Emocionalna deprivacija i nedostatak ljubavi
Jang smatra da postoje tri glavne forme deprivacije: Deprivacija nege (nedostatak pažnje, ljubavi, topline i partnerstva); Deprivacija empatije (odsustvo razumevanja, slušanja, samootvaranja ili deljenja osećanja sa drugima) i Deprivacija zaštite (nedostatak snage, direkcije ili vodjstva od strane drugih).
Usamljenost i nedostatak ljubavi
„Emocionalna deprivacija“ je shema koja se najčešće sreće u terapijskoj praksi. Ljudi sa ovom shemom dolaze na terapiju zato što se osećaju usamljeno, nevoljeno, neshvaćeno ili depresivno. Često imaju doživljaj da drugi ne odgovaraju na njihove potrebe za toplinom, pažnjom i emocionalnom podrškom, pa često i sumnjaju da će ih drugi (čak i terapeut) razumeti i podržavati. Nekada imaju osećaj praznine i doživljaj da im nešto nedostaje, ali ne umeju da odrede šta. Objašnjenje za to leži u činjenici da je shema „Emocionalna deprivacija“ preverbalna shema koja nastaje pre nego što dete progovori. Zbog toga, osobe sa ovom shemom često ne mogu da osveste i izgovore misli koje su u direktnoj vezi sa iskustvom sheme. Umesto toga, one pokazuju osećaj usamljenosti vidljiv kroz izjave tipa: „ja sam sam i nemam nikoga“.
Razočaranost u druge
Ovaj doživljaj usamljenosti, pojačan je činjenicom da osobe koje imaju shemu „Emocionalna deprivacija“ često imaju i shemu „žrtvovanje sebe“. Takve osobe čine sve kako bi pomogle drugima, istovremeno se ponašajući kao da njima samima ne treba ništa. Pošto se ponašaju jačim nego što jesu i pošto nikada jasno ne traže ono što im treba, drugi ljudi retko prepoznaju njihove potrebe. Tako, osobe sa ovom shemom još više jačaju osećaj deprivacije i razočarenja u druge.
Gladni ljubavi
Osećaj velike „emocionalne gladi“, ponekad se kompenzuje prezahtevnošću i burnim reagovanjem na svaki znak da zahtevi neće biti ispunjeni. Nekada emocionalno deprivirane osobe deluju narcistično demonstrirajući stav da imaju pravo na sve. Ovo je česta pojava kod onih koji kao deca nisu bili autentično voljeni, već su samo bili uvažavani zbog nekog talenta ili dara. Za razliku od drugih shema koje nastaju tako što roditelj radi nešto na štetu deteta, „Emocionalna deprivacija“ rezultira iz odsustva određenih ponašanja, prvenstveno majke.
U prvim godinama života majka je ta koja predstavlja centar dečjeg sveta i ta prva veza postaje prototip veza koje slede. Treba ipak naglasiti, da otac nije nevažan! Ukoliko dete ima emocionalno deprivirajuću majku, otac može imati funkciju zaštitnog faktora i bar malo ublažiti gore opisane posledice. Po Jangu shema „Emocionalna Deprivacija“ može nastati ukoliko (Young, 1993):
- je majka u prvim godinama detetovog života hladna, ukoliko ne drži i ne mazi dete
- majka ne pruža dovoljno pažnje i vremena detetu
- majka nije zaista povezana sa detetom, nije „naštimovana“ na detetove potrebe i ima problema da razume detetov svet
- majka ne umiruje dete na pravi način, pa dete ne nauči da umiruje samo sebe, a ni da prihvati brigu od strane drugih
- dete raste bez osećaja da je voljeno, vrednovano i posebno.
Izvor: Shema terapija, Mirović
Dr Milan Popović
Doktor medicine, RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom
Mob: 061/180 1972
Da li želite da budete obavešteni na email svaki put kada se pojavi nov zanimljiv tekst na mom Blog-u?
Ukoliko je odgovor DA, prijavite se na moju mailing listu…
[email-subscribers-form id=”2″]