loader

Radno vreme : Pon – Pet: 18:00 – 21:00

Fill 1

Zakažite seansu : Mob: + 381 61 180 1972 ::: Viber: +381 60 48 58 788

image

Granični poremećaj ličnosti Borderline

Granični slučaj predstavlja dijagnostičku kategoriju koju karakteriše nespecifična slabost Ega (oslabljena tolerancija anksioznosti, slaba kontrola impulsa, nedostatak sublimatornih kanala), što se fenomenološki manifestuje:

  • Relativno dobrom socijalnom adaptacijom
  • Intenzivnim nestabilnim osećanjima
  • Nestabilnim interpersonalnim relacijama
  • Hipersenzitivnošću
  • Anhedonijom
  • Paranoidnim i mazohističkim crtama

Etiologija graničnog poremećaja ličnosti

Genetske studije ukazuju na vezu izmedju granične ličnosti i afektivnih poremećaja. Na EEG-u se uočava skraćen period REM faze latence (što se sreće i kod težih oblika depresije). Kod nekih osoba sa graničnom strukturom primećena je i minimalna disfunkcija mozga u detinjstvu.

Psihodinamski model (Kernberg) smatra da se granična struktura formira u oralnoj fazi psihoseksualnog razvoja pre definitivne integracije dobrog i lošeg objekta što uslovljava ekscesivnu oralnu agresivnost i nesposobnost za njenu neutralizaciju i oslabljenu toleranciju na frustraciju.

Masterson pretpostavlja da je kompromitovan proces separacije (individuacije) jer majka (iz sopstvenih pobuda) ne potkrepljuje detetove pokušaje individuacije, ohrabruje simbiotsku relaciju, dete odbacuje neke od svojih sposobnosti da bi zadržalo majčinu ljubav, što uzrokuje konflikt kome biva podredjen ceo život.

Bergert ističe značaj rane, preedipalne, dezorganoizujuće traume.

Dijagnostički kriterijumi – granični poremećaj ličnosti

            DSM IV (5 od sledećih osam):

  1. Intenzivni i nestabilni interpersonalni odnosi (smena idealizacije i devaluacije)
  2. Impulsivnost u bar dve radnje (trošenje, seks, PAS, kradja, jelo, vožnja)
  3. Afektivna nestabilnost
  4. Suicidalne ili samopovredjujuće aktivnosti
  5. Ispadi besa i srdzbe
  6. Poremećaj identiteta u bar dve oblasti (polna orjentacija, self-image, ciljevi, vrednosti, prijatelji)
  7. Hronični osećaj praznine i dosade
  8. Ulaganje napora da se izbegne stvarno ili imaginarno napuštanje

ICD 10 (dinamska dijagnoza – Kernberg):

Difuzni identitet

Sindrom difuzije identiteta nastaje razvojno, iz neuspeha da se ranije identifikacije integrišu u harmoničan geštalt (Aktar). Dinamski, perzistiraju kontradiktorne identifikacije (što je posledica “splittinga”). Klinički se manifestuje:

  1. Kontradiktornim, inkompatibilnim crtama ličnosti i ponašanjem
  2. Vremenskim diskontinuitetom u selfu
  3. Nedostatkom autentičnosti  (“kao da” ličnost)
  4. Osećajem praznine
  5. Polnom disforijom
  6. Etničkim i moralnim relativizmom
  7. Primitivni mehanizmi odbrane

Mehanizmi odbrane se centriraju oko splittiga, koji je razvojno prvobitni mehanizam odbrane i javlja se kada Ego ne može da podnese delovanje nagona smrti, pa cepa delove selfa koji ga sadrže, kako bi ih projektovao i držao daleko od slabog, dobrog dela. Iz splitinga nastaje potiskivanje. U slučaju insuficijencije konstitucionalnih faktora ili deprivacije od strane objekta Ego neće moći da integriše dobre i loše delove pa će oni funkcionisati manje više odvojeno.

Projektivna identifikacija nastaje iz potrebe da se izbegne sepracija od strane objekta kao i da se kontroliše loš objekat. Delovi selfa projektuju se u objekat i na obejkat se vrši pritisak da projektovane delove proradi a onda se sa takvim delovima identifikuje . na taj način se smanjuje persekutorna anksioznost.

Primitivna idealizacija

Dobar objekat se idealizuje  projekcijom dobrog dela kako bi se zaštitio i držao dalje od lošeg objekta. Kada je persekutorni strah preveliki idealizacija se vezuje za magično omnipotentno poricanje postojanja persekutora. Takodje je moguća i idealizacija persekutornog objekta kada se ego identifikuje sa pseudoidealnim objektom.

Očuvan test realnosti

Test realnosti je bazično intaktan.slabost se može javiti u stresnim situacijama kao i prilikom ulaska u vrlo bliske interpersonalne relacije. Tada je moguća regresija te funkcije Ega i razvoja kratkotrajnih psy epizoda, spontano reverzibilnih, jasno povezanih sa precipitirajućim faktorima.

Kohutova koncepcija

Kohut granični PL  diferencira prema stepenu kohezije selfa. Normalno, self je kohezivan, a odredjuje se prema samoproceni, ostvarivanju ciljeva, regulaciji napetosti i odnosu prema objektima selfa. U odnosu na kohezivnost, Kohut razlikuje:

Kohezivnu (čvrstu)

Narcističku (fragilnu)

Graničnu (fragmentisanu) organizaciju

Granični PL ima “donju” organizaciju ličnosti, fragmentisanost je produžena (ne prolazna), kohezivnost postoji samo u prisustvu objekta selfa. Identitet GPL je iskrivljen, nema kontinuiteta, samopoštovanje fragilno, izražena sklonost ka hipohondrijazi i depresiji.

Gandersenova koncepcija

Po ovom konceptu za koheziju je potreban i neophodan primarni objekat; kohezija je najveća kada se objekat odživljava kao otporan. Kad se javi zabrinutost za pouzdanost objekta ili strah od kontrole, dolazi do regresije. Ukoliko je objekat suportivan javlja se depresivnost, ako je frustrirajući ljutnja, manipulacija, devaluacija, suicidogeno ponašanje, a ako je objekat odsutan dolazi do još veće deterioracije (depersonalizacija, obezvredjivanje, ideje odnosa, prave kratkotrajne psy epizode).

Nepoznat autor

Pozovite psihoterapeuta

Spec. dr med. Milan Popović

Psihijatar i psihoterapeut

Pružam usluge psihoterapije i psihijatrijskih pregleda u zemlji i inostranstvu. Radim uživo u našim prostorijama, kod klijenta ili Online preko Google Meet i Zoom platforme.

Usluge

  • REBT psihoterapija
  • Bračna i partnerska psihoterapija
  • Grupna psihoterapija
  • Psihijatrijski pregledi
  • Psihijatrijska procena za smeštaj u dom
  • Psihijatrijska procena testatorske sposobnosti

Radno vreme

  • Radnim danima 18:00 - 21:00
  • Subota 18:00 - 21:00
  • Nedelja 18:00 - 21:00

Kontakt

Pratite me:

© Copyright 2024 epsihijatar.net. Dizajnirao Dr Milan Popović. Sva prava zadržana.