stresa ne možemo utvrditi ili su minimalne. Sa druge strane, značajan je procenat onih koji podležu negativnom uticaju stresa i kod kojih možemo verifikovati somatske i/ili psihološke posledice. Koji će ishod biti, zavisi od nekoliko činioca. Najpre, veoma je važan sam stresor i njegove karakteristike. Takođe, važan je i intenzitet i dužina stresne reakcije. Od bitnog značaja je i struktura same ličnosti, pa govorimo o vulnerabilnoj i na stres otpornoj ličnosti. Osim urođenih karakteristika, bitno je da li osoba ima u svom repertoaru veštine koje joj mogu pomoći u prevladavanju stresnih situacija. Ove veštine se obično stiču tokom života i ono što je veoma važno, mogu se ciljano naučiti.

Ukloniti stres ili?

Prema tome, u borbi protiv stresa možemo se usmeriti sa jedne strane na otklanjanje stresa ili, sa druge, na jačanje ličnosti i na neutralizaciju eventualnih posledica. S obzirom da je veoma teško, a povremeno i nemoguće uticati na pojavu stresora i stresnih situacija, da ih je u većini slučajeva vrlo teško izbeći, u preventivnom ali i terapijskom pristupu ovom problemu, dominantno se oslanjamo na jačanje ličnosti i na osposobljavanje da se sa stresom izbori na adekvatan način. Ako su zdravstvene posledice već prisutne, pored rada na jačanju ličnosti, primenjuju se i specifične psihološke i somatske intervencije. Cilj intervencija je da se neutrališe ili bar ublaži negativno dejstvo stresa.

Prevencija stresa

U sklopu preventivnih mera primenjujemo brojne psihoterapijske metode koje uče vulnerabilne osobe veštinama prevladavanja stresa i jačaju odbrambenu sposobnost klijenta. Radi se o veštinama poput onih koje pomažu osobi da povrati (ili stekne) samopouzdanje, da poveća samovrednovanje i veru u sopstvene snage (tzv. asetivni trening), da nauči da rešava probleme na najadekvatniji način, da planira korake unapred (tzv. “problem solving”), da nauči da planira vreme (a ne da stalno bude u zakašnjenju sa rokovima što podiže tenziju i deluje stresogeno).

Jedna od tehnika kojoj daju posebno mesto u prevenciji, ali i tretmanu stresa i posledica stresa je relaksacija. Ona predstavlja efikasnu metodu koju mogu primeniti i zdrave i obolele osobe. Relaksacija doprinosi jačanju otpornosti ličnosti i u isto vreme redukuje nivo stresa i ublažava intenzitet psiholoških i fizioloških korelata stresa. Postoje brojni načini za postizanja stanja relaksacije. U medicini se dominantno koriste dve tehnike i to progresivna mišićna relaksacija (PMR) i autogeni trening. Pored toga, mogu se primeniti joga, meditacija, pravilne fizičke vežbe, pravilno disanje i druge tehnike.

Od velike pomoći u terapiji mogu biti i vežbe disanja koje uglavnom deluju na smirenje simptoma povezanih sa hiperaktivnošću simpatičkog nervnog sistema. Nabrojane tehnike i još mnoge druge deo su kognitivno-bihejvioralne psihoterapije REKBT, koja predstavlja metodu izbora za borbu protiv stresa i njegovih posledica.

Primena relaksacionog treninga

Brojna istraživanja su potvrdila pozitivno dejstvo relaksacije na smirenje stresnih reakcija. Najveći broj istraživanja je bio usmeren na proučavanje efikasnosti relaksacionog treniga u redukciji fizioloških parametara poput krvnog pritiska, učestalosti srčanog rada, brzine disanja i elektrodermalne provodljivosti. Pokazalo se da je relaksacioni trening uspešan u redukciji i normalizaciji određenih somatskih reakcija u organizmu koje su indukovane stresom. Tu se najpre misli na stabilizaciju srčanih funkcija i disanja, opuštanje mišića. Takođe je potvrđeno pozitivno dejstvo u redukciji anksioznosti, ljutnje, depresivnosti i osećanja umora, kao i subjektivnog doživljaja osobe da je pod stresom. Relaksacioni trening je pokazao efikasnost u terapiji pojedinih psihijatrijskih poremećaja poput paničnog poremećaja, generalizovanog anksioznog poremećaja, fobičnih poremećaja, poremećaja sna, somatizacionog poremećaja i drugih stanja.

Istraživanja u vezi relaksacionog treninga

Istraživanja su pokazala da je relaksacioni trening veoma korisna metoda i kod pacijenata sa određenim somatskim tegobama i oboljenjima, poput pacijenata sa glavoboljom, kod obolelih od HIV-a, pojedinih vrsta kancera, sa srčanim oboljenjima, astmom i sl. Posebno su značajni rezultati studija u kojima se nedvosmisleno utvrdilo da relaksacioni trening deluje na opadanje nivoa salivatornog kortizola koga još nazivaju i “hormonom stresa”. Povišene vrednosti kortizola su odgovorne za mnoga neželjena dejstva stresa, a posebno se ističe njegovo negativno dejstvo na imuni sistem. S obzirom na navedene rezultate studija, autori zaključuju da relaksacioni trening indirektno može imati pozitivno dejstvo na imunološke funkcije kod pacijenata, koje takođe mogu biti poremećene tokom stresne reakcije.

Studije

Interesantna je i studija u koju su Hewson-Bower i Drummond (1996) pronašli da kod dece nakon relaksacionog treninga raste koncentracija sekretornog imunoglobulina A (sIgA). Do porasta sIgA nije došlo u kontrolnoj grupi mališana. Viši nivoi sIgA su povezani sa povećanom otpornošću prema respiratornim infekcijama. Podaci govore da su mališani sa nižim vrednostima sIgA bili skloniji respiratornim infekcijama. Autori smatraju da primenom relaksacionog treninga kod zdrave i učestalo bolesne dece možemo podići otpornost i prevenirati ova stanja.

Dokazano je i da relaksacioni trening utiče na moždanu aktivnost merenu EEG parametrima. Recimo, kod osoba koje imaju smetnje spavanja uglavnom dominiraju brzi beta moždani talasi, koji su znak povišene pobuđenosti CNS-a (zbog čega se i javlja nesanica). Nakon primenjene relaksacije, smanjuje se njihova učestalost i raste učestalost teta talasa, koji su karakteristični za fazu uspavljivanja. Ove promene su korelirale sa poboljšanjem insomnije.

Mehanizam dejstva progresivne mišićne relaksacije

Tehniku progresivne mišićne relaksacije je prvi opisao Dr. Edmund Jacobson (1930) i bazirao je na pretpostavci da mentalna relaksacija prirodno proizilazi iz fizičke relaksacije. S obzirom da nije moguće da u isto vreme budemo i relaksirani i napetih mišića, ideja je da smanjenjem mišićne napetosti indukujemo mentalnu relaksaciju (princip recipročne inhibicije). Proces relaksacije mišića se neminovno postiže, obzirom da se mehanizam bazira na fiziologiji mišića. Uvek kada se mišić kontrahuje, on će težiti da se vrati u relaksirano stanje. Kada se nađe u stanju relaksacije i posledičnog smanjenja elektroneuralne aktivnosti to predstavlja “poruku” koja se prenosi refleksnim lukom do određenih centara u CNS.

Za jednog od njih (hipotalamus) ovo predstavlja biofeedbeck informaciju nakon čega se aktivira parasimpatikus ne bi li redukovao protok kiseonika kroz relaksirane mišiće (zbog smanjenja potrebe), redukovao rad srca i sl. Porastom aktivnosti parasimpatikusa, kao što je poznato, opada aktivnost simpatikusa čiji je tonus povećan tokom stresnih reakcija. Na taj način dolazi do redukcije fizioloških parametara stresne reakcije, osećanja telesne opuštenosti i mentalne relaksacije.

Progresivna mišića relaksacija

Vežbe relaksacije se uče relativno jednostavno i brzo. Najbolje i najlakše se nauče uz edukovanog terapeuta, ali je moguće i uz pomoć audio kaseta na kojima su snimljene instrukcije. Mogu biti od velike pomoći lekarima (posebno lekarima opšte prakse i psihijatrima) kao pomoćna terapijska metoda u mnogim stanjima. Ono što je važno napomenuti je da se radi o veštini koja se može naučiti, ali da je kao i za svaku drugu veštinu koju smo do sada savladali (poput vožnje bicikla i plivanja), potrebno vreme dok se izvežba i dok ne postane automatizovana radnja. Ako se u tome uspe, onda će se relasacija primenjivati bez većeg razmišljanja o tehnici, što je veoma bitno u stanjima visoke anksioznosti.

Važno je istaći da postoji jedan mali procenat osoba koje imaju paradoksalnu reakciju na relaksaciju, odnosno da im relaksacioni trening povećava nivo napetosti i anksioznosti. U prevladavanju ovog problema ponekad je korisno da se postepeno povećava vreme vežbanja relaksacije, ali je ponekad neophodno takve osobe isključiti iz daljeg relaksacionog tretmana. Smatra se da su relaksacione vežbe kontraindikovane kod osoba obolelih od shizofrenije i opsesivno-kompilzivnog poremećaja. Od somatskih bolesnika, relaksaciju sa kontrakcijom mišića ne treba primenjivati kod pacijenata sa izuzetno visokim vrednostima krvnog pritiska. Pre nego što se započne sa vežbama relaksacije daju se opšte instrukcije o izvođ enju tehnike.

Vežbe pravilnog disanja

Vežbe disanja imaju relaksaciono svojstvo koje je po krajnjim efektima, veoma slično relaksacionom treningu. Izvode se veoma lako, ali je kao i za relaksaciju potrebno da se redovno vežbaju kako bi postale automatizovane reakcije. Veoma su korisne kod paničnih ataka i kod osećanja psihomotorne napetosti, ali i za sva stanja praćena anksioznošću. Svaku vežbu treba ponavljati otprilike oko 5 minuta. Bilo bi idealno ako se vežbaju svakodnevno i to, što više puta.

Budite samopouzdani – samopouzdanje

Lepše ćete se osećati. Asertivnost je oblik ponašanja u kome dominira samopouzdanost. Asertivnost je i veština koja pomaže osobi da se adekvatno (pravilno) postavi u očuvanju sopstvenih prava, a da ne naruši tuđa prava, da bez nelagodnosti ispolji sopstvena osećanja, te da dostigne svoje ciljeve i interese. Nizak nivo asertivnosti se ispoljava kroz defanzivno ili agresivno ponašanje. U stručnoj, psihijatrijskoj literaturi, nizak nivo asertivnosti se uglavnom povezuje sa socijalnom fobijom. Živeti pod pritiskom današnjice, priznaćete nije lako. Ogroman broj ljudi se nalazi stalno pod stresom. Većina njih je u neprekidnom kontaktu sa drugim osobama, bilo da se radi o poslovnim prijateljima, kolegama, komšijama, članovima porodice i sl. U slučaju nastanka konfliklnih situacija tokom susretanja sa ljudima, dobre komunikacione veštine su od neprocenjive važnosti. Konflikti su veoma čest uzrok stresa, ali ako smo vešti u prevazilaženju konflikta, veći deo posla u borbi protiv stresa je obavljen.

Kako naučiti asertivnost?

Pa, reći ćete — lako je to reči, ali kako to postići i uraditi. Šta treba da uradim, s obzirom da se uvek povučem da ne bi došlo do još većih komplikacija. Ne umem da kažem „ne“ jer mislim da bi se moji prijatelji naljutili na mene. Ili, da zamolim nekog da ne radi ono što mi smeta jer bi ga uvredio. Kako da kažem partneru da me je njegovo kašnjenje na večeru povredilo, možda će me nakon toga napustiti. Svi će pomisliti kakvo sam ja džangrizalo, ako reklamiram dovoljno ne ispečenu šniclu u restoranu, iako ne mogu takvu da pojedem.

Ono što zaostaje posle ovakvih sitaucija u kojima nam je ponestalo samopouzdanja, je gorak ukus nezadovoljstva i razočaranosti. Osećate se loše, napeto i neraspoloženo. A ono što je najbitnije — niste dobili ono što ste želeli i što vam s pravom pripada. Izgubili ste puno, a najpre sebe i svoju ličnost. Neko drugi bi to pokušao da razreši na sasvim suprotan način. Vikao bi, posvađao se, lupio rukom o sto, napravio scenu. I ova krajnost u ponašanju dovodi do veoma neprijatnih osećanja, ali sada izazvana u drugoj osobi – u sagovorniku. Krajnji rezultat je ipak poražavajući za samu agresivnu osobu, s obzirom da se agresijom ne rešavaju konflikti već se samo produbljuju, dok se u sagovorniku izaziva agresija.

Agresija ili asertivnost

Negativni učinak agresije je i to što dovodi i do odbacivanja od strane drugih. Pored ove dve krajnosti u ponašanju, neki ne vide druge mogućnosti, te i rešenje za konfliktne situacije. Upravo je to pogrešno. Boljeg rešenja, naravno, ima i zove se asertivnost. I ono što je najvažnije, ako je nemamo u svom repertoaru ponašanja možemo je naučiti. Ova veština nam može pomoći da kvalitetnije živimo. I još važnije – da se bolje osećamo. Umesto zaključka o sresu možemo da naglasimo da za borbu protiv stresa preporučuju se šetnje, druženje, fizička aktivnost i provođenje što više vremena sa dragim osobama, te posvećivanje pažnje hobijima, odnosno svemu onome što nas ispunjava osećanjem zadovoljstva.

Stres i moderan način života

Savremen način života, posvećenost poslovnim i privatnim obavezama, neosporno ostavljaju sve manje vremena za praktičnu primenu pomenutih saveta lekara. Ako se zna da je stres uzročnik ne samo oboljenja, psihičkih, fizičkih ili psihofizičkih, već negativno može da utiče i na sve iz našeg okruženja (prijatelje, porodicu, posao…), onda se svakako treba boriti i pravovremeno reagovati i na najmanje simptome nepoželjnog stanja. Stres je često uzročnik mnogih bolesti zavisnosti (alkoholizam ili narkomanija…). Ne treba se ustručavati i tražiti pomoć stručnjaka pri pojavi prvih simtoma stresa, niti se libiti da se početni problem terapijski prevaziđe.

Oslobodite se stresa i ostanite zdravi uz primenu REKBT psihoterapije, tehnika relaksacije, pravilnog disanja i Mindfuless meditacije, kao i pravilnih fizičkih vežbi istezanja. Naučite sve ove tehnike od psihoterapeuta. Zakažite seansu već danas.

Prijavite se na radionice i seminare šumske antistres terapije koja vam pomaže da se oslobodite stresa i emotivnih poremećaja – www.asocijacijaforest.com

Iz knjige: PSIHOPATOLOGIJA SVAKODNEVNOG ŽIVOTA, Prof. dr MARKO MUNJIZA

Kako svetlosna terapija leči depresiju? Bioptron

Kako svetlosna terapija leči depresiju? Bioptron

Depresija i hormon sreće. Kako svetlosna terapija leči depresiju? Bioptron medicinski aparat.

Šta je svetlosna terapija?

Svetlosna terapija, poznata i kao fototerapija, je tretman koji uključuje izlaganje ljudskog tela veštačkom izvoru svetlosti (Bioptron).

Terapija prvenstveno leči depresiju i sezonski afektivni poremećaj (ranije poznat kao sezonski afektivni poremećaj ili SAP) koja nastaje zbog nestotatka hormona sreće serotonina.

Ovo je vrsta depresije koja se javlja u određeno doba godine, obično u jesen ili zimsko doba kada ima manje dnevne svetlosti. Svetlost se takođe može koristiti za lečenje drugih stanja, uključujući poremećaje spavanja i druge vrste depresije.

Kako svetlosna terapija deluje u procesu lečenja depresije?

  • upravlja biološkim satom tela usklađujući 24-časovni ciklus vašeg mozga (cirkadijalni ritam)
  • dovodi u balans nivo serotonina u vašem mozgu (hormon sreće), koji reguliše raspoloženje
  • normalizuje san
  • povećava budnost

Mera u kojoj svetlosna terapija deluje na svakog pojedinca zavisi od talasne dužine svetlosti, dužine izlaganja svetlosti i ličnog cirkadijalnog ritma.

Cirkadijalni ritmovi su ciklusi važnih telesnih funkcija koji se dešavaju tokom 24-časovnog ciklusa i mogu uticati na hormone, obrasce spavanja i navike u ishrani.

bioptron svetlosna terapija depresija hormon sreće

Kako svetlosna terapija deluje i kako povećava serotonin – hormon sreće?

Svetlosna terapija nadoknađuje nedostatak sunčeve svetlosti i povećava nivo neurotransmitera (hormona) serotonina u mozgu – hormon sreće. Na taj način dolazi do poboljšanja raspoloženja, volje, pažnje, koncentracije i pamćenja.

Najbolji izvor svetlosti za svetlosnu terapiju depresije je Zepter Bioptron medicinski aparat.

Savetuje se da tretmani hipersvetlosnom terapijom počnu u jesen i nastavljaju se do kasnog proleća.

Smernice za tipičnu terapiju hipersvetlošću predlažu da se počne sa 10.000 luksa u trajanju od 30 minuta svakog jutra ili više tretmana od po 10 minuta u toku dana. Jača svetlost i veća površina omogućuju da trajanje tretmana bude kraće.

Prednosti svetlosne terapije Zepter Bioptron (hiperpolarizovana svetlost)

Pored mogućih prednosti za poboljšanje simptoma depresije, svetlosnu terapiju je generalno lako započeti i prilagoditi prema tome kako se osećate.

Svetlosna terapija Zepter Bioptrona je:

Pristupačna. Tretman se može obaviti kod kuće koristeći Zepter Bioptron medicinski aparat

Neinvazivno. Pruža alternativu ili dodatak medicinskim intervencijama kao što su lekovi, ali se ne uzima interno.

Sigurna. Hipersvetlosna terapija je generalno bezbedna i niskog rizika.

Komforna. Zepter Bioptron možete koristiti kod kuće, dok čitate ili doručkujete. Takođe možete prekinuti svetlosnu terapiju na nekoliko dana bez neželjenih efekata ili povratka simptoma.

Šta kažu istraživanja o svetlosnoj terapiji?

Svetlosna terapija se može koristiti samostalno ili kao dodatni metod u terapiji depresije.

Dok se većina istraživanja fokusirala na svetlosnu terapiju za lečenje depresije, najnovija istraživanja pokazuju da je Bioptron svetlosna terapija veoma efikasna u lečenju poremećaja raspoloženja i nesanice.

Dr Karl Vinsent, psiholog iz Moline, Ilinois, predlaže da se svetlosna terapija koristi sa drugim tretmanima, kao što su psihoterapija ili lekovi.

Studija iz 2016. godine koja je uključivala 122 učesnika sa depresijom pokazala je da je svetlosna terapija – bilo sama ili u kombinaciji sa antidepresivima (fluoksetin) – efikasna za poboljšanje simptoma depresije.

Ispitivanje iz 2017. na ljudima sa bipolarnim poremećajem pokazala je da je svetlosna terapija povećala stopu remisije depresije i smanjila ponovnu pojavu depresije tokom probnog perioda od 6 nedelja. Svetlosna terapija je dodatak lečenju bipolarnog poremećaja, a istraživači nisu primetili nikakve promene u polaritetu raspoloženja.

Koliko vremena je potrebno da svetlosna terapija počne da deluje na depresiju i hormon sreće serotonin?

Mnogi ljudi primećuju poboljšanje raspoloženja posle nekoliko dana.

Simptomi depresije trebalo bi da se poboljšaju za oko 2 nedelje.

Većina ljudi sa derepsijom i sezonskim afektivnim poremećajem nastavlja redovno da koristi svetlosnu terapiju tokom zime (ili dana kada je manje sunčeve svetlosti) kako bi sprečili povratak simptoma.

Svetlosna terapija Bioptrona odlična je u prevenciji i lečenju simptoma depresije.

Seksualnost i poremećaji seksualnosti. Psihoseksualne disfunkcije.

Seksualnost i poremećaji seksualnosti. Psihoseksualne disfunkcije.

Poremećaji ove kategorije su uglavnom kvantitativne prirode i klasifikuju se kao:

  1. Psihoseksualne disfunkcije
  2. Parafilije
  3. Poremećaji identiteta roda (transseksualizam)

Nekada su se psihoseksualne disfunkcije nazivale kvantitativnim, a parafilije kvalitativnim poremećajima seksualnog nagona. Parafilije su se dalje delile na: seksualne inverzije (“pogrešan” izbor seksualnog partnera – homoseksualizam, pedofilija, zoofilija – “ispravan” izbor bila bi osoba suprotnog pola odgovorajućeg uzrasta) i seksualne perverzije (neuobičajena realizacija seksualnog nagona – sadizam, mazohizam, voajerizam, ekshibicionizam – uobičajena bi bila imissio penis in vaginam).

Psihoseksualne disfunkcije

  1. Poremećaj seksualne želje  
  2. Nedovoljnost ili gubitak polne želje – Insuficientia sive perdito desiderii sexualis, pri čemu odsustvo seksualne želje ne isključuje seksualno uživanje ili uzbudjenje, ali će se seksualna aktivnost redje započinjati.
  3. Psihoseksualna averzija – odvratnost prema polnom uživanju i odsustvo polnog uživanja (Aversio et anhedonia sexualis) – odbijanje svakog ili skoro svakog polnog kontakta sa seksualnim partnerom. Često su takve osobe bile žrtve seksualnog zlostavljanja. Ovo je povezano sa intenzivnim emocijama i izaziva strah ili anksioznost u tolikoj meri da se izbegava svaka seksualna aktivnost.
  4. Psihoseksualna disfunkcija sa pojačanom seksualnom željom – preterani polni nagon (Cupido sexualis enormis) – nimfomania/satyriasis

Poremećaji seksualne želje se javljaju kod 35% žena i 16% muškaraca.

  • Poremećaji seksualnog uzbudjenja
  • Psihoseksualna disfunkcija sa inhibovanim seksualnim uzbudjenjem kod žene – neuspešnost genitalnog odgovora – Insufficientia cupidinis genitalis
    • Frigidnost – odsustvo vlaženja i lubrikacije kod žene (1/3)
    • Impotencija – odsustvo erekcije kod muškarca (povremeno 1/5 do ¼ povremeno ima odsustvo seksualnog uzbudjenja)

Po nekim istraživanjima oko 50% populacije ima teškoće u seksualnom funkcionisanju.

Uzroci poremećaja seksualnog uzbudjenja

Medju uzroke ovih poremećaja svrstavaju se intrapsihički konflikti, strah od neuspeha, interpersonalni problemi u komunikaciji, partnersko loše uslovljavanje, naporan rad, gubitak privatnosti i prilike za seksualnu aktivnost, religijski tabui, neadekvatno seksualno vaspitanje.

U obzir dolaze i odnos prema masturbaciji, kažnjavanje u adolescenciji, seksualno zlostavljanje, stepen informisanosti. Alkohol izaziva atrofiju testisa, ima negativno dejstvo na erektilnu funkciju, a slične efekte imaju i druge PAS.

Impotencija je psihogenog porekla ukoliko je erekcija moguća: masturbacijom, u snu, ako je prisutna jutarnja erekcija ili sa drugom partnerkom.

  • Poremećaji orgazma
  • Anorgasmus psychogenes – psihoseksualna disfunkcija sa inhibovanim orgazmom kod žena
  • Anorgasmus psychogenes – psihoseksualna disfunkcija sa inhibovanim orgazmom kod muškaraca

Dijagnoza anorgazmije se postavlja u situacijama kada postoji diproprcija u odnosu na starost i stepen primljene stimulacije. U nekim situacijama izostaje ejakulacija pri seksualnoj realizaciji pri čemu ista postoji pri masturbaciji (tada se u terapiji savetuje fantaziranje da je falus u vagini).

  • Ejaculatio praecox – psihoseksualna disfunkcija sa prevremenom ejakulacijom

Kod žena se ovaj poremećaj ne analizira jer nije utvrdjen kao takav, s obzirom na odsustvo produžene fiziološke refraktarnosti. Prevremena ejakulacija se manifestuje kao stalna ili ponovljena ejakulacija uz minimlnu seksualnu stimulaciju, pre penetracije, ili kratko po penetraciji, ili jednostavno kada to osoba ne želi. Radi se o nesposobnosti kontrole dovoljno dugo da bi oba partnera uživala (“plato” faza je maksimalno kratka ili nedostaje).

  • Dyspareunia non organica – psihoseksualna disfunkcija sa funkcionalnom dispareunijom

Predstavlja pojavu bola tokom koitusa, pri čemu za ovo stanje ne postoji organski uzrok (radi se o psihogenom bolu).

  • Vaginismus non organicus, psychogenes – psihoseksualna disfunkcija sa funkcionalnim vaginizmom

Predstavlja ponovljeni ili stalni nevoljni spazam muskulature spoljne trećine vagine kod žena za vreme seksualne aktivnosti

Psihoseksualne disfunkcije mogu biti opšte ili situacione (samo sa odredjenim partnerom).

Uzroci seksualnih problema

  • Greške u vaspitanju
  • Specifičan odnos prema roditelju istog ili suprotnog pola
  • Strah od trudnoće ili polnih bolesti
  • Strah od neuspeha
  • Konflikt oko seksualnog identiteta
  • Fiksacija i regresija na nivo infantilnog seksualizma
  • Pogrešno uslovljavanje
  • Traumatično prvo seksualno iskustvo
  • Genetski slab seksualni nagon
  • Ignorisanje važnosti seksualne tehnike
  • Upotreba “održava”, a prekid “gasi” tu funkciju
  • Somatske bolesti (1/3 do ½ muškaraca dijabetičara ima sex disfunkcije)
  • Zloupotreba i zavisnost od alkohola i drugih PAS

Terapija seksualnih disfunkcija

Lečenje je farmakološko i psihoterapijsko. DA povećava, a 5HT smanjuje seksualnu aktivnost.

Osnovni psihoterapijski postulati su:

  • Oba partnera treba da učestvuju u psihoterapijskom procesu
  • Partneri se podstiču da kvalitetnije i iskrenije komuniciraju, posebno na nivou erotskih želja
  • Dobijaju edukaciju o anatomiji i fiziologiji polnih organa i samog seksualnog odnosa
  • Dobijaju zadatke “korak po korak” najmanje tri nedelje radeći sa muško-ženskim koterapeutima

Izvor: Udžbenik psihijatrije

Dr Milan Popović

Doktor medicine, RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972

Da li želite da budete obavešteni na email svaki put kada se pojavi nov zanimljiv tekst na mom Blog-u?

Ukoliko je odgovor DA, prijavite se na moju mailing listu…

[email-subscribers-form id=“2″]

Da li volite sebe i svoje telo?

Da li volite sebe i svoje telo?

Žensko telo i seks. Volite li svoje telo i sebe?

Korak koji sledi nakon upoznavanja anatomije i svih delova tela važnih za kvalitetan seks, jeste pozabaviti se pitanjem da li osoba koja želi dobar seks voli svoje telo. Malo je žena za koje se može reći da zaista vole svoje telo i to kako izgledaju. Neretko je slika koju „vide“ dok se gledaju u ogledalu prilično iskrivljena i ne odgovara u potpunosti realnosti.

Ovo ne znači da je većina žena psihotična, već da su sklone da svoje lepe strane obezvrede, a da svoje − uslovno rečeno − nedostatke ili slabije strane prenaglase. Nametanje modela večne mladosti i „savršenih“ proporcija s kojima se žene svakodnevno sreću na televiziji i u novinama, preporuke plastičnih operacija i lakog ali skupog dolaženja do „idealnog“ lica ili tela, znatno utiču da se kod mnogih sroza vrednovanje sopstvenog izgleda. Sve što ne zadobije „idealne“ proporcije, obezvređuje se.

Gađenje prema sopstvenom telu

Kroz različite epohe ideali lepote su se menjali, i ono što je nekada bilo prelepo (npr. okruglasto, ženstveno telo renesansnih lepotica) danas se smatra „krupnim nedostatkom“. Potpuno odsustvo masnih naslaga danas se nameće kao ideal zbog kojeg mnoge normalne žene pate i smatraju sebe ružnim i neprivlačnim.

Neusklađenost s ponuđenim uzorom lepote može uticati na to da devojka ili žena počne da sebe doživljava kao manje vrednu ili da preduzima različite akcije (tipa liposukcije, plastičnih operacija, besomučnog vežbanja ili mazanja skupim kremama) kako bi povratila samopouzdanje. Retko ko je dovoljno jak da može odoleti spoljašnjem pritisku i prihvatiti i voleti svoj izgled bez obzira na slabosti koje ga čine ljudskim bićem. Samo bogovi su savršeni, a vi ne treba da stremite ka tome da postanete savršeni, jer je to nemoguće. Mnogo je plodotvornije da na najbolji mogući način prihvatite sebe kao ljudsko biće – i sa svojim jakim i sa svojim slabijim aspektima.

Žena koja nije mogla da uživa u seksu

G.Z. nije mogla da uživa u seksu s mužem. Ispostavilo seda je osećala gađenje prema sopstvenoj vagini. Taj deo tela joj je bio odvratan iako objektivno ništa nije bilo neadekvatno. Nikada je nije spontano dodirivala niti je ikada masturbirala. Ovde bi se moglo postaviti pitanje njenog odnosa prema sopstvenoj ženstvenosti i sebi kao ženi, kao i o njenom odnosu s veoma strogom i hladnom majkom. Kad god bi se, dok je živela s roditeljima, na televiziji pojavila scena koja bi na najudaljeniji način asocirala na nagoveštaj seksa, uz agresiju i viku izbacivali bi je iz sobe ili gasili televizor.

Seks se, u njenoj glavi, kroz proces negativnog uslovljavanja povezao sa agresivnošću, sramotom, nečim mračnim i odvratnim. Kako je s vremenom uspela da prevaziđe gađenje prema sopstvenom seksualnom organu i seksualnosti uopšte, sve je krenulo nabolje i u odnosu s partnerom.

Ukoliko imate neki seksualni problem, obratite se za pomoć psihoterapeutu koji će vam pomoći da rešite emocionalne blokade i uverenja koje vas sprečavaju da uživate u seksua i životu.

Dr Milan Popović

Doktor medicine, RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972

Iz knjige: Seks, kako da prevaziđeš samu sebe, Svetlana Zdravković


Da li želite da budete obavešteni na email svaki put kada se pojavi nov zanimljiv tekst na mom Blog-u?

Ukoliko je odgovor DA, prijavite se na moju mailing listu…

[email-subscribers-form id=“2″]


O ljubavi i mržnji

O ljubavi i mržnji

Ljubav i mržnja

Sve dok ne dođete do frekvencije svesti otvorene prisustvu, ili ako to uopšte ne učinite, svi odnosi, a naročito oni intimni, biće duboko oštećeni i krajnje disfunkcionalni. Neko vreme će se činiti savršenim, kao što je to slučaj kada ste „zaljubljeni“, ali svaki put će se to prividno savršenstvo narušavati sve učestalijom pojavom svađa, sukoba, nezadovoljstva i emocionalnog ili čak fizičkog nasilja.

Čini se da većina „ljubavnih odnosa“ vrlo brzo postaju ljubav-mržnja odnosi. Ljubav se onda za tren oka može pretvoriti u divljački napad, osećanje neprijateljstva ili potpuno povlačenje naklonosti. Smatra se da je to prirodno. Ako u svojim odnosima doživljavate i „ljubav“ i ono što je suprotno od ljubavi – napad, emocionalno nasilje i slično – onda ste verovatno pobrkali privrženost ega i zavisničku odanost sa ljubavlju. Ne možete u jednom trenutku voleti svog partnera, a usledećem ga napadati. Istinska ljubav nema suprotnost.

Suprotnost ljubavi

Ako vaša „ljubav“ ima suprotnost, onda to nije ljubav, već snažna potreba ega za potpunijim i dubljim osećanjem sopstvenog ja, potreba koju ta druga osoba privremeno zadovoljava. To je zamena za spasenje koju vrši ego, a tokom jednog kratkog perioda ona gotovo i deluje kao spasenje.

A l i , nakon toga nastupa trenutak kada se vaš partner ponaša na način koji ne uspeva da udovoljivašim potrebama, i l i , bolje, potrebama vašeg ega.

Osećanja straha, bola i nedostatka, koja su urođeni deo svesti ega, ali su bila prikrivena „ljubavnim odnosom“, sada ponovo izlaze na površinu.

Baš kao što je to slučaj kod svake druge vrste zavisnosti, u oblacima ste kada vam je droga dostupna, ali na kraju uvek nastupa trenutak u kom droga više ne deluje na vas.

Kada se ta bolna osećanja ponovo jave, još su snažnija nego ranije, a, osim toga, vi sada svog partnera doživljavate kao uzrok tih osećanja. To znači da ih projektujete ka spoljašnjosti i napadate tu drugu osobu divljačkom nasilnošću, koja je deo vašeg bola.

Ovaj napad može probuditi partnerov lični bol, i on i l i ona mogu uzvratiti na vaš napad. U ovoj tački ego se još uvek nesvesno nada da će njegov napad i l i pokušaji manipulacije predstavljati dovoljnu kaznu da vašeg partnera ubede da promeni svoje ponašanje kako bi ih ego ponovo mogao upotrebiti kao kamuflažu za vaš bol.

Ljubav, mržnja i zavisnost

Svaka zavisnost se rađa iz nesvesnog odbijanja da se suočite sa sopstvenim b o l om i prebrodite ga. Svaka zavisnost počinje bolom i završava se bolom. Od koje god supstance da ste zavisni – od alkohola, hrane,legalne i l i nelegalne droge i l i neke osobe – vi nekoga i l i nešto koristite da prikrijete svoj bol.

To je razlog zbog kog nakon početne euforije u intimnim odnosima postoji toliko nezadovoljstva, toliko bola. Oni nisu uzrok bola i nezadovoljstva. Oni iznose na videlo onaj bol i nezadovoljstvo koji već postoje u vama. Svaka zavisnost to čini. Svaka zavisnost dostiže tačku u kojoj više ne radi u vašu korist, i tada osećate bol snažnije nego ikada pre.To je jedan od razloga zbog kojih većina ljudi večito pokušava da pobegne od sadašnjeg trenutka i večito traga za nekom vrstom spasenja u budućnosti.

Sadašnji trenutak i lični bol

Prva stvar na koju mogu naići ako usmere pažnju na Sadašnji trenutak jeste njihov lični bol, i to je ono čega se plaše. Kad bi samo znali koliko je lako ući u Sadašnji trenutak, u moć sadašnjosti koja poništava prošlost i njen bol, u stvarnost koja razgrađuje iluziju. Kad bi samo znali koliko su blizu sopstvene stvarnosti, koliko su blizu Boga.

Ipak, ni izbegavanje odnosa u pokušaju da se izbegne bol ne predstavlja rešenje. Bol je tu u svakom slučaju. Veća je verovatnoća da će vas tri neuspeleveze u isto toliko godina naterati da se osvestite nego tri godine provedene na pustom ostrvu i l i unutarčetiri zida vaše sobe. A l i ako biste mogli da unesete intenzivno prisustvo u svoju samoću, to bi takođe moglo da vam pomogne.

Otvorite put ka sadašnjem treunutku uz meditativne radionice, kao put do sreće

www.asocijacijaforest.com

Dr Milan Popović

Doktor medicine, RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972

Izvod iz knjige Moć sadašnjeg trenutka, Ekart Tol


Da li želite da budete obavešteni na email svaki put kada se pojavi nov zanimljiv tekst na mom Blog-u?

Ukoliko je odgovor DA, prijavite se na moju mailing listu…

[email-subscribers-form id=“2″]


Šta je frigidnost, polna hladnoća žena i kako se anorgazmija uspešno leči?

Šta je frigidnost, polna hladnoća žena i kako se anorgazmija uspešno leči?

Frigidnost, polna hladnoća i nemogućnost doživljavanja vrhunca (orgazam) u toku seksa kod žena.

Strah od seksa.

Prema naučnim statističkim informacijama 30 do 90 posto žena ne može da doživi vrhunac, orgazam, u toku polnog odnosa (koitusa), što dovodi do pojave nezadovoljstva kod oba partnera.

Šta je to frigidnost?

Polna hladnoća žene ili frigidnost postoji u obliku potpunog nereagovanja žene na seksualne draži i situacije do nemogućnosti doživljavanja orgazma. Razlikujemo:

  • polnu hladnoću zbog smanjene seksualne želje, koja može ali ne mora biti u vezi sa hormonalnim poremećajima.
  • nemogućnost doživljavanja ni prijatnosti ni orgazma.
  • mogućnost žene da doživi prijatnost u toku seksa, ali nemogućnost doživljavanja orgazma.
  • nemogućnost doživljavanja orgazma nekim drugim putem osim koitusom (polnim odnosom).
  • nemogućnost doživijavanja orgazma pri kontaktu penisa i vagine.

Koji su zroci frigidnosti?

Nauka kaže da seksualno vaspitanje devojaka u detinjstvu i ranoj fazi seksualnog sazrevanja (pubertetu) igra značajnu ulogu u razvoju frigidnosti. Veliki značaj u nastanku frigidnosti imaju kazne u fazi priprema ženskog deteta za doživljavanje seksualnog zadovoljstva (čitanje erotske literature, seksualno maštanje, gledanje pornografskih sadržaja, seksualne igre). Od velikog značaja za razvoj anorgazmije i frigidnosti ima i kažnjavanje u fazi masturbacije kod devojčica.

Naučni podaci govore da ovakve kažnjavajuće mere mogu da usmere seksualnost u pogrešnom pravcu. Mere kojim se kažnjava masturbacija i slično seksualno ponašanje ženskog deteta, dovode često do potpunog odbacivanja seksualnosti, koja će joj omogućiti bliskost i uživanje u partneru.

Kazna proizvodi strah, pa se značajan broj frigidnog ponašanja kod žena i devojaka objašnjava reakcijom straha od seksa. Strah od seksa nastaje zbog traume ili informacija da je seks sraman, prljav, nemoralan… Pored straha bitan je stid, smanjeno samopouzdanje, krivica. Manji broj poremećaja polne želje uslovljen je organskim uzrocima ili hormonskim poremećajima.

Kako se leči frigidnost?

REKBT psihoterapija i promena nezdravih emocija (stid, strah, smanjeno samopouzdanje, krivica) dovode često do rešenja problema anorgazmije. Promena iracionalnih uverenja i pogrešnih predstava o seksu kod žena vrlo je efikasan metod u lečenju anorgazmije i frigidnosti. Žena se podučava da asertivno komunicira sa partnerom, sprovode se terapije smanjenja straha i anksioznosti od seksualnih draži i situacija. Smanjuje se stid, a povećava samopozdanje kod žene kroz određene vežbe, specijalnu jogu i meditaciju. Takođe, žena se podučava tehnikama masturbacije (ručno ili vibratorom). Na kraju žena uči da postignuti orgazam u toku masturbacije prebaci na plan doživljavanja orgazma u toku seksualnog čina.

U nastavku je program poznatog američkog seksualnog terapeuta Lo Picola, koji kroz devet zadataka prikazuje sve faze današnje moderne seksualne terapije frigidnosti.

I zadatak
Žena razvija svest o svom sopstvenom telu. Savetuje se upotreba ogledala pomoću koga žena upoznaje svoj polni organ i golo telo. Daje se zadatak da počne sa Kigelovim vežbama (cilj ovih vežbi je jačanje orgazmičnih sposobnosti žena).
II zadatak
Žena dodirom upoznaje sopstvene genitalne organe pri čemu se ne insistira da doživi orgazam. Cilj je da žena razvije svest o sopstvenom telu i da suzbije krivicu, stid i strah.
III zadatak
Žena dodirom svojih senzitivnih zona (genitalni organi i dojke) oseti prijatnost.
IV zadatak
Žena upražnjava mastrurbaciju. Daju se informacije ženi o različitim načinima masturbacije i podrška u eksperimentisanju.
V zadatak
Žena pojačava intenzitet masturbacije do orgazma ili odbojnosti.
VI zadatak
Žena koristi vibrator. Istraživanja su pokazala da kod većine žena (90%) stimulacija klitorisa vibratorom tri puta nedeljno uvek izaziva orgazam.
VII zadatak
Ako je žena postigla orgazam mastrurbracijom uključuje se partner, najpre u posmatranju žene koja masturbira.
VIII zadatak
Partner preuzima aktivnu ulogu ručno stimulišući ženu na način kako je to sama radila dok je posmatrao
IX zadatak
Koitalni odnos. Savetuje se da žena vrši samostimulaciju tokom koitusa, a neposredno pred postizanje orgazma prestane sa stimulisanjem klitorisa sa ciljem postizanja orgazma bez posebnog draženja klitorisa. Klitorisna stimulacija se prekida sve ranije i ranije.

U toku seksa primenjuje se onaj položaj koji je najprijatniji za oba partnera.

Ukoliko imate seksualne probleme, frigidnost, nemogućnost da doživite orgazam, javite se što pre psihoterapeutu. Psihoterapeut će vam pomoći da rešite problem frigidnosti, anorgazmije i druge seksualne probleme.

Dr Milan Popović
doktor medicine i RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom


Mob: 061/180 1972
Email: info@epsihijatar.net


Da li želite da budete obavešteni na email svaki put kada se pojavi nov zanimljiv tekst na mom Blog-u?

Ukoliko je odgovor DA, prijavite se na moju mailing listu…

[email-subscribers-form id=“2″]


Šumska terapija smanjuje stres, pojačava imunitet i leči – Asocijacija Forest

Šumska terapija smanjuje stres, pojačava imunitet i leči – Asocijacija Forest

Šumska terapija smanjuje stres, pojačava imunitet i leči – Asocijacija Forest

Zdravlje je najveće bogatstvo, rekao je jednom davno čuveni Ciceron, najsvestraniji um antičkog Rima.

Brojni su faktori savremenog doba koji ne samo da narušavaju fizički, mentalni i duhovni aspekt zdravlja, izazivajući ozbiljne bolesti, već dovode i do poremećaja u skladnom funkcionisanju pojedinca i društva u celini.

Zdravlje je ono što svima bar pomalo nedostaje. To je stanje fizičke, mentalne i duhovne harmonije. Balans unutar čoveka i ravnoteža između čoveka i prirode.

Svi aspekti zdravlja uzajamno su povezani i međusobno su zavisni. Nema dobrog telesnog zdravlja bez mentalne, emocionalne i duhovne ravnoteže i mira, niti psihičke stabilnosti i osećaja sreće bez očuvanog fizičkog zdravlja. Fizička aktivnost, kvalitetan san, pravilna ishrana, čist vazduh i voda, svetlost i odsustvo stresa direktno utiču na naše zdravlje. Očuvana priroda iz koje smo nastali, jedan je od bitnih faktora sveukupnog zdravlja čoveka.

Postoji u svetu, a i kod nas, jedan jedinstven pogled na zdravlje i integrativni pristup lečenju i prevenciji. Zdrava i očuvana priroda i šume nužan su faktor zdravlja. Spoj čoveka i čiste prirode, daje odlične rezultate u smislu prevencije, očuvanja i unapređenja apsolutno svih aspekata zdravlja.

Kupanje u šumskom vazduhu

Tradicija koja se u drevnom Japanu naziva „Shinri-ioku“, ili tzv. kupanje u šumskom vazduhu jeste veoma efikasan prirodni metod za jačanje imuniteta i smanjenje stresa. Shinrin-ioku znači kupanje u šumskoj atmosferi ili konzumiranje šume kroz naša čula. Šetnja šumom i kupanje u šumskom vazduhu dovode do jačanja imuniteta kod ljudi i sprečavaju pojavu raka i drugih hroničnih bolesti.

Šumsko drveće i ostale biljke u šumi u vazduh ispuštaju fitoncide i negativne jone. Fitoncidi su antimikrobna organska jedinjenja koja uništavaju viruse, bakterije i gljivice. Hodajući šumom udišemo fitoncide što dovodi do značajnog poboljšanja zdravlja.

Naučna istraživanja pokazala su da šuma veoma pozitivno deluje na hormone u telu. Aromatični mirisi koje proizvodi drveće u šumi povezani su sa antiinflamatornim, antitumorskim i drugim korisnim uticajima na telo i mozak. Šetnja kroz šumu podstiče kreativnost i priziva pozitivne misli, pojačava pažnju, koncentraciju i pamćenje, poboljšava raspoloženje, što je vrlo važno za fizičko i psihičko zdravlje.

Kada su naučnici testirali ljude pre i nakon dvosatne šetnje šumom, pronašli su kod svih značajno povećanje broja T ćelija imunog sistema. Ispitanicu su imali niži krvni pritisak, osećali su smirenost i bili lepo raspoloženi, oslobođeni stresa.

Dok čovek boravi u šumi, bilo da sedi ili hoda, njegov dah sjedinjuje se sa fitoncidima. Ova jedinjenja toliko su snažna da se u organizmu zadržavaju i do dva meseca održavajući naš imuni sistem jakim i u optimalnom stanju.

Pojačava imunitet

Naučnici iz Japana utvrdili su da boravak u šumi pojačava imunitet, koji je važan za sprečavanje pojave raka, virusnih i bakterijskih infekcija, autoimunih bolesti kao i drugih hroničnih bolesti. Pored toga što šetnja šumom oslobađa od stresa, ona doprinosi smanjenju krvnog pritiska i usporava ubrzani rad srca usled drugih bolesti.

Dobro je poznata stvar da se svi osećamo veoma lepo u prirodi. Boravak u prirodi vraća nam raspoloženje, energiju i vitalnost, osvežava nas i podmlađuje.

Inspirisan postojećim tradicionalnim metodama u lečenju, došao sam na ideju o integraciji psihoterapije, majndfulnes meditacije, kao i fizičke aktivnosti u drevni japanski metod nazvan „kupanje u šumskom vazduhu“. Tako se postižu naučno proverljivi i još značajniji i dugotrajniji pozitivni efekti šumske terapije na mentalno, fizičko i duhovno zdravlje ljudi.

Šta je to šumska terapija

Šumska psihoterapija podrazumeva boravak u šumi, fizičku aktivnost, meditaciju i psihoterapiju koji zajedno daju odlične rezultate kada je očuvanje zdravlja u pitanju.

Razgovori sa psihoterapeutom i majndfulnes meditacija u šumi, na čistom vazduhu, prepunom fitoncida i negativnih jona, dovode naše telo i um u stanje ravnoteže.

Više od 40 godina naučnih ispitivanja izvršenih u Japanu potvrdilo je da se ovakav integrativni terapeutski pristup pokazao veoma efikasnim za stabilizaciju krvnog pritiska, smanjenje stresa, stimulisanje imunog sistema, regulaciju šećera u krvi, smanjenje bola, eliminaciju umora, poboljšanje polne i seksualne funkcije, lečenje astme, alergija i bronhitisa.

Brojni su pozitivni efekti ovakve terapije na poboljšanje pažnje, koncentracije i pamćenja, rehabilitacije nakon operacija i bolesti, tretmana emocionalnih poremećaja, lečenja anksioznosti, straha, paničnih napada i depresije, postizanja boljeg kvaliteta sna, podsticanje životnog elana i motivacije. Zahvaljujući Šumskoj psihoterapiji, telo, um i duh dovode se u stanje balansa i homeostaze.

Uz „Shinrin-ioku“  principe lečenja iz Japana, služeći se integrativnim pristupom u medicini i uz podršku naučnih istraživanja, kao i veština meditacije i psihoterapije, nastaje prostor za formirnje Šumske terapije i psihoterapije kao okvira za razvoj zdravstvenog turizma u Srbiji.

Šumska terapija i psihoterapija namenjena je svima: mladim i starijim ljudima, muškarcima i ženama, zdravim i onim koji žele da poboljšaju zdravlje zbog bolesti.

Spoj tradicije i moderne terapije u prelepom šumskom ambijentu jeste privilegija i mogućnost svakog čoveka i njegov individualni put ka zdravlju, sreći i blagostanju.

Unapredite zdravlje, smanjite stres, poboljšajte imunitet kroz naš program Unapređenja zdravlja

Dr Milan Popović
doktor medicine i RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Predsednik Asocijacije prirodne i šumske medicine – Forest

Mob: 061/180 1972


Da li želite da budete obavešteni na email svaki put kada se pojavi nov zanimljiv tekst na mom Blog-u?

Ukoliko je odgovor DA, prijavite se na moju mailing listu…

[email-subscribers-form id=“2″]