Obično se mnogo govori o stresnim životnim događajima koji ostavljaju trenutne negativne  posledice po osobu i utiču na naglo pogoršanje njenog psihofizičkog  funkcionisanja–smrti ili teške bolesti bliskih osoba, gubitak posla ili imovine, raskid, razvod, i sl. Međutim, kada nam klijenti izveštavaju da imaju problema jer su „pod konstatnim pritiskom ili stresom“ oni opisuju uticaj svakodnevnih stresnih situacija na svoje psihofizičko stanje. Problemi na poslu–prekovremeni rad, prekratki rokovi, loši međuljudski odnosi, kašnjenje, problemi u porodici–loša komunikacija sa partnerom, briga oko dece, finansijski problemi–„žongliranje“ na dnevnom i mesečnom nivou kako bi se podmirile sve finansijske obaveze, nepredviđeni troškovi, pa čak i gužva u saobraćaju, redovno remete psihofizičku ravnotežu svakog od nas. Iako uticaj ovih situacija nije trenutno poguban po naše funkcionisanje, njihovo učestalo odigravanje može kod nekih osoba doprineti povišenoj anksioznosti, sniženom raspoloženju, hroničnom umoru, nesanici, glavoboljama,  mučninama, povišenom krvnom pritisku ili generalno padu imuniteta. U ovom tekstu biće reči o adekvatnim načinima prevazilaženja svakodnevnih stresnih situacija.

Promena u inetrpretaciji datih situacija

Iako vam neke situacije izgledaju negativne same po sebi i smatrate da ne možete da ih prevaziđete, varate se. Svaka situacija može da se prevaziđe samo je bitno da promenite način gledanja na istu. Prema tome pogrešno je govoriti da stresne situacije imaju direktan uticaj na naše negativno reagovanje na njih. Između situacije i naše emotivne i fiziološke reakcije postoji naša inetrpretacija koja se odvija u našoj glavi odn. postoji naše razmišljanje o datoj situaciji. Npr. umesto da budete besni na kolegu jer je uradio nešto što vama smeta, i umesto da u sebi govorite kako stalno to radi i kako je on „sebični kreten“ i da će se uvek tako ponašati, pokušajte da razmotrite mogućanost da on zapravo i ne zna šta i zbog čega vama nešto smeta i da nije u stanju da čita vaše misli. U trenutku kada ste dobro raspoloženi i smireni (nikako kada ste besni) otvoreno mu iznesite šta vam smeta povodom date situacije i u kom smeru biste želeli da se promeni njegovo ponašanje. Pokušajte da nađete zajednički dogovor oko datog problema. Naravno, nekada ovakav pristup ne urodi plodom ali tada je važno da prihvatimo da je potpuno legitimno da postoje osobe koje se ponašaju na način koji se nama ne sviđa i da je bes koji imamo povodom toga potpuno beskorisan. Bitno je da pomerimo fokus sa misli o tome kako je ta osoba „nemoguća“ na misli o svom poslu, stvarima koje vas opuštaju i sl.

Smanjite zahteve koje ste sebi postavili

Nekada preveliki zahtevi koji ste sebi postavili mogu biti izvor hroničnog stresa. Možete postaviti sebi zahtev da budete angažovani na dve ili tri funkcije u okviru radnog mesta, da odvozite decu u školu, na treninge, pomažete im oko domaćeg i sl. Ovde je važno odrediti prioritete, nekada može biti da obavljate samo jedan posao ali da svaku stavku želite da obavite savršeno i da vam to oduzima previše vremena. Iako se vama čini da je nemoguće odustati od bilo kog zadatka koji ste sebi postavili i da bi to imalo katastrofalne posledice po vas i druge, verovatno to nije baš tako. Smanjenjem zahtva moći ćete da obavljate stvari kvalitetnije i što je najvažnije bićete manje napeti što je na duže staze mnogo veći dobitak od trenutno procenjenih gubitaka.

Praktikujte relaksaciju na dnevnom nivou

Hroničan stras čini  organizam napetim i iscrpljanim iz dana u dan zato je neophodno da se on i relaksira na dnevnom nivou. Relaksacija može biti provođenje vremena u aktivnostima koje nam pružaju zadovoljstvo, hobii ili druženje s prijateljima ili porodicom. Pored toga, jako je važno praktikovati fizičke aktivnosti (šetnja ili trčanje, kardio treninzi) kao i jogu koja se pokazala kao veoma delotvorna jer vas iz stanja stalne fiziološke napetosti i uzbuđenosti uvodi u stanje opuštenosti upotrebom relaksacionog disanja. Često su ljudi skloni da nalaze izgovore kako nemaju vremena za relaksaciju i/ili fizičke aktivnosti ili da su previše umorni da bi bilo šta radili. Važno je da bez obzira kako se osećate (umorno, mrzovoljno) uradite nešto za sebe na dnevnom nivou makar u trajanju od pola sata, nemojte razmišljati o tome kako vam je teško da se pokrenete već se setite dobrog osećaja koji imate u toku ili nakon tih aktivnosti.

Svakodnevni stresni događaji su neizbežni, ali oni nisu previše negativni sami po sebi već ih mi procenjujemo kao takve. Prema tome, ono što je ključno jeste da promenite svoju interpretaciju stresnih situacija, suočite se sa problemima, ako je situacije previše zahtevna za vaše resurse promenite je i dozvolite svome umu i telu da se relaksira i odmori svakog dana.