PERFEKCIONIZAM I PSIHOPATOLOGIJA

Istraživanja u području perfekcionizma većinom su bila usmerena na negativne posledice perfekcionizma posebno na povezanost s psihičkim poremećajima moguće shvatanje perfekcionizma kao faktora ranjivosti za velik broj psihičkih poteškoća. Na perfekcionizam se gleda kao na osobinu ličnosti ili na kognitivni stil koji dovodi do hroničnog osećaja neuspeha, neodlučnosti, odlaganja obavljanja zadatka i stid.

Osobe s nekim od poremećaja ishrane postavljaju nerealne standarde telesnog izgleda i mršavosti, ali istovremeno imaju nerealna očekivanja i želju za savršenstvom i u ostalim područjima svog života. Danas se posebno posvećuje pažnja odnosu perfekcionizma i brojnih poremećaja kao npr. poremećaja ishrane, anksioznosti, socijalne fobije, opsesivno-kompulzivnih poremećaja i depresivnosti. Ovde ćemo ilustracije radi navesti samo nekoliko važnijih činjenica o odnosu perfekcionizma i depresivnosti.

Perfekcionizam i depresivnost

Dosadašnja istraživanja dosledno potvrđuju povezanost perfekcionizma i depresije. Postavljanje visokih ciljeva povećava verovatnost neuspeha i pojačava intenzitet osećaja vezanih za neuspeh. Visoki standardi i osećaj neuspeha u kombinaciji sa samookažnjavanjem dovode do depresije. U velikom broju istraživanja potvrđena je povezanost dimenzija perfekcionizma koje se odnose na postavljanje visokih standarda i evaluativnih aspekata perfekcionizma s depresivnošću.

Dimenzije perfekcionizma

Postavljanje visokih ličnih standarda nisko su povezane s depresijom dimenzije perfekcionizma koje ispituju njegove evaluativne aspekte u umerenim do razmerno visokim korelacijama s depresijom. Nešto drugačije povezanosti pronađene su u istraživanjima na kliničkim uzorcima, utoliko što su dimenzije koje se odnose na postavljanje visokih osobnih standarda izrazitije povezane s depresivnošću. Ta negativna verovanja i stavovi o sebi, svetu i budućnosti, koja su najčešće sadržajno vezana uz gubitak ili neuspeh, nazivaju se kognitivnom trijadom. Depresivne osobe doživljavaju sebe kao nesposobne, neprivlačne i nevredne osobe. Stalno očekuju neuspeh i odbijanje i većinu događaja percipiraju u skladu s tim očekivanjima. Osoba u ranom detinjstvu razvija disfunkcionalne pretpostavke koje se aktiviraju svaki put kad se osoba nađe u situaciji koja je slična onoj u kojoj su pretpostavke nastale (kritičan događaj).

Uz pretpostavke aktiviraju se i negativne automatske misli koje dovode do pojave simptoma depresije (emocionalnih, ponašajnih, telesnih, misaonih i motivacijskih). Međutim, navedeni simptomi održavaju negativne automatske misli (npr. gubitak motivacije za rad održava misli o tome kako je osoba nesposobna). Ono što povezuje depresivnost i perfekcionizam je sadržaj automatskih negativnih misli. Perfekcionizam se ispoljava u mislima: koje su vezane uz neuspeh “Ukoliko ne uspem, moj život nema nikakvog smisla”, “Ako nisam uspešan na poslu, onda nisam uspešan ni kao čovek“, vezane uz odobravanje od strane drugih “Ukoliko me svi ne vole, ja sam grozan”.

Iz knjige: PSIHOPATOLOGIJA SVAKODNEVNOG ŽIVOTA, Prof. dr MARKO MUNJIZA