Strah od uspeha

Strah od uspeha

Izgleda paradoksno da se netko boji uspjeha, no danas se sve češće prepoznaje ta pojava. Štoviše prošlo je desetljeće čak proglašeno dekadom straha od uspjeha. Uobičajenije je govoriti o strahu od neuspjeha (kakorafobija); sada postoji uvjerenje da je i taj strah, zapravo skriveni strah od uspjeha. Strah je emocija, neugodnija od svih drugih osjećaja. Na nju nema navikavanja. Pojavljuje se kao odgovor na opasnost. Najčešća opasnost za čovjeka jest separacija, tj. rastanak. Svaki je uspjeh kreacija, stvaranje nečega novoga, a nema novoga bez razaranja staroga; i eto, pri uspehu se rastajemo s onim što nestaje. Nije reć samo o izostanku susreta s osobama već je reć i o gubitku ideala, samopoštovanja i niza drugih životnih vrednosti. Prirodni odgovor već na pretnju separacijom jest borba li beg. Strah je priprema za te efikasne korake.

Rečeno je da je strah najneprijatniji osećaj. Postoji, dakle, imperativ: ukloniti ga, pobediti ili pobeći od opasnosti. Telesne reakcije straha upravo to omogućuju: porastu napetost mišića i krvni pritisak, srce kuca brže i jače, srčane krvnvni sudovi se skupe, disanje je dublje, porastu krvni šećer i zgrušanost krvi, a probava stane. Sve je, znači, spremno za napor. Kada je opasnost prošla, sve se, za nekoliko sekundi, vraća u normalu. Mi reagujemo i na unutrašnju opasnost (razne dileme, osećaj krivice, razočaranje u sebe). No, kako u strahu ne možemo pobeći od sebe, teskoba traje danima, mjesecima, godinama…

Teskoba, tj. unutrašnji strah je nepodnošljiv te se psihička osonva straha pretvara u razne oblike psihopatologije (depresija, fobija, opsesija i drugo), a telesna u psihosomatske bolesti (povišen krvni pritisak, čir na želucu i duodenumu, angina pektoris, pa i infarkt, bronijalna astma itd.). Tim razmišljanjima još dodajmo i strah našeg ega, tj. našega Ja; strah je češći kod slaboga, odnosno nezrelog ega.

Zašto se plašimo uspeha?

Uspeh je ostvarenje naših planova. Da – to je na svesnom nivou. No, uspeh označava i niz novih okolnosti, često neugodnih koje ne poznajemo, a što je još zanimljivije, niti ih želimo upoznati, tako da ostvarenje uspeha donosi susret s opasnostima koje potiskujemo. Strah od uspeha je, dakle, nesvestan. Strah od uspeha je nazvan Ahilovim kompleksom; Ahil je bio neranjiva (osim na peti), lepa i karakterna osoba, no celi život nesrečan. Uspeh je promena, a već i sama promena, bez obzira je li reć o prijatnoj ili neprijatnoj promeni, dovoljan je uzrok strahu.

Jednake su okolnosti kad je reć o strahu od uspeha

Uspeti znači promeniti svoj status. Uspeh je promena na bolje. No, promena na bolje znači i viši položaj, veću odgovornost te ljubomoru ili čak mržnju dosadašnjih prijatelja. I dok većina svesno teži za uspehom, nesvesno, osećajući opasnost od uspeha, sabotira se konačni uspeh. Neuspeh se režira; osoba samoj sebi podmeće nogu. Svesni deo ega teži k uspehu, pogotovo ako ima osećaj manje vrednosti, no nesvesno želi ostati malo, nedoraslo, neodgovorno dete koje stalno pritiska kočnicu. Tako izazvan neuspeh povećava osećaj manje vrednosti, osoba svesno povećava napor za uspehom, no i nesvesni saboter jače pritisne kočnice i krug se zatvara. Tako se dolazi u vlastiti unutarduševni sukob koji traje i koji se povećava dok god je strah od posledica uspeha nesvestan. Uspeh, o kojemu je ovde reč, ne mora biti samo ostvarenje nekog poslovnog cilja. To su i svakidašnje brige koje nastojimo rešiti.

Kako savladati strah od uspeha?

Pre svega treba ga prihvatiti kao pratnju svakog koraka kojim se uspinjemo. Zatim treba pronaći opasnosti kojih se plašimo pri postizanju svoga cilja. Zbog toga treba naći vremena za sebe. Deset minuta, pola sata ili sat – ne manje, npr. samo nekoliko sekundi. Ovome poslu trebamo posvetiti pažnju, što znači i vreme. Opušteni, zatvorenih očiju “posmatramo” sebe u okolnostima ostvarenoga cilja. Procenimo pozitivne i negativne posledice uspeha. Važno je “videti” što više detalja. Prepoznat ćemo, osim zadovoljstva zbog uspeha i brojne neprijatne ugodne pojave, koje nas plaše ili, tačnije, koje dovode do stresa. I sada se pripremimo ne samo za slavu i uživanje u uspešnoj delatnosti nego i za susret s popratnim neprijatnostima. Za taj susret osiguravamo pravi antistres program. Nesvesno postaje svesno i samim tim manje plaši. Osim toga, setimo se da je strah naš prvi i najvažniji učitelj; on nas je upozoravao na opasnosti.

Posledice uspeha

Osim poznatih postoje i nepoznate posledice uspeha koje se neće pojaviti u našoj vizualizaciji. I na to moramo biti spremni. Razvijajmo sposobnost podnošenja rizika što je također, u većoj ili manjoj meri, stresni doživljaj. Razvijeno samopoštovanje vodit će nas k uspehu bez obzira na rizik i nepoznato. Rečeno je da se Ego plaši iznenađenja i promena. Pa odreknimo se takvoga Ega; odreknimo se Ega kojemu je ostvareni uspeh proteza osobnosti za kompenzaciju osećaja manje vrednosti. Put k uspehu treba postati instrument drugoga, novoga Ega koji veruje u nepoznato koji svojom ljubavi ujedinjuje sve dobre i tzv. loše strane uspeha. Svaki uspeh učini našu osobnost kvalitetnijom. U kvalitetnijoj uspešnoj osobi nalazimo nove dimenzije koje možemo prihvatiti samo ako smo razvili ljubav, tj. toleranciju u sebi.

Uspeh u ljubavi

Uspeh u ljubavi nije samo osvojeni partner. On uključuje stvaranje trajnije veze, a možda i porodice. Uspešna seksualna veza ne daruje nam samo seksualno uživanje; mi se u seksualnom odnosu srečemo s posebnim oblikom neverbalne komunikacije koji nas vodi u spoznaju životnog smisla. Jesmo li spremni za pomenute posledice ljubavnih uspeha? Ako nismo, nesvesno ćemo blokirati taj uspeh i osećat ćemo se nesposobnima za ljubavne susrete. Otužno, no korisno za izbegavanje posledica ljubavi za koje nismo spremni. Zrelost za ljubav uključuje poznavanje rezultata jedne veze i spremnost za njihovo prihvaćanje. Nezrelu ljubav njezini rezultati iznenade te tako dolazi do čestih ljubavnih razočaranja. U svakom susretu treba računati da ona druga strana nije, možda, spremna prihvatiti posledice toga susreta te joj treba pomoći da sazre ili računati na mogući rastanak. Slično kao u ruletu. Ko se boji gubitka, neka ne hazardira.

I, konačno, život donosi gubitke samom svojom prirodom. I bez odluke za uspešnim životom mi ga živimo s takvom nadom. Ali zdravlje i život prolaze napre kod naših bližnjih, a zatim i nas samih. I u čemu je onda lepota života, uspešnog života?

Izvor: Prof. dr MARKO MUNJIZA, PSIHOPATOLOGIJA SVAKODNEVNOG ŽIVOTA