Ознака: borderline

Granični poremećaj ličnosti Borderline

Granični poremećaj ličnosti Borderline

Granični poremećaj ličnosti Borderline

Granični slučaj predstavlja dijagnostičku kategoriju koju karakteriše nespecifična slabost Ega (oslabljena tolerancija anksioznosti, slaba kontrola impulsa, nedostatak sublimatornih kanala), što se fenomenološki manifestuje:

  • Relativno dobrom socijalnom adaptacijom
  • Intenzivnim nestabilnim osećanjima
  • Nestabilnim interpersonalnim relacijama
  • Hipersenzitivnošću
  • Anhedonijom
  • Paranoidnim i mazohističkim crtama

Etiologija graničnog poremećaja ličnosti

Genetske studije ukazuju na vezu izmedju granične ličnosti i afektivnih poremećaja. Na EEG-u se uočava skraćen period REM faze latence (što se sreće i kod težih oblika depresije). Kod nekih osoba sa graničnom strukturom primećena je i minimalna disfunkcija mozga u detinjstvu.

Psihodinamski model (Kernberg) smatra da se granična struktura formira u oralnoj fazi psihoseksualnog razvoja pre definitivne integracije dobrog i lošeg objekta što uslovljava ekscesivnu oralnu agresivnost i nesposobnost za njenu neutralizaciju i oslabljenu toleranciju na frustraciju.

Masterson pretpostavlja da je kompromitovan proces separacije (individuacije) jer majka (iz sopstvenih pobuda) ne potkrepljuje detetove pokušaje individuacije, ohrabruje simbiotsku relaciju, dete odbacuje neke od svojih sposobnosti da bi zadržalo majčinu ljubav, što uzrokuje konflikt kome biva podredjen ceo život.

Bergert ističe značaj rane, preedipalne, dezorganoizujuće traume.

Dijagnostički kriterijumi – granični poremećaj ličnosti

            DSM IV (5 od sledećih osam):

  1. Intenzivni i nestabilni interpersonalni odnosi (smena idealizacije i devaluacije)
  2. Impulsivnost u bar dve radnje (trošenje, seks, PAS, kradja, jelo, vožnja)
  3. Afektivna nestabilnost
  4. Suicidalne ili samopovredjujuće aktivnosti
  5. Ispadi besa i srdzbe
  6. Poremećaj identiteta u bar dve oblasti (polna orjentacija, self-image, ciljevi, vrednosti, prijatelji)
  7. Hronični osećaj praznine i dosade
  8. Ulaganje napora da se izbegne stvarno ili imaginarno napuštanje

ICD 10 (dinamska dijagnoza – Kernberg):

Difuzni identitet

Sindrom difuzije identiteta nastaje razvojno, iz neuspeha da se ranije identifikacije integrišu u harmoničan geštalt (Aktar). Dinamski, perzistiraju kontradiktorne identifikacije (što je posledica “splittinga”). Klinički se manifestuje:

  1. Kontradiktornim, inkompatibilnim crtama ličnosti i ponašanjem
  2. Vremenskim diskontinuitetom u selfu
  3. Nedostatkom autentičnosti  (“kao da” ličnost)
  4. Osećajem praznine
  5. Polnom disforijom
  6. Etničkim i moralnim relativizmom
  7. Primitivni mehanizmi odbrane

Mehanizmi odbrane se centriraju oko splittiga, koji je razvojno prvobitni mehanizam odbrane i javlja se kada Ego ne može da podnese delovanje nagona smrti, pa cepa delove selfa koji ga sadrže, kako bi ih projektovao i držao daleko od slabog, dobrog dela. Iz splitinga nastaje potiskivanje. U slučaju insuficijencije konstitucionalnih faktora ili deprivacije od strane objekta Ego neće moći da integriše dobre i loše delove pa će oni funkcionisati manje više odvojeno.

Projektivna identifikacija nastaje iz potrebe da se izbegne sepracija od strane objekta kao i da se kontroliše loš objekat. Delovi selfa projektuju se u objekat i na obejkat se vrši pritisak da projektovane delove proradi a onda se sa takvim delovima identifikuje . na taj način se smanjuje persekutorna anksioznost.

Primitivna idealizacija

Dobar objekat se idealizuje  projekcijom dobrog dela kako bi se zaštitio i držao dalje od lošeg objekta. Kada je persekutorni strah preveliki idealizacija se vezuje za magično omnipotentno poricanje postojanja persekutora. Takodje je moguća i idealizacija persekutornog objekta kada se ego identifikuje sa pseudoidealnim objektom.

Očuvan test realnosti

Test realnosti je bazično intaktan.slabost se može javiti u stresnim situacijama kao i prilikom ulaska u vrlo bliske interpersonalne relacije. Tada je moguća regresija te funkcije Ega i razvoja kratkotrajnih psy epizoda, spontano reverzibilnih, jasno povezanih sa precipitirajućim faktorima.

Kohutova koncepcija

Kohut granični PL  diferencira prema stepenu kohezije selfa. Normalno, self je kohezivan, a odredjuje se prema samoproceni, ostvarivanju ciljeva, regulaciji napetosti i odnosu prema objektima selfa. U odnosu na kohezivnost, Kohut razlikuje:

Kohezivnu (čvrstu)

Narcističku (fragilnu)

Graničnu (fragmentisanu) organizaciju

Granični PL ima “donju” organizaciju ličnosti, fragmentisanost je produžena (ne prolazna), kohezivnost postoji samo u prisustvu objekta selfa. Identitet GPL je iskrivljen, nema kontinuiteta, samopoštovanje fragilno, izražena sklonost ka hipohondrijazi i depresiji.

Gandersenova koncepcija

Po ovom konceptu za koheziju je potreban i neophodan primarni objekat; kohezija je najveća kada se objekat odživljava kao otporan. Kad se javi zabrinutost za pouzdanost objekta ili strah od kontrole, dolazi do regresije. Ukoliko je objekat suportivan javlja se depresivnost, ako je frustrirajući ljutnja, manipulacija, devaluacija, suicidogeno ponašanje, a ako je objekat odsutan dolazi do još veće deterioracije (depersonalizacija, obezvredjivanje, ideje odnosa, prave kratkotrajne psy epizode).

Nepoznat autor

Pozovite psihoterapeuta

Granični poremećaj ličnosti (borderline)

Granični poremećaj ličnosti (borderline)

Granični poremećaj ličnosti (borderline)

Osnovna karakteristika ovog poremećaja je granična organizacija ličnosti koja podrazumeva poremećeno funkcionisanje na različitim nivoima (afekat, mišljenje, ponašanje) sa smenom elemenata nepsihotičnog (neurotičnog, psihopatskog) i psihotičnog.

ICD10 ovaj poremećaj uključuje u emocionalno nestabilni PL koji ima dve podvarijante (impulsivni i granični) pri čemu obe karakteriše tendencija ka impulsivnim radnjama bez razmišljanja o posledicama i afektivna nestabilnost.

Simpotmatologija nije uvek tipična. Manifestna je nestabilnost mnogih psihičkih funkcija, posebno raspoloženja, mišljenja, ponašanja, interpersonalnih odnosa, odnosa prema samom sebi (poremećaj identiteta).

Moguće su promene raspoloženja više puta u toku dana – od normalnog do depresije, razdražljivosti, anksioznosti, mrzovolje i bezrazložne srdzbe i gubitka kontrole. Granični PL ima i poremećaj mišljenja u smislu kvalitativnih distorzija – prekomerne generalizacije i povremeno naznačene sumanutosti, ali nema poremećen test realnosti (nema ni kvalitet ni intenzitet kao kod shizofrenih poremećaja mišljenja).

Ponašanje je često nepredvidivo i impulsivno, sa mogućim fizičkim samopovredjivanjem (manifestacije impulsivnosti: trošenje novca, seksualne aktivnosti, korišćenje tableta, jedenje, vožnja).

Duboki poremećaj identiteta može se odnositi na polni identitet, poremećen “self-image”, dugotrajne lične ciljeve, stremljenja i individualni sistem vrednosti. Ponekad teško podnose samoću, imaju osećaj praznine i dosade.

Psihotično doživljavanje nije traumatično za ovaj tip ličnosti pa su moguće različite psihotične epizode isključivo kratkotrajne.

Zbog brzih, graničnih oscilacija ka psihozama (zbog “polupropustljivih” Ego granica) ovi pacijenti se često leče kao psihoze.

Nepoznat autor