Blog

Teme iz oblasti zdravlja, psihijatrije, psihoterapije i života

Depresija

Svi se povremeno osećamo tužno, nesrećno, kao da nam je dosta svega. Ovakva osežanja obično ne traju duže od jedne do dve nedelje i ne ometaju nas previše u obavljanju svakodnevnih obaveza. Ponekad postoji nekakav razlog, ponekad ne. Obično možemo sa njim da se izborim, ponekad samostalno, ponekad uz pomoć prijatelja. U depresiji, međutim:

  • Loša osećanja spontano ne prolaze posle nekoliko dana – traju nedeljama i mesecima
  • Toliko su intenzivna da utiču na vaš život

Kako depresija izgleda?

Većina ljudi sa depresijom neće imati sve navedene simptome, ali će većina imati pet ili šest.

Depresivna osoba se

  • Oseća depresivno većinu vremena (iako su moguća poboljšanja raspoloženja u večernjim časovima)
  • Gubi interesovanja i ne uživa u stvarima koje joj inače pričinjavaju zadovoljstvo
  • Teško donosi odluke
  • Ne može da izađe na kraj sa problemima sa kojima se inače uspešno nosi
  • Oseća se uznemireno i nemirno
  • Oseća se iscrpljeno
  • Gubi apetit (premda je kod nekih osoba prisutno suprotno – dobijanje na težini i povišen apetit)
  • Ima poteškoća da zaspi i obično se budi ranije
  • Gubi interesovanje za seks
  • Ima niže samopouzdanje
  • Oseća se beskorisno, neadekvatno, beznadežno
  • Izbegava druge ljude
  • Iritabilna je
  • Oseća se loše u određeno vreme svakodnevno, najčešće ujutru
  • Razmišlja o samoubistvu

Moguće je da depresivna osoba ne shvati odmah da je depresivna, posebno ako su se simptomi depresije pojavljivali postepeno. Osoba se bori i neretko sebe optužuje da je lenja ili da nema dovoljno volje. Povremeno je potreban prijatelj ili partner da pomogne osobi da uvidi svoj problem.

Povremeno, depresivna osoba može da oseća bolove, glavobolje ili da pati od nesanice. Ovakvi fizički simptomi mogu biti među prvim simptomima depresije.

 

Zašto se to dešava?

Kao i u uobičajenim, svakodnevnim situacijama kada iskusimo promenu raspoloženja, uzrok može biti očigledan, a ponekad ga ne možemo jednostavno prepoznati. To može biti razočarenje, frustracija, ili gubitak nekoga ili nečega što nam je važno. Obično postoji više razloga istovremeno i oni se razlikuju od osobe do osobe.

  • Životni događaji – prirodno je da se osećamo depresivno nakon stresnog događaja – tugovanje zbog gubitka bliske osobe, gubitak posla, razvod.
  • Okolnosti – ako ste sami, ako nemate prijatelje, ako ste pod stresom, ako ste zabrinuti, ako ste fizički iscrpljeni, pod većim ste rizikom za depresiju.
  • Somatske bolesti – neke somatske bolesti mogu da utiču na moždane funkcije i na taj način uzrokuju depresiju; takođe, kao faktori rizika za depresiju izdvajaju se bolesti u čije simptome spada hroničan bol, kao i bolesti sa dugim tokom. U nekim slučajevima, depresija može biti posledica hormonalnih poremećaja, kao u slučaju hipotireoze.
  • Ličnost – neki ljudi su podložniji depresiji od drugih, bilo zbog specifičnih životnih događaja, uticaja genetike ili i jednog i drugog.
  • Alkoholizam – osobe koje su alkoholičari su u većem riziku da postanu depresivni, a statistike pokazuju da češće izvršavaju samoubistvo
  • Pol – čini se da su žene podložnije depresiji od muškaraca. Ovo može biti i posledica kulturalnih stereotipa, budući da se u našoj kulturi podrazumeva da muškarci manje pažnje poklanjaju svojim osećanjima i češće sa njima izlaze na kraj agresivnošću ili konzumiranjem alkohola. Žene su, takođe, izloženije stresu, osobito one koje moraju i da biraju i da odgajaju decu.
  • Geni – depresija može biti porodična bolest. Ukoliko imate jednog roditelja koji je patio od teške depresije, imate osam puta veći rizik da i sami postanete depresivni.

 

Zar nije depresija samo jedna vrsta slabosti?

Ljudi često doživljavaju depresivne osobe kao slabe, kao da su „digle ruke“, dok osobe sa depresijom ne doživljavaju svoje stanje kao stvar izbora. Činjenica je da u nekim oblicima depresija ponajviše liči na bolest. Može se dogoditi i snažnim, rešenim ljudima da postanu depresivni. Vinston Čerčil je depresiju nazivao svojim „crnim psom“.

 

Kada bi trebalo potražiti pomoć?

  • Onda kada se osećate gore nego obično, a vaše raspoloženje se spontano ne popravlja
  • Kada vaše raspoloženje utiče na posao, interesovanja i osećanja prema porodici i prijateljima
  • Ukoliko počinjete da verujete da život nije vredan življenja ili da bi vašoj okolini bilo lakše bez vas

U nekim slučajevima, razgovor sa bliskom osobom može biti sasvim dovoljan da se osećate bolje. Ukoliko to ne pomogne, možete se obratiti vašem lekaru opšte prakse ili psihoterapeutu/ psihologu.

 

Samopomoć

  • Ne držite osećanja za sebe – podelite sa vašom okolinom kako se osećate, ako je potrebno i više puta
  • Uradite nešto – pokušajte da se bavite fizičkim aktivnostima, ponekad je dovoljno uvesti u dnevnu rutinu redovne šetnje. Ovo će vam pomoći da se osećate bolje i da regulišete san. Iako možda ne možete da radite, dobro je da budete aktivni.
  • Dobro se hranite – depresija može da utiče na apetit. Loša ishrana, takođe, može da utiče na manjak vitamina u telu, što može da pogoršava raspoloženje. Posebno je korisno konzumirati sveže voće i povrće.
  • Izbegavajte alkohol i psihoaktivne supstance – iako vam alkohol i marihuana mogu doneti krakotrajno olakšanje, brojne naučne studije pokazuju da dugotrajno konzumiranje ovih supstanci pogoršava depresiju
  • Spavajte – ukoliko imate problema da zaspite, potrudite se da o tome ne razmišljate previše. Opustite se uz muziku ili film dok ne ležite u krevetu. Vaše telo će tako dobiti šansu da se odmori, a ako ste okupirani drugim stvarima, bićete manje anksiozni i samim tim ćete povećati vaše šanse da zaspite
  • Pokušajte da otklonite uzrok – ukoliko mislite da znate šta se krije iza vašeg lošeg raspoloženja, može da vam pomogne da ga zapišete i napravite strategije koje bi mogle da doprinesu njegovom rešavanju. Izaberite one opcije koje vam se čine najboljim i pokušajte da ih sprovedete.
  • Podsetite se da su i mnogi drugi ljudi patili od depresije; podsetite se da kod većine ljudi i bez posebnog tretmana depresija posle sama od sebe prođe nakon 4 – 6 meseci; gledajte na depresiju kao na priliku da unesete promene u vaš život i da iz tog iskustva izađete snažniji nego pre.

 

Kakve vrste pomoći su dostupne?

Postoje brojni priručnici za samopomoć. Međutim, dva najčešća načina za borbu sa depresijom su psihoterapija i terapija lekovima. Postoje brojne vrste psihoterapije koje uspešno tretiraju depresiju – kognitivno-bihejvioralna, psihoanalitička, konstruktivistička, itd. Psihoterapijski tretmani su obično bezbedni, ali podrazumevaju razgovor i promišljanje događaja koji mogu biti bolni i to može doprineti da se u početku osećate lošije nego pre. Sa druge strane, psihoterapija je proces koji može doneti velike koristi – pored toga što otklanja simptome depresije, ona može korenito promeniti vaš način gledanja na svet. Veoma je važno da imate poverenja u svog terapeuta i da se pre počinjanja tretmana uverite da vaš terapeut ima neophodno obrazovanje za taj posao.

U nekim slučajevima (osobito kada je intenzitet depresivnih simptoma visok i kada depresija duže traje), vaš lekar opšte prakse može preporučiti lečenje lekovima iz grupe antidepresiva. Ovi lekovi ne služe za umirivanje, iako mogu uticati na to da budete manje napeti  i nervozni. Oni vam mogu pomoći da se osećate bolje i da se bolje nosite sa vašim osećanjima i problemima koji su doprineli lošem raspoloženju. Iako i dalje postoji debata oko efikasnosti antidepresiva, istraživanja dosledno pokazuju da su oni najefikasniji u slučajevima teških depresija. Treba imati na umu da njihovo dejstvo počinje nakon dve do tri nedelje redovnog uzimanja, kao i to da antidepresivi, kao svi drugi lekovi, imaju određena neželjena dejstva.

 

Šta je prava terapija izbora za mene?

U slučajevima blage ili umerene depresije, najverovatnije je da medikamentna terapija nije potrebna, budući da je psihoterapija efikasna u tretmanu depresije. Međutim, ukoliko depresija dugo traje ili vam značajno otežava funkcionisanje, antidepresivi mogu biti od koristi u kombinaciji sa psihoterapijom.

Novija istraživanja pokazuju da su antidepresivi i psihoterapija jednako efikasni u prevazilaženju problema sa kojima se suočavate, iako nije neobično da psihijatri smatraju da su lekovi efikasniji. Postoje osobe kojima je prihvatljivija psihoterapija i osobe koje radije biraju da piju lekove. Lična preferenca je bitna stavka u izboru adekvatnog načina lečenja

 

Kako pomoći nekom ko je depresivan?

  • Slušajte! Ovo može delovati lako, ali u praksi često nije tako. Možda ćete morati da čujete istu stvar po nekoliko puta. Obično je najbolje ne nuditi savete osim ako nisu eksplicitno traženi, čak ni u situacijama kada vam je rešenje očigledno. Ukoliko je do depresije doveo nekakav problem, vi možda možete biti od pomoći u traženju rešenja.
  • Pomaže i samo provođenje vremena sa nekim ko je depresivan. Ohrabrite osobu da priča, pomozite joj da održavaju uobičajenu rutinu.
  • Nekome ko je depresivan može biti teško da poveruje da će mu biti bolje. Možete ih ohbrabiti na ovakav način, ali to činite strpljivo i pažljivo.
  • Obratite pažnju da se osoba pravilno hrani.
  • Pobrinite se da ne konzumira alkohol ili marihuanu.
  • Ako primećujete da se stanje pogoršava, da osoba govori o tome da ne želi da živi, osobito ako nagoveštava da bi mogla da povredi sebe, nemojte ih shvatiti olako. Pobrinite se da o tome pričaju i sa svojim lekarom ili terapeutom.
  • Ohrabrite ih da potraže pomoć. Nemojte ih obeshrabrivati ili odgovarati od uzimanja lekova ili viđanja sa psihoterapeutom ili savetnikom.
Pratite nas i lajkujte
6k
Comments for this post are closed.

Koliko traje tretman anksioznih poremećaja?

Često pitanje koje nam postavljaju klijenti i pre samog početka psihološkog tretmana nekog od anksioznih poremećaja jeste …

Uverenja – iracionalna i racionalna uverenja kao uzrok emotivnih problema

Uverenja Elis je otkrio da se ljudi uznemiravaju (ljute, plaše, tuguju, zavide itd.) ne zbog događaja u kojima učestvuju …

Frustracije i niska frustraciona tolerancija

Fustracija je duboki hronični osećaj ili stanje nesigurnosti i nezadovoljstva koje narasta iz nerešenih problema. Frustracija …