REBT i KBT kognitivna psihoterapija

Kognitivna psihoterapija

U svojoj osnovi ima model teorije učenja, zbog čega je mnogi nazivaju kognitivno – bihejvioralna psihoterapija. Ipak, kognitivna terapija se bitno razlikuje od klasičnih oblika bihejvior terapije. Oslanja se na logične komponente ljudskog bića. Svoj procvat kognitivna terapija je doživela osamdesetih godina prošlog veka i može se smatrati jednim od najmladjih psihoterapijskih pravaca. Medjutim, njegovi začeci se naslućuju još u radovima Adlera koji je tvrdio da pogrešne pretpostavke i ideje mogu da imaju „kobne posledice“ po životni stil  pojedinca i Kellya koji je u svojoj teoriji „personalnih konstrukata“govorio o kognitivnim strukturama koje formiraju ponašanje pojedinca; ali i još mnogo ranije u radovim starogrčkih filozofa (Epiktet). Misao da „ ljude ne ometaju dogadjaji, već vidjenje tih dogadjaja i stavovi koje o njima imaju“ najsažetije odslikava suštinu kognitivno terapijskog pristupa.

Albert Elis

Elis je svoje ideje konceptualizovao u oblik psihoterapije koja je dobila ime racionalno – emotivna terapija (RET). To je bila postavka o ABC formuli emocionalnih poremećaja, gde je A aktivirajući dogadjaj, B verovanja, zamisli i samoverbalizacije, a C reakcija koja proizilazi iz B. Drugim rečima, ono što ljudi sebi govore (njihove unutrašnje tvrdnje i ideje) pokreću i menjaju emocije. Nelogične ideje su ostaci dečijeg poimanja sveta, ali i posledica indoktrinacije raznim predrasudama i stereotipima odraslog sveta, kao i šabloniziranog, idealizovanog i crno – belog vidjenja socijalnih odnosa.

Medju desetak tipičnih, nelogičnih ideja, Elis navodi tri koje smatra osnovnim:

  • Ja moram da budem uspešan, kompetentan i odgovarajući i za to moram da dobijem priznanje od drugih
  • Okolina prema meni mora da se ophodi korektno, pošteno, sa ljubavlju i pažnjom
  • Uslovi u kojim živim moraju da budu i ostanu dobri; ja moram da dobijem sve što mi treba i što mi pripada

Danas se smatra da postoji desetak relativno nezavisnih pristupa koji se mogu svrstati u tri grupe:

  1. Tehnike kognitivne restauracije (Elis, Bek)
  2. Coping skills tehnike (Lazarus, Kautela)
  3. Tehnike rešavanja problema (Mahony)

Kognitivna terapija – model Beka

 Po njemu, u osnovi depresije leže kognitivni poremećaji, a afekat je posledica a ne uzork.

Kao i drugi kognitivni teoretičari i Bek smatra unutrašnji govor odgovornim za celokupno ljudsko ponašanje. Nakon što informacija iz spoljašnjeg sveta bude prepoznata, proces donošenja odluke koja iz toga proizilazi svodi se na samousmeravanje, odnosno na verbalne poruke koje usmeravaju ponašanje. Ove verbalne poruke Bek naziva automatskim mislima, a njihovo utvrdjivanje i izmena predstavlja najvažniji zadatak u terapiji. Najčešće se pacijent ne izjašnjava spontano o ovim mislima, ali je iskusnom terapeutu do njih lako doći, pa se smatra da su one svesnog porekla.

Misli se tokom terapije često pojavljuju u svojevrsnom, telegrafskom obliku, samo kao ključna reč iz rečenice ili kao kratkotrajne predstave. Pacijenti ih doživljavaju kao validne, uverljive, razumne i realne, bez obzira na to koliko su one u suštini nelogične.

Pojam ličnog domena blizak je geštaltističkom pojmu individulanog polja. On se sastoji od samog pojedinca u fizičkom polju, njegove koncepcije o sebi, njegovih karakteristika ličnosti, ciljeva i vrednosti kao i objekata i atributa tih objekata koji predstavljaju vrednost za tu osobu.

Po Bekovoj koncepciji, osnov za javljanje emocije tuge je osećaj gubitka. Kvantitet i kvalitet emocije tuge je direktno zavisi od procene značaja gubitka po lični domen pojedinca.

Za pojavu straha, neophodna je procena opasnosti po lični domen, dok je izvor emocije besa procena opasnosti od napada na lični domen.

Automatske misli se najčešće javljaju kada je lični domen na neki način „ugrožen“.  Osnovna pretpostavka ili pravilo formira specifičan stil tumačenja i davanja značenja dogadjajima. Bek smatra da ove pretpostavke nastaju  na bazi nagominalnih prethodnih iskustava koja formiraju internalizovane zaključke o sebi, sopstvenim mogućnostima i okružujućem svetu i koje se potom javljaju u formi nepobitnih aksioma, odnosno pretpostavki u svakoj proceni nove situacije. One predstavljaju osnovnu premisu na osnovu koje se dedukcijom izvode zaključci u svakom pojedinačnom slučaju. Ako ta osnovna premisa nije u skladu sa realnošću, ni zaključivanje ne može da bude logično i funkcionalno.

PR. Premisa major: Ako nisam voljen, bezvredan sam.

Aktuelna situacija: Žena me više ne voli.

Zaključak : Ja sam bezvredan.

Osnov za javljanje patoloških, disunkcionalnih pretpostavki Bek nalazi u logičkim greškama koje naziva distorzijama. Tipične kognitivne distorzije su:

  1. Polarizovano mišljenje
  2. Katastrofično mišljenje
  3. Selektivni izvod
  4. Preterano uopštavanje
  5. Arbitrirani izvod
  6. Personalizacija
  7. Minimiziranje ili maksimiziranje
  8. Etiketiranje
  9. Tiranija moranja

Tokom terapije je bitno najpre utvrditi negativne misli, nakon čega se radi na izmeni tih misli, korišćenjem specifičnih, strukturisanih tehnika.

Izvor: Nepoznat autor