Ознака: Dr Milan Popović

Šumska terapija smanjuje stres, pojačava imunitet i leči – Asocijacija Forest

Šumska terapija smanjuje stres, pojačava imunitet i leči – Asocijacija Forest

Šumska terapija smanjuje stres, pojačava imunitet i leči – Asocijacija Forest

Zdravlje je najveće bogatstvo, rekao je jednom davno čuveni Ciceron, najsvestraniji um antičkog Rima.

Brojni su faktori savremenog doba koji ne samo da narušavaju fizički, mentalni i duhovni aspekt zdravlja, izazivajući ozbiljne bolesti, već dovode i do poremećaja u skladnom funkcionisanju pojedinca i društva u celini.

Zdravlje je ono što svima bar pomalo nedostaje. To je stanje fizičke, mentalne i duhovne harmonije. Balans unutar čoveka i ravnoteža između čoveka i prirode.

Svi aspekti zdravlja uzajamno su povezani i međusobno su zavisni. Nema dobrog telesnog zdravlja bez mentalne, emocionalne i duhovne ravnoteže i mira, niti psihičke stabilnosti i osećaja sreće bez očuvanog fizičkog zdravlja. Fizička aktivnost, kvalitetan san, pravilna ishrana, čist vazduh i voda, svetlost i odsustvo stresa direktno utiču na naše zdravlje. Očuvana priroda iz koje smo nastali, jedan je od bitnih faktora sveukupnog zdravlja čoveka.

Postoji u svetu, a i kod nas, jedan jedinstven pogled na zdravlje i integrativni pristup lečenju i prevenciji. Zdrava i očuvana priroda i šume nužan su faktor zdravlja. Spoj čoveka i čiste prirode, daje odlične rezultate u smislu prevencije, očuvanja i unapređenja apsolutno svih aspekata zdravlja.

Kupanje u šumskom vazduhu

Tradicija koja se u drevnom Japanu naziva „Shinri-ioku“, ili tzv. kupanje u šumskom vazduhu jeste veoma efikasan prirodni metod za jačanje imuniteta i smanjenje stresa. Shinrin-ioku znači kupanje u šumskoj atmosferi ili konzumiranje šume kroz naša čula. Šetnja šumom i kupanje u šumskom vazduhu dovode do jačanja imuniteta kod ljudi i sprečavaju pojavu raka i drugih hroničnih bolesti.

Šumsko drveće i ostale biljke u šumi u vazduh ispuštaju fitoncide i negativne jone. Fitoncidi su antimikrobna organska jedinjenja koja uništavaju viruse, bakterije i gljivice. Hodajući šumom udišemo fitoncide što dovodi do značajnog poboljšanja zdravlja.

Naučna istraživanja pokazala su da šuma veoma pozitivno deluje na hormone u telu. Aromatični mirisi koje proizvodi drveće u šumi povezani su sa antiinflamatornim, antitumorskim i drugim korisnim uticajima na telo i mozak. Šetnja kroz šumu podstiče kreativnost i priziva pozitivne misli, pojačava pažnju, koncentraciju i pamćenje, poboljšava raspoloženje, što je vrlo važno za fizičko i psihičko zdravlje.

Kada su naučnici testirali ljude pre i nakon dvosatne šetnje šumom, pronašli su kod svih značajno povećanje broja T ćelija imunog sistema. Ispitanicu su imali niži krvni pritisak, osećali su smirenost i bili lepo raspoloženi, oslobođeni stresa.

Dok čovek boravi u šumi, bilo da sedi ili hoda, njegov dah sjedinjuje se sa fitoncidima. Ova jedinjenja toliko su snažna da se u organizmu zadržavaju i do dva meseca održavajući naš imuni sistem jakim i u optimalnom stanju.

Pojačava imunitet

Naučnici iz Japana utvrdili su da boravak u šumi pojačava imunitet, koji je važan za sprečavanje pojave raka, virusnih i bakterijskih infekcija, autoimunih bolesti kao i drugih hroničnih bolesti. Pored toga što šetnja šumom oslobađa od stresa, ona doprinosi smanjenju krvnog pritiska i usporava ubrzani rad srca usled drugih bolesti.

Dobro je poznata stvar da se svi osećamo veoma lepo u prirodi. Boravak u prirodi vraća nam raspoloženje, energiju i vitalnost, osvežava nas i podmlađuje.

Inspirisan postojećim tradicionalnim metodama u lečenju, došao sam na ideju o integraciji psihoterapije, majndfulnes meditacije, kao i fizičke aktivnosti u drevni japanski metod nazvan „kupanje u šumskom vazduhu“. Tako se postižu naučno proverljivi i još značajniji i dugotrajniji pozitivni efekti šumske terapije na mentalno, fizičko i duhovno zdravlje ljudi.

Šta je to šumska terapija

Šumska psihoterapija podrazumeva boravak u šumi, fizičku aktivnost, meditaciju i psihoterapiju koji zajedno daju odlične rezultate kada je očuvanje zdravlja u pitanju.

Razgovori sa psihoterapeutom i majndfulnes meditacija u šumi, na čistom vazduhu, prepunom fitoncida i negativnih jona, dovode naše telo i um u stanje ravnoteže.

Više od 40 godina naučnih ispitivanja izvršenih u Japanu potvrdilo je da se ovakav integrativni terapeutski pristup pokazao veoma efikasnim za stabilizaciju krvnog pritiska, smanjenje stresa, stimulisanje imunog sistema, regulaciju šećera u krvi, smanjenje bola, eliminaciju umora, poboljšanje polne i seksualne funkcije, lečenje astme, alergija i bronhitisa.

Brojni su pozitivni efekti ovakve terapije na poboljšanje pažnje, koncentracije i pamćenja, rehabilitacije nakon operacija i bolesti, tretmana emocionalnih poremećaja, lečenja anksioznosti, straha, paničnih napada i depresije, postizanja boljeg kvaliteta sna, podsticanje životnog elana i motivacije. Zahvaljujući Šumskoj psihoterapiji, telo, um i duh dovode se u stanje balansa i homeostaze.

Uz „Shinrin-ioku“  principe lečenja iz Japana, služeći se integrativnim pristupom u medicini i uz podršku naučnih istraživanja, kao i veština meditacije i psihoterapije, nastaje prostor za formirnje Šumske terapije i psihoterapije kao okvira za razvoj zdravstvenog turizma u Srbiji.

Šumska terapija i psihoterapija namenjena je svima: mladim i starijim ljudima, muškarcima i ženama, zdravim i onim koji žele da poboljšaju zdravlje zbog bolesti.

Spoj tradicije i moderne terapije u prelepom šumskom ambijentu jeste privilegija i mogućnost svakog čoveka i njegov individualni put ka zdravlju, sreći i blagostanju.

Unapredite zdravlje, smanjite stres, poboljšajte imunitet kroz naš program Unapređenja zdravlja

Dr Milan Popović

Lekar, psihoterapeut superv.

Predsednik Asocijacije prirodne i šumske medicine – Forest

Mob: 061/180 1972

Kako pobediti panične napade (samopomoć) – psihoterapija

Kako pobediti panične napade (samopomoć) – psihoterapija

Psihoterapija pomaže kod paničnih napada

Kako je cela REKBT (psihoterapija) filozofija o poreklu anksionosti i panike bazirana na istoj ideji, a to je da mi anksioznost i paniku stvaramo i hranimo svojim iracionalnim i samoporažavajućim mišljenjem, videćemo da se tehnike za oslobađanje od napada panike vrlo slične tehnikama za oslobađanje od bilo koje vrste anksioznosti!

Po istom principu, prvenstveno valja napraviti razliku između neprijatnog i nepodnošljivog. Anksioznost nije kraj sveta, i niko neće umreti od nje! Jeste neprijatna i ponekad je bolna, ali nije nepodnošljiva, osim ako je vi sami ne definišete kao takvu.

Dakle, ako želite još jedan ponovljen obrazac anksioznosti koja može da dovede do paničnog napada, definišite je kao nepodnošljivu. U suprotnom, probajte da je okarakterišete onako kako valja, a to je kao neprijatnu.To je najbolje činiti baš u onim situacijama kada osetite da anksioznost počne da se javlja. Tada, umesto da sebi ponavljate dobro poznat tekst, da je to nešto užasno što vi ne možete da podnesete, probajte da sebi kažete da je to neprijatno, loše, ali da nikakva stvarna opasnost ne vreba i da neće doći do smaka sveta.

Drugo, upustite se u situacije koje vam inače okidaju osećaj anksioznosti. Kada dopustite sebi da se suočite sa takvim situacijama, iako ponavljate sebi da neće doći do kraja sveta i da se ništa katastrofalno neće desiti, nemojte očekivati da će odmah sva anksioznost nestati. Setite se da vašu anksioznost stvaraju vaše misli i hiljadama puta ponovljene rečenice o tome kako je to nepodnošljivo.

Dakle, nije dovoljno da samo shvatite da usled anksioznosti nećete umreti i da to jednom sebi ponovite. Da bi došlo do oslobađanja od ove neprijatne emocije, valjalo bi da uporno sebi ponavljate da, iako je to neprijatno i bolno iskustvo, vi možete da ga podnesete i nema potrebe da katastrofizirate. Ako vam se i desi da se anksioznost javi u jačem stepenu na počecima ove vežbe, prihvatite to kao normalnu stvar. Retki uspevaju iz prvog puta. Kako kažu «ponavljanjeje majka nauke»

Treće, kada se izlažete neprijatnim situacijama u kojima vam se inače javlja anksioznost, gledajte da sebi ne postavljate previsoke ili preniske zahteve. To značida ne ulazite odmah u situacije za koje verujete da će okinuti anksioznost koja će vas preplaviti i, takođe, da ne dajete sebi prelake zadatke. Postupno učenje je najbolje učenje. Kako vi sada trenirate sticanje jedne nove veštine, bolje je savladavati je korak po korak, nego preplaviti sebe negativnim osećanjima, što može negativno da utiče na vas i vašumotivaciju po pitanju promene.

Četvrto, kada se upuštate u situacije koje osmišljavate kao veoma neprijatne,probajte da to radite uz prisustvo osobe od poverenja. Terapeut REKBT (psihoterapija) orijentacije neretko izlazi sa klijentom u javnost i biva mu podrška u takvim situacijama. Međutim, i dobar prijatelj ili roditelj mogu da budu vaša «baza sigurnosti» i da vam pomognu uprvim koracima osamostaljivanja u upuštanju u situacije koje ocenjujete kao neprijatne.

Ako se uplašite da ćete «upasti» u napad panike, setite se i ponavljajte sebi da toneprijatno iskustvo traje vrlo kratko (iako vama deluje da je beskrajno dugo). Zato primenite isti princip i recite sebi «ako počnem da paničim, šta je tu je, počeo sam dapaničim, to je prilično neprijatno, ali nije nepodnošljivo»!

Ukoliko niste u mogućnosti da pomognete sebi u meri u kojoj to želite, obratite se vašem psihoterapeutu…

Dr Milan Popović

Lekar, RE&KBT psihoterapeut superv.

Mob: 061/180 1972