Mešovito stanje straha se odlikuje preplitanjem simptoma straha i depresije, koji nisu takvog intenziteta da bi mogla da se postavi dijagnoza depresije ili nekog specifičnog stanja straha.

Epidemiologija

            Procenjuje se da je zastupljenost ovog poremećaja u opštoj populaciji izmedju 1 i 10%. Sreće se kod osoba u rasponu od treće do sedme decenije života.

Etiologija

            O odnosu izmedju straha i depresije postoje različita gledišta. Sa jedne strane postoji mišljenje da strah i depresija imaju zajedničke činioce rizika i predispozicije, pa je po tom mišljenju stanje straha ili neposredni prethodnik depresije ili označava teži oblik depresije, kada je ono udruženo sa njom. Sa druge strane je mišljenje da stanja straha I depresije imaju različite faktore rizika i predispozicije što dovodi ili do pojave stanja straha ili do pojave depresije, pri čemu stanje straha može da prethodi depresiji, tj. da predstavlja činilac rizika za njenu pojavu.

            Istraživanja pokazuju da etiologija može biti zajednička za mnoge simptome straha i depresije, ali nije jasno koji činioci odredjuju da li će se javiti pretežno simptomi jednog ili drugog entiteta. Pretpostavlja se da u ovom bitnu ulogu ima još uvek nedovoljno proučena kombinacija bioloških i psiholoških činilaca.

Psihološki činioci

U okviru ove teorije, u novije vreme su definisane dve hipoteze, u cilju prevazilaženja problema razlikovanja kliničkih ispoljavanja specifičnih za ove entitete.

• Prva hipoteza, proizašla iz kognitivne teorije iznosi da strah i depresiju karakterišu specifični kognitivni obrasci. Tako je za strah karakterističan osećaj ugroženosti, a za depresiju preteran doživljaj niže vrednosti, greške, krivice i gubitka. Osim toga, strah se odlikuje kognitivnim usmeravanjem ka budućnosti, uz stalna negativna iščekivanja, dok je u depresiji izražena kognitivna orijentacija prema prošlosti .
• Druga hipoteza poznata pod nazivom tripartitni model ističe negativni afekat (koji se odnosi na njihova svojstva), kao zajednički činilac straha i depresije.  Pod negativnim afektom se  u ovom slučaju podrazumevaju simptomi napetosti i uznemirenosti, razdražljivost, demoralisanost, teškoće u koncentraciji, doživljaj nesigurnosti i slabo samovrednovanje, poremećaji spavanja, laka zamorljivost, neodredjeni somatski simptomi. Strah se od depresije razlikuje prisustvom simptoma vegetativne hiperaktivnosti, dok se depresija od straha razlikuje po izostanku pozitivnog afekta (zbog sniženih VND).

Biološki činioci  Neuroendokrinološka istraživanja ukazuju na vrlo slične abnormalnosti u stanjima straha i depresiji: poremećaj u lučenju kortizola pri davanju ACTH, poremećaj u lučenju GH pri davanju klonidina, poremećaj u lučenju TSH i prolaktina pri davanju TRH.

Neurotransmiterski sistemi tkdj. pokazuju sličnu hiperaktivnost nor sistema i  poremećaje ser.

Simptomi depresije i straha su neretko genetički povezani. Pretpostavlja se da isti geni mogu da budu u osnovi oba oboljenja, a da uticaji sredine i tip stresa odredjuju do kog psihičkog poremećaja će doći. Prema ovom modelu, stres koji bi vodio u mešovito stanje straha obuhvatio bi gubitak i opasnost.

Klinička slika

            Klinička slika je izrazito heterogena, zastupljenost simptoma je subsindromska, a u izvesnoj meri su prisutni i somatski simptomi koji nemaju organsku podlogu.

Mada ne postoji tipican opis mešovitog stanja straha i depresije, sledeći simptomi su često prisutni: nervoza, napetost, nemir, razdražljivost, strepnja, disforično raspoloženje, emocionalna labilnost, preosetljivost, nezadovoljstvo sobom, negativističan i često pesimističan stav, poremećaji spavanja, lako zamaranje, manjak energije, oslabljena koncentracija i zaboravnost. Simptomi se obično javljaju akutno i često im prethode nepovoljni životni dogadjaji. Osobe sa ovim poremećajem su uglavnom: strašljive, pasivno-zavisne ličnosti.

Dijagnoza

            U MKB 10 se ne daju precizna uputstva za dijagnostikovanje ovog obolenja, već se ono više tretira kao rezidualna dijagnostička kategorija.

Diferencijalna dijagnoza

• Poremećaji raspoloženja
• Specifična stanja straha
• PL (strašljivi, zavisni i opsesivno-kompulzivni pl)

Uvek treba imati na umu da izmedju straha i depresije postoji hijerarhijski odnos. Pre svega, daleko je više depresivnih pacijenata koji imaju patološki strah, nego obrnuto. I drugo, lečenje depresije je prioritet.

Tok i prognoza

            Uošen je akutni i hronični tok. Pogoršanjima obično prethode neprijatni i traumatski životni dogadjaji. Po definicije je blaži neurotski poremećaj, sa relativno dobrom prognozom , uz adekvatno lečenje i praćenje.

Lečenje

            Efikasnost pokazuju skoro svi oblici psihoterapije, dok su od lekova najčešće primenjivani antidepresivi i anksiolitici.  

Izvor: Nepoznat autor