Ako prilikom svih uspona i padova u životu, naš um ostane neuzdrman, ne žaleći, ne stvarajući nečistoće, osećajući se uvek sigurnim; to je najveća sreća.
 
Bez obzira šta se desi, bilo u mikrokosmosu našeg uma i tela ili u spoljnjem svetu, u stanju smo da se sa tim suočimo – ne napetošću, potisnutom žudnjom i odbojnošću – već potpuno lako, osmehom koji dolazi iz dubine uma.
 
Ni u jednoj situaciji, prijatnoj ili neprijatnoj, željenoj ili neželjenoj, nismo napeti već potpuno sigurni, sigurni u razumevanju prolaznosti. To je najveći blagoslov.