Ознака: Psihoterapija

Psihoterapija pomaže da se oslobodite straha od javnog nastupa

Psihoterapija pomaže da se oslobodite straha od javnog nastupa

RE&KBT psihoterapija i socijalna anksioznost (fobija), strah od javnog nastupa

Racionalno emotivno kognitivno bihejvioralna psihoterapija REKBT je vrsta terapije koja se bavi prevazilaženjem iracionalnih uverenja i promenom reakcija na negativne događaje koji se dešavaju u životu.

REKBT teorija zasniva se na ABC modelu:

A = Aktivirajući događaj (nešto se događa)
B = Verovanje, uverenje (o događaju)
C = Posledica (emocionalna reakcija na uverenje)

Prema REKBT-u, vaša reakcija (C) je rezultat vašeg uverenja (B) i nije prouzrokovana direktno događajem (A).

Cilj REBT-a je da promenite svoje uverenje (B) tako da se i vaša reakcija (C) promeni. To se postiže postupkom poznatim kao disput (osporavanje, promena uverenja) koji se sprovodi uz pomoć terapeuta.

Na primer, zamislite da se bojite da se predstavite nekome ili većoj grupi ljudi (socijalna anksioznost i strah od javnog nasupa). Možda niste sigurni u sebe, brinete se da ćete zaboraviti nečije ime ili se jednostavno osećate previše zabrinuto da biste se predstavili drugima. U situacijama kada javno nastupate i kada je potrebno da se predstavite, možda ćete izbeći govor ili sačekati dok se drugi ljudi ne predstave.

Ukratko, osnovna premisa REKBT-a kada se primenjuje na socijalnu anksioznost je rad na prevazilaženju iracionalnog uverenja da vas svi moraju voleti i odobravati da biste bili vredni kao ljudsko biće.

Proces se obično izvodi kroz niz pitanja poznatih kao osporavanje sa obučenim terapeutom. U središtu REKBT-a je ideja da situaciju u svom životu poboljšavate ili pogoršavate u zavisnosti od toga kako o njima mislite.

Zakažite seansu kod psihoterapeuta

Dr Milan Popović

Doktor medicine, RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972

Psihoterapija. Kada vam može pomoći psihoterapeut?

Psihoterapija. Kada vam može pomoći psihoterapeut?

Psihoterapija, a posebno REKBT (REBT) psihoterapija vrlo je efikasna kod sledećih emocionalnih problema:

  • bezuslovno prihvatanje sebe i drugih
  • razvijanje sopstvenih potencijala i sticanje uvida o sebi i drugima
  • izgradnja sopstvenog željenog identiteta
  • unapređenje emotivnog života
  • bes, ljutnja, krivica, stid
  • povređenost
  • traumatski događaji, gubici, tugovanje, stres
  • anksioznost, napetost, panični napadi, strahovi, socijalna i druge fobije
  • izolovanost, tuga i depresija
  • hipohondrija
  • poremećaji sna i apetita
  • ljubavni problemi
  • partnerski i bračni problemi
  • seksualni problemi, impotencija, frigidnost, pojačana polna želja, nedostatak polne želje, anorgazmija…
  • nezadovoljstvo sobom i socijalnim odnosima
  • rad na telu i psihosomatskim tegobama
  • unapređenje veština komunikacije
  • motivacija
  • određivanje prioriteta i postavljanje ciljeva
  • neuspesi u školovanju
  • procena i analiza radne i poslovne efikasnosti i unapređenje poslovanja
  • problemi na poslu
  • postizanje stanja pune svesnosti i sreće, meditacija

Ukoliko imate neki od navedenih problema, obratite se psihoterapeutu koji će vam pomoći da rešite problem

Dr Milan Popović

Doktor medicine, RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972

REKBT racionalno-emotivno-kognitivno-bihejvioralna psihoterapija kao hormon sreće?

REKBT racionalno-emotivno-kognitivno-bihejvioralna psihoterapija kao hormon sreće?

REKBT racionalno-emotivno-kognitivno-bihejvioralna psihoterapija kao hormon sreće

Racionalno-emotivno-kognitivno-bihejvioralna psihoterapija, REKBT, vrsta je psihoterapije koju je uveo Albert Ellis pedesetih godina prošlog veka. To je psihoterapeutski pravac koji vam pomaže da prepoznate iracionalna uverenja i nezdrave misaone obrasce, koji mogu dovesti do nezdravih emocija, emocionalnih blokada ili problema u ponašanju.

Jednom kada identifikujete ove iracionalne obrasce mišljenja (iracionalna uverenja), psihoterapeut će vam pomoći da razvijete strategije kako biste ih zamenili racionalnim i logičnim obrascima mišljenja.

REKBT je veoma koristan za ljude koji žive sa raznim problemima, uključujući sledeće emocionalne i psihičke poremećaje:

depresija
anksioznost
zavisna ponašanja
fobije
krivica i bes
odlaganje obaveza
poremećaji ishrane
agresija
problemi sa spavanjem

Koji su principi REBT-a?

REBT se zasniva na ideji da ljudi uglavnom žele da žive lepo i srećno. Na primer, verovatno želite da postignete svoje ciljeve i pronađete sreću u životu. Ali ponekad, iracionalne misli i osećanja stanu vam na put. Iracionalna uverenja mogu uticati na to kako doživljavate okolnosti, ljude i događaje.

Zamislite da ste poslali poruku dragoj osobi sa kijom se zabavljate mesec dana. Vidite da je poruku pročitala, ali prolaze sati bez odgovora. Počinjete da mislite da vas osoba ignoriše jer ne želi da vas vidi.

Mogli biste sebi reći i da ste učinili nešto pogrešno kad ste ih poslednji put videli, a zatim možete sebi reći da nemate sreće u ljubavi i da ćete biti sami do kraja života.

Evo kako ovaj primer ilustruje poznati ABC model u REKBT:

A se odnosi na aktivirajući događaj ili situaciju koji pokreću negativnu reakciju ili odgovor. U ovom primeru, A je nedostatak odgovora.
B se odnosi na iracionalne misli koje biste mogli imati o nekom događaju ili situaciji. B u primeru je uverenje da osoba više ne želi da vas vidi ili da ste učinili nešto pogrešno i da ćete do kraja života biti sami.
C se odnosi na posledice, često uznemirujuće emocije, koje su rezultat iracionalnih misli ili verovanja. U ovom primeru to je obično lični osećaj bezvrednosti.

U ovom scenariju, REKBT bi se fokusirao na to da vam pomogne da preoblikujete svoje mišljenje o tome zašto osoba nije odgovorila. Možda je bila zauzeta ili je jednostavno zaboravila da odgovori. Ili je možda ne zanima ponovni susret; ako je tako, to ne znači da sa vama nešto nije u redu ili da ćete ostatak života provesti sami.

Koje tehnike se koriste u REKBT-u?

REKBT koristi tri glavne vrste tehnika, koje odgovaraju ABC modelu. Svaki terapeut može da koristi malo drugačiju kombinaciju tehnika, u zavisnosti od svojih prošlih kliničkih iskustava i vaših simptoma.

Tehnike rešavanja problema

Ove strategije mogu pomoći u određivanju aktivirajućeg događaja (A).

Često uključuju rad na razvoju:

veštine rešavanja problema
asertivnost
socijalne veštine
veštine odlučivanja
veštine rešavanja sukoba

Tehnike kognitivnog restrukturiranja

Ove strategije pomažu vam da promenite iracionalna uverenja (B).

Ove tehnike obuhvataju:

logičke ili tehnike racionalizacije
vođene slike i vizuelizacija
preoblikovanje ili gledanje na događaje na drugačiji način
humora i ironije
izloženost situaciji koja dovodi do straha
sticanje uvida u iracionalnost misli

Tehnike suočavanja

Tehnike suočavanja mogu vam pomoći da bolje upravljate emocionalnim posledicama (C) iracionalnih misli.

Koliko je efikasan REKBT pravac u psihoterapiji?

REBT je opšte prihvaćen kao efikasna vrsta psihoterapije. Izveštaj iz 2017. iz 84 objavljenih članaka o REBT-u objavio je da je to efikasan psihoterapeutski pravac koji može pomoći kod opsesivno-kompulzivnog poremećaja, socijalne anksioznosti, depresije i poremećaja u ponašanju.

Mala studija iz 2016. godine proučavala je korist od redovnih seansi REKBT psihoterapije sa socijalnim radnikom kod slučajeva dugotrajne depresije. Posle godinu dana, učesnici koji su imali depresiju manje su posećivali lekare opšte medicine. Takođe, došlo je do smanjenja upotrebe lekova i antidepresiva. Studija iz 2014. na sličan način je otkrila da REKBT može biti efikasan tretman za depresiju kod mladih devojaka.

REKBT je direktivan i vrlo efikasan pravac u psihoterapiji koji vam pomaže da na duge staze rešite emocionalne probleme i blokade.

Dr Milan Popović
doktor medicine i RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom
Mob: 061/180 1972
Email: info@epsihijatar.net

Kako pobediti panični napad (samopomoć) – psihoterapija

Kako pobediti panični napad (samopomoć) – psihoterapija

Psihoterapija pomaže kod paničnih napada

Kako je cela REKBT (psihoterapija) filozofija o poreklu anksionosti i panike bazirana na istoj ideji, a to je da mi anksioznost i paniku stvaramo i hranimo svojim iracionalnim i samoporažavajućim mišljenjem, videćemo da se tehnike za oslobađanje od napada panike vrlo slične tehnikama za oslobađanje od bilo koje vrste anksioznosti!

Po istom principu, prvenstveno valja napraviti razliku između neprijatnog i nepodnošljivog. Anksioznost nije kraj sveta, i niko neće umreti od nje! Jeste neprijatna i ponekad je bolna, ali nije nepodnošljiva, osim ako je vi sami ne definišete kao takvu.

Dakle, ako želite još jedan ponovljen obrazac anksioznosti koja može da dovede do paničnog napada, definišite je kao nepodnošljivu. U suprotnom, probajte da je okarakterišete onako kako valja, a to je kao neprijatnu.To je najbolje činiti baš u onim situacijama kada osetite da anksioznost počne da se javlja. Tada, umesto da sebi ponavljate dobro poznat tekst, da je to nešto užasno što vi ne možete da podnesete, probajte da sebi kažete da je to neprijatno, loše, ali da nikakva stvarna opasnost ne vreba i da neće doći do smaka sveta.

Drugo, upustite se u situacije koje vam inače okidaju osećaj anksioznosti. Kada dopustite sebi da se suočite sa takvim situacijama, iako ponavljate sebi da neće doći do kraja sveta i da se ništa katastrofalno neće desiti, nemojte očekivati da će odmah sva anksioznost nestati. Setite se da vašu anksioznost stvaraju vaše misli i hiljadama puta ponovljene rečenice o tome kako je to nepodnošljivo.

Dakle, nije dovoljno da samo shvatite da usled anksioznosti nećete umreti i da to jednom sebi ponovite. Da bi došlo do oslobađanja od ove neprijatne emocije, valjalo bi da uporno sebi ponavljate da, iako je to neprijatno i bolno iskustvo, vi možete da ga podnesete i nema potrebe da katastrofizirate. Ako vam se i desi da se anksioznost javi u jačem stepenu na počecima ove vežbe, prihvatite to kao normalnu stvar. Retki uspevaju iz prvog puta. Kako kažu «ponavljanjeje majka nauke»

Treće, kada se izlažete neprijatnim situacijama u kojima vam se inače javlja anksioznost, gledajte da sebi ne postavljate previsoke ili preniske zahteve. To znači da ne ulazite odmah u situacije za koje verujete da će okinuti anksioznost koja će vas preplaviti i takođe, da ne dajete sebi prelake zadatke. Postupno učenje je najbolje učenje. Kako vi sada trenirate sticanje jedne nove veštine, bolje je savladavati je korak po korak, nego preplaviti sebe negativnim osećanjima, što može negativno da utiče na vas i vašumotivaciju po pitanju promene.

Četvrto, kada se upuštate u situacije koje osmišljavate kao veoma neprijatne, probajte da to radite uz prisustvo osobe od poverenja. Terapeut REKBT (psihoterapija) orijentacije neretko izlazi sa klijentom u javnost i biva mu podrška u takvim situacijama. Međutim, i dobar prijatelj ili roditelj mogu da budu vaša «baza sigurnosti» i da vam pomognu uprvim koracima osamostaljivanja u upuštanju u situacije koje ocenjujete kao neprijatne.

Ako se plašite da ćete «upasti» u napad panike, setite se i ponavljajte sebi da to neprijatno iskustvo traje vrlo kratko (iako vama deluje da je beskrajno dugo). Zato primenite isti princip i recite sebi «ako počnem da paničim, šta je tu je, počeo sam da paničim, to je prilično neprijatno, ali nije nepodnošljivo»!

Ukoliko niste u mogućnosti da pomognete sebi u meri u kojoj to želite, obratite se vašem psihoterapeutu…

Dr Milan Popović
doktor medicine i RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972

Nedostatak seksualne želje i smanjena seksualna želja kod žena – psihoterapija

Nedostatak seksualne želje i smanjena seksualna želja kod žena – psihoterapija

Nedostatak seksualne želje i smanjena seksualna želja kod žena. Psihoterapija pomaže kod preko 90% slučajeva.


Smanjena seksualna želja ili potpuni nedostatak želje, koja je vrlo bitna za funkcionisanje svake žene, najčešći je seksualni poremećaj kod žena. Kod smanjene seksualne želje žena ima manje seksualnih misli, fantazija, razmišljanja ili želja nego ranije, dok kod odsutne seksualne želje žena uopšte ne razmišlja o seksu.

Sa starenjem seksualna želja polako opada, bez obzira na pol. Kod muškaraca ovaj poremećaj češće se javlja u starijim godinama, dok se kod lepšeg pola javlja u mladalačkom dobu ili mlađem uzrastu.

Smanjena seksualna želja, može biti primarna i sekundarna. Odsustvo seksualne želje nastaje iz psiholoških i telesnih razloga i njihovih kombinacija.

Primarna slabost seksualne želje je retka – osoba nikada nije ispoljila seksualnu zainteresovanost, niti fantaziranje, libido je uvek slab, želja za masturbacijom nikada nije postojala. Sekundarna slabost seksualne želje nastaje u jednom periodu života.

Kod osoba koje imaju smanjenu seksualnu želju česta su iracionalna razmišljanja o sebi, o sopstvenom životu i telu, o partneru ili o seksualnom funkcionisanju. Te osobe su poprilično osetljive i svaki stres može da ih izbaci iz ravnoteže. Kod mnogih osoba problemi u vezi, u situaciji kad osećaju bes ili ih partner “odbacuje”, dovode do gubitka libida. Često se iza smanjene seksualne želje kriju depresija, anksioznost, stid, krivica, bes, bespomoćnost, povređenost.

Psihološki uzroci slabosti seksualne želje

Slabost seksualne želje najćešće je izazvan strahom od neuspeha i drugih razloga i povezan je sa seksualnom aktivnošću.

Strah od neuspeha, osećanje krivice, stida, nerealni zahtevi od sebe i partnera, stid ili prisilna preokupacija seksualnim aktivnostima, najčešće dovode do gubitka seksualne želje.

Strah od od bliskosti, vezivanja i intimnosti mogu značajno uticati na smanjenje seksualne želje kod žena.

Lečenje smanjene seksualne želje

Pre početka terapije, potrebno je doznati informacije od oba ili jednog partnera, nakon čega se radi na identifikaciji iracionalnih i negativnih misli, njihovoj promeni, razvijanju pozitivnog stava prema sebi i svojoj seksualnosti.

Za to vreme bitna je seksualna edukacija, koja traje tokom čitave terapije, koja bitno pomaže u prihvatanju sebe i partnera. Radi se na razvijanju zdravog seksualnog Ja, na asertivnoj komunikaciji u seksualnoj sferi i van seksa, ukoliko odnos ne funkcioniše kako bi trebalo.

Pored toga, koriste se i različite tehnike relaksacije, majndfulnes meditacija, joga, REKBT, telesna i seksualna psihoterapija i emocionalne tehnike opuštanja. Psihoseksualna terapija uključuje i posebne fizičke vežbe u domenu seksualnosti koje osoba radi. Vežbe se ponavljaju 3-4 puta sedmično. U nekom trenutku postoji mogućnost uključivanja partnera.

Vežbe i psihoterapija pomažu ženama da razviju i poboljšaju čulni fokus, da integrišu nova znanja na polju seksualnosti i da se suoče sa svojim strahovima. Trajanje REKBT i seksualne psihoterapije uz sve ostale modalitete koji se koriste traje 10-15 seansi.

Ukoliko imate problem sa intimnošću ili neki seksualni problem, bitno je rešavati ga na vreme. Svi problemi koje zanemarimo stvaraju nam još veće probleme u životu i čine nas nesrećnim ili bolesnim.

Zakažite Vašu seansu i uživajte ponovo u seksu i životu. Psihoterapija.

Dr Milan Popović
Doktor medicine, REKBT psihoterapeut superv.

Pozovite odmah mob: 061/180 1972

Kako da povećate samopouzdanje – psihoterapija

Kako da povećate samopouzdanje – psihoterapija

Samopouzdanje i psihoterapija

Samopouzdanje je vaše uverenje o veštinama i sposobnostima koje posedujete. To znači da prihvatate i verujete u sebe i imate osećaj kontrole u ​​svom životu. Dobro poznajete svoje snage i slabosti i imate pozitivan stav prema sebi. Postavljate realna očekivanja i ciljeve, asertivno komunicirate i možete se bez stresa nositi sa kritikama.

S druge strane, zbog niskog samopouzdanja možete se osećati prepuno sumnje u sebe, biti pasivni, pokorni ili imati poteškoća u stvaranju poverenja prema drugima. Osobe koje imaju nisko samopouzdanje osećaju se inferiorno, nevoljeno ili osetljivo na kritike. Samopouzdanje zavisi od situacije. Na primer, možete se osećati vrlo samopouzdano u nekim oblastima, poput akademika, ali nedostaje vam poverenje kada su u pitanju bliski ljudi.

Visoko ili nisko samopouzdanje retko je povezano sa vašim stvarnim sposobnostima i uglavnom se zasniva na vašim uverenjima (iracionalnim). Uverenja su način na koji razmišljate o sebi i ove misli mogu biti pogrešne (iracionalne).

Nisko samopouzdanje može proizaći iz različitih iskustava, poput odrastanja u nepodržavajućem i kritičnom okruženju, separaciji od prijatelja ili porodice, osuđivanja sebe ili straha od neuspeha. Ljudi sa niskim samopouzdanjem često imaju greške u razmišljanju.

Kako povećati samopouzdanje:

– Prepoznajte i naglasite svoje snage. Nagradite i pohvalite sebe za vaš trud i napredak.
– Kada naletite na prepreku, ponašajte se ljubazno i saosećajno. Ne zadržavajte se na neuspehu.
– Postavite realne i ostvarive ciljeve. Ne očekujte savršenstvo; nemoguće je biti savršen u svakom aspektu života.
– Usporite kada osećate intenzivne emocije i logično razmislite o situaciji.
– Ne stvarajte pretpostavke o sebi i drugima, budite racionalni.
– Prepoznajte da prošla negativna životna iskustva ne diktiraju vašu budućnost.
– Izrazite svoja osećanja, uverenja i potrebe direktno i s poštovanjem.
– Naučite da kažete ne nerazumnim zahtevima.

Individualna i grupna psihoterapija može vam pomoći da povećate samopouzdanje.

Dr Milan Popović
doktor medicine i RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Pozovite i zakažite psihoterapiju: www.epsihijatar.net/kontakt

Mob: 061/180 1972

Psiholog, psihijatar, psihoterapeut. Koja je razlika?

Psiholog, psihijatar, psihoterapeut. Koja je razlika?

U ovom tekstu biće date osnovne informacije koje bi trebalo da znate vezano za rad psihologa, psihijatra i psihoterapeuta.

Psiholog – je osoba koja je završila Fakultet za medije i komunikacije- departman za psihologiju ili Filozofski fakultet- odsek psihologija. Proces usavršavanja psihologa traje 4 godine (osnovne studije) i 5-a godina ( master studije). Neki od poslova psihologa su: psihodijagnostika ( testiranje pacijenata u svrhu postavljanja što preciznije dijagnoze ), psihoterapija ( detaljan tekst o psihoterapiji možete naći u tekstu pod nazivom ” Šta je psihoterapija?”), profesionalna orjentacija ( pomaganje osobi kroz razgovor i određene testove da pronađe koji joj posao najviše leži da radi), selekciju kadrova ( pomaže firmi da odabere najboljeg kandidata od prijavljenih da radi određen posao ), obavlja istraživanja, radi u školi,..

Psihijatar – je osoba koja je završila Medicinski fakultet i kasnije u okviru njega specijalizovala psihijatriju. Psihijatar je jedina osoba koja sme da prepisuje psihijariske lekove. Treba znati da psihijatri pored prepisivanja lekova ( tzv. psihofarmakoterapija ) rade i psihoterapiju (pod uslovom da su završili dodatnu edukaciju za to).

Psihoterapeut – je osoba koja je završila ( medicinu, psihologiju, pedagogiju, defektologiju, socijalni rad,…) i nakon osnovnih studija zavšila dodatnu edukaciju koja kod nas traje uglavnom 4 god. , a nekad i više. Psihoterapeuti u zavisnosti od edukacije mogu biti sistemski porodični terapeuti, RE&KBT ( racionalno emotivno i kognitivno bihevoralni terapeuti), psihoanalitički terapeuti, psihodramski terapeuti, EMDR terapeuti… Postoji više od 400 psihoterapijskih modaliteta.

 

Miloš Karanović, master  psiholog, porodični savetnik i racionalno -emotivno & kognitivno bihevioralni terapeut RE&KBT pod supervizijom

Možete čitati više mojih tekstova, kao I da me kontaktirate na adresi https://www.savetovalistebalans.rs/

 

Šta je psihoterapija?

Šta je psihoterapija?

Psihoterapija predstavlja grupu postupaka, procedura i metoda u lečenju psihičkih smetnji, stanja i poremećaja koja je opšte prihvaćena u okviru medicine i psihijatrije. Ona predstavlja oblik medicinskog lečenja za čiju primenu je poptrebno ispuniti odredjene uslove i zadovoljiti propisana pravila. Psihoterapijska praksa je mnogo značajnija i uvek prethodi teoriji, što nije slučaj sa drugim medicinskim oblicima lečenja.

Centralni činilac ovog oblika lečenja je odnos uzajamnog povrenja i pozitivnog očekivanja koji se razvija izmedju terapeuta i pacijenta i interakcija izmedju njih u specifičnim okolnostima ili terapijskoj situaciji. Taj su odnos i ta situacija nosioci svih dinamičkih zbivanja tokom procesa lečenja.

Ovaj vid lečenja nemoguće je primenjivati bez odredjenih etičkih principa, pri čemu je ponašanje terapeuta odredjeno kodeksom etičkih pravila postavljenih od strane evropskog i svetskog udruženja psihoterapeuta sa ciljem zaštite pacijenta/klijenta od neetičke primene psihoterapije.

Svaki pojedinačni oblik psihoterapije baziran je na teorijskim osnovama i principima (psihonalitička psihoterapija, kratka dinamička psihoterapija bazirane su na osnovama psihoanalize i njenih varijeteta; kognitivno – bihevioralne terapije na teoriji učenja i bihejviorizma kao nauke i sl.).

Psihoterapija se uvek primenjuje sa jasno definisanim ciljevima koji zavise od oblika psihoterapije. Pod opštim ciljevima psihoterapije se podrazumevaju:

  • Rasterećenje od nepodnošljive napetosti i unutrašnjeg pritiska
  • Otklanjanje smetnji, zaustavljanje daljih patnji, psihičkog propadanja i regresivnih procesa
  • Balansiranje poremećenih psihičkih funkcija (emocije, mišljenje) i bihevioralnih performansi
  • Razvoj sposobnosti i kapaciteta ličnosti, učvršćivanje svesnosti o sebi, drugima i okružujućem svetu i osposobljavanje za rešavanje traumatičnih životnih problema, suzbijanje straha, osećaja krivice, agresivnosti i življenja pod stresom
  • Oslobadjanje potencijala sopstvene ličnosti

Danas je indikaciono područje za primenu psihoterapije prošireno te se ona može primeniti kod svih osoba koje imaju smetnje psihološke prirode, koje su svesne da im je potrebna pomoć ove vrste i koji su motivisani da putem psihoterapije svoje smetnje uklone ili ublaže (uz uslov da su spremni da otvoreno i iskreno govore o sebi i rade na svom oporavku).

Ovaj vid terapije nije indikovan kod osoba koje nisu svesne potrebe za stručnom pomoći ili su protiv nje, koje nisu motivisane da se leče ili menjaju, koje nisu prijemčive za bilo kakvu vrstu psihološkog odnosa (ne razumeju ga ili ideološki ne prihvataju), ne žele da budu iskrene ili nisu spremne da rade na sebi.

Psihoterapija

Psihoterapija je opšti pojam za proces promene koji se odvija kroz dijalog edukovanog terapeuta i klijenta. To je način da saznate više o vašim mislima i osećanjima, kao i da razumete uzroke i sačinite strategije prevazilaženja aktuelnih problema.

Da li je psihoterapija za mene?

Pokazano je da psihoterapija može biti koristan metod u lečenju većine problema mentalnog zdravlja, uključujući:

Različite anksiozne poremećaje, poput fobija, generalizovanog anksioznog poremećaja, paničnih napada ili opsesivno – kompulzivnog poremećaja.
Poremećaje raspoloženja poput depresije ili bipolarnog poremećaja.
Bolesti zavisnosti (alkoholizam, narkomanija, itd.)
Poremećaje ishrane
Poremećaje ličnosti, poput graničnog poremećaja ličnosti
Shizofrenije i drugih psihotičnih poremećaja
Psihoterapiju mogu da odaberu i osobe kojima nije dijagnostikovan psihijatrijski poremećaj. Psihoterapija je način ličnog rasta i koristi od psihoterapije može imati svako. Ona ima svoje mesto i u rešavanju partnerskih ili porodičnih problema, može biti odličan način prevladavanja stresova kojima smo svakodnevno izloženi, pomoću psihoterapije možemo lakše prihvatiti i izaći na kraj sa velikim gubicima, ali i hroničnim, fizičkim zdravstvenim problemima poput dijabetesa.

Da li je psihoterapija dovoljna za prevazilaženje mojih problema?

U nekim slučajevima, psihoterapije je sasvim dovoljna za prevazilaženje psihičkih tegoba i može biti jednako efikasna kao i medikamentna terapija. U zavisnosti od vaše konkretne situacije, psihoterapija može biti korišćena i u sadejstvu sa psihofarmacima.

Za razliku od lekova čije uzimanje podrazumeva i neke neželjene efekte, psihoterapija je način lečenja koji sa sobom nosi veoma malo rizika. To ne znači, međutim, da je psihoterapija lagan i bezbolan proces. Naprotiv, to je način da se istraže i razumeju veoma bolna i teška iskustva. Od vas se u psihoterapiji može očekivati da se suočite sa teških osećanjima, sa pretnjom, krivicom i sl.

Koje vrste psihoterapije postoje?

Postoji više delotvornih vrsta psihoterapije. Odabir određene vrste psihoterapije zavisi od vaših ličnih afiniteta, ali i od dostupnosti različitih psihoterapijskih škola u vašoj okolini. Takođe, statistike pokazuju da su neke psihoterapijske škole prikladnije za određene probleme mentalnog zdravlja.

Neke od zastupljenijih terapijskih škola su:

Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) je vrsta psihoterapije koja vam pomaže da prepoznate negativna, iracionalna uverenja i zamenite ih pozitivnim, što najčešće dovodi do redukcije simptoma. KBT je danas najzastupljenija vrsta psihoterapije. Najščešće se radi o strukturisanoj vrsti terapije usmerenoj ka specifičnom cilju i sa unapred definisanim brojem terapijskih seansi.
Interpersonalna terapija se fokusira na trenutne odnose s drugim ljudima sa ciljem da se poboljšaju interpersonalne veštine.
Dijalektički – bihejvioralna terapija je specifičan tip kognitivne bihejvioralne terapije koja obuhvata edukativne module o prepoznavanju i upravljanju emocijama, kao i učenje metoda relaksacije; ova vrsta terapije razvijena je posebno za terapiju graničnog poremećaja ličnosti.
Konstruktivistička terapija nastoji da probleme sagledava kroz tačku gledišta klijentovog sistema značenja i da kroz terapijski odnos stvori nove načine sagledavanja sveta.
Narativna terapija je vid psihoterapije utemeljen na principima socijalnog konstrukcionizma i fokusira se na lične narative, „priče“ o sebi i drugima koje oblikuju klijentov pogled na svet; narativna terapija pripada porodici konstruktivističkih psihoterapija.
Porodična terapija pomaže pojedincu da razume porodične odnose i nudi tehnike pomoću kojih se oni mogu unaprediti.
Psihoanaliza predstavlja najstariji i najpoznatiji psihoterapijski modalitet u kom terapeut nastoji da pomogne klijentu da stekne uvid u kompleksne, nesvesne psihičke mehanizme koji su odgovorni za klijentove simptome.
Art terapija je način da se problemi izraze na kreativan način, kroz crtanje, slikanje, vajanje, poeziju, prozu ili neki drugi način umetničkog izraza.
Plej terapija koristi različite tehnike da kroz igru podstakne decu da izraze svoje emocije i osećanja, onda kada to nisu u mogućnosti da urade rečima.
Kako izgleda psihoterapija?

U većini psihoterapijskih škola, terapeut i klijent sede okrenuti jedan prema drugom, iako će neki terapeuti omogućiti klijentu i da legne, ukoliko je to za klijenta udobnije i prijatnije. Premda je nekim ljudima teško da govore o svojim osećanjima, jedan od zadataka terapeuta jeste da to podstakne stvarajući za to bezbedno okruženje.

Poverljivost podataka u psihoterapiji
Razgovori sa psihoterapeutom su poverljivi budući da poverljivost predstavlja osnovu za građenje kvalitetnog terapijskog odnosa. Međutim, u izuzetnim okolnostima, terapeut je u obavezi da prekrši odnos poverljivosti. Recimo,

Ukoliko klijent zapreti da će se povrediti ili da će počiniti samoubistvo
Ukoliko klijent preti da će oštetiti ili oduzeti život nekoj drugoj osobi
U slučaju zlostavljanja dece
Koliko dugo traje psihoterapija?

Trajanje psihoterapije zavisi od više faktora. Neke terapijske škole, poput kognitivno – bihejvioralne, imaju unapred predviđen broj terapijskih seansi. Druge vrste psihoterapije to ne predviđaju. Takođe, svaka osoba je jedinstvena – neko će brže, a neko sporije da reši probleme zbog kojih je došao na terapiju, a neko će odlučiti da na terapiji ostane i nakon što probleme prevaziđe. Neki od faktora koji igraju ulogu u trajanju terapije su:

Vrsta problema zbog koje osoba dolazi na terapiju
Trajanje simptoma ili njihov intenzitet
Stres sa kojim se osoba suočava
Podrška od prijatelja i porodice
Brzina napredovanja u terapiji
Problemi u svakodnevnom funkcionisanju zbog tegoba koje su osobu dovele na terapiju
Da li je psihoterapija uvek efikasna?

Psihoterapija nije delotvorna za svakoga. Međutim, kako biste se pobrinuli da dobijete najviše iz vaše terapije, možete preduzeti neke korake:

Pobrinite se da se osećate prijatno sa svojim terapeutom. Ukoliko niste u mogućnosti da izgradite odnos poverenja, možete razmotriti i mogućnost da pronađete drugog.
Terapiji pristupite kao partnerstvu. Terapeut ima alate, ali vi imate znanje.
Budite otvoreni i iskreni. Čitav ishod psihoterapije zavisi od vaše spremnosti da delite svoja osećanja, misli i iskustvo, iako to ponekad može biti teško.
Ukoliko osećate da vam ponestaje motivacije, možete tražiti češće seanse ili pak dogovoriti sa terapeutom pauzu u tretmanu.
Nemojte očekivati instant rezultate. Rad na ovoj vrsti problema zahteva posvećenost.
Ukoliko niste zadovoljni sa tokom terapije, pričajte otvoreno o tome sa vašim terapeutom i razmotrite da unesete nekakve novine i promenite pristup kako biste pronašli efikasniji način rada.