Stres i mobing

Uobičajeno je shvatanje pojma stres kao nečeg što nas nervira ili zabrinjava – bolest, svađa, nasilje, problemi na poslu, polaganje ispita. Međutim naše telo shvata pojam stresa mnogo šire. Stres je sve što od nas zahteva prilagođavanje, svaka promena u našim životnim okolnostima, povoljne ili nepovoljne prirode. Već i samo zamišljanje (misao) ili predosećanje promene (emocija) stvaraju stres. Stres je i telesni napor poput dugog hodanja, nošenja teških predmeta, nagle promene temperature ili obilnog obroka.

Uzroci stresa

Jedan od najčešćih uzroka stresa na radnom mestu, ipak predstavljaju međuljudski odnosi. Stres zbog loših međuljudskih odnosa opisuje i pojam mobbing, koji označava psihički teror na radnom mestu koji zaposleni provode prema svojim kolegama. U osnovi je najčešće sukob iz nekog razloga, a nakon njega počinju spletke, podmetanja, ponižavanje i izolacija. U strahu za radno mesto “krivac” može razviti burn out sindrom i hronične zdravstvene tegobe, a izlaz može tražiti u napuštanju posla, pa čak i samoubistvu. Pa ipak, svaka okolina može uzrok stres, i neke nivoe stresa deo su svakodnevnog života, a ne samo posledica odnosa i prilika na radnom mestu.

Mnogi pokušavaju posledice stresa ublažiti na neprikladan ili čak štetan način. Nikotin, alkohol, kofein, šećer, sredstva za umirenja te opijati najčešća su sredstva kojima pokušavamo smanjiti stres koji osećamo. Sredstva koja nas potstiču na akciju ili stimulansi, deluju tako da podstiču lučenje neurotransmitera serotonina, noradrenalina i dopamina, ali time izaziva stalne velike uspone i padove energije i raspoloženja. Organizam se s vremenom na njih adaptira, tako da treba povećavati dozu stimulansa za postizanje istog efekta. Mnogi svakodnevno uzimaju velike količine kafe, cigareta, alkohola, čokolade ili svega zajedno. Ove supstane ne samo da ne smanjuju stres, već stvaraju zavisnost razbijajući prirodne antistresne mehanizme.

Kako izbeći stres

Umesto uzimanja stimulansa i sredstava za smirenje, savremeni čovek bi trebao naučiti metode za izbegavanje stresa i smanjivanje njegovih štetnih efekata. Neke od njih možemo provesti sami, kao što je smanjenje obima dnevnih obaveza (radnih, porodičnih, školskih, društvenih), uvođenje pravilne ishrane s mnogo vitamina i minerala, izbegavanje stimulansa i sedativa, uredan ritam spavanja i   budnosti,   redovna   fizička   aktivnost   uz   tehnike   opuštanja   i   meditacije. U ne tako davnoj prošlosti, definiciji stresa pridavalo se svojevrsno egzotično značenje koje je za prosečnu osobu imalo nejasan smisao. Međutim, tokom tri poslednje decenije stres je, doslovce, postao opštepoznatim pojmom koji se vrlo često navodi u svakodnevnom govoru.

O stresu

Skoro da se i ne mogu pročitati dnevne novine, a da se ova reć ne pojavi i po nekoliko puta. Stres se često upotrebljava kao zajednički deskriptor za osećanje neprijatnosti i nezadovoljstva. Uspešan preduzimać stres vidi kao tenziju i frustraciju koje su posledica pritisaka na poslu, kompjuterski programer posledicama stresa smatra svoje probleme u koncentraciji, medicinska sestra misli da je stres uzrok njezinog trajnog umora, a učitelj u školi oseća se izložen stresu kada radi s neposlušnim učenicima. Iz ovih je primera vidljivo kako su gotovo svi ljudi danas u određenoj meri svesni uloge stresa u njihovom životu, ali je svako doživljava na svoj način. S obzirom na brojnost postojećih definicija stresa i njihovu njihovo različitu interpretaciju i značaj, za potrebe ovog poglavlja skoncentrisat ćemo se samo na one u upotrebi unutar područja medicine stresa.

Tako već najnovije izdanje Websterovog međunarodnog rečnika stres definiše kao “fiziči, hemijski ili emotivni nadražaj iz okoline koji kod pojedinca dovodi do izaziva loše adaptaciju, odnosno izaziva fiziološku napetost, tenziju koja može doprineti razvoju bolesti.” Dorlandov ilustrirani medicinski rečnik opisuje pak stres kao “zbir bioloških kompenzacionih reakcija na svaki nadražaj (unutarašnji ili spoljnji, egzogeni činilac) koji narušava stanje homeostaze organizma. Ukoliko su ove reakcije nedovoljne za povratak organizma u primarno stanje, dolazi do poremećaja, odnosno stresne reakcije.”

Stres i homeostaza

S izuzetkom određenih situacija kao što su rast i razvojni proces, ljudski organizam uglavnom nastoji održati stanje “unutrašnje ravnoteže” svojih fizioloških procesa, a koje nazivamo homeostazom. Narušavanje homeostaze događa se u emotivnoj i biološkoj sferi osobe. Stanje stresa na radnom mestu može se definisati kao niz za pojedinca štetnih fizioloških, psiholoških i bihevioralnih reakcija na situacije u kojima zahtevi posla nisu u skladu s njegovim sposobnostima, mogućnostima i potrebama (Sauter i Murphy, 1999.).

Među faktorima koji su izvor stresa na poslu mogu se izdvojiti: činioci radnog okruženja (opasni fizikalni uslovi rada ili takvi koji se percipiraju kao neprijatni; buka, zagađenje vazduha, ergonomski neprilagođeni radni uslovi, prenaseoljenosti); Takvi su se faktori u najvećoj meri do sada identifikovali i za većinu je utvrđen dopušten nivo izloženosti psihosocijalni organizacacioni faktori (međuljudski odnosi, podela poslova, jasna i nedvosmislena komunikacija, radna atmosfera i sl.) koji nisu u potpunosti identifikovani, niti su im utvrđene referentne vrednosti koje bi mogle biti osnova za preventivne intervencije na radnom mestu (Radošević-Vidaček, 2002.).

Izvori profesionalnog stresa

Izvori profesionalnog stresa (Ajduković i Ajduković, 1996.) mogu biti: Unutrašnji – oni koji prvenstveno zavise o pojedincu, osobinama ličnosti, prethodnom iskustvu, stilu rada, sistemu vrednosti, slici koju imaju o sebi. Manifestuje se kao nerealna očekivanja od posla i od sebe koja prevazilaze radni realitet; potreba za stalnom i potpunom kontrolom situacije, preterana vezanost za posao i osećaj pojedinca da snosi svu odgovornost, identifikacija s poslom u tolikoj meri da on postaje glavni ili jedini sadržaj i smisao života, jedino područje potvrđivanja, ne prepuštanje (ne delegiranje) delova poslova drugima; preterana upornost, rigidnost i tvrdoglavost u postizanju cilja po bilo koju cenu. Spoljni – oni koji su povezani s radnim uslovima, organizacijom rada i koji izviru iz odnosa s drugim ljudima.

U Evropskoj uniji postoji uredba o zdravlju i sigurnosti na radu čije se odredbe mogu primeniti i na psihosocijalne karakteristike posla (89/391/EEC). Evropski parlament usvojio je rezoluciju u kojoj ističe potrebu usklađenosti između karakteristika posla i sposobnosti i potreba zaposlenih, kao i potrebu prevencije neusklađenih potreba između zahteva posla i mogućnosti zaposlenih (Resolution A4-0050/99). U Rezoluciji se posebno skreće pažnja na probleme nedostatka autonomije na poslu, te monotonih i repetetivnih poslova, a ističe se važnost ergonomije i primene novih tehnologija u poboljšanju radnih uslova povezanih sa zdravljem i sigurnošću na radu (Radošević-Vidaček, 2002.).

PREPORUKE ZA SUOČAVANJE SA STRESOM I PREVENCIJU MOBBINGA

Briga za mentalno zdravlje zaposlenih, a naročito veoma stresnih zanimanja kao što su zanimanja u zdravstvu, pravosuđu, policiji, novinarstvu i dr., nije luksuz već profesionalna obveza. U organizaciji koja se brine o svojim radnicima istaknuto mesto treba imati sistemsko planiranje i provođenje organizacionih mera za sprečavanje psihičkog zlostavljanja i smanjivanje radnog stresa. No, s obzirom na to da je stres stvarno lični doživljaj, važno je da svaki pojedinac zna izabrati i primeniti načine suočavanja sa stresom koji odgovaraju njegovoj prirodi.

Suočavanje sa stresom uopšteno se može odrediti kao način reagovanja na stresore (izvore stresa). Neki načini donose privremeno olakšanje, na primjer upotreba alkohola za smanjenje napetosti, ali dugoročno gledano, narušavaju psihofizičko zdravlje pojedinca. Sagledavanje problema iz drugog ugla ili traženje saveta na pravom mestu mogu dovesti i do uklanjanja nepovoljnog delovanja stresa.

Kad je reć o radnom stresu, potrebno je imati na umu da je on češće hronične nego akutne prirode. Tako gotovo neprimetno iz dana u dan sve teže podnosimo ponašanje saradnika, iz nedelje u nedelju ostajemo duže na poslu, preuzimamo sve više zaduženja ili nam se postepeno pogoršavaju uslovi rada. U početku, ako smo motivisani za posao, čini nam se da ćemo sve takve «sitnice» lako podneti, ali pre nego što se snađemo počnemo kliziti u ponor u kojem ćemo sagoreti (Ajduković i Ajduković, 1996.).

Suočavanje sa stresom

Delotvorno suočavanje sa stresom podrazumeva donošenje odluke o promeni svog ponašanja. Zato je potrebno da, odlučimo da ćemo stvarno voditi brigu o svojoj psihičkoj ravnoteži i telesnom zdravlju, povremeno zastanemo, pogledamo sami sebe i proverimo kako se zapravo osećamo na poslu, što se to s nama događa. Prepoznamo li neke simptome stresa, u sledećem koraku treba da razmotrimo što to zapravo izaziva u nama osećaj umora, nezadovoljstva, napetost ili ljutnju. Jedna od tehnika koja se u tu svrhu može upotrebiti je vođenje «dnevnika stresa», a sastoji su u tome da u poseban rokovnik dnevno opisujemo znakove stresa ako smo ih taj dan uočili, te vreme i događaj ili aktivnost koja je do toga dovela (Ajduković i Ajduković, 1996.).

Uzrok stresa i rešenja

Tek kad prepoznamo pravi uzrok naših problema, možemo krenuti u izbor odgovarajućeg načina suočavanja sa stresom. Tokom života metodom «sopstvene kože» treba naučiti smo da nam neki oblici reagovanja u stresnoj situaciji pomažu bolje od ostalih. No, u radnoj situaciji možemo ponekad osetiti da nam je repertoar ponašanja sužen, da nam načini suočavanja koje smo uspešno do tada koristili u svakodnevnom životu više ne pomžu. Zato je dobro biti otvoren prema novim iskustvima i pokušati proveriti neke nove načine reagovanja. Stručnjaci (Ajduković i Ajduković, 1996 i drugi) navode da je moguća promena, povlačenje i prihvatanje stresne situacije. Promena uključuje delovanje usmereno na menjanje situacije, odnosno na uklanjanje izvora stresa.

Toj strategiji možemo se prikloniti kad osećamo da imamo sposobnosti i mogućnosti uspostavljanja kontrole nad situacijom. Ponašanje usmereno na promenu situacije moguće je promenom različitih veština i postupaka: rešavanjem problema (npr. osećaj nekompetentnosti u poslu možemo smanjiti dodatnim stručnim usavršavanjem), direktnom komunikacijom o problemu ako su izvor stresa druge osobe, planiranjem i organizacijom aktivnosti u cilju smanjivanja delovanja stresora, strukturiranjem vremena, tj. rasterećenjem dnevnog rasporeda.

Izbegavanje stresa

Povlačenje pretpostavlja izbegavanje stresne situacije ili pronalaženje načina da do nje uopšte ne dođe. Ova je strategija korisna ako procenimo da trenutno ne raspolažemo odgovarajućim mogućnostima i/ili da su okolnosti takve da nam sprečavaju direktno delovanje u pravcu promene stresora. To možemo postići ako se udaljimo iz kritične situacije, privremeno odustanemo od svojih zahteva i povučemo se, ne pristanemo na dodatno opterećenje i jasno kažemo «ne», prepustimo deo odgovornosti i posla drugima, jasno odredimo svoje granice.

Prihvatanje stresne situacije uključuje preventivno delovanje pomoću podizanja fizičke i psihičke otpornosti na stresor i promenu percepcije situacije. Te se tehnike mogu primenjivati i pre direktnog početka delovanja samog stresora. One nam pomažu u «jačavanju» psihičkih i fizičkih mogućnosti koje će nam biti potrebne kad nastupi stresna situacija. Potrebno je: pozitivno razmišljanje o sebi i svojim mogućnostima, jasno zauzimanje za svoja prava, ostavljanje vremena «za sebe», podrška (na poslu i u porodici), negovanje bliskih odnosa s ljudima koji su nam važni, očuvanje smisla za humor.

Psihičko zlostavljanje

Psihičko zlostavljanje na poslu jedan je od mogućih izvora stresa. Radi se o specifičnom izvoru, a čine ga neka tipična ponašanja saradnika. Posledice su vidljive na kvaliteti rada kolektiva i ličnom doživljavanju pojedinca. Dakle, psihičko zlostavljanje možemo razlikovati od drugih izvora stresa kao što su npr. nesklad između složenosti zadataka i sposobnosti pojedinca ili nesklad između zahteva za odlučivanjem i spremnosti pojedinca da preuzme odgovornost. Psihičko zlostavljanje je mogući uzrok stresa, a sagorevanje na poslu moguća posledica.

U zemljama u kojima je izražen i prepoznat problem psihičkog zlostavljanja, kao npr. u Njemačkoj, uvedeni su „hitni mobbing telefoni” za savete, informacije i pomoć. Sindikati organizuju edukativno-informativne susrete sa stvarnim ili potencijalnim žrtvama i podučavaju ih o mogućnostima zakonske zaštite. Distribuiraju se i različite popularno brošure s ciljem prevencije psihičkog zlostavljanja. Različite psihološke tehnike rada na sebi mogu doprineti samozaštiti pojedinca. Trening komunikacijskih veština može značajno pomoći u razvoju ponašanja kojima se može uspešno odupreti psihičkom zlostavljanju. Prevencija psihičkog zlostavljanja sastoji se u pravovremenom i primerenom razrešenju sukoba.

Izvor: Prof. dr MARKO MUNJIZA, PSIHOPATOLOGIJA SVAKODNEVNOG ŽIVOTA