Prema shvatanju REBT (Racionalno emocionalno bihejvioralne terapije) teorije ljudska bića su biološki preodređena da razmišljaju racionalno ali i iracionalno. U većini životnih situacija mi razmišljamo racionalno, što znači da su naša razmišljanja i procene okolnosti samopomažuće (pomažu nam da ostvarimo željene ciljeve), realistična i logična. U protivnom ne bi smo ni opstali kao vrsta. Međutim kada su u pitanju određeni aspekti realnosti ljudi mogu biti skloni iracionalnom načinu razmišljanja (razmišljanju koje samoporažavajuće, nerealistično i nelogično). Iracionalno razmišljanje je štetno jer nas uvodi u nezdrave emocije(anksioznost, bes, mržnja, depresija, panika, stid, osećanje krivice itd.) i disfunkcionalna ponašanja (izbegavanje, prokrastinacija, agresivnost, autodestruktivnost, zavisnosti itd.). Iracionalna uverenja su uzrok svih emocionalnih problema.

Bilo racionalna bilo iracionalna, uverenja nisu samo obične misli, koje dođu i prođu (na primer danas mislim o nečemu a sutra ne) već su u pitanju misli koje su emocionalno obojene, ukorenjeni stavovi prema sebi, drugima ili svetu u koje smo čvrsto uvereni i koji se ne menjaju tako lako. Dakle reč je o stavovima ili životnim filizofijama. Ove životne filozofije mogu biti eksplicitne, osoba ih je svesna, i verbalizovane (sadržane su u unutrašnjem govoru osobe) ili pak nesvesne, implicitne, neverbalizovane (stavovi i uverenja mogu biti i u formi vizuelnih predstava i ne moraju biti nikad iskazani verbalno).

Šta dovodi do toga da razmišljamo iracionalno?

Sklonost da svoje želje i preferencije pretvaramo u apsolutističke zahteve, moranja i trebanja. Ono što je poželjno apsolutno mora biti, a ono što je nepoželjno apsolutno ne sme biti. Ono što nas takođe navodi da mislimo iracionalno su misli koje su preterano uopšteni, nerealistički zaključci i interpretacije realnosti: uverenje da je nešto užasno, uverenje da se nešto loše ne može podneti, uverenje o sopstvenoj ili tuđoj bezvrednosti ili pokvarenosti, uverenje da će se uvek dešavati samo loše stvari itd. Iracionalna uverenja čine (pored samoosujećujućih misli) i dogmatske, nerealistične i nelogične misli. Iracionalna uverenja su u osnovi emocionalnih poremećaja, odbrana i otpora u psihoterapijskom radu i promeni uopšte.

U REBT teoriji se ističu tri osnovna tipa iracionalnih uverenja. To su aspolutistički zahtevi prema sebi, drugima i svetu (uslovima življenja).

 Tri tipa iracionalnih uverenja

Ja apsolutno moram biti uspešan u meni važnim stvarima, a ako nisam, onda sam neadekvatna i bezvredna osoba. Ovaj tip iracionalnog uverenja stvara ego-anksioznost, odnosno anksioznost povodom soptvene vrednosti. Disfunkcionalna osećanja koja nastaju na osnovu ovakve životne filozofije su anksioznost, stid, depresija, osećanja krivice i bezvrednosti, koja mogu biti praćena disfunkcionanim ponašanjima kao što su: izbegavanje, odlaganje, suicid, povlačenje u sebe, strah od javnog nastupa, impotencija itd.

Ti apsolutno moraš prema meni da se ponašaš pravedno i ljubazno, a ako to ne činiš, onda nisi dobar čovek. Osećanja koja su posledica ovakvog iracionalnog verovanja su bes, povređenost, samosažaljenje, mržnja a disfunkcionalna ponašanja su pasivna ili otvorena agresivnost.

Uslovi pod kojima ja živim moraju gotovo uvek biti udobni i ugodni, a ako nisu, onda je ceo moj život užasan i nepodnošljiv. Ovaj tip iracionalnog uverenja stvara anksioznost oko komfora (osoba se užasava svake neprijatnosti i frustracije). Osećanja koja su posledica ovakvog iracionalnog verovanja su diskomfor anksioznost, depresija, samosažaljenje a disfunkcionalna ponašanja su adikcije (zavisnosti), odlaganje i zbegavanje neprijatnosti.

U REBT psihoterapiji psihoterapeut i klijent zajedno rade na otkrivanju i osporavanju iracionalnih uverenja koja su u osnovi klijentovog emocionalnog problema. U REBT-u postoji čitav niz tehnika za postizanje tih ciljeva. Jedna od osnovnih tehnika je osporavnje iracionalnih uverenja. Da bi osporio iracionalno uverenje klijent postavlja se bi tri pitanja: Ako razmišljam na ovaj način da li mi to koristi ili šteti? (pragmatizam), Da li je ovaj način razmišljanja logičan? (logika), Da li postoje dokazi u realnosti za ovaj način razmišljanja? (kriterijum realnosti). Dakle, kada klijent uvidi da njegova verovanja su štetna, nelogična i da nemaju potvrdu u realnosti, on/ona postaju manje ubeđeni u ta uverenja nego što je to bio slučaj pre terapije. Ali to nije dovoljno da bi osoba prestala u potpunosti da bude ubeđena u neko iracionalno uverenje. Nakon sticanja ovog intelektualnog uvida, sledi primena naučenog u praksi, odnosno osporavanje iracionalnih uverenja u realnim životnim situacija u kojima klijent ima problem (ispoljava neko disfunkcionalno osećanja i/ili ponašanje). Kada klijent uspe da ospori svoja iracionalna uverenja u realnim situacija tada dolazi to tzv. emocionalnog uvida. Emocionalni uvid predstavlja saznanje klijenta da kada razmišlja na racionalan (samopomažući, logičan i realističan) način u realnim situacijama njegova disfunkcionalna osećanja (na primer: anksioznost, bes, depresija itd.) prestaju da se javljaju ili se radikalno smanjuju. Emocionalni uvid ima znatno veću težinu od intelektualnog (koji nije dovoljan za terapijsku promenu), ali da bi klijent došao do emocionalnog uvida poželjno je da prvo dođe do intelektualnog uvida (prepoznavanja i osporavanja iracionalnih uverenja).

Osporavanje iracionalnih uverenja, je težak zadatak. Nekada može trajati dugo, a dužina trajanja ovog procesa zavisi od klijentove sklonosti iracionalnim uvrenjima, težini i trajanju problema zbog kojeg je klijent došao na terapiju kao i njegove/njene motivacije za rad.

Šta su iracionalna uverenja?

• Poruke o životu koje šaljemo sami sebi koje nas sprečavaju da se razvijamo u emocionalnom smislu
• Scenariji koje imamo u svojoj glavi o tome kako verujemo da bi život „trebao“ da izgleda za nas i za druge
• Neosnovani stavovi, mišljenja i vrednosti kojih se držimo, a koji nisu u skladu sa tim kakav je svet zaista
• Skup negativnih reakcija koje činimo po navici kada se nađemo u stresnoj situaciji ili pred nekim stresnim događajem
• Stereotipni način rešavanja problema koji primenjujemo kada smo suočeni sa životnim pritiscima
• Ideje, osećanja, verovanja, načini razmišljanja, stavovi, sklonosti, predrasude ili vrednosti na kojima smo odgajeni. Naviknuti smo na to da ih koristimo kada se suočavamo sa problemima u životu danas, čak iako nisu produktivni i ne pomažu nam da dođemo do pozitivnog rešenja koje nam pomaže da se razvijamo.
• Samo-poražavajući način delovanja. Na površini ovo ponašanje može delovati kao prigodno u datoj situaciji, ali zapravo rezultira u neutralnim ili negativnim posledicama.
• Načini razmišljanja, osećanja ili delovanja  „po navici“  koji na duže staze nisu efikasni
• Kontraproduktivni način razmišljanja, koji nam na kratke staze daje sigurnost i komfort, ali,  ili ne rešava ili produbljuje problem gledano na duže staze
• Negativni ili pesimistički način gledanja na neophodna životna iskustva kao što su gubici, konflikti, preuzimanje rizika, odbijanje ili prihvatanje promene
• Preterano optimistično ili idealističko gledanje na  neophodna životna iskustva kao što su gubici, konflikti, preuzimanje rizika, odbijanje ili prihvatanje promene
• Emocionalna opravdanja za preuzimanje ili izbegavanje akcije kada se suočimo sa izazovom. Kada se prepuštamo emocijama to ne rezultira nikakvim ličnim dobitkom, već pre ličnim tegobama ili gubicima.
• Uobičajeni način razmišljanja koji nas čini u očima drugih tvrdoglavima, bandoglavima, preterano temperamentnim, svađalački raspoloženim ili rezervisanim
• Načini razmišljanja o samom sebi koji su van konteksta realnih činjenica, a koji rezultuju ili potcenjivanjem ili precenjivanjem samog sebe
• Načini kojima dovodimo sebe u zabunu o namerama drugih kada umešamo i svoje unutrašnje probleme
• Životne poruke koje su nam prenesene formalno ili neformalno od strane društva, kulture, zajednice, rase, etničke grupe, suseda, crkve, socijalne mreže, porodice, vršnjaka, škole, kolega ili roditelja. One nisu produktivne u rešavanju trenutnih problema ili kriza, ali mi smo nespremni da ih promenimo ili ih odbacimo. Ove poruke mogu biti vrlo jasne ili deo našeg podsvesnog.
• Zaključci o životu koje smo doneli tokom vremena živeći u iracionalnom okruženju koje nismo identifikovali kao iracionalno (npr. uverenja koja se razviju kada ste član porodice koja živi pod visokim stresom).
• Standardi koji nam predstavljaju potporu i na osnovu kojih smo učili kako se deluje, u šta se veruje, i kako se izražavaju ili doživljavaju osećanja. Kada ih se pridržavamo, ovi standardi ipak ne dovode do zadovoljavajućih rešenja trenutnih problema.
• Ritualni načini na osnovu kojih zasnivamo odnose sa drugim ljudima, a koji rezultuju neproduktivnim vezama i povećanim emocionalnim stresom.
• Nemetodična, neproduktivna i nerealna očekivanja koje postavljamo drugima i samima sebi, a koja garantovano neće moći da se ispune i koja rezultuju u očuvanju negativnog koncepta o sebi.

Primeri iracionalnih uverenja

Iracionalna uverenja o samom sebi:

• Ne zaslužujem pozitivnu pažnju od drugih
• Ne bi trebalo da opterećujem druge svojim problemima i strahovima
• Ja sam nesposobna, nekompetentna i neadekvatna osoba
• ja sam gubitnik
• Ja sam nekreativna, neproduktivna, neefiksna i netalentovana osoba
• Ja sam bezvredan
• Nisam u mogućnosti da rešim svoje probleme
• Ja imam tako mnogo problema, bolje bi bilo da odmah odustanem
• Ja sam toliko glup, nikada neću moći da rešim nešto tako komplikovano kao što je ovo
• Ja sam najružnija, najneprivlačnija, debela, odvratna osoba

Iracionalna uverenja o drugima:

• Nikoga nije briga za mene
• Svi muškarci su neiskreni i ne može im se verovati
• Moram biti sigurna da me on neće ostaviti, jer ako me ostavi ja to neću podneti.
• Ljudi će pokušati da dobiju sve što mogu od tebe, uvek na kraju budeš zloupotrebljen
• Ljudi su tako bandoglavi i svojevoljni, nikada nisu voljni da saslušaju drugi način gledanja na stvari
• Osuđen si na to da budeš povređen u vezi, nema svrhe da pokušavaš da to promeniš
• U svim borbama neko ispadne luzer, zato izbegavaj borbe po svaku cenu
• Nije bitno ko si ti zaista već ono što činiš da bi privukao drugu osobu
• Ono što je važno u životu je šta drugi misle o tebi
• Postoji potreba da stalno budeš na oprezu sa drugima kako bi se osigurao da ne budeš povređen

Iracionalna uverenja o drugim temama:

• Ne mogu da podnesem nepravdu
• Postoji samo jedan način na koji stvari mogu da se odrade
• Rad je kazna i čovek mora da je istrpi zato što je čovek
• Život mora da mi bude ugodan i lep
• Užasno je što ne mogu sebi da priuštim sve što poželim
• Postoji uvek dva izbora: pravi i pogrešan, belo ili crno, pobeda ili poraz, prolazak ili padanje, rast ili stagnacija
• Kada si jednom venčan i imaš decu, tek tada si deo ljudske rase
• Hendikepirana osoba je nesavršena, treba je sažaljevati i ostaviti na životnom putu
• Priznavanje greške je poraz ili znak slabosti
• Život nema smisla ako me niko ne voli
• Pokazivati bilo kakvu vrstu emocija je pogrešno, znak slabosti i nije dopušteno
• Traženje pomoći od nekog drugog je priznavanje da smo slabi, i predstavlja poricanje stvarnosti da si samo ti onaj koji može rešiti svoje probleme

Kako prepoznati iracionalna uverenja?

• Kada otkrijemo da se vrtimo u krugu prilikom pristupanja nekom problemu
• Kada svaki pokusaj da se problem reši rezultuje u manjem ili većem pogoršanju problema
• Kada tiho patimo nad nekim problemom duže vreme, a ipak još nismo preduzeli korake da potražimo pomoć
• Kada se odlučimo za kreativni način rešavanja problema, pa ipak se osećamo nesposobnim da primenimo rešenje problema
• Kada smo izabrali način na koji ćemo rešiti problem i shvatimo da smo veoma nesrećni takvim razvojem događaja, pa ipak izbegavamo da razmislimo o alternativama
• Kada smo uplašeni nekog načina za rešavanje problema zato što osećamo jako veliku krivicu ukoliko postupimo tako
• Kada shvatimo da smo opsednuti problemom, pa ipak ne preduzimamo ništa da ga rešimo
• Kada se osećamo zakočeni kada se suočimo sa problemom
• Kada otkrijemo da je jedini način na koji se nosimo sa problemom tako što ga izbegavamo, negiramo ga, ignorišemo ga, bežimo od njega, ili mu okrećemo leđa
• Kada sagledavamo obe strane nekog problema, ali ipak nismo sposobni da donesemo odluku

Koje su prednosti osporavanja naših iracionalnih uverenja?

Osporavanjem svojih iracionalnih uverenja, sposobni smo da:

• Odblokiramo emocije o nama samima i našim problemima
• Postanemo produktivni i realistični ljudi koji rešavaju probleme
• Stičemo kredibilitet kod drugih i kod nas samih
• Dobijamo jasnoću, svrhu i ozbiljne namere kad pristupamo svojim problemima
• Smanjujemo strah od krivice ili od povređivanja drugih ljudi kada rešavamo probleme
• Identifikujemo barijere i prepreke koje najpre moramo ukloniti pre nego što pristupimo rešavanju problema
• Postajemo iskreniji prema sebi i iskreniji o našim problemima
• Stavljamo problem u realističnu perspektivu u skladu sa njegovom važnošću, intenzitetom, i mogućnošću za rešavanjem
• Odvajamo osećanja od sadržaja problema
• Živimo bogatije, autentične živote
• Sagledavamo život iz zdravije perspektive, sa većim značenjem i pravcem
• Očuvamo smisao za humor u prisustvu problema i njihovih rešenja
• Prepoznajemo svoju vrednost i dobrotu i odvajamo ih od grešaka koje smo napravili u životu
• Opraštamo sebi i drugima greške
• Pružamo sebi i drugima nežnost, ljubaznost, i razumevanje u teškim vremenima
• Dobijamo osećaj svrhe i red u životu kad rešimo probleme
• Osećamo se produktivno dok  naporno radimo na svojim problemima
• Poštujemo svoja prava i prava drugih u rešavanju problema
• Razjašnjavamo svoja osećanja povodom tuđeg ponašanja bez barijere samocenzure ili straha od odbijanja
• Dobijamo „win-win“ rešenje za problem, koje uključuje nas sa drugima i čini nas otvorenim za kompromise