Ознака: meditacija

Psihoterapija | Psihoterapeut | Psihijatar | Beograd > meditacija
Stanje pune svesnosti i izdizanje iznad uma

Stanje pune svesnosti i izdizanje iznad uma

Posted on by Dr Milan Popović

Stanje pune svesnosti i izdizanje iznad uma

Dok odrastate, vi formirate mentalnu predstavu o tome ko ste, zasnovanu na ličnim i kulturnim uslovljenostima. Ovo fantomsko ja možemo nazvati egom. On se sastoji od aktivnosti uma i može se održavati samo neprestanim razmišljanjem.

Šta je Ego

Pojam „ego“ označava različite stvari za različite ljude, ali kada ga ja ovde koristim, on predstavlja lažno ja, stvoreno nesvesnim poistovećivanjem sa umom. Za ego, sadašnji trenutak jedva da postoji. Samo se prošlost i budućnost smatraju važnima. Ovo potpuno izvrtanje istine počiva na činjenici da je u ego-modalitetu um veoma disfunkcionalan.

Ego – prošlost i budućnost

On se uvek bavi oživljavanjem prošlosti, jer bez toga – ko ste uopšte vi? On se neprekidno projektuje u budućnost ne bi li osigurao svoj opstanak i pronašao tamo nekakvu vrstu oslobođenja ili ispunjenja. On govori: „Jednog dana, kada se ovo i l i ono dogodi, biće mi dobro, biću srećan i spokojan.“ Čak i kada se čini da se ego bavi sadašnjošću, to nije ona sadašnjost koju opaža: on je sasvim pogrešno tumači jer na nju gleda očima prošlosti. Ili je svodi na sredstvo ka cilju, cilju koji leži u umom projektovanoj budućnosti. Posmatrajte svoj um i videćete da on funkcioniše na ovakav način. Sadašnji trenutak nosi u sebi ključ ka oslobođenju. Ali , vi ne možete naći sadašnji trenutak sve dok sebe svodite na vaš um.

Prosvetljenje – uzdizanje iznad Ega i misli

Prosvetljenje označava uzdizanje iznad misli. U prosvetljenom stanju vi se i dalje služite svojim umom kada je to potrebno, ali na daleko usredsredeniji i efikasniji način nego pre. Više ga koristite u praktične svrhe, ali oslobođeni ste od nevoljnih unutrašnjih monologa, a prisutna je i unutrašnja smirenost. Kada koristite svoj um, a posebno kada je potrebno kreativno rešenje, vi približno svakih nekoliko minuta oscilirate između misli i smirenosti, između uma i ne-uma.

Um i ne – um

Ne-um predstavlja svesnost bez misli. Jedino je tako moguće razmišljati kreativno jer samo na takav način misao ima bilo kakvu snagu. Sama za sebe, kada više nije povezana sa daleko prostranijim carstvom svesnosti, ona brzo postaje ogoljena, luda i destruktivna.

Iz knjige: Ekart Tol – Moć sadašnjeg trenutka

Kako se relaksirati i izboriti sa stresom?

Kako se relaksirati i izboriti sa stresom?

Posted on by Dr Milan Popović

Kako se relaksirati i izboriti sa stresom?

Smatra se da je u danjašnjim uslovim gotovo nemoguće biti van uticaja stresora i stresnih situacija. I pored toga, postoje osobe koje izlaze na kraj sa ovakvim načinom života i kod kojih posledice stresa ne možemo utvrditi ili su minimalne. Sa druge strane, značajan je procenat onih koji podležu negativnom uticaju stresa i kod kojih možemo verifikovati somatske i/ili psihološke posledice. Koji će ishod biti, zavisi od nekoliko činioca. Najpre, veoma je važan sam stresor i njegove karakteristike. Takođe, važan je i intenzitet i dužina stresne reakcije. Od bitnog značaja je i struktura same ličnosti, pa govorimo o vulnerabilnoj i na stres otpornoj ličnosti. Osim urođenih karakteristika, bitno je da li osoba ima u svom repertoaru veštine koje joj mogu pomoći u prevladavanju stresnih situacija. Ove veštine se obično stiču tokom života i ono što je veoma važno, mogu se ciljano naučiti.

Ukloniti stres ili?

Prema tome, u borbi protiv stresa možemo se usmeriti sa jedne strane na otklanjanje stresa ili, sa druge, na jačanje ličnosti i na neutralizaciju eventualnih posledica. S obzirom da je veoma teško, a povremeno i nemoguće uticati na pojavu stresora i stresnih situacija, da ih je u većini slučajeva vrlo teško izbeći, u preventivnom ali i terapijskom pristupu ovom problemu, dominantno se oslanjamo na jačanje ličnosti i na osposobljavanje da se sa stresom izbori na adekvatan način. Ako su zdravstvene posledice već prisutne, pored rada na jačanju ličnosti, primenjuju se i specifične psihološke i somatske intervencije. Cilj intervencija je da se neutrališe ili bar ublaži negativno dejstvo stresa.

Prevencija stresa

U sklopu preventivnih mera primenjujemo brojne psihoterapijske metode koje uče vulnerabilne osobe veštinama prevladavanja stresa i jačaju odbrambenu sposobnost klijenta. Radi se o veštinama poput onih koje pomažu osobi da povrati (ili stekne) samopouzdanje, da poveća samovrednovanje i veru u sopstvene snage (tzv. asetivni trening), da nauči da rešava probleme na najadekvatniji način, da planira korake unapred (tzv. “problem solving”), da nauči da planira vreme (a ne da stalno bude u zakašnjenju sa rokovima što podiže tenziju i deluje stresogeno).

Jedna od tehnika kojoj daju posebno mesto u prevenciji, ali i tretmanu stresa i posledica stresa je relaksacija. Ona predstavlja efikasnu metodu koju mogu primeniti i zdrave i obolele osobe. Relaksacija doprinosi jačanju otpornosti ličnosti i u isto vreme redukuje nivo stresa i ublažava intenzitet psiholoških i fizioloških korelata stresa. Postoje brojni načini za postizanja stanja relaksacije. U medicini se dominantno koriste dve tehnike i to progresivna mišićna relaksacija (PMR) i autogeni trening. Pored toga, mogu se primeniti joga, meditacija, pravilne fizičke vežbe, pravilno disanje i druge tehnike.

Od velike pomoći u terapiji mogu biti i vežbe disanja koje uglavnom deluju na smirenje simptoma povezanih sa hiperaktivnošću simpatičkog nervnog sistema. Nabrojane tehnike i još mnoge druge deo su kognitivno-bihejvioralne psihoterapije REKBT, koja predstavlja metodu izbora za borbu protiv stresa i njegovih posledica.

Primena relaksacionog treninga

Brojna istraživanja su potvrdila pozitivno dejstvo relaksacije na smirenje stresnih reakcija. Najveći broj istraživanja je bio usmeren na proučavanje efikasnosti relaksacionog treniga u redukciji fizioloških parametara poput krvnog pritiska, učestalosti srčanog rada, brzine disanja i elektrodermalne provodljivosti. Pokazalo se da je relaksacioni trening uspešan u redukciji i normalizaciji određenih somatskih reakcija u organizmu koje su indukovane stresom. Tu se najpre misli na stabilizaciju srčanih funkcija i disanja, opuštanje mišića. Takođe je potvrđeno pozitivno dejstvo u redukciji anksioznosti, ljutnje, depresivnosti i osećanja umora, kao i subjektivnog doživljaja osobe da je pod stresom. Relaksacioni trening je pokazao efikasnost u terapiji pojedinih psihijatrijskih poremećaja poput paničnog poremećaja, generalizovanog anksioznog poremećaja, fobičnih poremećaja, poremećaja sna, somatizacionog poremećaja i drugih stanja.

Istraživanja u vezi relaksacionog treninga

Istraživanja su pokazala da je relaksacioni trening veoma korisna metoda i kod pacijenata sa određenim somatskim tegobama i oboljenjima, poput pacijenata sa glavoboljom, kod obolelih od HIV-a, pojedinih vrsta kancera, sa srčanim oboljenjima, astmom i sl. Posebno su značajni rezultati studija u kojima se nedvosmisleno utvrdilo da relaksacioni trening deluje na opadanje nivoa salivatornog kortizola koga još nazivaju i “hormonom stresa”. Povišene vrednosti kortizola su odgovorne za mnoga neželjena dejstva stresa, a posebno se ističe njegovo negativno dejstvo na imuni sistem. S obzirom na navedene rezultate studija, autori zaključuju da relaksacioni trening indirektno može imati pozitivno dejstvo na imunološke funkcije kod pacijenata, koje takođe mogu biti poremećene tokom stresne reakcije.

Studije

Interesantna je i studija u koju su Hewson-Bower i Drummond (1996) pronašli da kod dece nakon relaksacionog treninga raste koncentracija sekretornog imunoglobulina A (sIgA). Do porasta sIgA nije došlo u kontrolnoj grupi mališana. Viši nivoi sIgA su povezani sa povećanom otpornošću prema respiratornim infekcijama. Podaci govore da su mališani sa nižim vrednostima sIgA bili skloniji respiratornim infekcijama. Autori smatraju da primenom relaksacionog treninga kod zdrave i učestalo bolesne dece možemo podići otpornost i prevenirati ova stanja.

Dokazano je i da relaksacioni trening utiče na moždanu aktivnost merenu EEG parametrima. Recimo, kod osoba koje imaju smetnje spavanja uglavnom dominiraju brzi beta moždani talasi, koji su znak povišene pobuđenosti CNS-a (zbog čega se i javlja nesanica). Nakon primenjene relaksacije, smanjuje se njihova učestalost i raste učestalost teta talasa, koji su karakteristični za fazu uspavljivanja. Ove promene su korelirale sa poboljšanjem insomnije.

Mehanizam dejstva progresivne mišićne relaksacije

Tehniku progresivne mišićne relaksacije je prvi opisao Dr. Edmund Jacobson (1930) i bazirao je na pretpostavci da mentalna relaksacija prirodno proizilazi iz fizičke relaksacije. S obzirom da nije moguće da u isto vreme budemo i relaksirani i napetih mišića, ideja je da smanjenjem mišićne napetosti indukujemo mentalnu relaksaciju (princip recipročne inhibicije). Proces relaksacije mišića se neminovno postiže, obzirom da se mehanizam bazira na fiziologiji mišića. Uvek kada se mišić kontrahuje, on će težiti da se vrati u relaksirano stanje. Kada se nađe u stanju relaksacije i posledičnog smanjenja elektroneuralne aktivnosti to predstavlja “poruku” koja se prenosi refleksnim lukom do određenih centara u CNS.

Za jednog od njih (hipotalamus) ovo predstavlja biofeedbeck informaciju nakon čega se aktivira parasimpatikus ne bi li redukovao protok kiseonika kroz relaksirane mišiće (zbog smanjenja potrebe), redukovao rad srca i sl. Porastom aktivnosti parasimpatikusa, kao što je poznato, opada aktivnost simpatikusa čiji je tonus povećan tokom stresnih reakcija. Na taj način dolazi do redukcije fizioloških parametara stresne reakcije, osećanja telesne opuštenosti i mentalne relaksacije.

Progresivna mišića relaksacija

Vežbe relaksacije se uče relativno jednostavno i brzo. Najbolje i najlakše se nauče uz edukovanog terapeuta, ali je moguće i uz pomoć audio kaseta na kojima su snimljene instrukcije. Mogu biti od velike pomoći lekarima (posebno lekarima opšte prakse i psihijatrima) kao pomoćna terapijska metoda u mnogim stanjima. Ono što je važno napomenuti je da se radi o veštini koja se može naučiti, ali da je kao i za svaku drugu veštinu koju smo do sada savladali (poput vožnje bicikla i plivanja), potrebno vreme dok se izvežba i dok ne postane automatizovana radnja. Ako se u tome uspe, onda će se relasacija primenjivati bez većeg razmišljanja o tehnici, što je veoma bitno u stanjima visoke anksioznosti.

Važno je istaći da postoji jedan mali procenat osoba koje imaju paradoksalnu reakciju na relaksaciju, odnosno da im relaksacioni trening povećava nivo napetosti i anksioznosti. U prevladavanju ovog problema ponekad je korisno da se postepeno povećava vreme vežbanja relaksacije, ali je ponekad neophodno takve osobe isključiti iz daljeg relaksacionog tretmana. Smatra se da su relaksacione vežbe kontraindikovane kod osoba obolelih od shizofrenije i opsesivno-kompilzivnog poremećaja. Od somatskih bolesnika, relaksaciju sa kontrakcijom mišića ne treba primenjivati kod pacijenata sa izuzetno visokim vrednostima krvnog pritiska. Pre nego što se započne sa vežbama relaksacije daju se opšte instrukcije o izvođ enju tehnike.

Vežbe pravilnog disanja

Vežbe disanja imaju relaksaciono svojstvo koje je po krajnjim efektima, veoma slično relaksacionom treningu. Izvode se veoma lako, ali je kao i za relaksaciju potrebno da se redovno vežbaju kako bi postale automatizovane reakcije. Veoma su korisne kod paničnih ataka i kod osećanja psihomotorne napetosti, ali i za sva stanja praćena anksioznošću. Svaku vežbu treba ponavljati otprilike oko 5 minuta. Bilo bi idealno ako se vežbaju svakodnevno i to, što više puta.

Budite samopouzdani – samopouzdanje

Lepše ćete se osećati. Asertivnost je oblik ponašanja u kome dominira samopouzdanost. Asertivnost je i veština koja pomaže osobi da se adekvatno (pravilno) postavi u očuvanju sopstvenih prava, a da ne naruši tuđa prava, da bez nelagodnosti ispolji sopstvena osećanja, te da dostigne svoje ciljeve i interese. Nizak nivo asertivnosti se ispoljava kroz defanzivno ili agresivno ponašanje. U stručnoj, psihijatrijskoj literaturi, nizak nivo asertivnosti se uglavnom povezuje sa socijalnom fobijom. Živeti pod pritiskom današnjice, priznaćete nije lako. Ogroman broj ljudi se nalazi stalno pod stresom. Većina njih je u neprekidnom kontaktu sa drugim osobama, bilo da se radi o poslovnim prijateljima, kolegama, komšijama, članovima porodice i sl. U slučaju nastanka konfliklnih situacija tokom susretanja sa ljudima, dobre komunikacione veštine su od neprocenjive važnosti. Konflikti su veoma čest uzrok stresa, ali ako smo vešti u prevazilaženju konflikta, veći deo posla u borbi protiv stresa je obavljen.

Kako naučiti asertivnost?

Pa, reći ćete — lako je to reči, ali kako to postići i uraditi. Šta treba da uradim, s obzirom da se uvek povučem da ne bi došlo do još većih komplikacija. Ne umem da kažem „ne“ jer mislim da bi se moji prijatelji naljutili na mene. Ili, da zamolim nekog da ne radi ono što mi smeta jer bi ga uvredio. Kako da kažem partneru da me je njegovo kašnjenje na večeru povredilo, možda će me nakon toga napustiti. Svi će pomisliti kakvo sam ja džangrizalo, ako reklamiram dovoljno ne ispečenu šniclu u restoranu, iako ne mogu takvu da pojedem.

Ono što zaostaje posle ovakvih sitaucija u kojima nam je ponestalo samopouzdanja, je gorak ukus nezadovoljstva i razočaranosti. Osećate se loše, napeto i neraspoloženo. A ono što je najbitnije — niste dobili ono što ste želeli i što vam s pravom pripada. Izgubili ste puno, a najpre sebe i svoju ličnost. Neko drugi bi to pokušao da razreši na sasvim suprotan način. Vikao bi, posvađao se, lupio rukom o sto, napravio scenu. I ova krajnost u ponašanju dovodi do veoma neprijatnih osećanja, ali sada izazvana u drugoj osobi – u sagovorniku. Krajnji rezultat je ipak poražavajući za samu agresivnu osobu, s obzirom da se agresijom ne rešavaju konflikti već se samo produbljuju, dok se u sagovorniku izaziva agresija.

Agresija ili asertivnost

Negativni učinak agresije je i to što dovodi i do odbacivanja od strane drugih. Pored ove dve krajnosti u ponašanju, neki ne vide druge mogućnosti, te i rešenje za konfliktne situacije. Upravo je to pogrešno. Boljeg rešenja, naravno, ima i zove se asertivnost. I ono što je najvažnije, ako je nemamo u svom repertoaru ponašanja možemo je naučiti. Ova veština nam može pomoći da kvalitetnije živimo. I još važnije – da se bolje osećamo. Umesto zaključka o sresu možemo da naglasimo da za borbu protiv stresa preporučuju se šetnje, druženje, fizička aktivnost i provođenje što više vremena sa dragim osobama, te posvećivanje pažnje hobijima, odnosno svemu onome što nas ispunjava osećanjem zadovoljstva.

Stres i moderan način života

Savremen način života, posvećenost poslovnim i privatnim obavezama, neosporno ostavljaju sve manje vremena za praktičnu primenu pomenutih saveta lekara. Ako se zna da je stres uzročnik ne samo oboljenja, psihičkih, fizičkih ili psihofizičkih, već negativno može da utiče i na sve iz našeg okruženja (prijatelje, porodicu, posao…), onda se svakako treba boriti i pravovremeno reagovati i na najmanje simptome nepoželjnog stanja. Stres je često uzročnik mnogih bolesti zavisnosti (alkoholizam ili narkomanija…). Ne treba se ustručavati i tražiti pomoć stručnjaka pri pojavi prvih simtoma stresa, niti se libiti da se početni problem terapijski prevaziđe.

– Oslobodite se stresa i ostanite zdravi uz primenu REKBT psihoterapije, tehnika relaksacije, pravilnog disanja i Mindfuless meditacije, kao i pravilnih fizičkih vežbi istezanja. Naučite sve ove tehnike od psihoterapeuta. Zakažite seansu već danas.

– Prijavite se na radionice i seminare šumske antistres terapije koja vam pomaže da se oslobodite stresa i emotivnih poremećaja – www.asocijacijaforest.com

Iz knjige: PSIHOPATOLOGIJA SVAKODNEVNOG ŽIVOTA, Prof. dr MARKO MUNJIZA

Hormon sreće i 8 ključnih faktora za sreću

Hormon sreće i 8 ključnih faktora za sreću

Posted on by Dr Milan Popović

Hormon sreće i 8 ključnih faktora za sreću

Naučno istraživanje koje se bavilo istinskom srećom, koje je sproveo Univerzitet Harvard u periodu od 75 godina, pokazalo je da ljudi kojima se okružujemo, kao i naša prihvaćenost u društvu, mogu pozitivno uticati na naše fizičko i mentalno zdravlje i pomoći nam da živimo duže.

Hormoni sreće koje je telo sposobno da proizvede su: dopamin, koji čini da se osećamo dobro; serotonin, koji smanjuje depresiju; i endorfini, koji nas čine srećnim i tako pomažu da se smanji fizički bol.

Kako definišemo ličnu sreću?

Faktori koji doprinose sreći mogu se razlikovati od osobe do osobe i podrazumevaju sledeće:

  • Radite stvari koje želite da radite i imate slobodu da izaberete sopstveni put u životu
  • Održavanje pozitivnih odnosa i prihvatanje u društvu
  • Osećate se zadovoljni svojom situacijom i ne upoređujete se sa drugima
  • Održavate pozitivan stav i ne dozvoljavate sebi da budete uznemireni ili odsutni zbog mnogih promena koje se dešavaju u životu
  • Postizanje ciljeva koje ste sebi postavili i držanje pozitivnih rezultata kada pokušavate da ih ostvarite
  • Održavanje mentalne i fizičke kondicije, čime se smanjuje verovatnoća razvoja bolesti

8 faktora koji podstiču proizvodnju hormona sreće:

Vežbanje

Vežbanje ne samo da nas održava u formi i zdravim, već nas i štiti od bolesti i degeneracije. Stimuliše proizvodnju različitih hormona, uključujući:

  • Hormoni rasta koji su ključni za razvoj i rast.
  • Testosteron, koji pomaže da se telo osveži i oživi i pomaže u rastu mišića.
  • Insulin i tiroidni hormoni koji pomažu u regulaciji nivoa glukoze u krvi i regulišu metabolizam.

Pored toga, vežba može pomoći mozgu u proizvodnji hormona koji su povezani sa srećom, kao što su:

  • Dopamin, hormon odgovoran za to da se osećamo dobro. Ako smo u stanju da redovno vežbamo i izgradimo telo, ovaj hormon će se proizvoditi u većim količinama.
  • Serotonin, koji može pomoći u smanjenju simptoma depresije.
  • Endorfini, koji su direktno povezani sa srećom, što znači da mogu pomoći u smanjenju fizičkog bola ili simptoma povreda u našim mišićima zbog svojih hemijskih svojstava sličnih morfijumu, koji se koristi za ublažavanje bolova.

Učestvovanje u aktivnostima koje ostavljaju osmeh na licu

Poseta novim mestima, opuštajuća masaža ili učešće u aktivnostima koje ostavljaju osmeh na vašem licu, bilo da se radi o članovima porodice, prijateljima ili voljenim osobama, sve to može pružiti olakšanje od stresa i problema koji se mogu akumulirati u našem svakodnevnom životu. Štaviše, osmeh na licu kada se nađete u teškim okolnostima može pomoći u proizvodnji serotonina i endorfina u telu, od kojih su oba direktno povezana sa srećom.

Izlaganje sunčevoj svetlosti

Pored dobijanja vitamina D iz ribe, riblje jetre i žumanca, izlaganje tela sunčevoj svetlosti tokom ranog jutra ili večeri takođe pomaže u proizvodnji vitamina D. Ovaj vitamin ne samo da pomaže da naše kosti i imuni sistem budu u punoj snazi, već i indirektno stimuliše proizvodnju serotonina, hormona sposobnog da smanji simptome povezane sa depresijom.

Jesti čokoladu (umereno)

Studije su otkrile da konzumiranje oko 50-100 grama crne čokolade (ekvivalentno 300-600 kalorija) 1-2 puta nedeljno može smanjiti šanse osobe za preranu smrt usled srčanih bolesti. Čokolada sadrži esencijalne hemikalije koje pomažu cirkulaciju i pomažu u jačanju koronarnih arterija. Tamna čokolada, napravljena od 70–85% pravog kakaoa je najefikasnija u tom pogledu.

Iako crna čokolada sadrži minimalne količine šećera i mleka, ipak je ne treba smatrati potpuno zdravom i zato je treba konzumirati samo umereno.

Fokusirajte se na hranu koja ima visok sadržaj triptofana

Triptofan je esencijalna aminokiselina koju telo nije u stanju da proizvede samo. Triptofan se može uneti iz mleka, putera, žumanca, mesa, ribe, ćuretine, kikirikija, badema, suvih urmi, banana, svježeg sira i druge hrane sa visokim sadržajem proteina. Telo je u stanju da koristi ovu supstancu da pomogne u proizvodnji serotonina i u neurološkim procesima koji nam pomažu da se osećamo srećno. Štaviše, triptofan zajedno sa folnom kiselinom i gvožđem učestvuje u proizvodnji crvenih krvnih zrnaca.

Igranje sa kućnim ljubimcima

Možda ste otkrili da se vaš nivo stresa smanjuje kada se igrate sa kućnim ljubimcima. To je zato što naš odnos sa mačkama, psima ili drugim kućnim ljubimcima koji nam pokazuju naklonost može povećati proizvodnju hormona u telu koji su povezani sa srećom, uključujući serotonin i oksitocin (hormon povezan sa ljubavlju i odnosima).

Grljenje ili ljubljenje voljene osobe

Zagrljaji i poljupci između ljudi mogu se koristiti za iskazivanje ljubavi, ljubaznosti, zaštite i požude. Obično izvodimo ove radnje sa ljudima koje volimo, što zauzvrat dovodi do toga da telo proizvodi niz različitih hormona:

  • Endorfini – hormoni sreće – koji su povezani sa osećanjem očaranosti.
  • Dopamin, koji se proizvodi kada se osećamo zadovoljni, što rezultira osećanjem sreće, uzbuđenja i stimulacije.
  • Oksitocin, koji je povezan sa odnosima i pomaže nam da izgradimo veze sa drugim ljudskim bićima.

Meditacija i psihoterapija

Meditacija je aktivnost koja se uči i vežba u sklopu RE&KBT psihoterapije i pomaže da naša pažnja, koncentracija i pamćenje budu bolje. Meditacija pomaže da ojačamo imuni sistem, budemo srećniji i produktivniji. Ljudi koji redovno meditiraju imaju jači organizam, psihu, duži i srećniji život.

Zaključak

Iako sreća za različite ljude znači različite stvari, naša životna iskustva i drugi spoljni faktori kao što su društveni status, obrazovanje, uspeh u karijeri, zdravlje, odgovornosti i dostignuća imaju ulogu u tome da naš život bude potpun. Neki od njih mogu se kombinovati kako bi vam pomogli da postignete svoje ciljeve, dok za druge može biti potrebna puna posvećenost da biste uspeli. Ipak, svaka osoba je sposobna da na ovaj ili onaj način ostvari uspeh u svom životu, što će joj dati najbolje šanse da se posle toga oseća srećno i zadovoljno.

Psihoterapija vam može pomoći da ovladate svim ovim tehnikama za postizanje zdravlja i sreće.

O ljubavi i mržnji

O ljubavi i mržnji

Posted on by Dr Milan Popović

Ljubav i mržnja

Sve dok ne dođete do frekvencije svesti otvorene prisustvu, ili ako to uopšte ne učinite, svi odnosi, a naročito oni intimni, biće duboko oštećeni i krajnje disfunkcionalni. Neko vreme će se činiti savršenim, kao što je to slučaj kada ste „zaljubljeni“, ali svaki put će se to prividno savršenstvo narušavati sve učestalijom pojavom svađa, sukoba, nezadovoljstva i emocionalnog ili čak fizičkog nasilja.

Čini se da većina „ljubavnih odnosa“ vrlo brzo postaju ljubav-mržnja odnosi. Ljubav se onda za tren oka može pretvoriti u divljački napad, osećanje neprijateljstva ili potpuno povlačenje naklonosti. Smatra se da je to prirodno. Ako u svojim odnosima doživljavate i „ljubav“ i ono što je suprotno od ljubavi – napad, emocionalno nasilje i slično – onda ste verovatno pobrkali privrženost ega i zavisničku odanost sa ljubavlju. Ne možete u jednom trenutku voleti svog partnera, a usledećem ga napadati. Istinska ljubav nema suprotnost.

Suprotnost ljubavi

Ako vaša „ljubav“ ima suprotnost, onda to nije ljubav, već snažna potreba ega za potpunijim i dubljim osećanjem sopstvenog ja, potreba koju ta druga osoba privremeno zadovoljava. To je zamena za spasenje koju vrši ego, a tokom jednog kratkog perioda ona gotovo i deluje kao spasenje.

A l i , nakon toga nastupa trenutak kada se vaš partner ponaša na način koji ne uspeva da udovoljivašim potrebama, i l i , bolje, potrebama vašeg ega.

Osećanja straha, bola i nedostatka, koja su urođeni deo svesti ega, ali su bila prikrivena „ljubavnim odnosom“, sada ponovo izlaze na površinu.

Baš kao što je to slučaj kod svake druge vrste zavisnosti, u oblacima ste kada vam je droga dostupna, ali na kraju uvek nastupa trenutak u kom droga više ne deluje na vas.

Kada se ta bolna osećanja ponovo jave, još su snažnija nego ranije, a, osim toga, vi sada svog partnera doživljavate kao uzrok tih osećanja. To znači da ih projektujete ka spoljašnjosti i napadate tu drugu osobu divljačkom nasilnošću, koja je deo vašeg bola.

Ovaj napad može probuditi partnerov lični bol, i on i l i ona mogu uzvratiti na vaš napad. U ovoj tački ego se još uvek nesvesno nada da će njegov napad i l i pokušaji manipulacije predstavljati dovoljnu kaznu da vašeg partnera ubede da promeni svoje ponašanje kako bi ih ego ponovo mogao upotrebiti kao kamuflažu za vaš bol.

Ljubav, mržnja i zavisnost

Svaka zavisnost se rađa iz nesvesnog odbijanja da se suočite sa sopstvenim b o l om i prebrodite ga. Svaka zavisnost počinje bolom i završava se bolom. Od koje god supstance da ste zavisni – od alkohola, hrane,legalne i l i nelegalne droge i l i neke osobe – vi nekoga i l i nešto koristite da prikrijete svoj bol.

To je razlog zbog kog nakon početne euforije u intimnim odnosima postoji toliko nezadovoljstva, toliko bola. Oni nisu uzrok bola i nezadovoljstva. Oni iznose na videlo onaj bol i nezadovoljstvo koji već postoje u vama. Svaka zavisnost to čini. Svaka zavisnost dostiže tačku u kojoj više ne radi u vašu korist, i tada osećate bol snažnije nego ikada pre.To je jedan od razloga zbog kojih većina ljudi večito pokušava da pobegne od sadašnjeg trenutka i večito traga za nekom vrstom spasenja u budućnosti.

Sadašnji trenutak i lični bol

Prva stvar na koju mogu naići ako usmere pažnju na Sadašnji trenutak jeste njihov lični bol, i to je ono čega se plaše. Kad bi samo znali koliko je lako ući u Sadašnji trenutak, u moć sadašnjosti koja poništava prošlost i njen bol, u stvarnost koja razgrađuje iluziju. Kad bi samo znali koliko su blizu sopstvene stvarnosti, koliko su blizu Boga.

Ipak, ni izbegavanje odnosa u pokušaju da se izbegne bol ne predstavlja rešenje. Bol je tu u svakom slučaju. Veća je verovatnoća da će vas tri neuspeleveze u isto toliko godina naterati da se osvestite nego tri godine provedene na pustom ostrvu i l i unutarčetiri zida vaše sobe. A l i ako biste mogli da unesete intenzivno prisustvo u svoju samoću, to bi takođe moglo da vam pomogne.

Otvorite put ka sadašnjem treunutku uz meditativne radionice, kao put do sreće

www.asocijacijaforest.com

Dr Milan Popović

Doktor medicine, RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972

Izvod iz knjige Moć sadašnjeg trenutka, Ekart Tol

Da li želite da budete obavešteni na email svaki put kada se pojavi nov zanimljiv tekst na mom Blog-u?

Ukoliko je odgovor DA, prijavite se na moju mailing listu…

[email-subscribers-form id=“2″]