U arheologiji je veoma redak slučaj da se pronađe bilo koje meko tkivo: nema kože, nema kose i definitivno nema mozga. Međutim, 2009. godine, britanski arheolozi su otkrili nešto iznenađujuće na lokalitetu u Heslingtonu u Jorku.

Tokom iskopavanja na lokalitetu iz gvozdenog doba na Univerzitetu u Jorku, otkrivena je lobanja, uz vilicu i dva pršljena koji su još uvek bili prikačeni, bez ikakve naznake šta se dogodilo sa ostatkom tela. Na prvi pogled, bila je to sasvim obična lobanja, a tek nakon čišćenja, koje je izvela Rejčel Kjubit, otkriveno je nešto labavo unutra.

“Zavirila sam kroz rupu na osnovi lobanje kako bih istražila i videla sam svetložuti sunđerasti materijal. Takvo nešto do sada nisam videla”, rekla je Rejčel. Sonja O’Konor s Odeljenja za arheologiju Univerziteta u Bredfordu ustanovila je da je u pitanju mozak. Uz pomoć zaposlenih u mrtvačnici u Jorku, uspeli su da uklone teme lobanje kako bi pogledali izuzetno dobro očuvan ljudski mozak.

Od otkrića, tim od 34 specijaliste radio je na istraživanju ovog mozga i njegovom konzerviranju. Pomoću ugljenika iz kosti vilice, utvrđeno je da je ova osoba živela najverovatnije u VI veku pre naše ere, što mozak čini oko 2.600 godina starim. Pregledom zuba i oblika lobanje moguće je da je ova reč o muškarcu starom između 26 i 45 godina. Ispitivanjem pršljenova vrata, ustanovljeno je da je on najpre jako udaren u vrat, a da je potom vrat isečen malim, ali oštrim nožem. Razloge za tako nešto možemo samo da nagađamo.

Nikome još uvek nije jasno kako je došlo do toga da se ovaj deo tela očuva. Obično, kako bi stvari istrulile, mora da u blizini bude vode, kiseonika i da temperatura bude odgovarajuća za bakterije koje pospešuju proces truljenja. Kada nema jednog ili više faktora, dolazi do prezervacije. U slučaju mozga iz Heslingtona, spoljašnjost glave je normalno istrulila, ali je unutrašnjost očuvana.

Nakon brojnih istraživanja, dokazi ukazuju da je glava odsečena od ostatka tela veoma brzo nakon što je osoba ubijena. Onda je potom momentalno zakopana u raku od vlažne i glinom bogate zemlje, što je pružilo zatvoreno okruženje bez kiseonika. Tokom vremena koža, kosa i meso sa lobanje su prošli kroz hemijsko razgrađivanje i nestali su, ali su masti i proteini moždanog tkiva povezani zajedno formirali masu velikih kompleksnih molekula. To je rezultiralo smanjivanju mozga, ali je takođe sačuvalo njegov oblik i mnoge mikroskopske odlike koje se mogu naći samo u moždanom tkivu. Pošto nije bilo kiseonika u mozgu, a ni kretanja, on je zaštićen i sačuvan.