Ознака: pamćenje

Kako poboljšati učenje i pamćenje

Kako poboljšati učenje i pamćenje

Mozak, učenje i pamćenje

Mozak, taj veličanstveni organ sastavljen od sto milijardi čelijai dan danas je nepoznanica za sve naučnike ovoga sveta. Koristimo ga samo 10%, a pomoću njega organizam radi kao najfiniji sat. Jedna od najvažnijih uloga mozga je učenje. Ovde mislimo pritom mislim na uspostavljanje veza među ćelijama mozga – neuronima, na način da se aktiviraju upravo oni neuroni, koji su zaduženi za pamćenje podataka. Veze između pojedinih neurona odvijaju se na biohemijskom nivou izmenom iona, a nazivaju se sinapse. U prošlosti se smatralo da je veličina mozga bitna za samu inteligenciju, pa tako i za sposobnost učenja. Danas se zna da sam broj neurona ne određuje inteligenciju, već broj tzv. glija čelija sićušnih čelija koje služe za hranjenje samih neurona.

Sinapse u mozgu i njihov broj

Tokom celog života, zavisno o tome koliko se trudimo „ da upotrebljavamo mozak“, zapravo povećavamo broj sinapsi te broj iskorištenih glija ćelija. Na taj način zapravo postajemo inteligentniji. Zanimljivo je kako su nekada ljudi jeli svinjski ili teleći mozak ili vrh neke biljke koja je podsećala na ljudsko tijelo, u nadi da će postati „pametniji“. Ako je mozak takava mašina koja s obzirom na svoje kapacitete doslovno teži za prihvatanjem novih podataka, pitanje je kako onda da je učenje često tako tegobna aktivnost kod inače potpuno zdrave osobe?

Uzrok leži u dve stvari. Prva je nedostatak motivacije interesovanja, a drugi je prisila na obavezu pamćenja određenog sadržaja. Pamćenje je proces koji osim skladištenja uključuje takođe i povratne informacija. Njime se uz znanje, ako uključimo i iskustvo, s vremenom stiču i određeni stavovi koji će nas voditi kroz život te nam davati vrednosti karakteristične odnosno specifične samo za nas. Nakon što nešto naučimo, mozak to prihvati i zapamti, i tada su naša delovanja drugačija, jer se mozak prilagodio novom znanju. Rezultatima učenja možemo delovati na razna područja u mozgu: kognitivno ili spoznajno, zatim doživljajno ili afektivno, te praktično ili psihomotorna oblast. Znači učenjem delujemo ne samo na stavove, nego i na specifičnu reakciju u određenom trenutku, te na kvalitetu izvođenja određene radnje.

Supstance za poboljšanje učenja

Da bi sačuvali brzinu, britkost, odnosno samu mogućnost pamćenja, vrlo važnu ulogu imaju neke supstance koje su u istraživanjima poslednjih dvadeset godina dokazani kao uzročnici kako pamćenja, tako i same koncentracije. Kao najvažnije navode se: Vitamin B12, Folna kiselina, Kolin, Cink, Gvožđe i Bioflavonidi Mnogi čajevi sa svojim sastojcima mogu delovati kao pomoć pri pamćenju starijima, te mlađima u učenju. Neki od njih su čaj od zmijske mahovine, te čaj od sibirskog ginsenga. Treba naglasiti da većina ovih susptanci, naročito navedeni minerali i vitamini, u preteranim dozama imaju štetan efekat na organizam, te se pre njihovog uzimanja treba konsultovati sa stručnom osobom.

I najvažnije

Izuzetno je važno čime ćemo se hraniti i što ćemo piti da bi naš mozak mogao normalno funkcionirati. Veliku ulogu u koncentraciji ima pun želudac, jer velika količina hrane želucu ne dopušta visok stupen koncentracije naprotiv, izaziva uspavanost jer krv pobegne iz mozga u probavne organe da bi obavila važnu funkciju apsorpcije hrane. Zato treba jesti umerenije, a nikako se ne preedati. Kod učenika, u skladu sa njihovim godinama, nepremostiva prepreka u učenju može biti visoki stepen emotivnih problema, kao i nošenje sa stresnim situacijama.

Koncentracija i pažnja

Koncentracija se može poboljšati fizičkim aktivnosti jer se na taj način pojačava cirkulacija, a samim time i iskorištenje glukoze u mozgu. Stoga je važno baviti se nekakvom fizičkom aktivnošću bar dva puta na nedeljno po sat i po vremena. Premda mnogi autori pominju jogu i mnoge druge tehnike relaksacije kao ključne u podizanju koncentracije, danas se smatra da bi timski sport ipak imao bolji efekat na mladi organizam.

Takođe je važno da dete podstaknete na razvoj njegovih kreativnih interesovanja, a da pritom ne gubi previše vremena. Ovde se mislim na muziku, slikanje i pisanje, odnosno, ono čime se naprežu napreže mentalne sposobnosti s užvanjem, pa na taj način smanjuje stres i povećava mogućnosti pamćenja. Boravak u prirodi također povećava kapacitete pamćenja. Supstancama za brže pamćenje ne možemo delovati na bolje učenje, ako učenik ne shvata razloge zašto nešto uči. Učenik treba biti svestan da će mu svako gradivo koje pamti pomoći u budućem školovanju, kao i da shvati svet u kojem živi. To bi trebao biti glavni motiv učenja kod učenika, dok bi sistem nagrade i kazne koje primjenjuju profesori (ocene) i roditelji (svako na svoj način) trebao biti na drugom mjestu.

Izvor: Prof. dr MARKO MUNJIZA, PSIHOPATOLOGIJA SVAKODNEVNOG ŽIVOTA

Koji faktori dovode do gubitka pamćenja i umnih sposobnosti?

Koji faktori dovode do gubitka pamćenja i umnih sposobnosti?

Stres i stresne emocionalne reakcije

  • Stres i stresne emocionalne reakcije (sa svojim ranim znacima: teskoba, apatija, duševni umor, razdražljivost, česte promene raspoloženja, fizička iscrpljenost, glavobolja i nesanica te smanjenje ili povećanje telesne težine). Tokom stresa izlučuju se stresni hormoni (adrenalin, kortizol) i ujedno se menja jačina aktivnosti pojedinih moždanih centara, što dovodi do neravnoteže u proizvodnji neurotransmitera preko kojih nervne čelije komuniciraju.

Kafa

  • Preterana zloupotreba kafe i kolanapitaka koji sadrže kofein, a koji je i stimulator centralnog nervnog sistema i istovremeno jak diuretik (ima i dehidratacioni efekat, odnosno dodatno “izvlači” vodu iz organizma). Kofein oslobađa energiju iz energetskih rezervi, a previše kofeina prazni te rezerve, što može pridoneti smanjenoj koncentraciji ili sindromu hroničnog umora. Jedna šolja kafe ima oko 85 mg kofeina, dok kola napici sadrže oko 50 mg kofeina. Savetuje se piti najviše do dve šolje kafe na dan. Svi koji piju 4 do 6 šolja tokom dana imaju nivo ukupnog holesterola za 0,3 mmol/l višu nego ljudi koji je ne piju.

Alkohol

  • Prevelika količina alkohola, odnosno prekomerna svakodnevna potrošnja dovodi do poremećaja u metabolizmu masti s posledicom zadebljanja krvnih sudova i gubitkom njihove elastičnosti, što povećava rizik za krvarenja i degenerativne bolesti kao i za slabljenje kognitivnih funkcija mozga. Merenje brzine strujanja krvi u mozgu pokazalo je da su alkoholičari “po kvalitetu cirkulacije” stariji za 10 godina u poređenju sa drugim osobama njihovog uzrasta.

Dehidracija

  • Nedovoljan unos vode (dehidracija) nepovoljno utiče na moždano tkivo budući da je ono u proseku 85% građeno od vode i veoma je osetljivo na njeno neunošenje. U uslovima dehidracije, moždane čelije počinju se skupljati, funkcionalno slabe, dok je prenos impulsa preko prenosnog sistema usporen, a kod starijih osoba i izgubljen. Prepoznatljivi simptomi koji se mogu pojaviti su: umor, razdražljivost, smetenost i lošija koncentracija. Voda je nužna za stvaranje hidroelektrične energije potrebne za prenos nervnih nadržaja. Tokom dana preporučuje se popiti najmanje 8 čaša od 2 dl obične ili mineralne negazirane vode.

Cigarete

  • Pušenje (aktivno i pasivno) dovodi do smanjenja prenosa kiseonika putem eritrocita (crvenih krvih zrnaca), što oštećuje unutrašnji zid krvnih sudova i ubrzava njihovo zakrečenje, a to nakon određenog vremena može dovesti do slabljenja kognitivnih funkcija, pre svega pamćenja, (blaga zaboravnost), a kod nekih osoba može imati i progresivan tok naročito u starijem životnom dobu.

Nepravilna ishrana

  • Nepravilna ishrana (prevelika količina zasićenih masti životinjskog porekla povećava količinu ukupnog i LDL holesterola što ubrzava aterosklerozu svih krvnih sudova, pa i krvnih sudova mozga.

Najčešći simptomi i znaci iscrpljenosti  nervnih čelija su: gubitak koncentracije, bezvoljnost i usporenost, nesanica, razdražljivost, blaga vrtoglavica, nekontrolisani bes, nemogućnost ispunjavanja svakodnevnih obveza.

Ne prepoznaju li se na vreme znaci kroničnog umora i dugotrajnog stresa, mogu se pojaviti i simptomi slični depresivnim stanjima, kada pojedini moždani centri postaju potpuno neaktivni.

Izvor: Prof. dr MARKO MUNJIZA, PSIHOPATOLOGIJA SVAKODNEVNOG ŽIVOTA