Ознака: Psihoterapija

Šta je hipohondrija – strah od bolesti

Šta je hipohondrija – strah od bolesti

Hipohondrija – strah od bolesti

Hipohondrija se definiše kao preterana okupiranost telesnim funkcionisanjem, telesnim zdravljem, telesnim simptomima ili bolestima, što je u vezi sa patološkim strahom da je osoba obolela od neke ozbiljne bolesti ili sa sumnjom da je teška bolest već prisutna. Pri tome je teško, ali ne i nemoguće da se takve osobe razuvere da ne boluju od te bolesti. Ove osobe se često podvrgavaju brojnim i nepotrebnim pregledima i ispitivanjima, ali im to ne umanjuje strepnju ili sumnju.

Epidemiologija hipohondrije

Učestalost u opštoj populaciji je izmedju 1 i 5%. Primarna hipohondrija se retko dijagnostikuje (prevalenca u primarnoj zdravstvenoj zaštiti je 2-7%), dok je sekundarna znatno češća. Oboljenje podjednako pogadja osobe oba pola, a prva ispoljavanja se registruju tokom treće i četvrte decenije. 

Etiologija straha od bolesti

Etiologija hipohondrije nije poznata, ali postoji više etioloških modela.

  1. Psihodinamički model

Frojd je hipohondriju dovodio u vezu sa narcizmom i objašnjavao je transformacijom seksualnih impulsa. Za Melani Klajn, hipohondrija je u vezi sa nagonom smrti i posledica je primarnog nepoverenja, u čijoj osnovi je doživljaj pretnje iz sopstvenog tela.

Kasnije je hipohondrija tumačena kao odbrambeni mehanizam (odbrana od intrapsihičke dezintegracije pa i psihotične dekompenzacije), a takodje se pretpostavlja i da predstavlja odbranu od suočavanja sa bolnim i neprijatnim osećanjima (koja su u vezi sa neadekvatno zadovoljenim potrebama za zavisnošću u detinjstvu).

Drugi su hipohondriju povezivali sa primarno agresivnim osećajima koja su posledica doživljaja lišavanja ili odbacivanja u detinjstvu ( u tom smislu hipohondrija predstavlja pokušaj frustriranja i kažnjavanja  istovremenim traženjem i odbijanjem pomoći). Takodje, ima  mišljenja da je ona odbrana od neuspeha (u slučaju narcistične osobe ) ili osećanja nezadovoljstva i krivice (u slučaju izrazito nesigurne i anksiozne osobe).

2. Sociodinamički model

Ovaj model pretpostavlja da hipohondrična osoba traži od dijagnoze društveno priznat status bolesnika kada se nadje u nekoj nepovoljnoj životnoj situaciji, pred nerešivim problemom ili da bi zadovoljila potrebe za pažnjom i oslobadjanjem od obaveza i odgovornosti.

3. Kognitivni model 

Suštinu problema vidi u tendenciji da se pojačaju, selektivno opažaju ili pogrešno tumače telesne senzacije, kao i da im se pridaje veći značaj.

4. Bihejvioralni model 

Nalazi sličnost izmedju stalnih zahteva za razuveravanjem i ispitivanjem zdravstvenog stanja i  prisili proveravanja  u opsesivno-kompulzivnom poremećaju. I razuveravanje i kompulzije privremeno smanjuju napetost.

Prema drugom bihevioralnom modelu važnu ulogu može da igra imitiranje porodičnih obrazaca ponašanja. 

Klinička slika hipohondrije

Početku oboljenja prethode traumatska iskustva ili nepovoljni životni dogadjaji kao što su teška bolest ili smrt u porodici, negovanje smrtno obolele bliske osobe, razvod ili neuspeh u karijeri. Hipohondrija se može pojaviti u sklopu procesa tugovanja i tokom oporavka od životno ugrožavajuće bolesti.

Dijapazon ispoljavanja hipohondrije je veoma širok. Latentna hipohondrija se sreće kod osoba koje su investirane u svoje telo, paze da vode zdrav način života, trude se da steknu savršenu kondiciju… Kod težih oblika postoji uporna sumnja ili strah da je prisutna bolest.

Preterana preokupiranost telom, njegovim funkcionisanjem, simptomima, zdravljem i bolešću, ključna je odlika hipohondrije i dovodi do somatske neizvesnosti. Sumnja u postojanje bolesti predstavlja specifičnu kognitivno-emocionalnu reakciju na stanje somatske neizvesnosti. Emocionalnu komponentu čini strah od smrti, kognitivnu nepodnošenje neizvesnosti. Hipohondrična osoba oseća da je ugrožena iznutra i da će je telo uskoro izdati. Što su telesna zbivanja kojim je okupirana manje jasna, to osoba više brine. Povod pojave straha i sumnji nekada je smrt u bliskom okruženju. Hipohondriju karakteriše i izvestan otpor pri pokušaju razuveravanja, a reakcije na razuveravanje su različite (ljutnja, ili samo naizgled odbijanje da se razuvere). Hipohondrični pacijenti pridaju veliki značaj svojoj medicinskoj dokumentaciji, uredno je sredjuju i donose na preglede. Često pokušavaju sami sebe da dijagnostikuju i leče, koristeći stručnu literaturu. Ono što povezuje sva hipohondrična ponašanja jeste traženje objašnjenja a ne lečenja.

Preokupiranost bolešću čini obolelog nesposobnim za funkcionisanje, a često traže posebnu pažnju od drugih.           

Lečenje hipohondrije

Lečenje primarne hipohondrije zahteva od psihijatra i psihoterapeuta toleranciju, strpljenje, fleksibilnost, prepoznavanje pacijentovih potreba, korišćenje raznih veština i dinamičko prilagođavanje pacijentu. U lečenju, koje je dugotrajno obično se koristi psihoterapija u kombinaciji sa psihofarmacima.

Veću ulogu igra odnos izmedju pacijenta i psihoterapeuta nego primena specifičnih terapijskih tehnika. Koristi se i terapijsko razuveravanje. Naročito je važno da se kontratransferni elementi drže pod kontrolom. Farmakoterapija sekundarne hipohondrije može dati odlične rezultrate( AD-SSR-i, BD). 

Dr Milan Popović

Doktor medicine na specijalizaciji psihijatrije i RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972

Strah od seksualnog odnosa i intimnosti. Kako se leči?

Strah od seksualnog odnosa i intimnosti. Kako se leči?

Svi želimo da se osećamo voljeno i poželjeno, da doživimo sve divne detalje fizičke ljubavi. Tu je i iščekivanje, čarobni dodir, radost davanja, sloboda spontanosti, erotske zajedničke fantazije – i da, ponekad, uzbuđenje zbog tabua.

To je prirodni ljudski nagon. Seks i senzualnost stvaraju osećaj intimnosti sa vašim partnerom koju ništa drugo ne može da stvori. To je vaša jedinstvena i tajna veza. I naravno, veoma je zabavno! Seks deluje kao hormon sreće, serotonin i hormon zadovoljstva, dopamin, jer podstiče njihove lučenje. Seks smanjuje stres, pomaže da se osećamo srećno, opušteno, manje depresivno i anksioznozno. Seks nas ispunjava srećom, energijom i poboljšava naše zdravlje.

Zbog toga je toliko uznemirujuće kada strah stane na put normalnoj seksualnosti. Bez dobrog seksa, deo životne radosti vam je ukraden.

Nerazjašnjene seksualne fobije mogu naneti veliku štetu međuljudskim odnosima i samopoštovanju, a to je jedno od najtežih pitanja intimnosti.

Da li imam seksualnu fobiju i strah od seksa?


Većina ljudi je inhibirana i manje samosvesna po pitanju seksa. Ali ako zbog bliskosti ili odnosa imate ozbiljnu anksioznost ili paniku, možda imate strah od seksa.

Naučni naziv ovog stanja je „genofobija“, „koitofobija“ ili „erotofobija“. Ovaj anksiozni poremećaj često je rezultat nečeg traumatičnog u prošlosti pacijenta – nešto što je dovelo do podsvesnog straha od intimnosti ili gubitka kontrole. Može biti posledica odbojnosti prema dodiru, problema sa doživljavanjem sopstvenog tela ili niskog samopoštovanja. Seksualne fobije utiču na to kako vidite svoju vezu i kako vidite sebe i svog partnera u toj vezi.

Vaš strah može biti posljedica anksioznosti, bilo zbog prethodnih problema u seksu ili drugih razloga. U oba slučaja, pomoć od strane psihoterapeuta često može biti najefikasniji prvi korak u rešavanju problema.

Bez obzira na uzrok, važno je zapamtiti da niste sami i da ne morate trpeti svoj strah do kraja života.

Kako da pobedim strah od seksa?


Iako ne postoji „brzo rešenje“ za bilo koji psihološki problem, obično nećete morati da radite teške, iscrpljujuće mentalne vežbe. Moje terapije i psihoterapije uglavnom uključuju istraživanje i razmenu vaših osećanja, sećanja iz detinjstva, iskustava, snova i maštanja, ali i Kegelove vežbe, telesnu terapiju, izlaganje situaciji, kao i promenu iracionalnih uverenja i izradu lakih domaćih zadataka.

Savetovanje je kratkoročna terapija razgovora u kojoj razgovarate sa svojim terapeutom o stvarima kojih ste svesni i on vam predlaže strategije za ublažavanje simptoma.

Psihoterapija (REKBT, telesna…) je tretman dužeg oblika koji uključuje detaljan tretman i razgovore o vašim uspomenama iz ranog detinjstva, snovima, sanjarenjima i seksualnim fantazijama. Sve je u istraživanju vaših duboko usađenih, nesvesnih želja i načina uživanja. Ovaj oblik terapije podrazumeva i REKBT promenu iracionalnih uverenja i grešaka u mišljenju, kao i izradu domaćih zadataka, upotrebu mašte, meditaciju, Kegelove vežbe, vežbe joge, vežbe pred ogledalom, kao i telesnu psihoterapiju.

Ukoliko imate neki emotivni problem, ili strah od seksa i intime, pozovite me.

Dr Milan Popović

Doktor medicine na specijalizaciji psihijatrije i RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972

Da li Vam je potrebna REBT psihoterapija i kako vam pomaže?

Da li Vam je potrebna REBT psihoterapija i kako vam pomaže?

Šta je REBT (REKBT) psihoterapija

Racionalna emocionalno bihejvioralna psihoterapija (REBT) je direktivni, brz i efikasan oblik psihoterapije, koji vam pomaže da identifikujete iracionalne misli i nezdrava osećanja koja dovode do emotivnih blokada i bolesti. Cilj REBT psihoterapije je da pomogne klijentu da postane srećan u životu kroz identifikaciju iracionalnih misli i nezdravih emocija i sticanje uvida koji klijenta vodi do promene iracionalnih uverenja (misli). Promena iracionalnih uverenja ciljano dovodi do promene emocija: nezdrave emocije nestaju, a zamenjuju ih zdrave i produktivno ponašanje. REBT se uglavnom fokusira na sadašnje vreme kako bi vam pomogao da razumete kako nezdrave misli i iracionalna uverenja stvaraju emocionalnu uznemirenost, koja dovodi do nezdravog disfunkcionalnog ponašanja koje ometa vaše trenutne životne ciljeve i čini vas nesrećnim. Jednom identifikovane i shvaćene iracionalne misli i ponašanje mogu se promeniti i zameniti racionalnim, logičnim i fleksibilnim, kao i produktivnijim uverenjima i ponašanjem, omogućavajući vam da razvijete uspešnije lične i profesionalne odnose.

Kako vam REBT psihoterapija praktično pomaže?

REBT psihoterapija vam može pomoći kod nezdravih emocija poput:

anksioznost, depresija, hipohondrija, tuga, bes, ljutnj, povređenost, krivica, ljubomora, strah, socijalna fobija, panični napadi, odlaganje obaveza, smanjeno samopouzdanje, stid, problemi u partnerskim i intimnim odnosima, ljubavni i seksualni problemi, smanjene motivacije i produktivnosti, problemi u školi, porodici i na poslu. Ovaj pristup se takođe koristi za smanjenje stresa i promene obezvređujućeg ponašanja, kao i odugovlačenja koja ometaju vaš kvalitet života i postizanje vaših ciljeva.

Šta možemo očekivati od REBT psihoterapije?

Da bi vam pomogao u prevazilaženju teškoća i postizanju životnih ciljeva, psihoterapeut će raditi sa vama na utvrđivanju iracionalnih uverenja i grešaka u mišljenju, kao i krutih obrazaca mišljenja koji vas drže kao taoce. Psihoterapeut će vam pomoći da uvidite koliko su vaše misli iracionalne i kako vam štete.

Kroz razne mentalne vežbe naučićete kako da promenite iracionalne obrasce razmišljanja i zamenite ih zdravijim, korisnim i samoprihvatljivim mislima. REBT koristi različite metode i alate, uključujući pozitivnu vizuelizaciju, izlaganje situaciji, preoblikovanje vašeg razmišljanja i upotrebu knjiga za samopomoć, kao i domaće zadatke za postizanje brže promene uverenja i emocija između sesija.

Kako REBT psihoterapija funkcioniše?

REBT je nastao iz rada psihijatra Alberta Ellisa sredinom 1950-ih kao izvorni oblik kognitivno-bihevioralne terapije. Ellis je verovao da većina ljudi nije svesna da su mnoge njihove misli o sebi iracionalne i da negativno utiču na njihovo ponašanje u važnim odnosima i situacijama. Prema Ellisu, upravo te misli navode ljude na patnju nezdrave emocija i samodestruktivno, sabotirajuće ponašanje.

U isto vreme, ljudi su sposobni da promene svoja iracionalna uverenja, ako su voljni da rade na sebi sa psihoterapeutom. Iako određeni životni događaji mogu doprineti problemima mentalnog zdravlja, terapeuti REBT-a veruju da najveći problem stvara neispravan i iracionalan sistem verovanja svakog pojedinca. Otpuštajući iracionalne i negativne misli i uverenja i zamenjujući ih racionalnim alternativnim uverenjima, lakše ćete prihvatiti sebe i druge i zauzvrat živeti srećniji život.

Ukoliko imate neki emotivni problem, pozovite me da ga zajedno rešimo.

Dr Milan Popović

Doktor medicine na specijalizaciji psihijatrije i RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972

Psihoterapija pomaže da se oslobodite straha od javnog nastupa

Psihoterapija pomaže da se oslobodite straha od javnog nastupa

RE&KBT psihoterapija i socijalna anksioznost (fobija), strah od javnog nastupa

Racionalno emotivno kognitivno bihejvioralna psihoterapija REKBT je vrsta terapije koja se bavi prevazilaženjem iracionalnih uverenja i promenom reakcija na negativne događaje koji se dešavaju u životu.

REKBT teorija zasniva se na ABC modelu:

A = Aktivirajući događaj (nešto se događa)
B = Verovanje, uverenje (o događaju)
C = Posledica (emocionalna reakcija na uverenje)

Prema REKBT-u, vaša reakcija (C) je rezultat vašeg uverenja (B) i nije prouzrokovana direktno događajem (A).

Cilj REBT-a je da promenite svoje uverenje (B) tako da se i vaša reakcija (C) promeni. To se postiže postupkom poznatim kao disput (osporavanje, promena uverenja) koji se sprovodi uz pomoć terapeuta.

Na primer, zamislite da se bojite da se predstavite nekome ili većoj grupi ljudi (socijalna anksioznost i strah od javnog nasupa). Možda niste sigurni u sebe, brinete se da ćete zaboraviti nečije ime ili se jednostavno osećate previše zabrinuto da biste se predstavili drugima. U situacijama kada javno nastupate i kada je potrebno da se predstavite, možda ćete izbeći govor ili sačekati dok se drugi ljudi ne predstave.

Ukratko, osnovna premisa REKBT-a kada se primenjuje na socijalnu anksioznost je rad na prevazilaženju iracionalnog uverenja da vas svi moraju voleti i odobravati da biste bili vredni kao ljudsko biće.

Proces se obično izvodi kroz niz pitanja poznatih kao osporavanje sa obučenim terapeutom. U središtu REKBT-a je ideja da situaciju u svom životu poboljšavate ili pogoršavate u zavisnosti od toga kako o njima mislite.

Zakažite seansu kod psihoterapeuta

Dr Milan Popović

Doktor medicine, RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972


Da li želite da budete obavešteni na email svaki put kada se pojavi nov zanimljiv tekst na mom Blog-u?

Ukoliko je odgovor DA, prijavite se na moju mailing listu…

Loading


Psihoterapija. Kada vam može pomoći psihoterapeut?

Psihoterapija. Kada vam može pomoći psihoterapeut?

Psihoterapija, a posebno REKBT (REBT) psihoterapija vrlo je efikasna kod sledećih emocionalnih problema:

  • bezuslovno prihvatanje sebe i drugih
  • razvijanje sopstvenih potencijala i sticanje uvida o sebi i drugima
  • izgradnja sopstvenog željenog identiteta
  • unapređenje emotivnog života
  • bes, ljutnja, krivica, stid
  • povređenost
  • traumatski događaji, gubici, tugovanje, stres
  • anksioznost, napetost, panični napadi, strahovi, socijalna i druge fobije
  • izolovanost, tuga i depresija
  • hipohondrija
  • poremećaji sna i apetita
  • ljubavni problemi
  • partnerski i bračni problemi
  • seksualni problemi, impotencija, frigidnost, pojačana polna želja, nedostatak polne želje, anorgazmija…
  • nezadovoljstvo sobom i socijalnim odnosima
  • rad na telu i psihosomatskim tegobama
  • unapređenje veština komunikacije
  • motivacija
  • određivanje prioriteta i postavljanje ciljeva
  • neuspesi u školovanju
  • procena i analiza radne i poslovne efikasnosti i unapređenje poslovanja
  • problemi na poslu
  • postizanje stanja pune svesnosti i sreće, meditacija

Ukoliko imate neki od navedenih problema, obratite se psihoterapeutu koji će vam pomoći da rešite problem

Dr Milan Popović

Doktor medicine, RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972


Da li želite da budete obavešteni na email svaki put kada se pojavi nov zanimljiv tekst na mom Blog-u?

Ukoliko je odgovor DA, prijavite se na moju mailing listu…

Loading


REKBT racionalno-emotivno-kognitivno-bihejvioralna psihoterapija kao hormon sreće?

REKBT racionalno-emotivno-kognitivno-bihejvioralna psihoterapija kao hormon sreće?

REKBT racionalno-emotivno-kognitivno-bihejvioralna psihoterapija kao hormon sreće

Racionalno-emotivno-kognitivno-bihejvioralna psihoterapija, REKBT, vrsta je psihoterapije koju je uveo Albert Ellis pedesetih godina prošlog veka. To je psihoterapeutski pravac koji vam pomaže da prepoznate iracionalna uverenja i nezdrave misaone obrasce, koji mogu dovesti do nezdravih emocija, emocionalnih blokada ili problema u ponašanju.

Jednom kada identifikujete ove iracionalne obrasce mišljenja (iracionalna uverenja), psihoterapeut će vam pomoći da razvijete strategije kako biste ih zamenili racionalnim i logičnim obrascima mišljenja.

REKBT je veoma koristan za ljude koji žive sa raznim problemima, uključujući sledeće emocionalne i psihičke poremećaje:

depresija
anksioznost
zavisna ponašanja
fobije
krivica i bes
odlaganje obaveza
poremećaji ishrane
agresija
problemi sa spavanjem

Koji su principi REBT-a?

REBT se zasniva na ideji da ljudi uglavnom žele da žive lepo i srećno. Na primer, verovatno želite da postignete svoje ciljeve i pronađete sreću u životu. Ali ponekad, iracionalne misli i osećanja stanu vam na put. Iracionalna uverenja mogu uticati na to kako doživljavate okolnosti, ljude i događaje.

Zamislite da ste poslali poruku dragoj osobi sa kijom se zabavljate mesec dana. Vidite da je poruku pročitala, ali prolaze sati bez odgovora. Počinjete da mislite da vas osoba ignoriše jer ne želi da vas vidi.

Mogli biste sebi reći i da ste učinili nešto pogrešno kad ste ih poslednji put videli, a zatim možete sebi reći da nemate sreće u ljubavi i da ćete biti sami do kraja života.

Evo kako ovaj primer ilustruje poznati ABC model u REKBT:

A se odnosi na aktivirajući događaj ili situaciju koji pokreću negativnu reakciju ili odgovor. U ovom primeru, A je nedostatak odgovora.
B se odnosi na iracionalne misli koje biste mogli imati o nekom događaju ili situaciji. B u primeru je uverenje da osoba više ne želi da vas vidi ili da ste učinili nešto pogrešno i da ćete do kraja života biti sami.
C se odnosi na posledice, često uznemirujuće emocije, koje su rezultat iracionalnih misli ili verovanja. U ovom primeru to je obično lični osećaj bezvrednosti.

U ovom scenariju, REKBT bi se fokusirao na to da vam pomogne da preoblikujete svoje mišljenje o tome zašto osoba nije odgovorila. Možda je bila zauzeta ili je jednostavno zaboravila da odgovori. Ili je možda ne zanima ponovni susret; ako je tako, to ne znači da sa vama nešto nije u redu ili da ćete ostatak života provesti sami.

Koje tehnike se koriste u REKBT-u?

REKBT koristi tri glavne vrste tehnika, koje odgovaraju ABC modelu. Svaki terapeut može da koristi malo drugačiju kombinaciju tehnika, u zavisnosti od svojih prošlih kliničkih iskustava i vaših simptoma.

Tehnike rešavanja problema

Ove strategije mogu pomoći u određivanju aktivirajućeg događaja (A).

Često uključuju rad na razvoju:

veštine rešavanja problema
asertivnost
socijalne veštine
veštine odlučivanja
veštine rešavanja sukoba

Tehnike kognitivnog restrukturiranja

Ove strategije pomažu vam da promenite iracionalna uverenja (B).

Ove tehnike obuhvataju:

logičke ili tehnike racionalizacije
vođene slike i vizuelizacija
preoblikovanje ili gledanje na događaje na drugačiji način
humora i ironije
izloženost situaciji koja dovodi do straha
sticanje uvida u iracionalnost misli

Tehnike suočavanja

Tehnike suočavanja mogu vam pomoći da bolje upravljate emocionalnim posledicama (C) iracionalnih misli.

Koliko je efikasan REKBT pravac u psihoterapiji?

REBT je opšte prihvaćen kao efikasna vrsta psihoterapije. Izveštaj iz 2017. iz 84 objavljenih članaka o REBT-u objavio je da je to efikasan psihoterapeutski pravac koji može pomoći kod opsesivno-kompulzivnog poremećaja, socijalne anksioznosti, depresije i poremećaja u ponašanju.

Mala studija iz 2016. godine proučavala je korist od redovnih seansi REKBT psihoterapije sa socijalnim radnikom kod slučajeva dugotrajne depresije. Posle godinu dana, učesnici koji su imali depresiju manje su posećivali lekare opšte medicine. Takođe, došlo je do smanjenja upotrebe lekova i antidepresiva. Studija iz 2014. na sličan način je otkrila da REKBT može biti efikasan tretman za depresiju kod mladih devojaka.

REKBT je direktivan i vrlo efikasan pravac u psihoterapiji koji vam pomaže da na duge staze rešite emocionalne probleme i blokade.

Dr Milan Popović
doktor medicine i RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom
Mob: 061/180 1972
Email: info@epsihijatar.net


Da li želite da budete obavešteni na email svaki put kada se pojavi nov zanimljiv tekst na mom Blog-u?

Ukoliko je odgovor DA, prijavite se na moju mailing listu…

Loading


Kako pobediti panični napad (samopomoć) – psihoterapija

Kako pobediti panični napad (samopomoć) – psihoterapija

Psihoterapija pomaže kod paničnih napada

Kako je cela REKBT (psihoterapija) filozofija o poreklu anksionosti i panike bazirana na istoj ideji, a to je da mi anksioznost i paniku stvaramo i hranimo svojim iracionalnim i samoporažavajućim mišljenjem, videćemo da se tehnike za oslobađanje od napada panike vrlo slične tehnikama za oslobađanje od bilo koje vrste anksioznosti!

Po istom principu, prvenstveno valja napraviti razliku između neprijatnog i nepodnošljivog. Anksioznost nije kraj sveta, i niko neće umreti od nje! Jeste neprijatna i ponekad je bolna, ali nije nepodnošljiva, osim ako je vi sami ne definišete kao takvu.

Dakle, ako želite još jedan ponovljen obrazac anksioznosti koja može da dovede do paničnog napada, definišite je kao nepodnošljivu. U suprotnom, probajte da je okarakterišete onako kako valja, a to je kao neprijatnu.To je najbolje činiti baš u onim situacijama kada osetite da anksioznost počne da se javlja. Tada, umesto da sebi ponavljate dobro poznat tekst, da je to nešto užasno što vi ne možete da podnesete, probajte da sebi kažete da je to neprijatno, loše, ali da nikakva stvarna opasnost ne vreba i da neće doći do smaka sveta.

Drugo, upustite se u situacije koje vam inače okidaju osećaj anksioznosti. Kada dopustite sebi da se suočite sa takvim situacijama, iako ponavljate sebi da neće doći do kraja sveta i da se ništa katastrofalno neće desiti, nemojte očekivati da će odmah sva anksioznost nestati. Setite se da vašu anksioznost stvaraju vaše misli i hiljadama puta ponovljene rečenice o tome kako je to nepodnošljivo.

Dakle, nije dovoljno da samo shvatite da usled anksioznosti nećete umreti i da to jednom sebi ponovite. Da bi došlo do oslobađanja od ove neprijatne emocije, valjalo bi da uporno sebi ponavljate da, iako je to neprijatno i bolno iskustvo, vi možete da ga podnesete i nema potrebe da katastrofizirate. Ako vam se i desi da se anksioznost javi u jačem stepenu na počecima ove vežbe, prihvatite to kao normalnu stvar. Retki uspevaju iz prvog puta. Kako kažu «ponavljanjeje majka nauke»

Treće, kada se izlažete neprijatnim situacijama u kojima vam se inače javlja anksioznost, gledajte da sebi ne postavljate previsoke ili preniske zahteve. To znači da ne ulazite odmah u situacije za koje verujete da će okinuti anksioznost koja će vas preplaviti i takođe, da ne dajete sebi prelake zadatke. Postupno učenje je najbolje učenje. Kako vi sada trenirate sticanje jedne nove veštine, bolje je savladavati je korak po korak, nego preplaviti sebe negativnim osećanjima, što može negativno da utiče na vas i vašumotivaciju po pitanju promene.

Četvrto, kada se upuštate u situacije koje osmišljavate kao veoma neprijatne, probajte da to radite uz prisustvo osobe od poverenja. Terapeut REKBT (psihoterapija) orijentacije neretko izlazi sa klijentom u javnost i biva mu podrška u takvim situacijama. Međutim, i dobar prijatelj ili roditelj mogu da budu vaša «baza sigurnosti» i da vam pomognu uprvim koracima osamostaljivanja u upuštanju u situacije koje ocenjujete kao neprijatne.

Ako se plašite da ćete «upasti» u napad panike, setite se i ponavljajte sebi da to neprijatno iskustvo traje vrlo kratko (iako vama deluje da je beskrajno dugo). Zato primenite isti princip i recite sebi «ako počnem da paničim, šta je tu je, počeo sam da paničim, to je prilično neprijatno, ali nije nepodnošljivo»!

Ukoliko niste u mogućnosti da pomognete sebi u meri u kojoj to želite, obratite se vašem psihoterapeutu…

Dr Milan Popović
doktor medicine i RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972


Da li želite da budete obavešteni na email svaki put kada se pojavi nov zanimljiv tekst na mom Blog-u?

Ukoliko je odgovor DA, prijavite se na moju mailing listu…

Loading


Nedostatak seksualne želje i smanjena seksualna želja kod žena – psihoterapija

Nedostatak seksualne želje i smanjena seksualna želja kod žena – psihoterapija

Nedostatak seksualne želje i smanjena seksualna želja kod žena. Psihoterapija pomaže kod preko 90% slučajeva.


Smanjena seksualna želja ili potpuni nedostatak želje, koja je vrlo bitna za funkcionisanje svake žene, najčešći je seksualni poremećaj kod žena. Kod smanjene seksualne želje žena ima manje seksualnih misli, fantazija, razmišljanja ili želja nego ranije, dok kod odsutne seksualne želje žena uopšte ne razmišlja o seksu.

Sa starenjem seksualna želja polako opada, bez obzira na pol. Kod muškaraca ovaj poremećaj češće se javlja u starijim godinama, dok se kod lepšeg pola javlja u mladalačkom dobu ili mlađem uzrastu.

Smanjena seksualna želja, može biti primarna i sekundarna. Odsustvo seksualne želje nastaje iz psiholoških i telesnih razloga i njihovih kombinacija.

Primarna slabost seksualne želje je retka – osoba nikada nije ispoljila seksualnu zainteresovanost, niti fantaziranje, libido je uvek slab, želja za masturbacijom nikada nije postojala. Sekundarna slabost seksualne želje nastaje u jednom periodu života.

Kod osoba koje imaju smanjenu seksualnu želju česta su iracionalna razmišljanja o sebi, o sopstvenom životu i telu, o partneru ili o seksualnom funkcionisanju. Te osobe su poprilično osetljive i svaki stres može da ih izbaci iz ravnoteže. Kod mnogih osoba problemi u vezi, u situaciji kad osećaju bes ili ih partner “odbacuje”, dovode do gubitka libida. Često se iza smanjene seksualne želje kriju depresija, anksioznost, stid, krivica, bes, bespomoćnost, povređenost.

Psihološki uzroci slabosti seksualne želje

Slabost seksualne želje najćešće je izazvan strahom od neuspeha i drugih razloga i povezan je sa seksualnom aktivnošću.

Strah od neuspeha, osećanje krivice, stida, nerealni zahtevi od sebe i partnera, stid ili prisilna preokupacija seksualnim aktivnostima, najčešće dovode do gubitka seksualne želje.

Strah od od bliskosti, vezivanja i intimnosti mogu značajno uticati na smanjenje seksualne želje kod žena.

Lečenje smanjene seksualne želje

Pre početka terapije, potrebno je doznati informacije od oba ili jednog partnera, nakon čega se radi na identifikaciji iracionalnih i negativnih misli, njihovoj promeni, razvijanju pozitivnog stava prema sebi i svojoj seksualnosti.

Za to vreme bitna je seksualna edukacija, koja traje tokom čitave terapije, koja bitno pomaže u prihvatanju sebe i partnera. Radi se na razvijanju zdravog seksualnog Ja, na asertivnoj komunikaciji u seksualnoj sferi i van seksa, ukoliko odnos ne funkcioniše kako bi trebalo.

Pored toga, koriste se i različite tehnike relaksacije, majndfulnes meditacija, joga, REKBT, telesna i seksualna psihoterapija i emocionalne tehnike opuštanja. Psihoseksualna terapija uključuje i posebne fizičke vežbe u domenu seksualnosti koje osoba radi. Vežbe se ponavljaju 3-4 puta sedmično. U nekom trenutku postoji mogućnost uključivanja partnera.

Vežbe i psihoterapija pomažu ženama da razviju i poboljšaju čulni fokus, da integrišu nova znanja na polju seksualnosti i da se suoče sa svojim strahovima. Trajanje REKBT i seksualne psihoterapije uz sve ostale modalitete koji se koriste traje 10-15 seansi.

Ukoliko imate problem sa intimnošću ili neki seksualni problem, bitno je rešavati ga na vreme. Svi problemi koje zanemarimo stvaraju nam još veće probleme u životu i čine nas nesrećnim ili bolesnim.

Zakažite Vašu seansu i uživajte ponovo u seksu i životu. Psihoterapija.

Dr Milan Popović
Doktor medicine, REKBT psihoterapeut superv.

Pozovite odmah mob: 061/180 1972

Kako da povećate samopouzdanje – psihoterapija

Kako da povećate samopouzdanje – psihoterapija

Samopouzdanje i psihoterapija

Samopouzdanje je vaše uverenje o veštinama i sposobnostima koje posedujete. To znači da prihvatate i verujete u sebe i imate osećaj kontrole u ​​svom životu. Dobro poznajete svoje snage i slabosti i imate pozitivan stav prema sebi. Postavljate realna očekivanja i ciljeve, asertivno komunicirate i možete se bez stresa nositi sa kritikama.

S druge strane, zbog niskog samopouzdanja možete se osećati prepuno sumnje u sebe, biti pasivni, pokorni ili imati poteškoća u stvaranju poverenja prema drugima. Osobe koje imaju nisko samopouzdanje osećaju se inferiorno, nevoljeno ili osetljivo na kritike. Samopouzdanje zavisi od situacije. Na primer, možete se osećati vrlo samopouzdano u nekim oblastima, poput akademika, ali nedostaje vam poverenje kada su u pitanju bliski ljudi.

Visoko ili nisko samopouzdanje retko je povezano sa vašim stvarnim sposobnostima i uglavnom se zasniva na vašim uverenjima (iracionalnim). Uverenja su način na koji razmišljate o sebi i ove misli mogu biti pogrešne (iracionalne).

Nisko samopouzdanje može proizaći iz različitih iskustava, poput odrastanja u nepodržavajućem i kritičnom okruženju, separaciji od prijatelja ili porodice, osuđivanja sebe ili straha od neuspeha. Ljudi sa niskim samopouzdanjem često imaju greške u razmišljanju.

Kako povećati samopouzdanje:

– Prepoznajte i naglasite svoje snage. Nagradite i pohvalite sebe za vaš trud i napredak.
– Kada naletite na prepreku, ponašajte se ljubazno i saosećajno. Ne zadržavajte se na neuspehu.
– Postavite realne i ostvarive ciljeve. Ne očekujte savršenstvo; nemoguće je biti savršen u svakom aspektu života.
– Usporite kada osećate intenzivne emocije i logično razmislite o situaciji.
– Ne stvarajte pretpostavke o sebi i drugima, budite racionalni.
– Prepoznajte da prošla negativna životna iskustva ne diktiraju vašu budućnost.
– Izrazite svoja osećanja, uverenja i potrebe direktno i s poštovanjem.
– Naučite da kažete ne nerazumnim zahtevima.

Individualna i grupna psihoterapija može vam pomoći da povećate samopouzdanje.

Dr Milan Popović
doktor medicine i RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Pozovite i zakažite psihoterapiju: www.epsihijatar.net/kontakt

Mob: 061/180 1972

Psiholog, psihijatar, psihoterapeut. Koja je razlika?

Psiholog, psihijatar, psihoterapeut. Koja je razlika?

U ovom tekstu biće date osnovne informacije koje bi trebalo da znate vezano za rad psihologa, psihijatra i psihoterapeuta.

Psiholog – je osoba koja je završila Fakultet za medije i komunikacije- departman za psihologiju ili Filozofski fakultet- odsek psihologija. Proces usavršavanja psihologa traje 4 godine (osnovne studije) i 5-a godina ( master studije). Neki od poslova psihologa su: psihodijagnostika ( testiranje pacijenata u svrhu postavljanja što preciznije dijagnoze ), psihoterapija ( detaljan tekst o psihoterapiji možete naći u tekstu pod nazivom ” Šta je psihoterapija?”), profesionalna orjentacija ( pomaganje osobi kroz razgovor i određene testove da pronađe koji joj posao najviše leži da radi), selekciju kadrova ( pomaže firmi da odabere najboljeg kandidata od prijavljenih da radi određen posao ), obavlja istraživanja, radi u školi,..

Psihijatar – je osoba koja je završila Medicinski fakultet i kasnije u okviru njega specijalizovala psihijatriju. Psihijatar je jedina osoba koja sme da prepisuje psihijariske lekove. Treba znati da psihijatri pored prepisivanja lekova ( tzv. psihofarmakoterapija ) rade i psihoterapiju (pod uslovom da su završili dodatnu edukaciju za to).

Psihoterapeut – je osoba koja je završila ( medicinu, psihologiju, pedagogiju, defektologiju, socijalni rad,…) i nakon osnovnih studija zavšila dodatnu edukaciju koja kod nas traje uglavnom 4 god. , a nekad i više. Psihoterapeuti u zavisnosti od edukacije mogu biti sistemski porodični terapeuti, RE&KBT ( racionalno emotivno i kognitivno bihevoralni terapeuti), psihoanalitički terapeuti, psihodramski terapeuti, EMDR terapeuti… Postoji više od 400 psihoterapijskih modaliteta.

 

Miloš Karanović, master  psiholog, porodični savetnik i racionalno -emotivno & kognitivno bihevioralni terapeut RE&KBT pod supervizijom

Možete čitati više mojih tekstova, kao I da me kontaktirate na adresi https://www.savetovalistebalans.rs/