Ознака: sreća

Da li Vam je potrebna REBT psihoterapija i kako vam pomaže?

Da li Vam je potrebna REBT psihoterapija i kako vam pomaže?

Šta je REBT (REKBT) psihoterapija

Racionalna emocionalno bihejvioralna psihoterapija (REBT) je direktivni, brz i efikasan oblik psihoterapije, koji vam pomaže da identifikujete iracionalne misli i nezdrava osećanja koja dovode do emotivnih blokada i bolesti. Cilj REBT psihoterapije je da pomogne klijentu da postane srećan u životu kroz identifikaciju iracionalnih misli i nezdravih emocija i sticanje uvida koji klijenta vodi do promene iracionalnih uverenja (misli). Promena iracionalnih uverenja ciljano dovodi do promene emocija: nezdrave emocije nestaju, a zamenjuju ih zdrave i produktivno ponašanje. REBT se uglavnom fokusira na sadašnje vreme kako bi vam pomogao da razumete kako nezdrave misli i iracionalna uverenja stvaraju emocionalnu uznemirenost, koja dovodi do nezdravog disfunkcionalnog ponašanja koje ometa vaše trenutne životne ciljeve i čini vas nesrećnim. Jednom identifikovane i shvaćene iracionalne misli i ponašanje mogu se promeniti i zameniti racionalnim, logičnim i fleksibilnim, kao i produktivnijim uverenjima i ponašanjem, omogućavajući vam da razvijete uspešnije lične i profesionalne odnose.

Kako vam REBT psihoterapija praktično pomaže?

REBT psihoterapija vam može pomoći kod nezdravih emocija poput:

anksioznost, depresija, hipohondrija, tuga, bes, ljutnj, povređenost, krivica, ljubomora, strah, socijalna fobija, panični napadi, odlaganje obaveza, smanjeno samopouzdanje, stid, problemi u partnerskim i intimnim odnosima, ljubavni i seksualni problemi, smanjene motivacije i produktivnosti, problemi u školi, porodici i na poslu. Ovaj pristup se takođe koristi za smanjenje stresa i promene obezvređujućeg ponašanja, kao i odugovlačenja koja ometaju vaš kvalitet života i postizanje vaših ciljeva.

Šta možemo očekivati od REBT psihoterapije?

Da bi vam pomogao u prevazilaženju teškoća i postizanju životnih ciljeva, psihoterapeut će raditi sa vama na utvrđivanju iracionalnih uverenja i grešaka u mišljenju, kao i krutih obrazaca mišljenja koji vas drže kao taoce. Psihoterapeut će vam pomoći da uvidite koliko su vaše misli iracionalne i kako vam štete.

Kroz razne mentalne vežbe naučićete kako da promenite iracionalne obrasce razmišljanja i zamenite ih zdravijim, korisnim i samoprihvatljivim mislima. REBT koristi različite metode i alate, uključujući pozitivnu vizuelizaciju, izlaganje situaciji, preoblikovanje vašeg razmišljanja i upotrebu knjiga za samopomoć, kao i domaće zadatke za postizanje brže promene uverenja i emocija između sesija.

Kako REBT psihoterapija funkcioniše?

REBT je nastao iz rada psihijatra Alberta Ellisa sredinom 1950-ih kao izvorni oblik kognitivno-bihevioralne terapije. Ellis je verovao da većina ljudi nije svesna da su mnoge njihove misli o sebi iracionalne i da negativno utiču na njihovo ponašanje u važnim odnosima i situacijama. Prema Ellisu, upravo te misli navode ljude na patnju nezdrave emocija i samodestruktivno, sabotirajuće ponašanje.

U isto vreme, ljudi su sposobni da promene svoja iracionalna uverenja, ako su voljni da rade na sebi sa psihoterapeutom. Iako određeni životni događaji mogu doprineti problemima mentalnog zdravlja, terapeuti REBT-a veruju da najveći problem stvara neispravan i iracionalan sistem verovanja svakog pojedinca. Otpuštajući iracionalne i negativne misli i uverenja i zamenjujući ih racionalnim alternativnim uverenjima, lakše ćete prihvatiti sebe i druge i zauzvrat živeti srećniji život.

Ukoliko imate neki emotivni problem, pozovite me da ga zajedno rešimo.

Dr Milan Popović

Doktor medicine na specijalizaciji psihijatrije i RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972

Kako zavoleti sebe i izgraditi samopouzdanje

Kako zavoleti sebe i izgraditi samopouzdanje

Dobra slika o sebi

Iako su naše interakcije i odnosi sa drugima najbitnije u određivanju kvalitetnog života, ipak prvi na listi prioriteta mora da bude naš odnos sa samim sobom. Ako nam nedostaje samopoštovanje, nemamo nikakve šanse da ostavimo utisak nekoga koga bi drugi želeli da upoznaju i kome bi mogli da veruju. Stvaranje dobre slike o sebi, dobrog „imidža“, kao i predstavljanje tog imidža okolini je prvi deo posla koji moramo da obavimo na našem putu ka uspehu i sreći.

Ljubav prema sebi

„Voli bližnjega svoga onako kako voliš i sebe.“ Ovakve ili slične zapovesti su izjavljivane u starom i novom zavetu i u spisima i doktrinama većine religija i filozofija kroz vekove. Međutim, većina propovedi i diskusija ovog pravila fokusira se na prve tri reči. Posvećuju se tome kako se odnosimo prema drugima, smatrajući da se ljubav prema sebi podrazumeva. Na nesreću, ovo nije uvek slučaj. Previše je ljudi koji sebe ne vole. Nisu zadovoljni svojim izgledom, svojim karakterom, svojim sposobnostima i mnogim drugim aspektima svojih života. Da bismo bili zadovolji životom i da bi nam život bio plodonosan, prvo moramo da naučimo da istinski volimo sebe. Ovo je prvi korak na putu koji vodi poboljšanju života. Voleti sebe ne znači biti potpuno egocentričan. Voleti sebe je temelj na kome ćemo graditi naš pristup odnosima prema svim ljudima koje srećemo u životu. Ljubav prema sebi vodi ka samopouzdanju, samopoštovanju i ka ostavljanju pozitivnog utiska na druge. Ljubav prema sebi nas osposobljava za ljubav prema drugima.

Prihvatanje sebe

Prihvatanje sebe potiče od naše sposobnosti da sebe prihvatimo kao ljudsko biće i pri tom se fokusiramo da naše pozitivne strane: ono u čemu smo dobri, pozitivne osobine i karakteristike koje čine da budemo baš to što jesmo. Kada se fokusiramo na te oblasti, pozitivno utičemo i na samopouzdanje i na samopoštovanje. Isuviše često se ljudi koncentrišu na svoje slabosti umesto na svoju dobru stranu. To donosi više štete nego koristi. Moramo da radimo na tome da se i mi sami, ali i da se i drugi fokusiraju na naše pozitivne osobine.

Samopoštovanje

Ključ izgradnje samopoštovanja leži u fokusiranju na vaše prethodne uspehe i dostignuća i u tome što poštujete sebe zbog dobrih dela koje ste uradili. Lakše je zadržavati se na neuspesima. Ljudi oko nas su često spremni da nam na njih ukazuju. Naši se izgledi menjaju i naše se samopouzdanje popravlja kada provedemo vreme baveći se svojim uspesima.

Vežba za samopouzdanje


Korisnu vežbu predstavlja pravljenje „popisa uspeha“. To je lista uspeha i dostignuća koje smo postigli u toku našeg života. Na početku može da bude teško sastaviti listu, ali upornošću možemo postići da dodajemo sve više stvari na listu i gradimo samopouzdanje. Počnite danas tako što ćete uzeti jednu fasciklu i u nju stavljati pozitivne simbole i zapise o vašim uspesima. To mogu da budu pisma od nastavnika koja opisuju vaš uspeh u školi, dopisi od poslodavaca o tome šta ste postigli na poslu, poruke od zadovoljnih klijenata koji vam zahvaljuju na dobroj usluzi, pisma od neprofitnih organizacija za koje ste volontirali, i slične stvari. Pored toga, napravite registar u koji možete uneti svoja dostignuća ili ponašanje na koje ste naročito ponosni. Kada ste tužni ili se osećate neprikladno u nekoj situaciji, možete da pregledate i pročitate sadržaj ove fascikle i time se potsetite da ste nekada bili i da ponovo možete biti uspešni.

Iz knjige: Deset koraka do kvalitetnijeg života, Dejl Karnegi

Ukoliko imate problem sa samopouzdanjem preporučljivo je posetiti psihoterapeuta koji će vam pomoći da podignete nivo vašeg samopouzdanja i postanete istinski srećni

Dr Milan Popović

Doktor medicine, RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972

O ljubavi i mržnji

O ljubavi i mržnji

Ljubav i mržnja

Sve dok ne dođete do frekvencije svesti otvorene prisustvu, ili ako to uopšte ne učinite, svi odnosi, a naročito oni intimni, biće duboko oštećeni i krajnje disfunkcionalni. Neko vreme će se činiti savršenim, kao što je to slučaj kada ste „zaljubljeni”, ali svaki put će se to prividno savršenstvo narušavati sve učestalijom pojavom svađa, sukoba, nezadovoljstva i emocionalnog ili čak fizičkog nasilja.

Čini se da većina „ljubavnih odnosa” vrlo brzo postaju ljubav-mržnja odnosi. Ljubav se onda za tren oka može pretvoriti u divljački napad, osećanje neprijateljstva ili potpuno povlačenje naklonosti. Smatra se da je to prirodno. Ako u svojim odnosima doživljavate i „ljubav” i ono što je suprotno od ljubavi – napad, emocionalno nasilje i slično – onda ste verovatno pobrkali privrženost ega i zavisničku odanost sa ljubavlju. Ne možete u jednom trenutku voleti svog partnera, a usledećem ga napadati. Istinska ljubav nema suprotnost.

Suprotnost ljubavi

Ako vaša „ljubav” ima suprotnost, onda to nije ljubav, već snažna potreba ega za potpunijim i dubljim osećanjem sopstvenog ja, potreba koju ta druga osoba privremeno zadovoljava. To je zamena za spasenje koju vrši ego, a tokom jednog kratkog perioda ona gotovo i deluje kao spasenje.

A l i , nakon toga nastupa trenutak kada se vaš partner ponaša na način koji ne uspeva da udovoljivašim potrebama, i l i , bolje, potrebama vašeg ega.

Osećanja straha, bola i nedostatka, koja su urođeni deo svesti ega, ali su bila prikrivena „ljubavnim odnosom”, sada ponovo izlaze na površinu.

Baš kao što je to slučaj kod svake druge vrste zavisnosti, u oblacima ste kada vam je droga dostupna, ali na kraju uvek nastupa trenutak u kom droga više ne deluje na vas.

Kada se ta bolna osećanja ponovo jave, još su snažnija nego ranije, a, osim toga, vi sada svog partnera doživljavate kao uzrok tih osećanja. To znači da ih projektujete ka spoljašnjosti i napadate tu drugu osobu divljačkom nasilnošću, koja je deo vašeg bola.

Ovaj napad može probuditi partnerov lični bol, i on i l i ona mogu uzvratiti na vaš napad. U ovoj tački ego se još uvek nesvesno nada da će njegov napad i l i pokušaji manipulacije predstavljati dovoljnu kaznu da vašeg partnera ubede da promeni svoje ponašanje kako bi ih ego ponovo mogao upotrebiti kao kamuflažu za vaš bol.

Ljubav, mržnja i zavisnost

Svaka zavisnost se rađa iz nesvesnog odbijanja da se suočite sa sopstvenim b o l om i prebrodite ga. Svaka zavisnost počinje bolom i završava se bolom. Od koje god supstance da ste zavisni – od alkohola, hrane,legalne i l i nelegalne droge i l i neke osobe – vi nekoga i l i nešto koristite da prikrijete svoj bol.

To je razlog zbog kog nakon početne euforije u intimnim odnosima postoji toliko nezadovoljstva, toliko bola. Oni nisu uzrok bola i nezadovoljstva. Oni iznose na videlo onaj bol i nezadovoljstvo koji već postoje u vama. Svaka zavisnost to čini. Svaka zavisnost dostiže tačku u kojoj više ne radi u vašu korist, i tada osećate bol snažnije nego ikada pre.To je jedan od razloga zbog kojih većina ljudi večito pokušava da pobegne od sadašnjeg trenutka i večito traga za nekom vrstom spasenja u budućnosti.

Sadašnji trenutak i lični bol

Prva stvar na koju mogu naići ako usmere pažnju na Sadašnji trenutak jeste njihov lični bol, i to je ono čega se plaše. Kad bi samo znali koliko je lako ući u Sadašnji trenutak, u moć sadašnjosti koja poništava prošlost i njen bol, u stvarnost koja razgrađuje iluziju. Kad bi samo znali koliko su blizu sopstvene stvarnosti, koliko su blizu Boga.

Ipak, ni izbegavanje odnosa u pokušaju da se izbegne bol ne predstavlja rešenje. Bol je tu u svakom slučaju. Veća je verovatnoća da će vas tri neuspeleveze u isto toliko godina naterati da se osvestite nego tri godine provedene na pustom ostrvu i l i unutarčetiri zida vaše sobe. A l i ako biste mogli da unesete intenzivno prisustvo u svoju samoću, to bi takođe moglo da vam pomogne.

Otvorite put ka sadašnjem treunutku uz meditativne radionice, kao put do sreće

www.asocijacijaforest.com

Dr Milan Popović

Doktor medicine, RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972

Izvod iz knjige Moć sadašnjeg trenutka, Ekart Tol


Da li želite da budete obavešteni na email svaki put kada se pojavi nov zanimljiv tekst na mom Blog-u?

Ukoliko je odgovor DA, prijavite se na moju mailing listu…

Loading