Čovek je društveno biće za čiji su optimalni rast i razvoj važni odgovarajući međuljudski odnosi, čiji kvalitet zavisi od komunikacijskih veština ličnosti. Jedna od dobrih i pozitivnih komunikacija je asertivna komunikacija.

Asertivnost u engleskom jeziku označava spremnost pojedinca da potvrdi, zaštiti ili odbrani svoja prava, da istupi samouvereno i zauzme stav. Asertivnost se najčešće pojašnjava u kontekstu dva kvalitativno drugačija oblika međuljudskog ponašanja – pasivnog i agresivnog.

Prednosti asertivne komunikacije su: pojedinac se oseća dobro u odnosu sam sa sobom i u odnosu na druge, povećanje samopoštovanja, pomaže u po­stizanju ciljeva, smanjuje anksioznost, pruža mogućnost slobodnog izbora u životu, omogućava izražavanje svim kanalima komunikacije, pomaže boljem upravljanju stresom.

Osnovno pravo u asertivnosti je da ličnost ima pravo da se izrazi i zauzme za sebe. Iz ovog prava su izvedena druga prava. Postoji više tipova asertivnosti: bazična, empatična, eskalirajuća, konfrontirajuća i dr.

Asertivna komunikacija se može naučiti na asertivnim treninzima koji podrazumevaju primenu različitih tehnika, kao i sticanjem i razvijanjem asertivnih veština kroz praksu.

Važno je znati: ne rađamo se sa genom za asertivnost, već je to veština koja se uči i stiče. To je i oblik ponašanja u društvenim interakcijama u kojima izražavamo svoje mišljenje, želje i osećanja. Pomaže nam da bolje funkcionišemo u svim sferama života, da smanjimo stres, da izrazimo svoje neslaganje a da ne ‘zapadnemo’ u nekonstruktivne konflikte, da se snađemo u neugodnim situacijama i izađemo na kraj sa ‘teškim’ ljudima, da izbegnemo manipulaciju.

Asertivnost je pitanje izbora pojedinca.