Ознака: Depresija

Da li Vam je potrebna REBT psihoterapija i kako vam pomaže?

Da li Vam je potrebna REBT psihoterapija i kako vam pomaže?

Šta je REBT (REKBT) psihoterapija

Racionalna emocionalno bihejvioralna psihoterapija (REBT) je direktivni, brz i efikasan oblik psihoterapije, koji vam pomaže da identifikujete iracionalne misli i nezdrava osećanja koja dovode do emotivnih blokada i bolesti. Cilj REBT psihoterapije je da pomogne klijentu da postane srećan u životu kroz identifikaciju iracionalnih misli i nezdravih emocija i sticanje uvida koji klijenta vodi do promene iracionalnih uverenja (misli). Promena iracionalnih uverenja ciljano dovodi do promene emocija: nezdrave emocije nestaju, a zamenjuju ih zdrave i produktivno ponašanje. REBT se uglavnom fokusira na sadašnje vreme kako bi vam pomogao da razumete kako nezdrave misli i iracionalna uverenja stvaraju emocionalnu uznemirenost, koja dovodi do nezdravog disfunkcionalnog ponašanja koje ometa vaše trenutne životne ciljeve i čini vas nesrećnim. Jednom identifikovane i shvaćene iracionalne misli i ponašanje mogu se promeniti i zameniti racionalnim, logičnim i fleksibilnim, kao i produktivnijim uverenjima i ponašanjem, omogućavajući vam da razvijete uspešnije lične i profesionalne odnose.

Kako vam REBT psihoterapija praktično pomaže?

REBT psihoterapija vam može pomoći kod nezdravih emocija poput:

anksioznost, depresija, hipohondrija, tuga, bes, ljutnj, povređenost, krivica, ljubomora, strah, socijalna fobija, panični napadi, odlaganje obaveza, smanjeno samopouzdanje, stid, problemi u partnerskim i intimnim odnosima, ljubavni i seksualni problemi, smanjene motivacije i produktivnosti, problemi u školi, porodici i na poslu. Ovaj pristup se takođe koristi za smanjenje stresa i promene obezvređujućeg ponašanja, kao i odugovlačenja koja ometaju vaš kvalitet života i postizanje vaših ciljeva.

Šta možemo očekivati od REBT psihoterapije?

Da bi vam pomogao u prevazilaženju teškoća i postizanju životnih ciljeva, psihoterapeut će raditi sa vama na utvrđivanju iracionalnih uverenja i grešaka u mišljenju, kao i krutih obrazaca mišljenja koji vas drže kao taoce. Psihoterapeut će vam pomoći da uvidite koliko su vaše misli iracionalne i kako vam štete.

Kroz razne mentalne vežbe naučićete kako da promenite iracionalne obrasce razmišljanja i zamenite ih zdravijim, korisnim i samoprihvatljivim mislima. REBT koristi različite metode i alate, uključujući pozitivnu vizuelizaciju, izlaganje situaciji, preoblikovanje vašeg razmišljanja i upotrebu knjiga za samopomoć, kao i domaće zadatke za postizanje brže promene uverenja i emocija između sesija.

Kako REBT psihoterapija funkcioniše?

REBT je nastao iz rada psihijatra Alberta Ellisa sredinom 1950-ih kao izvorni oblik kognitivno-bihevioralne terapije. Ellis je verovao da većina ljudi nije svesna da su mnoge njihove misli o sebi iracionalne i da negativno utiču na njihovo ponašanje u važnim odnosima i situacijama. Prema Ellisu, upravo te misli navode ljude na patnju nezdrave emocija i samodestruktivno, sabotirajuće ponašanje.

U isto vreme, ljudi su sposobni da promene svoja iracionalna uverenja, ako su voljni da rade na sebi sa psihoterapeutom. Iako određeni životni događaji mogu doprineti problemima mentalnog zdravlja, terapeuti REBT-a veruju da najveći problem stvara neispravan i iracionalan sistem verovanja svakog pojedinca. Otpuštajući iracionalne i negativne misli i uverenja i zamenjujući ih racionalnim alternativnim uverenjima, lakše ćete prihvatiti sebe i druge i zauzvrat živeti srećniji život.

Ukoliko imate neki emotivni problem, pozovite me da ga zajedno rešimo.

Dr Milan Popović

Doktor medicine na specijalizaciji psihijatrije i RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972

Nedostatak ljubavi i pažnje – emocionalna deprivacija

Nedostatak ljubavi i pažnje – emocionalna deprivacija

Emocionalna deprivacija i nedostatak ljubavi

Jang smatra da postoje tri glavne forme deprivacije: Deprivacija nege (nedostatak pažnje, ljubavi, topline i partnerstva); Deprivacija empatije (odsustvo razumevanja, slušanja, samootvaranja ili deljenja osećanja sa drugima) i Deprivacija zaštite (nedostatak snage, direkcije ili vodjstva od strane drugih).

Usamljenost i nedostatak ljubavi

„Emocionalna deprivacija“ je shema koja se najčešće sreće u terapijskoj praksi. Ljudi sa ovom shemom dolaze na terapiju zato što se osećaju usamljeno, nevoljeno, neshvaćeno ili depresivno. Često imaju doživljaj da drugi ne odgovaraju na njihove potrebe za toplinom, pažnjom i emocionalnom podrškom, pa često i sumnjaju da će ih drugi (čak i terapeut) razumeti i podržavati. Nekada imaju osećaj praznine i doživljaj da im nešto nedostaje, ali ne umeju da odrede šta. Objašnjenje za to leži u činjenici da je shema „Emocionalna deprivacija“ preverbalna shema koja nastaje pre nego što dete progovori. Zbog toga, osobe sa ovom shemom često ne mogu da osveste i izgovore misli koje su u direktnoj vezi sa iskustvom sheme. Umesto toga, one pokazuju osećaj usamljenosti vidljiv kroz izjave tipa: „ja sam sam i nemam nikoga“.

Razočaranost u druge

Ovaj doživljaj usamljenosti, pojačan je činjenicom da osobe koje imaju shemu „Emocionalna deprivacija“ često imaju i shemu „žrtvovanje sebe“. Takve osobe čine sve kako bi pomogle drugima, istovremeno se ponašajući kao da njima samima ne treba ništa. Pošto se ponašaju jačim nego što jesu i pošto nikada jasno ne traže ono što im treba, drugi ljudi retko prepoznaju njihove potrebe. Tako, osobe sa ovom shemom još više jačaju osećaj deprivacije i razočarenja u druge.

Gladni ljubavi

Osećaj velike „emocionalne gladi“, ponekad se kompenzuje prezahtevnošću i burnim reagovanjem na svaki znak da zahtevi neće biti ispunjeni. Nekada emocionalno deprivirane osobe deluju narcistično demonstrirajući stav da imaju pravo na sve. Ovo je česta pojava kod onih koji kao deca nisu bili autentično voljeni, već su samo bili uvažavani zbog nekog talenta ili dara. Za razliku od drugih shema koje nastaju tako što roditelj radi nešto na štetu deteta, „Emocionalna deprivacija“ rezultira iz odsustva određenih ponašanja, prvenstveno majke.

U prvim godinama života majka je ta koja predstavlja centar dečjeg sveta i ta prva veza postaje prototip veza koje slede. Treba ipak naglasiti, da otac nije nevažan! Ukoliko dete ima emocionalno deprivirajuću majku, otac može imati funkciju zaštitnog faktora i bar malo ublažiti gore opisane posledice. Po Jangu shema „Emocionalna Deprivacija“ može nastati ukoliko (Young, 1993):

  • je majka u prvim godinama detetovog života hladna, ukoliko ne drži i ne mazi dete
  • majka ne pruža dovoljno pažnje i vremena detetu
  • majka nije zaista povezana sa detetom, nije „naštimovana“ na detetove potrebe i ima problema da razume detetov svet
  • majka ne umiruje dete na pravi način, pa dete ne nauči da umiruje samo sebe, a ni da prihvati brigu od strane drugih
  • dete raste bez osećaja da je voljeno, vrednovano i posebno.

Izvor: Shema terapija, Mirović

Dr Milan Popović

Doktor medicine, RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972


Da li želite da budete obavešteni na email svaki put kada se pojavi nov zanimljiv tekst na mom Blog-u?

Ukoliko je odgovor DA, prijavite se na moju mailing listu…

Loading


Zagađen vazduh dovodi do psihičkih i neuroloških oboljenja kod dece i odraslih

Zagađen vazduh dovodi do psihičkih i neuroloških oboljenja kod dece i odraslih

Naučno je potvrđeno da zagađen vazduh izaziva mnoga ozbiljna oboljenja kardiovaskularnog, respiratornog i imunog sistema.

Brojne epidemiološke studije pokazale su da postoji tesna povezanost između zagađenog vazduha i mentalnih oboljenja kod ljudi. Zagađen vazduh u sadejstvu sa drugim spoljašnjim i unutrašnjim faktorima dovodi do pojave depresije, anksioznih poremećaja, psihoze, demencije, dečjih razvojnih poremećaja mozga i psihe i suicida.

Najznačajniji zagađivači vazduha koji dovode do fizičkih i mentalnih oboljenja su: gasovi (azotni oksidi, ugljen monoksid, ozon, sumpor dioksid), PM čestice (PM10, PM2.5, ultrafine PM čestice) i teški metali (kadmijum, živa i olovo).

 

Kako zagađen vazduh dovodi do pojave mentalnih oboljenja?

Brojne su teorije koje objašnjavaju način nastanka mentalnih oboljenja pod uticajem zagađivača iz vazduha.

Neuroinflamatorna teorija. U studijama na životinjama pokazano je da zagađivači iz vazduha dovode do neuroinflamacije (zapaljenja). PM čestice i ozon izazivaju oštećenje neurovaskularne jedinice u mozgu i dovode do stvaranja autoantitela pritiv proteina nervnih ćelija. Studije su pokazale da zagađivači koji imaju potencijal za oksidativni stres dovode do pojave depresije.

Teorija o uticaju gena i sredine. Genetski faktori u interakciji sa faktorima spoljašnje sredine odlučujući su u nastanku mnogih fizičkih i psihičkih oboljenja. Postoje čvrsti dokazi da teški metali iz zagađenog vazduha uz genetsku predisponiranost dovode do pojave shizofrenije.

 

 

Povezanost psihičkih oboljenja sa pojedinim zagađivačima

Depresija. U naučnoj studiji sprovedenoj u Barseloni, Vert i saradnici pokazali su da istovremeno prisustvo većeg broja zagađivača vazduha dovodi do značajnog povećanja stope depresije u opštoj populaciji. Ova studija potvrdila je povezanost između stepena zagađenja i učestalosti upotrebe psihijatrijskih lekova za depresiju. U sličnoj studiji sprovedenoj u Južnoj Koreji, Lim i saradnici dokazali su da zagađen vazduh izaziva povećanje stope obolevanja od depresije i nastanak brojnih emocionalnih problema, posebno kod starije populacije.

Anksioznost. Naučna studija koju su sproveli Power i saradnici pokazala je da osobe koje su izložene povećanim koncentracijama PM10 i PM2.5 čestica u vazduhu češće obolevaju od anksioznih poremećaja. Utvrđena je i povezanost koncentracije PM čestica i intenziteta i učestalosti anksioznosti (veća koncentracija PM čestica izaziva intenzivniju i učestaliju anksioznost). Osobe koje već imaju neko oboljenje podložnije su štetnom uticaju PM čestica i pojavi anksioznosti.

Psihoza. Teški metali, posebno kadmijum, olovo i živa, dokazano, preko neurobioloških mehanizama, dovode do stvaranja osnove za nastanak shizofrenije, tamo gde već postoji genetska osnova za ovu tešku psihičku bolest.

Mentalna oboljenja kod dece. Kohortna studija sprovedena u skandinavskim zemljama ukazala je na tesnu povezanost između zagađenog vazduha i pojave psihičkih i neuroloških oboljenja kod dece. Studijom je utvrđeno da deca koja žive u podrčjima sa većom koncentracijom PM10, PM2.5 čestica i povećanom koncentracijom NO2 (azot dioksid) češće koriste psihijatrijske lekove. Deca koja u ranom detinjstvu žive u sredini sa povećanom koncentracijom zagađujućih materija i gasova u vazduhu, češće obolevaju od autizma i psihotičnih poremećaja u toku života. Naučna istraživanja dokazuju veću učestalost psihičkih i neuroloških oboljenja kod novorođenčadi i dece čije su majke živele u zonama povećanog zagađenja vazduha.

 

 

Mentalno zdravlje starih. Analiza 6 naučnih studija govori u prilog činjenici da PM čestice, ugljen monoksid, ozon i azotni oksidi, dovode do kognitivnog deficita i demencije kod starijih ljudi i ubrzavaju proces nastanka demencije. Ugljene čestice, kao deo PM čestica, značajno ubrzavaju nastanak kognitivnog deficita kod ljudi preko 60 godina starosti.

Stopa samoubistava. Povećana zagađenost vazduha može se dovesti u vezu sa povećanom stopom samoubistava kod osoba koje imaju predispoziciju ili postojeće psihijatrijsko oboljenje, poput depresije, psihoze i shizofrenije.

 

Postoje jasni dokazi koji govore u prilog tvrdnji da povećane atmosferske koncentracije zagađivača vazduha dovode do poremećaja mentalnog zdravlja, što se može objasniti biološkim, psihološkim i socijalnim teorijama.

 

Zaštitimo svoje mentalno zdravlje. Obezbedimo sebi i svojoj porodici čist vazduh u prostorijama u kojima živimo i radimo.

 

https://www.zepter.rs/categories/zdrav-vazduh

 

 

Da li ste depresivni i kako da pobedite depresiju?

Da li ste depresivni i kako da pobedite depresiju?

Sve češće možete čuti od nekoga da vam kaže da je depresivan-na. Među laicima, depresija označava privremeno razdoblje sniženog nivoa raspoloženja nakon loše provedenog dana ili jednostavno neraspoloženje. Prema medicinskom rečniku, depresija je ozbiljna bolest koja uzrokuje smetnje pamćenja i ostalih kognitivnih funkcija, sniženo raspoloženje, telesne promene i promene ponašanja. Utiče na vaše osećaje, način razmišljanja i ponašanja, seksualni život i spavanje. Mnogim ljudima, uključujući one koji su bolovali od depresije, te prijatelje i članove porodice obolelog, su poznate dalekosežne posledice depresije. Depresija je jedan od najčešćih medicinskih problema u svetu. U nekom trenutku života, jedna od četiri osobe osetiće barem jednu epizodu depresije.
Depresija je poremećaj raspoloženja  koji karakteriše skup raznih vrsta simptoma:
  • kognitivnih (negativne misli i očekivanja, ponekad i suicidalne misli, pad koncentracije, neodlučnost, mozganje, samokritičnost, beznadnost),
  • ponašajnih (manjak aktivnosti, povlačenje),
  • telesnih (gubitak apetita, ili preterani apetit, nesanica),
  • afektivnih (osećaji: žalost, osećanje krivice, anksioznost) i
  • motivacijskih (gubitak interesa, tromost, sve je napor, odgađanje)

koji svi skupa mogu sniziti raspoloženje, ugrožavajući funkcioniranje pojedinca.

Simptomi depresije, radi praktične ilustracije mogu se svesti na sledeće:

1. Depresivno raspoloženje prisutno je veći deo dana, gotovo svaki dan, u trajanju od najmanje dve nedelje, i bez većeg je uticaja životnih okolnosti kao uzroka;

2. Gubitak interesa i užitka u uobičajenim aktivnostima koje pružaju zadovoljstvo;

3. Smanjenje energije ili povišena zamorljivost;

4. Gubitak samopouzdanja i samopoštovanja;

5. Bezrazložan osećaj samoprekora ili intenzivne i neprimerene krivice;

6. Ponavljajuće misli o smrti ili samoubistvu ili bilo koje suicidalno ponašanje;

7. Otežano mišljenje i koncentracija (kao što su neodlučnost ili kolebljivost);

8. Promena u psihomotornoj aktivnosti u vidu agitacija ili retardacije;

9. Poremećaj spavanja (nesanica, ili stalna pospanost);

10. Poremećaj apetita (smanjen ili pojačan) povezan s promenom telesne težine.

Opisane simptome koristi  takozvana MKB-10 klasifikacija bolesti, koja predstavlja službenu klasifikaciju u našoj zemlji.

Depresija nije dakle, kao što se često misli, obično sniženje raspoloženja, već čitav niz simptoma koji loše utiču na način razmišljanja osobe o okolini, ali i o samoj sebi.Kad su ljudi depresivni, oni su na rubu suza, žalosni. Progoni ih osećaj krivice, jer veruju da su na neki način razočarali druge ljude. Oni mogu postati i razdražljiviji no inače, anksiozniji, napetiji. Kad je depresija na vrhuncu, mogu izgubiti sposobnost emocionalnog reagovanja, pa im se čini da su im umrtvljeni i dobri i loši osećaji, usled čega ne mogu uživati u normalnim aktivnostima, ili biti za njih zainteresovani. Energija im je smanjena, i sve im je teško i naporno, pa su stoga skloni odustajanju od stvari s kojima bi se inače normalno bavili.Događa se da provode sate zgrbljeni na stolici, ili ležeći na krevetu.

Kako se depresija leči?

Najvažnije je znati da lečenje postoji i da je uspešno u velikom broju slučajeva. Lečenje podrazumeva primenu lekova-antidepresiva i psihoterapije.

Psihoterapija

Terapija razgovorom će pomoći da otkrijete uzroke svoje depresije i da je bolje i brže prebrodite.

REBT – racionalno emotivno bihejvioralna terapija će vas naučiti da preispitate svoje negativne misli i razvijate daleko realističniji pogled na život. Psihoanaliza ili psihoanalitička terapija će vam pomoći da rekonstruišete svoj psihički život, da se upoznate sa samim sobom, da se prihvatite i razvijete zrele mehanizme odbrane. Mogući izbor uključuje i transakcionu analizu, Rogersovu na klijenta orijentisanu psihoterapiju, kao i  psihoanalitičku grupnu terapiju.

Tehnike opuštanja mogu vam pomoći da pobedite stres i teskobu koje su često povezane sa depresijom. U svoje lečenje uključite i zdrave životne stilove, kao što su zdrava ishrana, dodatke ishrane poput omega-3 masnih kiselina, te vitamina B-kompleksa, a ne treba zaboraviti na rekreaciju. Promena stila života može biti od velike pomoći. Redukujte svoj posao u okvire radnog vremena i ostavite se poroka poput droge i alkohola.

 

Bojana Obradović, master psihologije

Depresija

Svi se povremeno osećamo tužno, nesrećno, kao da nam je dosta svega. Ovakva osežanja obično ne traju duže od jedne do dve nedelje i ne ometaju nas previše u obavljanju svakodnevnih obaveza. Ponekad postoji nekakav razlog, ponekad ne. Obično možemo sa njim da se izborim, ponekad samostalno, ponekad uz pomoć prijatelja. U depresiji, međutim:

  • Loša osećanja spontano ne prolaze posle nekoliko dana – traju nedeljama i mesecima
  • Toliko su intenzivna da utiču na vaš život

Kako depresija izgleda?

Većina ljudi sa depresijom neće imati sve navedene simptome, ali će većina imati pet ili šest.

Depresivna osoba se

  • Oseća depresivno većinu vremena (iako su moguća poboljšanja raspoloženja u večernjim časovima)
  • Gubi interesovanja i ne uživa u stvarima koje joj inače pričinjavaju zadovoljstvo
  • Teško donosi odluke
  • Ne može da izađe na kraj sa problemima sa kojima se inače uspešno nosi
  • Oseća se uznemireno i nemirno
  • Oseća se iscrpljeno
  • Gubi apetit (premda je kod nekih osoba prisutno suprotno – dobijanje na težini i povišen apetit)
  • Ima poteškoća da zaspi i obično se budi ranije
  • Gubi interesovanje za seks
  • Ima niže samopouzdanje
  • Oseća se beskorisno, neadekvatno, beznadežno
  • Izbegava druge ljude
  • Iritabilna je
  • Oseća se loše u određeno vreme svakodnevno, najčešće ujutru
  • Razmišlja o samoubistvu

Moguće je da depresivna osoba ne shvati odmah da je depresivna, posebno ako su se simptomi depresije pojavljivali postepeno. Osoba se bori i neretko sebe optužuje da je lenja ili da nema dovoljno volje. Povremeno je potreban prijatelj ili partner da pomogne osobi da uvidi svoj problem.

Povremeno, depresivna osoba može da oseća bolove, glavobolje ili da pati od nesanice. Ovakvi fizički simptomi mogu biti među prvim simptomima depresije.

 

Zašto se to dešava?

Kao i u uobičajenim, svakodnevnim situacijama kada iskusimo promenu raspoloženja, uzrok može biti očigledan, a ponekad ga ne možemo jednostavno prepoznati. To može biti razočarenje, frustracija, ili gubitak nekoga ili nečega što nam je važno. Obično postoji više razloga istovremeno i oni se razlikuju od osobe do osobe.

  • Životni događaji – prirodno je da se osećamo depresivno nakon stresnog događaja – tugovanje zbog gubitka bliske osobe, gubitak posla, razvod.
  • Okolnosti – ako ste sami, ako nemate prijatelje, ako ste pod stresom, ako ste zabrinuti, ako ste fizički iscrpljeni, pod većim ste rizikom za depresiju.
  • Somatske bolesti – neke somatske bolesti mogu da utiču na moždane funkcije i na taj način uzrokuju depresiju; takođe, kao faktori rizika za depresiju izdvajaju se bolesti u čije simptome spada hroničan bol, kao i bolesti sa dugim tokom. U nekim slučajevima, depresija može biti posledica hormonalnih poremećaja, kao u slučaju hipotireoze.
  • Ličnost – neki ljudi su podložniji depresiji od drugih, bilo zbog specifičnih životnih događaja, uticaja genetike ili i jednog i drugog.
  • Alkoholizam – osobe koje su alkoholičari su u većem riziku da postanu depresivni, a statistike pokazuju da češće izvršavaju samoubistvo
  • Pol – čini se da su žene podložnije depresiji od muškaraca. Ovo može biti i posledica kulturalnih stereotipa, budući da se u našoj kulturi podrazumeva da muškarci manje pažnje poklanjaju svojim osećanjima i češće sa njima izlaze na kraj agresivnošću ili konzumiranjem alkohola. Žene su, takođe, izloženije stresu, osobito one koje moraju i da biraju i da odgajaju decu.
  • Geni – depresija može biti porodična bolest. Ukoliko imate jednog roditelja koji je patio od teške depresije, imate osam puta veći rizik da i sami postanete depresivni.

 

Zar nije depresija samo jedna vrsta slabosti?

Ljudi često doživljavaju depresivne osobe kao slabe, kao da su „digle ruke“, dok osobe sa depresijom ne doživljavaju svoje stanje kao stvar izbora. Činjenica je da u nekim oblicima depresija ponajviše liči na bolest. Može se dogoditi i snažnim, rešenim ljudima da postanu depresivni. Vinston Čerčil je depresiju nazivao svojim „crnim psom“.

 

Kada bi trebalo potražiti pomoć?

  • Onda kada se osećate gore nego obično, a vaše raspoloženje se spontano ne popravlja
  • Kada vaše raspoloženje utiče na posao, interesovanja i osećanja prema porodici i prijateljima
  • Ukoliko počinjete da verujete da život nije vredan življenja ili da bi vašoj okolini bilo lakše bez vas

U nekim slučajevima, razgovor sa bliskom osobom može biti sasvim dovoljan da se osećate bolje. Ukoliko to ne pomogne, možete se obratiti vašem lekaru opšte prakse ili psihoterapeutu/ psihologu.

 

Samopomoć

  • Ne držite osećanja za sebe – podelite sa vašom okolinom kako se osećate, ako je potrebno i više puta
  • Uradite nešto – pokušajte da se bavite fizičkim aktivnostima, ponekad je dovoljno uvesti u dnevnu rutinu redovne šetnje. Ovo će vam pomoći da se osećate bolje i da regulišete san. Iako možda ne možete da radite, dobro je da budete aktivni.
  • Dobro se hranite – depresija može da utiče na apetit. Loša ishrana, takođe, može da utiče na manjak vitamina u telu, što može da pogoršava raspoloženje. Posebno je korisno konzumirati sveže voće i povrće.
  • Izbegavajte alkohol i psihoaktivne supstance – iako vam alkohol i marihuana mogu doneti krakotrajno olakšanje, brojne naučne studije pokazuju da dugotrajno konzumiranje ovih supstanci pogoršava depresiju
  • Spavajte – ukoliko imate problema da zaspite, potrudite se da o tome ne razmišljate previše. Opustite se uz muziku ili film dok ne ležite u krevetu. Vaše telo će tako dobiti šansu da se odmori, a ako ste okupirani drugim stvarima, bićete manje anksiozni i samim tim ćete povećati vaše šanse da zaspite
  • Pokušajte da otklonite uzrok – ukoliko mislite da znate šta se krije iza vašeg lošeg raspoloženja, može da vam pomogne da ga zapišete i napravite strategije koje bi mogle da doprinesu njegovom rešavanju. Izaberite one opcije koje vam se čine najboljim i pokušajte da ih sprovedete.
  • Podsetite se da su i mnogi drugi ljudi patili od depresije; podsetite se da kod većine ljudi i bez posebnog tretmana depresija posle sama od sebe prođe nakon 4 – 6 meseci; gledajte na depresiju kao na priliku da unesete promene u vaš život i da iz tog iskustva izađete snažniji nego pre.

 

Kakve vrste pomoći su dostupne?

Postoje brojni priručnici za samopomoć. Međutim, dva najčešća načina za borbu sa depresijom su psihoterapija i terapija lekovima. Postoje brojne vrste psihoterapije koje uspešno tretiraju depresiju – kognitivno-bihejvioralna, psihoanalitička, konstruktivistička, itd. Psihoterapijski tretmani su obično bezbedni, ali podrazumevaju razgovor i promišljanje događaja koji mogu biti bolni i to može doprineti da se u početku osećate lošije nego pre. Sa druge strane, psihoterapija je proces koji može doneti velike koristi – pored toga što otklanja simptome depresije, ona može korenito promeniti vaš način gledanja na svet. Veoma je važno da imate poverenja u svog terapeuta i da se pre počinjanja tretmana uverite da vaš terapeut ima neophodno obrazovanje za taj posao.

U nekim slučajevima (osobito kada je intenzitet depresivnih simptoma visok i kada depresija duže traje), vaš lekar opšte prakse može preporučiti lečenje lekovima iz grupe antidepresiva. Ovi lekovi ne služe za umirivanje, iako mogu uticati na to da budete manje napeti  i nervozni. Oni vam mogu pomoći da se osećate bolje i da se bolje nosite sa vašim osećanjima i problemima koji su doprineli lošem raspoloženju. Iako i dalje postoji debata oko efikasnosti antidepresiva, istraživanja dosledno pokazuju da su oni najefikasniji u slučajevima teških depresija. Treba imati na umu da njihovo dejstvo počinje nakon dve do tri nedelje redovnog uzimanja, kao i to da antidepresivi, kao svi drugi lekovi, imaju određena neželjena dejstva.

 

Šta je prava terapija izbora za mene?

U slučajevima blage ili umerene depresije, najverovatnije je da medikamentna terapija nije potrebna, budući da je psihoterapija efikasna u tretmanu depresije. Međutim, ukoliko depresija dugo traje ili vam značajno otežava funkcionisanje, antidepresivi mogu biti od koristi u kombinaciji sa psihoterapijom.

Novija istraživanja pokazuju da su antidepresivi i psihoterapija jednako efikasni u prevazilaženju problema sa kojima se suočavate, iako nije neobično da psihijatri smatraju da su lekovi efikasniji. Postoje osobe kojima je prihvatljivija psihoterapija i osobe koje radije biraju da piju lekove. Lična preferenca je bitna stavka u izboru adekvatnog načina lečenja

 

Kako pomoći nekom ko je depresivan?

  • Slušajte! Ovo može delovati lako, ali u praksi često nije tako. Možda ćete morati da čujete istu stvar po nekoliko puta. Obično je najbolje ne nuditi savete osim ako nisu eksplicitno traženi, čak ni u situacijama kada vam je rešenje očigledno. Ukoliko je do depresije doveo nekakav problem, vi možda možete biti od pomoći u traženju rešenja.
  • Pomaže i samo provođenje vremena sa nekim ko je depresivan. Ohrabrite osobu da priča, pomozite joj da održavaju uobičajenu rutinu.
  • Nekome ko je depresivan može biti teško da poveruje da će mu biti bolje. Možete ih ohbrabiti na ovakav način, ali to činite strpljivo i pažljivo.
  • Obratite pažnju da se osoba pravilno hrani.
  • Pobrinite se da ne konzumira alkohol ili marihuanu.
  • Ako primećujete da se stanje pogoršava, da osoba govori o tome da ne želi da živi, osobito ako nagoveštava da bi mogla da povredi sebe, nemojte ih shvatiti olako. Pobrinite se da o tome pričaju i sa svojim lekarom ili terapeutom.
  • Ohrabrite ih da potraže pomoć. Nemojte ih obeshrabrivati ili odgovarati od uzimanja lekova ili viđanja sa psihoterapeutom ili savetnikom.