Zašto bračna/partnerska psihoterapija?
Danas je već dobro poznato da brak nije nimalo jednostavan zadatak i od supružnika zahteva mnoge promene, prilagođavanja na nove uloge, kao i postavljanje granica prema porodicama porekla. U savremenom društvu, čini se da je ovaj zadatak još teži, budući da nemamo unapred jasno određeno, društveno i kulturološki nametnuto kako bi brak trebalo da izgleda, kao što je bio slučaj ranijih godina kada su mladi stupali u brak sa jasnom predstavom o tome šta ih čeka u takvoj zajednici. Sve ovo dovodi do velike pometnje kod onih koji se odlučuju da stupe u brak, ali i u slučaju parova koji su već u braku, koji vremenom nailaze na poteškoće pri rešavanju ovih i mnogih drugih zadataka, budući da se oni ne reše „jednom za svagda“ nego ih je potrebno kontinuirano, iznova rešavati.
Kome je namenjena bračna/partnerska psihoterapija
Bračna terapija jeste psihoterapija namenjena parovima kod kojih postoje teškoće u međusobnoj komunikaciji, učestale razmirice, konflikati i tenzije, koje zatim vode tome da nezadovoljstvo partnerskim odnosom postaje dominanto osećanje u partnerskoj relaciji. Pored toga, terapija parova namenjena je i svima onima koji osećaju da se udaljavaju, da njihov odnos postaje drugačiji, i to onakav kakav nikada nisu želeli da bude, kao i svim parovima koji imaju potrebu da nešto u svom odnosu promene. Terapija parova je, konačno, izbor i za sve one koji su u svom partnerskom odnosu doživeli teška iskustva poput hronične ljubomore ili preljube, učestalih/hroničnih ili intenzivnih konflikata, poteškoća u oblasti seksualnog funkcionisanja, fizičkog, seksualnog ili verbalnog nasilja ili zavisnosti jednog od partnera.
Cilj bračne psihoterapije
U skladu sa navedenim, proces bračne psihoterapije pruža supružnicima mogućnost da na drugačiji način sagledaju svoj odnos i poteškoće na koje nailaze i eventualne simptome zbog kojih se javljaju na terapiju. Neretko se dešava da se partneri slušaju, ali se ne čuju. Osnovni cilj psihoterapije jeste upravo to – da partneri nauče da čuju jedno drugo, ali i sebe, kao i da steknu uvid u to na koji način njihov partner sagledava određenu situaciju. Nakon sticanja uvida u referentni okvir supružnika, partnerima postaje lakše da se međusobno razumeju. Tako svako od partnera postaje osetljiviji na potrebe onog drugog i spremniji da na njih na adekvatan način odgovori. Kroz proces terapije njihov odnos postaje spremniji da izađe na kraj sa poteškoćama zbog kojih se javljaju, ali i budućim poteškoćama. Zadatak terapeuta jeste da paru u tome pomogne, da zajedno sa njima sagleda problem iz više perspektiva i omogući im da iznađu alternativna ponašanja koja bi im bila korisna u prevladavanju poteškoća, nesuglasica ili simptoma na koje nailaze.
Bračna terapija odvija se u formi poverljivog razgovora psihoterapeuta ili koterapijskog para sa partnerima, uglavnom kroz niz združenih seansi (iznimno i sa svakim od partnera posebno).
Proces podrazumeva ciklus susreta u intervalu jedan put nedeljno ili dva puta mesečno, sa ciljem reuspostavljanja kvalitetnijih odnosa, rešavanja aktuelne partnerske problematike i unapređenja kvaliteta bračnog odnosa.
