Napuštanje i strah od napuštanja u emotivnim odnosima

Strah od napuštanja

Shema „Napuštanje“ odnosi se na uverenje da će se veza sa važnim drugima naprasno prekinuti i da će oni prestati da pružaju emocionalnu podršku i zaštitu. Osobe sa ovom shemom druge ljude vide kao emocionalno nestabilne i nepredvidljive, pa strahuju da će ih oni napustiti zbog druge osobe ili zbog iznenadne bolesti i smrti. Prave životne separacije poput razvoda, preseljenja ili smrti predstavljaju najjače okidače za shemu

„Napuštanje“, iako nije neophodno da postoji realna separacija da bi se ova shema aktivirala. Osobe sa ovom shemom „čitaju“ nečiju nameru da ih napusti i u potpuno benignim komantarima. One se tako, osećaju emocionalno napuštenim čim se druga osoba, makar i momentalno, posveti nečemu ili nekom drugom. Ironija je, da osobe sa ovom shemom (vođenje procesom održavanja sheme), često osećaju najjaču privlačnost ka nedostupnim partnerima koji svojim postupcima stalno provociranju njihov strah od napuštanja.

Napuštanje i kontrola

Kako bi sprečili druge da odu, osobe sa shemom „Napuštanje“ pribegavaju lepljenju za ljude, posesivnim i kontrolišućim ponašanjima, ljubomori i takmičenju sa potencijalnim rivalima. Pored toga, ove osobe mogu razviti i ponašanja u vezi sa shemama „PodreĐivanje“ ili

„Žrtvovanje sebe“ i idejom „ukoliko učinim sve što traži, neće me napustiti“. Oni koji su skloniji izbegavanju, uglavnom ni ne ulaze u bliske odnose, pa tako izbegavaju svaki, po njima neizbežan gubitak i bol.

Njihova potreba da izbegavaju veze razumljiva je ako se uzme u obzir to da osobe sa ovom shemom osećaju anksioznost, bol, tugu i bes svaki put kada očekuju ili dožive gubitak. Jang kaže da ove osobe čak i na kraće separacije reaguju panikom kakvu oseća malo dete koje se izgubilo (Young, 1993, str.64). Intenzivnost njihove reakcije povezana je sa činjenicom da je ova shema (poput „Emocionalne deprivacije“) preverbalna i da nastaje usled neadekvatnih roditeljskih ponašanja tokom prvih godina života.

Roditelji i napuštanje

Postoje dva tipa neadekvatnih roditeljskih stilova koja pogoduju razvoju sheme „Napuštanje“. Prvi tip se odnosi na roditelje koji su preterano zaštićivali dete i tako doveli do kombinacije sheme „Napuštanje“, sa shemama „Nekompetentnost“ i „Zavisnost“. Ovako odgajana deca, rastu sa uverenjem da ne mogu sama i da neće preživeti ukoliko ih roditelji napuste.

Drugi stil roditeljstva koji pogoduje razvoju sheme „Napuštanje“ (bez druge dve pomenute sheme) odlikuje nedoslednost i emocionalna nestabilnost. Dok kod prvog stila, shemu „Napuštanje“ odlikuje potraga za voĐstvom, usmerenjem i pomoći od strane drugih, kod drugog stila ovu shemu odlikuje potraga za negom, ljubavlju i osećaju emocionalne povezanosti.

Kada nastaje napuštanje

„Napuštanje“ može nastati ukoliko:

  • postoji biološka predispozicija na separacionu anksioznost
  • je jedan od roditelja umro ili napustio kuću
  • je majka bila hospitalizovana ili odvojena od deteta tokom dužeg vremenskog perioda
  • je dete odgajano u domu
  • je majka bila nestabilna, depresivna ili agresivna
  • ukoliko je roditelj imao neku bolest zavisnosti
  • su se roditelji razveli ili su se toliko svaĐali da je dete bilo zabrinuto za opstanak porodice
  • je dete ostalo bez roditeljske pažnje usled roĐenja brata ili sestre ili stupanja roditelja u novi brak
  • je porodica bila preterano bliska, a dete bilo prezaštićeno.

Izvor: Shema terapija, Mirović