Ознака: Depresija

Da li ste depresivni i kako da pobedite depresiju?

Sve češće možete čuti od nekoga da vam kaže da je depresivan-na. Među laicima, depresija označava privremeno razdoblje sniženog nivoa raspoloženja nakon loše provedenog dana ili jednostavno neraspoloženje. Prema medicinskom rečniku, depresija je ozbiljna bolest koja uzrokuje smetnje pamćenja i ostalih kognitivnih funkcija, sniženo raspoloženje, telesne promene i promene ponašanja. Utiče na vaše osećaje, način razmišljanja i ponašanja, seksualni život i spavanje. Mnogim ljudima, uključujući one koji su bolovali od depresije, te prijatelje i članove porodice obolelog, su poznate dalekosežne posledice depresije. Depresija je jedan od najčešćih medicinskih problema u svetu. U nekom trenutku života, jedna od četiri osobe osetiće barem jednu epizodu depresije.
Depresija je poremećaj raspoloženja  koji karakteriše skup raznih vrsta simptoma:
  • kognitivnih (negativne misli i očekivanja, ponekad i suicidalne misli, pad koncentracije, neodlučnost, mozganje, samokritičnost, beznadnost),
  • ponašajnih (manjak aktivnosti, povlačenje),
  • telesnih (gubitak apetita, ili preterani apetit, nesanica),
  • afektivnih (osećaji: žalost, osećanje krivice, anksioznost) i
  • motivacijskih (gubitak interesa, tromost, sve je napor, odgađanje)

koji svi skupa mogu sniziti raspoloženje, ugrožavajući funkcioniranje pojedinca.

Simptomi depresije, radi praktične ilustracije mogu se svesti na sledeće:

1. Depresivno raspoloženje prisutno je veći deo dana, gotovo svaki dan, u trajanju od najmanje dve nedelje, i bez većeg je uticaja životnih okolnosti kao uzroka;

2. Gubitak interesa i užitka u uobičajenim aktivnostima koje pružaju zadovoljstvo;

3. Smanjenje energije ili povišena zamorljivost;

4. Gubitak samopouzdanja i samopoštovanja;

5. Bezrazložan osećaj samoprekora ili intenzivne i neprimerene krivice;

6. Ponavljajuće misli o smrti ili samoubistvu ili bilo koje suicidalno ponašanje;

7. Otežano mišljenje i koncentracija (kao što su neodlučnost ili kolebljivost);

8. Promena u psihomotornoj aktivnosti u vidu agitacija ili retardacije;

9. Poremećaj spavanja (nesanica, ili stalna pospanost);

10. Poremećaj apetita (smanjen ili pojačan) povezan s promenom telesne težine.

Opisane simptome koristi  takozvana MKB-10 klasifikacija bolesti, koja predstavlja službenu klasifikaciju u našoj zemlji.

Depresija nije dakle, kao što se često misli, obično sniženje raspoloženja, već čitav niz simptoma koji loše utiču na način razmišljanja osobe o okolini, ali i o samoj sebi.Kad su ljudi depresivni, oni su na rubu suza, žalosni. Progoni ih osećaj krivice, jer veruju da su na neki način razočarali druge ljude. Oni mogu postati i razdražljiviji no inače, anksiozniji, napetiji. Kad je depresija na vrhuncu, mogu izgubiti sposobnost emocionalnog reagovanja, pa im se čini da su im umrtvljeni i dobri i loši osećaji, usled čega ne mogu uživati u normalnim aktivnostima, ili biti za njih zainteresovani. Energija im je smanjena, i sve im je teško i naporno, pa su stoga skloni odustajanju od stvari s kojima bi se inače normalno bavili.Događa se da provode sate zgrbljeni na stolici, ili ležeći na krevetu.

Kako se depresija leči?

Najvažnije je znati da lečenje postoji i da je uspešno u velikom broju slučajeva. Lečenje podrazumeva primenu lekova-antidepresiva i psihoterapije.

Psihoterapija

Terapija razgovorom će pomoći da otkrijete uzroke svoje depresije i da je bolje i brže prebrodite.

REBT – racionalno emotivno bihejvioralna terapija će vas naučiti da preispitate svoje negativne misli i razvijate daleko realističniji pogled na život. Psihoanaliza ili psihoanalitička terapija će vam pomoći da rekonstruišete svoj psihički život, da se upoznate sa samim sobom, da se prihvatite i razvijete zrele mehanizme odbrane. Mogući izbor uključuje i transakcionu analizu, Rogersovu na klijenta orijentisanu psihoterapiju, kao i  psihoanalitičku grupnu terapiju.

Tehnike opuštanja mogu vam pomoći da pobedite stres i teskobu koje su često povezane sa depresijom. U svoje lečenje uključite i zdrave životne stilove, kao što su zdrava ishrana, dodatke ishrane poput omega-3 masnih kiselina, te vitamina B-kompleksa, a ne treba zaboraviti na rekreaciju. Promena stila života može biti od velike pomoći. Redukujte svoj posao u okvire radnog vremena i ostavite se poroka poput droge i alkohola.

 

Bojana Obradović, master psihologije

Depresija

Svi se povremeno osećamo tužno, nesrećno, kao da nam je dosta svega. Ovakva osežanja obično ne traju duže od jedne do dve nedelje i ne ometaju nas previše u obavljanju svakodnevnih obaveza. Ponekad postoji nekakav razlog, ponekad ne. Obično možemo sa njim da se izborim, ponekad samostalno, ponekad uz pomoć prijatelja. U depresiji, međutim:

  • Loša osećanja spontano ne prolaze posle nekoliko dana – traju nedeljama i mesecima
  • Toliko su intenzivna da utiču na vaš život

Kako depresija izgleda?

Većina ljudi sa depresijom neće imati sve navedene simptome, ali će većina imati pet ili šest.

Depresivna osoba se

  • Oseća depresivno većinu vremena (iako su moguća poboljšanja raspoloženja u večernjim časovima)
  • Gubi interesovanja i ne uživa u stvarima koje joj inače pričinjavaju zadovoljstvo
  • Teško donosi odluke
  • Ne može da izađe na kraj sa problemima sa kojima se inače uspešno nosi
  • Oseća se uznemireno i nemirno
  • Oseća se iscrpljeno
  • Gubi apetit (premda je kod nekih osoba prisutno suprotno – dobijanje na težini i povišen apetit)
  • Ima poteškoća da zaspi i obično se budi ranije
  • Gubi interesovanje za seks
  • Ima niže samopouzdanje
  • Oseća se beskorisno, neadekvatno, beznadežno
  • Izbegava druge ljude
  • Iritabilna je
  • Oseća se loše u određeno vreme svakodnevno, najčešće ujutru
  • Razmišlja o samoubistvu

Moguće je da depresivna osoba ne shvati odmah da je depresivna, posebno ako su se simptomi depresije pojavljivali postepeno. Osoba se bori i neretko sebe optužuje da je lenja ili da nema dovoljno volje. Povremeno je potreban prijatelj ili partner da pomogne osobi da uvidi svoj problem.

Povremeno, depresivna osoba može da oseća bolove, glavobolje ili da pati od nesanice. Ovakvi fizički simptomi mogu biti među prvim simptomima depresije.

 

Zašto se to dešava?

Kao i u uobičajenim, svakodnevnim situacijama kada iskusimo promenu raspoloženja, uzrok može biti očigledan, a ponekad ga ne možemo jednostavno prepoznati. To može biti razočarenje, frustracija, ili gubitak nekoga ili nečega što nam je važno. Obično postoji više razloga istovremeno i oni se razlikuju od osobe do osobe.

  • Životni događaji – prirodno je da se osećamo depresivno nakon stresnog događaja – tugovanje zbog gubitka bliske osobe, gubitak posla, razvod.
  • Okolnosti – ako ste sami, ako nemate prijatelje, ako ste pod stresom, ako ste zabrinuti, ako ste fizički iscrpljeni, pod većim ste rizikom za depresiju.
  • Somatske bolesti – neke somatske bolesti mogu da utiču na moždane funkcije i na taj način uzrokuju depresiju; takođe, kao faktori rizika za depresiju izdvajaju se bolesti u čije simptome spada hroničan bol, kao i bolesti sa dugim tokom. U nekim slučajevima, depresija može biti posledica hormonalnih poremećaja, kao u slučaju hipotireoze.
  • Ličnost – neki ljudi su podložniji depresiji od drugih, bilo zbog specifičnih životnih događaja, uticaja genetike ili i jednog i drugog.
  • Alkoholizam – osobe koje su alkoholičari su u većem riziku da postanu depresivni, a statistike pokazuju da češće izvršavaju samoubistvo
  • Pol – čini se da su žene podložnije depresiji od muškaraca. Ovo može biti i posledica kulturalnih stereotipa, budući da se u našoj kulturi podrazumeva da muškarci manje pažnje poklanjaju svojim osećanjima i češće sa njima izlaze na kraj agresivnošću ili konzumiranjem alkohola. Žene su, takođe, izloženije stresu, osobito one koje moraju i da biraju i da odgajaju decu.
  • Geni – depresija može biti porodična bolest. Ukoliko imate jednog roditelja koji je patio od teške depresije, imate osam puta veći rizik da i sami postanete depresivni.

 

Zar nije depresija samo jedna vrsta slabosti?

Ljudi često doživljavaju depresivne osobe kao slabe, kao da su „digle ruke“, dok osobe sa depresijom ne doživljavaju svoje stanje kao stvar izbora. Činjenica je da u nekim oblicima depresija ponajviše liči na bolest. Može se dogoditi i snažnim, rešenim ljudima da postanu depresivni. Vinston Čerčil je depresiju nazivao svojim „crnim psom“.

 

Kada bi trebalo potražiti pomoć?

  • Onda kada se osećate gore nego obično, a vaše raspoloženje se spontano ne popravlja
  • Kada vaše raspoloženje utiče na posao, interesovanja i osećanja prema porodici i prijateljima
  • Ukoliko počinjete da verujete da život nije vredan življenja ili da bi vašoj okolini bilo lakše bez vas

U nekim slučajevima, razgovor sa bliskom osobom može biti sasvim dovoljan da se osećate bolje. Ukoliko to ne pomogne, možete se obratiti vašem lekaru opšte prakse ili psihoterapeutu/ psihologu.

 

Samopomoć

  • Ne držite osećanja za sebe – podelite sa vašom okolinom kako se osećate, ako je potrebno i više puta
  • Uradite nešto – pokušajte da se bavite fizičkim aktivnostima, ponekad je dovoljno uvesti u dnevnu rutinu redovne šetnje. Ovo će vam pomoći da se osećate bolje i da regulišete san. Iako možda ne možete da radite, dobro je da budete aktivni.
  • Dobro se hranite – depresija može da utiče na apetit. Loša ishrana, takođe, može da utiče na manjak vitamina u telu, što može da pogoršava raspoloženje. Posebno je korisno konzumirati sveže voće i povrće.
  • Izbegavajte alkohol i psihoaktivne supstance – iako vam alkohol i marihuana mogu doneti krakotrajno olakšanje, brojne naučne studije pokazuju da dugotrajno konzumiranje ovih supstanci pogoršava depresiju
  • Spavajte – ukoliko imate problema da zaspite, potrudite se da o tome ne razmišljate previše. Opustite se uz muziku ili film dok ne ležite u krevetu. Vaše telo će tako dobiti šansu da se odmori, a ako ste okupirani drugim stvarima, bićete manje anksiozni i samim tim ćete povećati vaše šanse da zaspite
  • Pokušajte da otklonite uzrok – ukoliko mislite da znate šta se krije iza vašeg lošeg raspoloženja, može da vam pomogne da ga zapišete i napravite strategije koje bi mogle da doprinesu njegovom rešavanju. Izaberite one opcije koje vam se čine najboljim i pokušajte da ih sprovedete.
  • Podsetite se da su i mnogi drugi ljudi patili od depresije; podsetite se da kod većine ljudi i bez posebnog tretmana depresija posle sama od sebe prođe nakon 4 – 6 meseci; gledajte na depresiju kao na priliku da unesete promene u vaš život i da iz tog iskustva izađete snažniji nego pre.

 

Kakve vrste pomoći su dostupne?

Postoje brojni priručnici za samopomoć. Međutim, dva najčešća načina za borbu sa depresijom su psihoterapija i terapija lekovima. Postoje brojne vrste psihoterapije koje uspešno tretiraju depresiju – kognitivno-bihejvioralna, psihoanalitička, konstruktivistička, itd. Psihoterapijski tretmani su obično bezbedni, ali podrazumevaju razgovor i promišljanje događaja koji mogu biti bolni i to može doprineti da se u početku osećate lošije nego pre. Sa druge strane, psihoterapija je proces koji može doneti velike koristi – pored toga što otklanja simptome depresije, ona može korenito promeniti vaš način gledanja na svet. Veoma je važno da imate poverenja u svog terapeuta i da se pre počinjanja tretmana uverite da vaš terapeut ima neophodno obrazovanje za taj posao.

U nekim slučajevima (osobito kada je intenzitet depresivnih simptoma visok i kada depresija duže traje), vaš lekar opšte prakse može preporučiti lečenje lekovima iz grupe antidepresiva. Ovi lekovi ne služe za umirivanje, iako mogu uticati na to da budete manje napeti  i nervozni. Oni vam mogu pomoći da se osećate bolje i da se bolje nosite sa vašim osećanjima i problemima koji su doprineli lošem raspoloženju. Iako i dalje postoji debata oko efikasnosti antidepresiva, istraživanja dosledno pokazuju da su oni najefikasniji u slučajevima teških depresija. Treba imati na umu da njihovo dejstvo počinje nakon dve do tri nedelje redovnog uzimanja, kao i to da antidepresivi, kao svi drugi lekovi, imaju određena neželjena dejstva.

 

Šta je prava terapija izbora za mene?

U slučajevima blage ili umerene depresije, najverovatnije je da medikamentna terapija nije potrebna, budući da je psihoterapija efikasna u tretmanu depresije. Međutim, ukoliko depresija dugo traje ili vam značajno otežava funkcionisanje, antidepresivi mogu biti od koristi u kombinaciji sa psihoterapijom.

Novija istraživanja pokazuju da su antidepresivi i psihoterapija jednako efikasni u prevazilaženju problema sa kojima se suočavate, iako nije neobično da psihijatri smatraju da su lekovi efikasniji. Postoje osobe kojima je prihvatljivija psihoterapija i osobe koje radije biraju da piju lekove. Lična preferenca je bitna stavka u izboru adekvatnog načina lečenja

 

Kako pomoći nekom ko je depresivan?

  • Slušajte! Ovo može delovati lako, ali u praksi često nije tako. Možda ćete morati da čujete istu stvar po nekoliko puta. Obično je najbolje ne nuditi savete osim ako nisu eksplicitno traženi, čak ni u situacijama kada vam je rešenje očigledno. Ukoliko je do depresije doveo nekakav problem, vi možda možete biti od pomoći u traženju rešenja.
  • Pomaže i samo provođenje vremena sa nekim ko je depresivan. Ohrabrite osobu da priča, pomozite joj da održavaju uobičajenu rutinu.
  • Nekome ko je depresivan može biti teško da poveruje da će mu biti bolje. Možete ih ohbrabiti na ovakav način, ali to činite strpljivo i pažljivo.
  • Obratite pažnju da se osoba pravilno hrani.
  • Pobrinite se da ne konzumira alkohol ili marihuanu.
  • Ako primećujete da se stanje pogoršava, da osoba govori o tome da ne želi da živi, osobito ako nagoveštava da bi mogla da povredi sebe, nemojte ih shvatiti olako. Pobrinite se da o tome pričaju i sa svojim lekarom ili terapeutom.
  • Ohrabrite ih da potraže pomoć. Nemojte ih obeshrabrivati ili odgovarati od uzimanja lekova ili viđanja sa psihoterapeutom ili savetnikom.

Šta je asertivnost i zašto je bitna?

Asertivnost u engleskom jeziku označava spremnost pojedinca da potvrdi, zaštiti ili odbrani svoja prava, da istupi samouvereno …

Šta su i kako nove Tesla naočare ublažavaju simptome depresije?

Tokom evolucije, čovek se adaptirao na difuznu sunčevu svetlost, kao i na visokoenergetsku UV i visokoenergetsku vidljivu …

Besplatni lekarski pregledi i brojni popusti u Beogradu

Dobrodošli u Zepter ClubLive100! Učlanite se u Klub Live100 i ostvarite sledeće popuste i beneficije: Članstvo u klubu …