Ознака: psihoterapeut

Psihoterapija pomaže da se oslobodite straha od javnog nastupa

Psihoterapija pomaže da se oslobodite straha od javnog nastupa

RE&KBT psihoterapija i socijalna anksioznost (fobija), strah od javnog nastupa

Racionalno emotivno kognitivno bihejvioralna psihoterapija REKBT je vrsta terapije koja se bavi prevazilaženjem iracionalnih uverenja i promenom reakcija na negativne događaje koji se dešavaju u životu.

REKBT teorija zasniva se na ABC modelu:

A = Aktivirajući događaj (nešto se događa)
B = Verovanje, uverenje (o događaju)
C = Posledica (emocionalna reakcija na uverenje)

Prema REKBT-u, vaša reakcija (C) je rezultat vašeg uverenja (B) i nije prouzrokovana direktno događajem (A).

Cilj REBT-a je da promenite svoje uverenje (B) tako da se i vaša reakcija (C) promeni. To se postiže postupkom poznatim kao disput (osporavanje, promena uverenja) koji se sprovodi uz pomoć terapeuta.

Na primer, zamislite da se bojite da se predstavite nekome ili većoj grupi ljudi (socijalna anksioznost i strah od javnog nasupa). Možda niste sigurni u sebe, brinete se da ćete zaboraviti nečije ime ili se jednostavno osećate previše zabrinuto da biste se predstavili drugima. U situacijama kada javno nastupate i kada je potrebno da se predstavite, možda ćete izbeći govor ili sačekati dok se drugi ljudi ne predstave.

Ukratko, osnovna premisa REKBT-a kada se primenjuje na socijalnu anksioznost je rad na prevazilaženju iracionalnog uverenja da vas svi moraju voleti i odobravati da biste bili vredni kao ljudsko biće.

Proces se obično izvodi kroz niz pitanja poznatih kao osporavanje sa obučenim terapeutom. U središtu REKBT-a je ideja da situaciju u svom životu poboljšavate ili pogoršavate u zavisnosti od toga kako o njima mislite.

Zakažite seansu kod psihoterapeuta

Dr Milan Popović

Doktor medicine, RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972


Da li želite da budete obavešteni na email svaki put kada se pojavi nov zanimljiv tekst na mom Blog-u?

Ukoliko je odgovor DA, prijavite se na moju mailing listu…


Psihoterapija. Kada vam može pomoći psihoterapeut?

Psihoterapija. Kada vam može pomoći psihoterapeut?

Psihoterapija, a posebno REKBT (REBT) psihoterapija vrlo je efikasna kod sledećih emocionalnih problema:

  • bezuslovno prihvatanje sebe i drugih
  • razvijanje sopstvenih potencijala i sticanje uvida o sebi i drugima
  • izgradnja sopstvenog željenog identiteta
  • unapređenje emotivnog života
  • bes, ljutnja, krivica, stid
  • povređenost
  • traumatski događaji, gubici, tugovanje, stres
  • anksioznost, napetost, panični napadi, strahovi, socijalna i druge fobije
  • izolovanost, tuga i depresija
  • hipohondrija
  • poremećaji sna i apetita
  • ljubavni problemi
  • partnerski i bračni problemi
  • seksualni problemi, impotencija, frigidnost, pojačana polna želja, nedostatak polne želje, anorgazmija…
  • nezadovoljstvo sobom i socijalnim odnosima
  • rad na telu i psihosomatskim tegobama
  • unapređenje veština komunikacije
  • motivacija
  • određivanje prioriteta i postavljanje ciljeva
  • neuspesi u školovanju
  • procena i analiza radne i poslovne efikasnosti i unapređenje poslovanja
  • problemi na poslu
  • postizanje stanja pune svesnosti i sreće, meditacija

Ukoliko imate neki od navedenih problema, obratite se psihoterapeutu koji će vam pomoći da rešite problem

Dr Milan Popović

Doktor medicine, RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972


Da li želite da budete obavešteni na email svaki put kada se pojavi nov zanimljiv tekst na mom Blog-u?

Ukoliko je odgovor DA, prijavite se na moju mailing listu…


REKBT racionalno-emotivno-kognitivno-bihejvioralna psihoterapija kao hormon sreće?

REKBT racionalno-emotivno-kognitivno-bihejvioralna psihoterapija kao hormon sreće?

REKBT racionalno-emotivno-kognitivno-bihejvioralna psihoterapija kao hormon sreće

Racionalno-emotivno-kognitivno-bihejvioralna psihoterapija, REKBT, vrsta je psihoterapije koju je uveo Albert Ellis pedesetih godina prošlog veka. To je psihoterapeutski pravac koji vam pomaže da prepoznate iracionalna uverenja i nezdrave misaone obrasce, koji mogu dovesti do nezdravih emocija, emocionalnih blokada ili problema u ponašanju.

Jednom kada identifikujete ove iracionalne obrasce mišljenja (iracionalna uverenja), psihoterapeut će vam pomoći da razvijete strategije kako biste ih zamenili racionalnim i logičnim obrascima mišljenja.

REKBT je veoma koristan za ljude koji žive sa raznim problemima, uključujući sledeće emocionalne i psihičke poremećaje:

depresija
anksioznost
zavisna ponašanja
fobije
krivica i bes
odlaganje obaveza
poremećaji ishrane
agresija
problemi sa spavanjem

Koji su principi REBT-a?

REBT se zasniva na ideji da ljudi uglavnom žele da žive lepo i srećno. Na primer, verovatno želite da postignete svoje ciljeve i pronađete sreću u životu. Ali ponekad, iracionalne misli i osećanja stanu vam na put. Iracionalna uverenja mogu uticati na to kako doživljavate okolnosti, ljude i događaje.

Zamislite da ste poslali poruku dragoj osobi sa kijom se zabavljate mesec dana. Vidite da je poruku pročitala, ali prolaze sati bez odgovora. Počinjete da mislite da vas osoba ignoriše jer ne želi da vas vidi.

Mogli biste sebi reći i da ste učinili nešto pogrešno kad ste ih poslednji put videli, a zatim možete sebi reći da nemate sreće u ljubavi i da ćete biti sami do kraja života.

Evo kako ovaj primer ilustruje poznati ABC model u REKBT:

A se odnosi na aktivirajući događaj ili situaciju koji pokreću negativnu reakciju ili odgovor. U ovom primeru, A je nedostatak odgovora.
B se odnosi na iracionalne misli koje biste mogli imati o nekom događaju ili situaciji. B u primeru je uverenje da osoba više ne želi da vas vidi ili da ste učinili nešto pogrešno i da ćete do kraja života biti sami.
C se odnosi na posledice, često uznemirujuće emocije, koje su rezultat iracionalnih misli ili verovanja. U ovom primeru to je obično lični osećaj bezvrednosti.

U ovom scenariju, REKBT bi se fokusirao na to da vam pomogne da preoblikujete svoje mišljenje o tome zašto osoba nije odgovorila. Možda je bila zauzeta ili je jednostavno zaboravila da odgovori. Ili je možda ne zanima ponovni susret; ako je tako, to ne znači da sa vama nešto nije u redu ili da ćete ostatak života provesti sami.

Koje tehnike se koriste u REKBT-u?

REKBT koristi tri glavne vrste tehnika, koje odgovaraju ABC modelu. Svaki terapeut može da koristi malo drugačiju kombinaciju tehnika, u zavisnosti od svojih prošlih kliničkih iskustava i vaših simptoma.

Tehnike rešavanja problema

Ove strategije mogu pomoći u određivanju aktivirajućeg događaja (A).

Često uključuju rad na razvoju:

veštine rešavanja problema
asertivnost
socijalne veštine
veštine odlučivanja
veštine rešavanja sukoba

Tehnike kognitivnog restrukturiranja

Ove strategije pomažu vam da promenite iracionalna uverenja (B).

Ove tehnike obuhvataju:

logičke ili tehnike racionalizacije
vođene slike i vizuelizacija
preoblikovanje ili gledanje na događaje na drugačiji način
humora i ironije
izloženost situaciji koja dovodi do straha
sticanje uvida u iracionalnost misli

Tehnike suočavanja

Tehnike suočavanja mogu vam pomoći da bolje upravljate emocionalnim posledicama (C) iracionalnih misli.

Koliko je efikasan REKBT pravac u psihoterapiji?

REBT je opšte prihvaćen kao efikasna vrsta psihoterapije. Izveštaj iz 2017. iz 84 objavljenih članaka o REBT-u objavio je da je to efikasan psihoterapeutski pravac koji može pomoći kod opsesivno-kompulzivnog poremećaja, socijalne anksioznosti, depresije i poremećaja u ponašanju.

Mala studija iz 2016. godine proučavala je korist od redovnih seansi REKBT psihoterapije sa socijalnim radnikom kod slučajeva dugotrajne depresije. Posle godinu dana, učesnici koji su imali depresiju manje su posećivali lekare opšte medicine. Takođe, došlo je do smanjenja upotrebe lekova i antidepresiva. Studija iz 2014. na sličan način je otkrila da REKBT može biti efikasan tretman za depresiju kod mladih devojaka.

REKBT je direktivan i vrlo efikasan pravac u psihoterapiji koji vam pomaže da na duge staze rešite emocionalne probleme i blokade.

Dr Milan Popović
doktor medicine i RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom
Mob: 061/180 1972
Email: info@epsihijatar.net


Da li želite da budete obavešteni na email svaki put kada se pojavi nov zanimljiv tekst na mom Blog-u?

Ukoliko je odgovor DA, prijavite se na moju mailing listu…


Kako pobediti panični napad (samopomoć) – psihoterapija

Kako pobediti panični napad (samopomoć) – psihoterapija

Psihoterapija pomaže kod paničnih napada

Kako je cela REKBT (psihoterapija) filozofija o poreklu anksionosti i panike bazirana na istoj ideji, a to je da mi anksioznost i paniku stvaramo i hranimo svojim iracionalnim i samoporažavajućim mišljenjem, videćemo da se tehnike za oslobađanje od napada panike vrlo slične tehnikama za oslobađanje od bilo koje vrste anksioznosti!

Po istom principu, prvenstveno valja napraviti razliku između neprijatnog i nepodnošljivog. Anksioznost nije kraj sveta, i niko neće umreti od nje! Jeste neprijatna i ponekad je bolna, ali nije nepodnošljiva, osim ako je vi sami ne definišete kao takvu.

Dakle, ako želite još jedan ponovljen obrazac anksioznosti koja može da dovede do paničnog napada, definišite je kao nepodnošljivu. U suprotnom, probajte da je okarakterišete onako kako valja, a to je kao neprijatnu.To je najbolje činiti baš u onim situacijama kada osetite da anksioznost počne da se javlja. Tada, umesto da sebi ponavljate dobro poznat tekst, da je to nešto užasno što vi ne možete da podnesete, probajte da sebi kažete da je to neprijatno, loše, ali da nikakva stvarna opasnost ne vreba i da neće doći do smaka sveta.

Drugo, upustite se u situacije koje vam inače okidaju osećaj anksioznosti. Kada dopustite sebi da se suočite sa takvim situacijama, iako ponavljate sebi da neće doći do kraja sveta i da se ništa katastrofalno neće desiti, nemojte očekivati da će odmah sva anksioznost nestati. Setite se da vašu anksioznost stvaraju vaše misli i hiljadama puta ponovljene rečenice o tome kako je to nepodnošljivo.

Dakle, nije dovoljno da samo shvatite da usled anksioznosti nećete umreti i da to jednom sebi ponovite. Da bi došlo do oslobađanja od ove neprijatne emocije, valjalo bi da uporno sebi ponavljate da, iako je to neprijatno i bolno iskustvo, vi možete da ga podnesete i nema potrebe da katastrofizirate. Ako vam se i desi da se anksioznost javi u jačem stepenu na počecima ove vežbe, prihvatite to kao normalnu stvar. Retki uspevaju iz prvog puta. Kako kažu «ponavljanjeje majka nauke»

Treće, kada se izlažete neprijatnim situacijama u kojima vam se inače javlja anksioznost, gledajte da sebi ne postavljate previsoke ili preniske zahteve. To znači da ne ulazite odmah u situacije za koje verujete da će okinuti anksioznost koja će vas preplaviti i takođe, da ne dajete sebi prelake zadatke. Postupno učenje je najbolje učenje. Kako vi sada trenirate sticanje jedne nove veštine, bolje je savladavati je korak po korak, nego preplaviti sebe negativnim osećanjima, što može negativno da utiče na vas i vašumotivaciju po pitanju promene.

Četvrto, kada se upuštate u situacije koje osmišljavate kao veoma neprijatne, probajte da to radite uz prisustvo osobe od poverenja. Terapeut REKBT (psihoterapija) orijentacije neretko izlazi sa klijentom u javnost i biva mu podrška u takvim situacijama. Međutim, i dobar prijatelj ili roditelj mogu da budu vaša «baza sigurnosti» i da vam pomognu uprvim koracima osamostaljivanja u upuštanju u situacije koje ocenjujete kao neprijatne.

Ako se plašite da ćete «upasti» u napad panike, setite se i ponavljajte sebi da to neprijatno iskustvo traje vrlo kratko (iako vama deluje da je beskrajno dugo). Zato primenite isti princip i recite sebi «ako počnem da paničim, šta je tu je, počeo sam da paničim, to je prilično neprijatno, ali nije nepodnošljivo»!

Ukoliko niste u mogućnosti da pomognete sebi u meri u kojoj to želite, obratite se vašem psihoterapeutu…

Dr Milan Popović
doktor medicine i RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972


Da li želite da budete obavešteni na email svaki put kada se pojavi nov zanimljiv tekst na mom Blog-u?

Ukoliko je odgovor DA, prijavite se na moju mailing listu…


Psiholog, psihijatar, psihoterapeut

Sigurno ste u novinama, na televiziji, filmovima kao i u svakodnevnom životu čuli za psihologe, psihijatre, psihoterapeute. Ali u čemu je razlika između ovih zanimanja i čime se ti ljudi zapravo bave? Većina ljudi nije informisana šta ti pojmovi stvarno znače i na koju vrstu stručnjaka se odnose.

Često se u medijima, naročito u holivudskim filmovima pridaje gotovo misteriozni značaj ovim zanimanjima, psiholozi, psihijatri i psihoterapeuti često su predstavljeni kao ljudi sa nekakvim natprirodnim moćima, koji su u stanju da čitaju misli i da upravljaju životima drugih ljudi itd. Ovakav uticaj medija stvara brojne zablude, dezinformacije i osnov za brojne predrasude prema ovim zanimanjima. Zato ćemo u ovom tekstu pokušati da na najjednostavniji način objasnimo čime se bave ovi profesionalci i u čemu su osnovne razlike između navedenih pojmova.

Najčešća predrasuda među ljudima u našoj zemlji je da su pojmovi psiholog, psihijatar i psihoterapeut zapravo sinonimi, odnosno da se radi o jednoj te istoj vrsti zanimanja koja ima tri različita naziva. To ustvari nije tačno. Zato ćemo prvo objasniti u čemu je razlika između psihologa i psihijatara.

Psiholozi i psihijatri imaju sasvim različito obrazovanje, psiholozi su stručnjaci koji su završili studije psihologije dok su psihijatri stručnjaci koji su završili studije medicine i nakon toga specijalizaciju iz psihijatrije. Dakle, psihijatri su lekari a psiholozi nisu.

Šta rade psihijatri?
Psihijatri su lekari koji rade u medicinskim ustanovama (ili privatnim specijalističkim lekarskim ordinacijama), oni prepisuju lekove, uspostavljaju medicinske dijagnoze, zaduženi su za lečenje duševnih bolesnika i pacijenata koji pate od različitih vrsta psihičkih tegoba. Psihijatrijski pristup lečenju se bazira na medicinskom modelu, pacijent prvo dolazi sa odgovarajućim uputom u određenu ustanovu, psihijatar obavlja intervju sa pacijentom sa namerom da prikupi osnovne medicinske i opšte podatke o pacijentu (anamneza) koji mu služe kao osnov za uspostavljanje dijagnoze (određivanje vrste poremećaja) na osnovu kojih dalje prepisuje određenu vrstu farmakoterapije (lekove), donosi odluke o vrsti lečenja (kućno lečenje, lečenje u dnevnoj bolnici, zadržavanje na odeljenju itd).

Šta rade psiholozi?
Za razliku od toga, psiholozi nisu lekari, njihov pristup tretmanu ljudi sa psihičkim tegobama nije medicinski. Mnogi psiholozi zaposleni su i rade u medicinskim ustanovama u okviru stručnih timova (zajedno sa psihijatrima, pedijatrima, lekarima opšte prakse, socijalnim radnicima itd) ali i drugim nemedicinskim ustanovama u kojima mogu pružati psihološku pomoć osobama koje imaju neke psihičke smetnje (kao što su škole, preduzeća, državna i privatna psihološka savetovališta, obdaništa itd). U svom radu psiholozi ne postavljaju medicinske dijagnoze i ne prepisuju lekove već se isključivo bave sprovođenjem psiholoških tretmana što uključuje intervju sa klijentima, psihološko testiranje, psihološko savetovanje i primenu različitih psiholoških tehnika.

Ko su psihoterapeuti?
Psihoterapeuti mogu biti i psiholozi i psihijatri, a u nekim evropskim zemljama i stručnjaci iz drugih oblasti humanističkih nauka (npr: pedagozi, andragozi, defektolozi itd) koji su pored svog osnovnog obrazovanja završili neku od specijalističkih edukacija za neku vrstu psihoterapije. Tako da nisu svi psiholozi i psihijatri ujedno i psihoterapeuti, to su samo oni koji su završili određene edukacije. U našoj zemlji ne postoji posebno i zvanično zanimanje (delatnost) psihoterapeut, za razliku od zanimanja psiholog i psihijatar. Psihoterapija predstavlja jednu vrstu psihološkog tretmana (specifične veštine, neki će reći zanata) čiji je osnovni cilj pružanje psihološke pomoći osobama koje imaju neke psihičke smetnje, koji prolaze kroz neku vrstu životne krize, imaju različite vrste emocionalnih problema, problema u komunikaciji ili samo žele da unaprede svoje mentalno zdravlje, pospeše lični rast i razvoj, saznaju nešto više o sebi i poboljšaju kvalitet svog života.

Dakle, ni psiholozi ni psihijatri pa ni psihoterapeuti nisu nikakvi čarobnjaci koji imaju neke natprirodne moći, oni ne proriču sudbinu i ne čitaju misli drugim ljudima već u svom radu koriste isključivo proverene psihološke tehnike i metode putem kojih pomažu ljudima da prevaziđu, razumeju, reše i kontrolišu svoje psihičke smetnje i unaprede svoje psihološko funkcionisanje.