Ознака: panika

Psihoterapija | Psihoterapeut | Psihijatar > panika
Kako se leče napadi panike i panični poremećaj?

Kako se leče napadi panike i panični poremećaj?

Posted on by Dr Milan Popović

Napadi panike i panični poremećaj

Napad panike je iznenadna epizoda intenzivnog straha koja izaziva ozbiljne fizičke simptome čak i kada nema stvarne opasnosti ili očiglednog uzroka. Napadi panike mogu biti veoma zastrašujući. Kada se jave napadi panike, mogli biste pomisliti da gubite kontrolu, imate srčani udar ili čak umirete.

Mnogi ljudi imaju samo jedan ili dva napada panike u životu, a problem nestaje, često kad prestane stresna situacija koja izaziva panični napad. Ali ako ste imali ponavljajuće, neočekivane napade panike i dugo ste bili u stalnom strahu od drugog napada, verovatno patite od paničnog poremećaja.

Iako sami napadi panike nisu opasni po život, mogu biti zastrašujući i značajno uticati na vaš kvalitet života. Lečenje psihoterapijom je veoma efikasno kod paničnih napada ili paničnog poremećaja.

Simptomi paničnog poremećaja ili panike

Napadi panike obično počinju iznenada, bez upozorenja. Mogu da počnu u bilo kom trenutku – dok se vozite automobilom, u tržnom centru, dok pokušavate da zaspite ili usred poslovnog sastanka. Napadi panike mogu se javljati samo povremeno ili nekoliko puta u toku dana.

Napadi panike imaju mnogo varijacija, ali simptomi obično dosežu vrhunac u roku od nekoliko minuta. Često se nakon napada panike osećate umorno ili iscrpljeno.

Napadi panike obično uključuju neke od sledećih simptoma:

Osećaj predstojeće propasti ili opasnosti
Strah od gubitka kontrole ili smrti
Ubrzan rad srca
Znojenje
Drhtanje
Kratkoća daha ili stezanje u grlu
Jeza
Valunzi
Mučnina
Grčevi u stomaku
Bol u grudima
Glavobolja
Vrtoglavica ili nesvestica
Osećaj utrnulosti ili peckanja
Osećaj nestvarnosti

Jedna od najgorih stvari kod napada panike je intenzivan strah da ćete imati još jedan. Strah od straha često dovodi do napada panike. Napadi panike mogu dovesti do toga da izbegavate mnoge situacije i ljude u kojima se napadi javljaju. Tada nastaje još veći problem.

Napadi panike uspešno se leče u procesu psihoterapije. Ukoliko vas muči panika, zakažite psihoterapiju koja će vam pomoći da se oslobodite ovog neprijatnog problema.

Dr Milan Popović

Doktor medicine na specijalizaciji psihijatrije i RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972

Panični poremećaj, panični napadi i strah

Panični poremećaj, panični napadi i strah

Posted on by Dr Milan Popović

Panični poremećaj, panični napadi, napadi panike i straha

Panični poremećaj je oblik stanja straha koji se karakteriše napadima panike koji nisu izazvani postojanjem nekog telesnog oboljenja niti delovanjem psihotropnih supstanci. Napadi panike se ponavljaju a između dva napada postoji intenzivan i onesposobljavajući strah od narednog napada.

Klinička slika paničnih napada:

Napad panike podrazumeva posebno emocionalno stanje, karakterisano provalom pravog užasa ili straha veoma visokog intenziteta, koja nastaje zbog neposrednog doživljavanja vitalne ugroženosti i pretnje smrti. Traje nekoliko minuta do 20 min, sa pikom oko 10-og minuta, redje nekoliko sati, sa tendencijom ponavljanja. Pokušaji obolelog da ih kontroliše ostaju bezuspešni, te on smatra da se razboleo od teške i po život opasne bolesti, da gubi kontrolu nad sobom i počinje da ludi.

Prodromalni stadijum karakteriše opšta strašljivost, napetost, ispoljavanje simptoma generalizovane anksioznasti, ili karakterstika koje se pripisuje anksioznoj ličnosti.
Opisuju se precipitirajući činioci, koji nisu specifični. To mogu biti iznenadna i neočekivana smrt bliskih osoba, odvajanje od roditelja i rodnog mesta, trauma u vidu prisutva saobraćajnoj nesreći, razvod braka, preterano ili prvo uzimanje psihoaktivne supstance, izuzetan fizički napor, itd.

Karakteristike napada su: telesni, psihički i ponašajni simptomi.

Telesni simptomi mogu da se jave u jednom sistemu organa, npr. kardiovaskularnog sistema ili u više različitih, što je češće. Najčešći su: lupanje srca, nepravilan srčani rad, osećanje da će izgubiti svest, da nema vazduha, da će se ugušiti, vrtoglavica, nestabilnost pri hodu, slabost u nogama, muka, povraćanje, topli i hladni talasi po telu, trnci po šakama i licu, znojenje, opšta slabost i malaksalost, promene u senzorijumu…

Psihički simptomi izuzetni intenzivan strah od smrti i strah od gubitka kontrole i ludila. Pridružuju se i hipohondrijski, depersonalizacioni i derealizacioni,opsesivni fenomeni.

  • Strah od smrti je najčešći i najmučniji psihički sadržaj napada panike. Reč je o doživljavanju egzistencijalne ugroženosti koja kao da upravo nastupa ili će svakog trena nastupiti, a povezana je sa teškim i po život opasnim bolestima kao infarkt, krvarenje u mozgu ili ugušenje.
  • Strah od gubitka kontrole se ispoljava na različite načite – doživljavanje da će pasti, onesvestiti se, da neće znati šta radi, da će vikati, govoriti gluposti, biti agresivan ili poludeti. Nastaje zbog provale intenzivnih simptoma, koje osoba ne razume i objašnjava ih početkom ludila.
  • Vrtoglavica je čest pratilac straha od gubitka kontrole. Najčešće pri hodu,osećaj da će pasti. Kao doživljaj, vrtoglavica je veoma neprijatna i dugo po otklanjanja napada panike može perzistirati kao jedini znak koji ukazuje da osoba nije rešila svoje konflikte, tj. probleme zbog čega se napad i javio.

U napadu panike javljaju se i doživljji depersonalizacije derealizacije, koje pacijenti opisuje kao da se nalaze u snu ili nekom stanju čudne mehaniziranosti. Javljaju se i hipohondrični, opsesivni i prisilni simptomi.

Ponašajni simptomi:

  • Psihomotorna agitacija je najkarekterističniji oblik ponašanja u momentu doživljavanje napada. Ispoljava se kao velika napetost, ne drži ga mesto, spreman da pobegne sa mesta na kome se oseća bespomoćno i neprijatno.
  • Apel ponašanje, vezano je za doživljaj bliske smrti, te osoba traži hitnu pomoć, poziva lekare ili odlazi u najbližu zdravstvenu ustanovu. Zanimljivo je da se najredje javljaju psihijatru za pomoć.
  • Ponašanje privlačenja i izbegavanja se redje javlja, ali je specifično. Karakteriše ga povlačenje iz svakodnevnog života zbog osećaja ugroženosti.

Napad panike nikada nema isti psihopatološki sadržaj, i razlikuje se od osobe do osobe.

U periodima izmedju napada postoji jak strah od straha ili anticipatorni strah. Podrazumeva stalno iščekivanje da se napad ponovi, a sa njim i moguće opasne posledice-smrt, kolaps, ludilo, poniženje. Anticipatorni strah je najizraženiji kod osoba čiji su napadi neočekivani i nepredvidivi.

U kliničkom smislu, panični poremećaj se retko pojavljuje kao izolovan i čist, češće je vezan za poremećaj ličnosti ili se komorbidno vezuje za druge poremećaje.

Lečenje:

Integrativno – REKBT psihoterapija i farmakoterapija

Dr Milan Popović

Doktor medicine na specijalizaciji psihijatrije i RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972

Kako pobediti panični napad (samopomoć) – psihoterapija

Kako pobediti panični napad (samopomoć) – psihoterapija

Posted on by Dr Milan Popović

Psihoterapija pomaže kod paničnih napada

Kako je cela REKBT (psihoterapija) filozofija o poreklu anksionosti i panike bazirana na istoj ideji, a to je da mi anksioznost i paniku stvaramo i hranimo svojim iracionalnim i samoporažavajućim mišljenjem, videćemo da se tehnike za oslobađanje od napada panike vrlo slične tehnikama za oslobađanje od bilo koje vrste anksioznosti!

Po istom principu, prvenstveno valja napraviti razliku između neprijatnog i nepodnošljivog. Anksioznost nije kraj sveta, i niko neće umreti od nje! Jeste neprijatna i ponekad je bolna, ali nije nepodnošljiva, osim ako je vi sami ne definišete kao takvu.

Dakle, ako želite još jedan ponovljen obrazac anksioznosti koja može da dovede do paničnog napada, definišite je kao nepodnošljivu. U suprotnom, probajte da je okarakterišete onako kako valja, a to je kao neprijatnu.To je najbolje činiti baš u onim situacijama kada osetite da anksioznost počne da se javlja. Tada, umesto da sebi ponavljate dobro poznat tekst, da je to nešto užasno što vi ne možete da podnesete, probajte da sebi kažete da je to neprijatno, loše, ali da nikakva stvarna opasnost ne vreba i da neće doći do smaka sveta.

Drugo, upustite se u situacije koje vam inače okidaju osećaj anksioznosti. Kada dopustite sebi da se suočite sa takvim situacijama, iako ponavljate sebi da neće doći do kraja sveta i da se ništa katastrofalno neće desiti, nemojte očekivati da će odmah sva anksioznost nestati. Setite se da vašu anksioznost stvaraju vaše misli i hiljadama puta ponovljene rečenice o tome kako je to nepodnošljivo.

Dakle, nije dovoljno da samo shvatite da usled anksioznosti nećete umreti i da to jednom sebi ponovite. Da bi došlo do oslobađanja od ove neprijatne emocije, valjalo bi da uporno sebi ponavljate da, iako je to neprijatno i bolno iskustvo, vi možete da ga podnesete i nema potrebe da katastrofizirate. Ako vam se i desi da se anksioznost javi u jačem stepenu na počecima ove vežbe, prihvatite to kao normalnu stvar. Retki uspevaju iz prvog puta. Kako kažu «ponavljanjeje majka nauke»

Treće, kada se izlažete neprijatnim situacijama u kojima vam se inače javlja anksioznost, gledajte da sebi ne postavljate previsoke ili preniske zahteve. To znači da ne ulazite odmah u situacije za koje verujete da će okinuti anksioznost koja će vas preplaviti i takođe, da ne dajete sebi prelake zadatke. Postupno učenje je najbolje učenje. Kako vi sada trenirate sticanje jedne nove veštine, bolje je savladavati je korak po korak, nego preplaviti sebe negativnim osećanjima, što može negativno da utiče na vas i vašumotivaciju po pitanju promene.

Četvrto, kada se upuštate u situacije koje osmišljavate kao veoma neprijatne, probajte da to radite uz prisustvo osobe od poverenja. Terapeut REKBT (psihoterapija) orijentacije neretko izlazi sa klijentom u javnost i biva mu podrška u takvim situacijama. Međutim, i dobar prijatelj ili roditelj mogu da budu vaša «baza sigurnosti» i da vam pomognu uprvim koracima osamostaljivanja u upuštanju u situacije koje ocenjujete kao neprijatne.

Ako se plašite da ćete «upasti» u napad panike, setite se i ponavljajte sebi da to neprijatno iskustvo traje vrlo kratko (iako vama deluje da je beskrajno dugo). Zato primenite isti princip i recite sebi «ako počnem da paničim, šta je tu je, počeo sam da paničim, to je prilično neprijatno, ali nije nepodnošljivo»!

Ukoliko niste u mogućnosti da pomognete sebi u meri u kojoj to želite, obratite se vašem psihoterapeutu…

Dr Milan Popović
doktor medicine i RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972

Da li želite da budete obavešteni na email svaki put kada se pojavi nov zanimljiv tekst na mom Blog-u?

Ukoliko je odgovor DA, prijavite se na moju mailing listu…