Muškarac u srednjem dobu i klimaksu

Klimaks kod muškaraca je period kada se svode životni računi i razmišlja o uspesima, neuspesima i o još preostalim opcijama kojih, objektivno, ima sve manje. Javlja se želja da se zaustavi prolaznost života, zadrži mladost. Mašta se o velikom zaokretu u životu i promenama u stilu življenja.

U svakodnevnom govoru često koristimo reči ili pojmove pod pretpostavkom da imaju sugovornik na isti način tumači i razume. Tu, međutim, može doći do većih ili manjih nesporazuma koji mogu imati manje ili više ozbiljne posledice. Reć “klimakterijum” to vrlo dobro ilustruje. Među laicima, na primer, muški se klimakterijum, pretežno koristi u podrugljivom smislu i to u vezi sa seksualnim, a nešto ređe telesnim ili umnim (ne)sposobnostima. Neki su, pak, uvereni da se klimakterijum odnosi isključivo na žene.

Muški klimaks

Valja, međutim, reći da se o muškom klimakterijumu, a pod raznim nazivima, u stručnoj literaturi počelo raspravljati tek poslednjih desetak godina. Unatoć tome, danas još nema saglasnosti o tome kada on zapravo počinje, koliko traje, da li zasnovan isključivo na određenim hormonalnim promenama i, na kraju, na koje se sve načine ispoljava. Najčešće se u vezi s ovom temom pominju sledeći nazivi: klimakterijum, andropauza (odgovarajući termin u žena je menopauza), “kriza srednjeg životnog doba” (široko rasprostranjen pojam u SAD) i involucija (psihološki proces nazadovanja, gašenja pojedinih funkcija).

Čini se, međutim, najjednostavnije da u daljnjem tekstu govorimo o značajnim procesa starenja u određenom životnom periodu. Taj period treba, koliko god je to moguće, vremenski odrediti budući da čovek počinje stariti od onog časa kad ugleda svet, a nakon toga prolazi različite razvojne faze, kao i krize. Većina autora smatra da se radi o periodu između 40-te i 50-te godine života, a tolerišu se razlike +/- 5 godina.

Promene kod muškaraca u klimaksu

Promene kod muškaraca u navedenom životnom periodu, mogu, u većoj ili manjoj meri, uzdrmati uspostavljeni identitet baš zbog specifičnih pojava koje se počinju javljati, a koje ćemo nabrojati, uz napomenu da nisu baš kod svakog prisutne niti se javljaju u istom intenzitetu. Naime, postoje velike razlike u njihovom obimu. Dolazi do gubitka motiva , snage, životnog elana, može doći i do mentalnog i telesnog zamora i pada želje za seksualnim životom koja se javlja i u njegovom izvođenju (smanjenje obima penisa, teškoće u erekciji i ejakulaciji).

Navedene pojave prati i postepni gubitak kose, pojava bora, podvoljak, trbuščić, bolovi u krstima i slično. Mnogi pate od nesanice, napetosti i razdražljivosti (koja se često javlja u bračnom životu). U tom periodu mnogi muškarci znaju posegnuti za alkoholom koji tada može privremeno na njih delovati smirujuće ili ohrabrujuće, ili pak za sedativima. Mnogi, zbog visokog pritiska ili srčanih tegoba, uzimaju lekove koji dodatno negativno utiču na seksualni život. Posledica toga je da su mnogi od navedenih znakova starenja prikriveni ili čak pojačani i izmenjeni.

Naučna istraživanja i klimaks

Na osnovu svojih istraživanja, mnogi autori tvrde da ima muškaraca koji uprkos utvrđenom padu određenog hormona (testosteron) ne osećaju navedene probleme, pa stoga smatraju da je tu prvenstveno reć o psihološkim teškoćama. Istina je, veroatno, negde u sredini. Od rane smo mladosti svesni svoje smrtnosti koju samo “odlažemo” na neodređeni rok. To je prirodna regulacija te neumitnosti, koja u fazi starenja o kojoj raspravljamo počinje postupno prodirati u našu svest. Mnogi počinju o smrti razmišljati češće i ličnije nego ranije, uz povremena razmišljanja o (bes)smislenosti života.

Doba kada se svodi životni računi

To je doba kada se svode životni računi i razmišlja o uspesima, neuspesima i o još preostalim opcijama kojih, objektivno, ima sve manje. Javlja se želja da se zaustavi prolaznost života, zadrži mladost. Mašta se o velikom zaokretu u životu i promenama u stilu življenja. Premda se u naslovu teksta ne spominje psihopatologija, važno je naglasiti da je najozbiljniji problem u navedenom periodu depresija koja se javlja češće nego ranije.

Nećemo se detaljnije osvrtati na tovaj problem, ali treba naglasti da se prvi znaci i vrlo ozbiljnjih depresija znaju manifestovati pretežno na telesnom planu i to simptomima koje smo ranije opisali: umor, bezvoljnost, slabost, krstobolja, pad želje za seksualnim životom. Ovde smo naglasili samo neke probleme koje smo povezali s procesom starenja. Jedna je od pretpostaki duševnog zdravlja i prihvatanje realnosti.

Ona se ne postiže uvek ni lako ni jednostavno, naročito ne ako se radi o životno-sudbinskim prekretnicama u koje spada i proces starenja, a koji mnogi ljudi prihvataju vrlo teško. Tu je ishod mnogih neprimerenih, dosledno tome i bezuspešnih pokušaja da se stvarnost negira, ali i povod mnogim karikaturama i vickastim kvalifikacijama “muškog klimakterijuma”.

Mladost i klimaks

Očigledno je da ljudi kojima je spoljni izgled “obrtno sredstvo”, kao što su glumci, TV zvezde, osobe iz javnog života (navedimo i plejboje), podnose znakove starenja mnogo teže od ostalih. Oni pune ordinacije plastičnih hirurga i prazne fioke u apotekama na kojima se može naći sve veći broj “pouzdanih” lekova za poboljšanje, odnosno vraćanje potencije i mladosti. No, i manje slavne osobe, kojima se identitet zasniva na spolnjem izgledu, znaju se slično ponašati. Takve pojave nisu zabrinjavajuće niti potpadaju pod društvenu osudu.

Zabrinjavaju, međutim, oni pokušaji negiranja stvarnosti i realnosti koji osobu dovode u intimnu nevolju ili društveni sukob. Možemo ih zbog jasnoće i jednostavnosti svrstati u dve grupe. U prvu grupu spadaju muškarci koji na osonvu opstvenog kriterijuma, stvorenog sistema vrednosti, predrasuda, neznanja, društvene klime ili pak nesrećenog bračnog, roditeljskog ili ekonomskog stanja, upadaju u rezignaciju, odustaju od borbe, pa kroz to funkcionišu na nižem nivou od one za koju su sposobni.

Starenje i mladost u klimaksu muškaraca

Takvima period starenja služi i kao svojevrstan alibi za neuspehe ili nesposobnosti da se trgnu ili donesu odluke o daljnjem životu. Koliko god se na prvi pogled čini da je to intimna stvar svakog čoveka, ona se itekako odražava u porodicu, na poslu i u komunikaciji s ljudima. U toj grupi muškaraca češća je pojava samoubistva.

Na one koji ne podležu takvom iskušenju, može se primeniti sledeće medicinsko iskustvo: odustajanje od života (rezignacija) nepovoljno utiče na obrambeni sistem organizma i on time postaje osetljiviji na bolest, a znakovi starenja se javljaju brže i intenzivnije. Drugu, daleko poznatiju grupu, čine muškarci koji tužnu stvarnost, realnost pokušavaju izbeći zaustavljanjem biološkog sata. Naprežu se da potvrde svoju muškost bilo velikim brojem intimnih veza ili sve mlađim godinama svojih partnerki. Posežu i za mladenačkim načinom oblačenja, odlascima u “diskače”, ali i ubacivanjem u društva u kojima bi im većina mogla biti deca.

Pozovite psihoterapeuta

Izvor: Prof. dr MARKO MUNJIZA, PSIHOPATOLOGIJA SVAKODNEVNOG ŽIVOTA