Name: Psihijatar i REBT psihoterapeut - Dr Milan Popović
Price range: $$$

REBT PSIHOTERAPIJA

Tvorac Racionalno-emotivno bihejvioralne psihoterapije jeste američki psiholog Albert Elis (1913-2007). Elis je bio doktor kliničke psihologije i svoju diplomu “zaradio” je na Kolumbija Univerzitetu u Njujorku. Prvobitno je završio psihoanalitičku edukaciju, ali je samom psihoanalizom vrlo brzo postao nezadovoljan, pa je eksperimentisao sa raznim eklektičnim pristupima pre nego što je osmislio svoj. Svoj psihoterapijski pravac prvobitno je nazvao Racionalna terapija (RT) jer je želeo da naglasi značaj racija i kognicija. Međutim, vrlo brzo je taj naziv promenio u Racionalno-emotivna terapija (RET) kako bi izbegao kritike da je zaboravio važnost samih emocija. Ipak, naposletku zbog duboke uverenosti da su kognicije, emocije i ponašanja međusobno duboko isprepletani, terapija dobija svoj finalni naziv: Racionalno-emotivno bihejvioralna terapija (REBT).

Srž REBT-a predstavlja ABC model ljudskog ponašanja

A – aktivirajući događaj (activating event)

B – sistem uverenja osobe (beliefs)

C – kognitivne, emotivne i bihejvioralne posledice (consequences)

Kako ovaj model funkcioniše?

U našem životu postoje određeni događaji koji su u vezi sa našim ciljevima i povodom kojih se javljaju naše emocije i ponašanja. Ti događaji jesu aktivirajući događaji (A) i oni utiču na pobuđivanje naših uverenja koja imamo o različitim situacijama i životu uopšte (B). Ta uverenja mogu biti racionalna ili iracionalna. Racionalna su ona uverenja koja su u skladu sa realnošću, koja su logična i koja nam koriste u životu. Sa druge strane, iracionalna uverenja su ona koja su nerealistična, nelogična i štete nam. U zavisnosti od toga da li se aktiviraju iracionalna ili racionalna uverenja zavise naše emocije, kognicije i ponašanja. Ako se aktiviraju racionalna uverenja emocije, kognicije i ponašanja biće zdravi odnosno funkcionalni, ako se pak aktiviraju iracionalna uverenja njihove posledice će biti nezdrave.

Najvažniji zaključak REBT-a jeste taj da ljude ne uznemiravaju događaji po sebi, nego uverenja koja o tim događajima imaju. To znači da će jedna ista osoba u istoj situaciji reagovati potpuno drugačije u zavisnosti od uverenja koja o toj situaciji poseduje. Zato je neophodno da ako želimo da promenimo svoje misli, emocije i ponašanja ne menjamo događaje povodom kojih se javljaju nego naša uverenja.

Evo jedne životne situacije koja bi dobro mogla opisati razliku iracionalnog i racionalnog razmišljanja. Zamislimo jednog čoveka po imenu Žarko koji je dobio otkaz na mestu na kom je voleo da radi. U zavisnosti od uverenja koja Žarko ima po pitanju tog događaja (otkaza) zavisiće i njegove emocije i ponašanja. Ako Žarko bude razmišljao na sledeći način: Ja nisam smeo da dobijem otkaz, to je užasno, ja to zaista ne mogu da podnesem i ti ljudi koji su me otpustli su zla đubrad ! – Žarko će se osećati besno, i verovatno će biti agresivan. Kao što možete zaključiti ovo razmišljanje je iracionalno i ono Žarku ne može da koristi, jer su besni ljudi obično disfunkcionalni, zablokirani i preplavljeni tim osećanjem, zbog čega i poduzimaju loše korake u datoj situaciji. Ukoliko bi, s druge strane, Žarko odabrao racionalni način razmišljanja: Ja bih jako voleo da nisam dobio otkaz, ali to ne znači da nisam smeo dobiti otkaz, štaviše dobio sam ga, i to je veoma loše ali ne i užasno, i ja to mogu da podnesem, i ti ljudi koji su mi dali otkaz nisu zli, nego su samo pogrešiva ljudska bića, koja imaju i svoje loše i svoje dobre strane – Žarko bi se osećao nezadovoljno, ali ne bi bio preplavljen i zablokiran, mogao bi da funkcionalno razmišlja o tome šta dalje poduzeti.

Po REBT teoriji negativna osećanja mogu biti zdrava i nezdrava. Zdrava negativna osećanja su posledica racionalnih uverenja, a nezdrava negativna osećanja su posledica iracionalnih uverenja.

Nezdrava negativna osećanja vode disfunkcionalnim ponašanjima, izazivaju neprijatne fizičke simptome (lupanje srca, znojenje, trešenje…), čovek koji ih doživljava ima subjektivno osećanje patnje, ima razmišljanja koja su ekstremna i nerealistična. Dakle, cilj je promenom iracionalnog uverenja u racionalno izazvati i promenu iz nezdravih emocija i ponašanja u zdrave emocije i ponašanja. Racionalno mišljenje štiti čoveka u svim sferama njegovog funkcionisanja.

REBT je dizajniran tako da, kaže Elis, pomaže ljudima da minimizuju svoje emocionalne poremećaje i samoosujećujuća ponašanja i da ih ohrabri da vode smisaoniji i srećniji život. Odnos terapeuta i klijenta u REBT terapiji je saradnički. REBT terapeut je autoritativan i podržavajući učitelj koji svoje klijente uči da sami sebi sebi postanu terapeuti. Terapijski stil je direktivan, ali ga karakteriše jedna velika fleksibilnost. U terapiji je vrlo česta i cenjena upotreba humora. U terapiji se koristi veliki broj kognitivnih, emotivnih, imaginativnih i bihejvioralnih intervencija. REBT je efikasan u širokom spektru ljudskih problema i mentalnih poremećaja.