Distimija kao poremećaj raspoloženja

Distimija kao poremećaj raspoloženja – hronična depresija

DISTIMIJA je oblik koji bi odgovarao „maloj depresiji“ (minor depressive episode), ali i nekadašnjem obliku koji se označavao kao subdepresija, odnosno neurotična depresija. Smatra se da je prevalenca ovog poremećaja 2% kod muškaraca i 4% kod žena (po nekim autorima i 6%). Klinička slika distimije je dobrim delom identična klasičnoj slici razvijene depresije, samo što su simptomi manje uočljivi i ne zadovoljavaju kriterijume za tzv. rekurentni depresivni poremećaj (odgovaraju kriterijumima ranije opisanim za umerenu ili tešku depresiju uz ponavljanje faza). Međutim, 10% ovih bolesnika može da razvije sliku tzv. velike depresije, i to je tzv. dupla depresija.

Hronična depresija

Radi se o hroničnom depresivnom raspoloženju koje može da traje mesecima, pri čemu osobe imaju periode od nekoliko dana ili nedelja kada sebe opisuju kao zdrave (ali ne duže od 2 meseca za period od 2 godine). To je karakteristična fluktuacija raspoloženja, koja se nekada može dogoditi i u toku jednog dana (iz veselog raspoloženja lako briznu u plać i obrnuto). Ipak, većinu vremena se osećaju umornim, depresivnim, sve im predstavlja napor i ništa im ne donosi uživanje. I ovde se pojavljuje gubitak ili povećanje apetita, insomnija ili hipersomnija, gubitak energije ili hronično zamor, nizak nivo samopoštovanja i osećanje neadekvatnosti, ponavljane misli o smrti. Bolesnik je često „u suzama“, ima pesimističan stav prema budućnosti.

O distimiji

Ponekad depresija ne pada u oči toliko poremećajem raspoloženja, koliko gubitkom zadovoljstva u uobičajenim životnim zbivanjima. Gubi se spontanost, a svaka aktivnost zahteva poseban napor i pruža manje zadovoljstva nego pre. Osoba se ne oseća duševno bolesnom, ali se ne oseća ni ugodno ni dobro, bezvoljan je, snižene inicijativne i preterano umoran. Ima slabu koncentraciju i teškoće u donošenju odluka. Realne brige i somatske žalbe su stalno prisutne u svesti. Bolesnik je često ljut, razdražljiv, pun srdžbe i različitih žalbi. Osoba sa ovim tipom depresije radi svoj posao (ali manje efikasno nego ranije), izvršava obaveze i svojim poznanicima izgleda relativno normalno (mada je prisutno i socijalno povlačenje). Međutim, za nju samu, a i za njene najbliže, nešto se promenilo, naročito u domenu kognitivnog, odnosno socijalnog finkcionisanja.

Slična klinička slika se viđa i kod maskirane depresije.

Ponekad postoje i simptomi klasične depresivne faze, pa se to onda obeležava kao „dupla depresija“.

Znaci distimije

Prema DSM-IV kriterijumi za distimični poremećaj, pored depresivnog raspoloženja koje treba da postoji većinu dana u periodu od najmanje 2 godine, obuhvataju i najmanje 2 od sledećih 6 znakova:

                               a) slab ili prekomeran apetit

                               b) insomnia ili hipersomnia

                               c) slabost energije ili zamor

                               d) slabo samopoštovanje

                               e) slaba koncentracija ili teškoće u donošenju odluka

                               f) osećanje bespomoćnosti

Izvor: Nepoznati autor