Ознака: šta da radim?

Stidim se, šta da radim?

Svakom od nas se dešavalo da u pojedinim situacijama osetimo kako crvenimo, kako nam se znoje dlanovi, a onda i ostali delovi tela. Najradije bi nestali ”propali u zemlju.”  Šta se tu u stvari dešava?

Stid je osećanje koje prati doživljaj ”Ja nisam uredu”. Najčešće se ovo osećanje doživljava na nejasan, nepotpun, misteriozan i prilično maglovit način. Prisustvo stida kod osobe prvo prepoznaju drugi, a ne onaj koga preplavi to osećanje. Interesantno je da ljudi skloni stidu kao da sakupljaju lične uvrede i pogrdne tvrdnje o sebi. Reči koje koriste kada opisuju sebe jesu: slab, ponižen, nekompetentan, neadekvatan, glup, čudan, smešan, loš… Ove samooptužbe za osobu predstavljaju činjenice, i ona je fokusirana na njih, a ne na doživljaj stida.  Kada je u pitanju stid postoji osećaj inferiornosti i nemoći  pri čemu druge doživljavamo kao moćnije i sposobne da nas povrede, obično kroz gnušanje, prezir i poniženje. Kako bi smanjili moguću opasnost šaljemo nepreteće signale moćnijem drugom, npr. izbegavamo kontakt očima, fizički se skupljamo, povlačimo se i skrivamo se. Zato možemo reći da je stid kreativan način prilagođavanja (preživljavanja) u pretećoj okolini.

Osnove osećanja stida treba tražiti u najranijem detinjstvu. Dete preteranu reakciju roditelja doživljava kao: ”samnom nešto nije uredu”. Kada mu nije jasno šta je to ”nešto”, sledeća misao koja se javlja jeste: ”Mora da nešto nije uredu samnom ali ja ne znam šta je to.” Ovaj osećaj neadekvatnosti je prvi sastojak procesa stida.

Postoji i genetska komponenta kada govorimo o stidu jer neke reakcije stida se javljaju bez obzira na roditeljski tretman, ali oblik i učestalost ipak zavise od sredinskih faktora.

Rečenice koje smo slušali u toku odrastanja oblikuju stid. I one obično glase: ”Nikada dovoljno”, ”Tvoji impulsi, želje, ideje, nisu prihvatljive. Greške se ne mogu tolerisati. Postavi i zadrži kontrolu. ..” Na osnovu ovih rečenica oblikovali smo sliku o tome kakvi treba da budemo idealni, kakvi moramo da budemo da bi bili prihvaćeni.

Kada mislimo da nas drugi ljudi vide drugačije od ove idealne slike javlja se stid.

Kako da smanjimo stid?

Bitno je da postanemo svesni i prihvatimo potrebu za skrivanjem, a zatim da skrivanje pretvorimo u zdravo povlačenje. Možemo reći da je ne moguće eliminisati potpuno stid ali ga možemo svesti na meru da ne bude ugrožavajući za naše funkcionisanje. Zato je neophodno da pronađemo više ljubavi, razumevanja i podrške za sebe.

Stidom opterećeni ljudi obično teško prihvataju pohvale drugih, naročito ako su iskrene, zaslužene i željene. Zato je bitno da naučimo da prihvatamo pozitivne reakcije, da priznamo kako ih želimo i da su nam potrebne. To znači da dopustimo sebi da osetimo toplinu, punu sigurnosti, čak i onda kada smo postiđeni zbog neočekivane pozitivne reakcije koja se pojavila.

Postoji mnogo besa i ljutnje u stidu koje je neophodno usmeriti i preusmeriti prema stvarnoj sredini, a ne prema sebi.

Ove korake možemo prolaziti sami, ali je mnogo lakše i brže uz psihoterapeuta.

Besplatni lekarski pregledi i brojni popusti u Beogradu

Dobrodošli u Zepter ClubLive100! Učlanite se u Klub Live100 i ostvarite sledeće popuste i beneficije: Članstvo u klubu …

Šta je patološko laganje i kako ga prepoznati i lečiti

Svi mi smo nekada nekog slagali, i te laži su imale neki specifičan cilj – postizanje određene koristi ili izbegavanje …