Kanabis, marihuana, zavisnost

Kanabis, marihuana, zavisnost

Kanabis (trava, marihuana) je derivat biljke Cannabis sativa. Konzumiraju se osušeni delovi biljke (marihuana ili trava) ili smola koju luče cvetovi ženskih biljaka. Kanabis sadrži nekoliko farmakološki aktivnih supstanci, od kojih najsnažnije psihoaktivno dejstvo ima δ-9-tetrahidrokanabinol. Farmakološka dejstva kanabisa su verovatno posledica interakcije sa specifičnim kanabinoidnim receptorima u centralnom nervnom sistemu. Endogeni ligand za ove receptore je verovatno anandamid.

EPIDEMIOLOGIJA

U nekim delovima severne Afrike i Azije produkti kanabisa se koriste na sličan način kao alkohol u zapadnom društvu. U Severnoj Americi i Britaniji je široko rasprostranjena povremena upotreba kanabisa. Procenjuje se da je oko trećine populacije SAD-a koristilo kanabis najmanje jednom tokom života, a oko 13% su trenutni korisnici. Oko 60% odrasle populacije starosti od 26-34 godine je prijavilo neku vrstu upotrebe kanabisa tokom života. Čini se da većina korisnika ne uzima druge ilegalne droge, ali je česta udružena konzumacija alkohola.

KLINIČKI EFEKTI

Efekti kanabisa variraju sa dozom, individualnim očekivanjima i raspoloženjem i socijalnim okruženjem. Korisnici sebe nekada opisuju kao „high“, ali, slično alkoholu, izgleda da kanabis potencira već postojeće raspoloženje. Korisnici prijavljuju povećano uživanje u estetskim doživljajima i distorziju percepcije vremena i prostora. Može se javiti crvenilo očiju, suvoća usta, tahikardija, iritacija respiratornog trakta i kašalj. Intoksikacija kanabisom predstavlja veliki rizik za vozače.

NEŽELJENA DEJSTVA

Nisu dokazani ozbiljni neželjeni efekti povremene upotrebe malih doza kanabisa. Iako nema sigurnih dokaza za teratogenost, kanabis nije bezbedan u prvom trimestru trudnoće. Dim inhaliranog kanabisa iritira respiratorni trakt i potencijalno je kancerogen.

   Najčešće psihičko neželjeno dejstvo akutne upotrebe kanabisa je anksioznost. Nije retka ni blaga paranoidna ideacija pri uzimanju viših doza. Retko se javljaju toksično konfuzno stanje i psihize bez poremećaj svesti. Nije jasno u kojoj meri su psihotične reakcije posledica individualne predispozicije, a u kojoj specifična reakcija na farmakološko dejstvo droge.

KANABIS I ŠIZOFRENIJA

Pitanje je da li hronična upotreba kanabisa može  predisponirati šizofreniju. Andreasson et al. (1987) su pratili 45570 Šveđana volontera tokom 15 godina,koji su koristili marihuanu. Našli su da je relativni rizik od razvoja šizofrenije bio 2,5 puta veći kod subjekata koji su koristili kanabis, dok je relativni rizik kod teške upotrebe kanabisa bio veći 6 puta. Iako ovi podaci sugerišu da upotreba kanabisa može biti faktor rizika za razvoj šizofrenije, moguće je da su osobe predisponirane za razvoj šizofrenije takođe predisponirane i za zloupotrebu kanabisa. Sa većom sigurnošću je utvrđeno da kanabis može modifikovati sliku već uspostavljenog šizofrenog poremećaja, u smislu češćeg doživljavanja psihotičnih epizoda i relapsa.

Takođe, hronična upotreba kanabisa može dovesti do stanja apatije i ravnodušnosti (amotivaciono stanje). Međutim, ova pretpostavka nije potvrđena epidemiološkim studijama. Moguće je da ovi simptomi i znaci odražavaju hroničnu intoksikaciju.

TOLERANCIJA I ZAVISNOST

Postoje dokazi da se tolerancija na kanabis može javiti kod izloženosti visokim dozama kanabisa tokom dugog  vremenskog perioda, ali se mnogo ređe viđa kod povremene upotrebe kanabisa ili upotrebe manjih doza kanabisa. Nagli prekid upotrebe visokih doza kanabisa dovodi do sindroma razdražljivosti, nauzeje, insomnije i anoreksije. Ovi simptomi su generalno blagi. Epidemiološki podaci pokazuju da ogromna većina korisnika kanabisa ne zloupotrebljava kanabis i ne razvija zavisnost.

Izvor: Oxford udžbenik