Po definiciji psihoanaliza ima dvojako značenje. Ona je specifičan istraživački pristup koji se bavi psihičkim procesima i ujedno i poseban metod lečenja pre svega neurotičnih poremećaja.

            Tvorac psihoanalize je  S. Frojd se sa primenom hipnoze u lečenju neuroza upoznao u Francuskoj, da bi je u svom daljem radu napustio, jer je utvrdio da se metodom slobodnih asocijacija lakše i “kvalitetnije” postiže ponovno osvešćivanje zaboravljenih traumatskih dogadjaja (koji su obično seksualne prirode). Na osnovu ovih zapažanja, Frojd je zaključio da su nesvesni procesi od bitnog značaja za psihički život čoveka.

Svesna, nesvesna i predsvesna psiha

         Po Frojdovom konceptu, psiha je složen sistem koji se sastoji iz svesnog, predsvesnog i nesvesnog dela. Svesni deo psihe podrazumeva sadržaje koji su u aktuelnom trenutku prisutni u svesti , u predsvesnom delu se nalaze sadržaji koji se mogu privesti u svest, dok su u nesvesnom delu sadržaji koji su ranije potisnuti iz svesnog u nesvesni deo i tako “zaboravljeni” ili sadržaji koji nikada nisu bili prisutni u svesti (i oni se samo delimično mogu privesti u svesni deo hipnozom ili metodom slobodnih asocijacija). Treba imati na umu da nesvesna psiha značajno utiče na celokupnu aktivnost čoveka.

Id

            Id je produkt evolucije i psihološki predstavnik biološkog nasledja. Nalazi se u nesvesnom delu psihičkog sistema. To je deo ličnosti u kom su smešteni nagoni (seksualne i agresivne prirode). Istovremeno predstavlja izvor energije za ceo psihički sistem. Ovde treba imati da je pojam seksualnog u Frojdovom učenju mnogo šireg značenja i obuhvata sva telesna zadovoljstva. Psihička energija u Idu teži zadovoljenju te je Frojd naziva libidom. Postizanje ovog zadovoljenja odvija se po tipu zadovoljenja nagonskih potreba: prvo se oseća napetost koja raste, a kad dodje do zadovoljenja nastaje opuštanje i smirenje.

            Id funkcioniše po principu zadovoljstva. On ne može da podnese unutrašnju tenziju i ne vodi računa o tome da li je nešto sa moralne i etičke tačke dozvoljeno ili nedozvoljeno. Ne vodi računa o pricipu realnosti. Id je iracionalan, impulsivan, sebičan i asocijalan. Psihički procesi u ovoj instanci ne vode računa o realnosti i o zahtevima i zabranama sredine.

            U najranijem periodu razvoja, potrebe Ida sastoje se iz elementarnih telesnih potreba. U tom periodu i majka sa svoje strane čini sve da dete živi po principu zadovoljstva. U daljem razvoju počinje sve više da deluje princip realnosti, pa se sve diferenciranije nagonske pulzije ne mogu uvek neposredno zadovoljiti. Neke bivaju osujećene, a neke se odlažu.

            Frustracija (zbog osujećenja u zadovoljenju nagonskih pulzija) dovodi do gubitka osećaja omnipotencije, koje se sada pripisuje majci. Unutrašnja pulzija zbog osujećenja nagonskih pulzija raste, što je neprijatan doživljaj, ali dovodi do razvoja Ida.

            U Idu se razvija tzv. primarni proces mišljenja (specifičan način rada nesvesnog; slike su jezik nesvesnog; a misli su upravljane pre svega principom zadovljstva; ovaj proces mišljenja karakterističan je i za snove i za fantazije odraslih)vodjen željom za neizostavnim zadovoljenjem. Frustrirano u zadovoljavanju nagonskih pulzija, dete prizivanjem slika sećanja (ovim primarnim procesom) pokušava da snizi svoju unutrašnju napetost.

            Mada primarni proces sam po sebi ne zadovoljava naginske pulzije, on stvara uslove za kakvo – takvo rešenje problema. Primarni proces mišljenja pomaže razvoj Ega (sekundarnog procesa mišljenja).

Ego

         Ego nastaje iz Ida, njegovim raslojavanjem u suočavanju sa stvarnošću (tj. sa principom realnosti). Počinje da se formira u prvoj godini života i razvija se postepeno putem interakcije CNS, stimulacija iz spoljašnje sredine i doživljenih iskustava. Predstavlja najaktivniji deo ličnosti i obuhvata: svesno mišljenje, govor, opažanje, pamćenje, učenje, rasudjivanje i motorno reagovanje (tj. delovanje). Pored kontakata sa Idom ima kontakte sa objektivnom stvarnošću, a kasnije kada se razvije Superego, i sa njim.

            Za ostvarenje glavnih ciljeva evolucije (preživljavanje jedinke i održanje vrste) nisu dovoljna dva procesa pomoću kojih Id pokušava da smanji tenziju  (impulsivna motorna aktivnost i stvaranje slika koje predstavljaju ispunjavanje želja). Zbog toga se razvija Ego u kom se javljaju sekundarni procesi mišljenja. Sekundarni proces mišljenja je karakteristika svesnog i predsvesnog mišljenja. Javlja se sa razvojem govora, njime dominira logika. Ono vodi računa o uzročno – posledičnim vezama  i usvaja princip realnosti.

            Jedna od osnovnih funkcija Ega je uvažavanje principa realnosti. Ego testira realnost da bi našao konkretna rešenja za zadovoljenje nagonskih pulzija. U kontaktu sa realnim svetom uočava se šta je ostvarljivo  i dozvoljeno. Ego počinje da razvija i odbrambene mehanizme (pomoći kojih se bori za opstanak i funkcionisanje pod optimalnim uslovima) da bi uspostavio ravnotežu izmedju zahteva Ida i zahteva spoljne sredine, a kasnije i zahteva Superega.

            Uvodjenjem principa realnosti i razvojem sekundarnih procesa mišljenja, spoljašnji svet počinje da igra sve značajniju ulogu u životu osobe. U osnovi je objektivno mišljenje koje omogućava prilagodjavanje realnosti. Ego omogućuje racionalno ponašanje u skladu sa principom realnosti. To postiže delom svesnim, a delom nesvesnim funkcijama.

            Zadatak Ega je da organizmu osigura zadovoljenje bioloških i psihosocijalnih potreba ali i da ga sačuva od opasnih reakcija okoline i osude i kažnjavanja Superega.

            Ego nalazi rešenja i upravlja voljnim ponašanjem. Nesvesni deo Ega vodi neprestanu borbu sa primitivnim i nagonskim silama Ida: potiskuje ih, odgadja, modifikuje i iznalazi kompromisna rešenja, pri čemu manje važne potrebe potčinjava značajnijim. Ovaj deo Ega reaguje strahom na pokušaje Ida da postigne neposredno i nekontrolisano zadovoljavanje svojih nagonskih pulzija, a na strah kao signal opasnosti razvija potrebne odbrambene mehanizme.

Superego

         Nastaje modifikacijom Ega, privatanjem društvenih i roditeljskih uticaja (što se dešava izmedju treće i pete godine) i obuhvata onaj deo psihičkih funkcija koje se tiču morala, društvenih zabrana i naših ideala. Sedište je čovekove savesti, samoposmatranja i samokontrole, odnosno zabrana, moralnih normi i moralnih emocija, posebno osećaja krivice. Osnovna funkcija Superega je sprečavanje ili kočenje impulsa iz Ida (seksualnih i agresivnih pulzija koje sredina ocenjuje kao opasne i štetne).

            Superego nastaje inkorporacijom , to jest usvajanjem prvo roditeljskih, a kasnije i društvenih zahteva i zabrana. Sastoji se iz dva podsistema:

1. Ego – ideala
2. Savesti

Prema tome, Superego ima dva aspekta:

• Nekažnjavajući ili Ego – ideal koji teži savršenstvu (razvija se ponos, ekvivalent za ljubav prema sebi)
  • Kažnjavajući, koji dovodi do samooptuživanja i osećanja krivice (dovodi do razvoja mržnje)

Superego inhibira nagonske pulzije iz Ida i prilagodjava Ego usvojenim normama.

Id je produkt evolucije, Ego nastaje kao rezultat supčavanja sa realnošću, Superego je produkt socijalizacije i nosilac kulturnih tradicija. Ego nastaje iz Ida, a Superego iz Ega, što znači da ove instance nisu jasno razgraničene jedna od druge, već su u stalnom dinamičkom ekvilibrijumu.

            U životu jedinke često dolazi do konflikata izmedju pojedinih instanci ličnosti, pri čemu strah i odbrambeni mehanizmi uzrokovani ovim konfliktima predstavljaju dinamička zbivanja u psihičkom životu čoveka.

            Psihoanaliza polazi od toga da su sve psihičke pojave posledica interakcija i sukoba bioloških snaga (seksualni i agresivni nagoni) i snaga društvenog porekla, ili, drugim rečima, posledica intrapsihičkih i/ili interpersonalnih konflikata.

            Pored dinamičkog, psihoanaliza zastupa i strukturno (topičko), genetičko i ekonomsko stanovište.

            Genetičko stanovište polazi od toga da svaka pojava u psihičkom životu u sadašnjosti ima korene u prošlosti (u individulanoj istoriji detinjstva jedinke).

            Razvoj ličnosti i karakterne crte nastaju u dinamičkim odnosima procesa progresije i regresije, pri čemu psihički poremećaji zavise od tačaka fiksacije i/ili regresije tokom razvoja.

            Ekonomsko stanovište psihoanalize teži da proceni jačinu snaga koje su u konfliktu (razvoj i ishod konflikta zavisi od odnosa energetskih snaga kojim raspolažu Id, Ego i Superego).