Ljutnja i bes

Ljutnja je neizostavni deo našega emocionalnoga i socijalnog sveta. Tokom dana ulazimo u interakcije s različitim ljudima od kojih neke nisu prijatne. Povremeno se ljudi prema nama ponašaju nepravedno, uvrede nas ili nas iritiraju. Ponekad nam čak prete i napadnu nas.

Ljutnja je normalna, ljudska, emocionalna reakcija koju doživljavaju svi ljudi bez obzira na uzrast. Naime, ljutnja je jedna od emocija koje se pojavljuju unutar prvih nekoliko meseci života, što znači da od vrlo ranog doba svi ponekad osećamo ljutnju. Ljutnja se uopšteno smatra negativnom emocijom. Većina ljudi ljutnju smatra nepotrebnim osećajem i ne vole biti predmet ljutnje drugih. Zašto je to tako? Najpre zato što ljudi vrlo često mešaju pojmove ljutnja i agresivnost, a često ih i zamjenjuju. Međutim, razlika između njih vrlo je bitna.

Kada se javlja ljutnja

Ljutnja je doživljaj koji se pojavljuje kao reakcija na zamišljenu ili stvarnu nepravdu, bol ili frustraciju. Pomaže nam u upoznavanju sebe samih, pokazuje što nam je važno, jer samo ono što nam je važno izazvat će našu reakciju. Isto tako ljutnja pokazuje što mi lično doživljavamo kao nepravdu. Ljutnja nas i pokreće. Ona unutrašnjim procesima priprema telo za konkretnu akciju. Ti procesi organizmu daju brzinu, okretnost, spretnost, energiju i snagu potrebnu za reagovanje. Bez njih ne bismo se pokrenuli i rešavali brojne probleme u našem životu. Ljutnja, upravo zbog toga što može biti vrlo snažna, zahteva intenzivno i brzo bavljenje problemom i na taj način potstiče promene i komunikaciju. Dakle, ljutnja sama po sebi zapravo nije negativna. Problemi nastaju zbog načina na koji svoju ljutnju izražavamo.

Agresivnost i bes

Agresivnost (verbalna ili fizička) mogući je splet ponašanja kojima se koristimo kada smo ljuti, a usmeren je na izazivanje štete, osvetu ili uopšteno na izazivanje bola. Agresija je povezana s nasiljem, kriminalom, zlostavljanjem u porodici, razvodom braka, nesređenim međuljudskim odnosima, lošijim obavljanjem posla, lošijim zdravljem (glavobolje, visoki pritisak, srčani udar…), emocionalnim poremećajima itd. Agresija kao pogrešan odgovor na osećaj ljutnje postaje sve veći problem u društvu. Stope kriminala, ubistava, nasilja u porodici i silovanja su zabrinjavajuće. Nasilja ima čak i u krugu porodice, gde bismo trebali imati svoj mali „zaklon“ i sigurno mesto. Već i mala deca pokazuju agresivno ponašanje.

Agresivna deca

Agresivna deca obično dolaze iz “razorenih”, agresivnih, nasilnih domova. Kada bismo mogli pritisnuti jedan tajno dugme kojim bismo eliminisali svaku osobu koju želimo, bez ikakvih posledica, 69% muškaraca i 56% žena izjavilo je da bi to učinili – pokazalo je jedno psihološko istraživanje. Možemo li kontrolirati svoju ljutnju tako da je ne pokazujemo kao agresiju? Normalno je osećati ljutnju i to se događa kod svih ljudi. Ljutnja je snažna emocija i nije je lako kontrolisati, pogotovo ako nas tome niko nije naučio ili nas je naučio pogrešno. Međutim, možemo naučiti dobre, korisne načine kako se nositi s osećanjem ljutnje, koji neće škoditi ni nama niti ljudima oko nas. Doživljaji ljutnje nikada nisu opravdanje za agresiju.

Kontrolisanje ljutnje

Učeći da kontrolišemo ljutnju, izbegavamo mogućnost da ljutnja počne kontrolisati nas i naš život. Ako nismo naučili kako se na konstruktivan način nositi s ljutnjom, verovatno ćemo upasti u jednu od dve poznate kategorije ljudi: gutači ili eksplozivci. Gutači se nisu oslobodili ljutnje, oni su je potisnuli i zapravo su opasni jer bi kad – tad mogli eksplodirati. Povod eksploziji je najčešće situacija koja sama po sebi ne bi izazvala tako snažnu reakciju. Eksplozivci su oni kod kojih je osećanje ljutnje čvrsto povezan sa agresivnim ponašanjem. Sve to ostavlja malo vremena za razmišljanje o izbegavanju agresije – lavina jednostavno krene i poruši sve pred sobom. Koji su to upozoravajući znakovi? – 1. Osoba ima “kratak fitilj”, svakodnevno je nervozna i lako se razbesni, 2. Osoba je sklona pretnji sa fizičkim obračunom, 3. osoba je sklona alkoholu ili drogama , 4. Osoba ulazi u opasne ili riskantne situacije (npr. prebrza vožnja), 5. Osoba već ima istoriju agresivnog ponašanja uključivši i ono prema životinjama, 6. Osoba nosi oružje i fascinirana je oružjem, 7. Osoba se druži s agresivnom grupom i 8. Osoba je i sama bila žrtvom nasilja.

Zakažite psihoterapiju

Izvor: Psihopatologija svakodnevnog života, Marko Munjiza