Šta je psihoterapija i da li je za mene
Psihoterapija je naziv za razgovor sa psihoterapeutom, u kome mu se obraćate za savet ili pomoć u oblasti mentalnog zdravlja.
U toku psihoterapije saznajete više o svom psihičkom stanju i svojim raspoloženjima, osećanjima, mislima i ponašanju. Psihoterapija vam pomaže da naučite kako da preuzmete kontrolu nad svojim životom i odgovorite na svakodnevne izazove odgovarajućim životnim veštinama.
Ima više vrsta psihoterapije i svaka od njih ima svoj pristup. Od vaše individualne situacije zavisi koja vrsta psihoterapije je za vas. Pod psihoterapijom se podrazumeva i savetovanje, psihosocijalna terapija ili jednostavno terapija.
Kada se koristi?
Psihoterapija može biti od pomoći u lečenju mnogih problema u pblasti mentalnog zdravlja, uključujući:
Anksiozne poremećaje kao što je opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP), fobije, panični napadi i post-traumatski stresni sindrom (PTSS)
Poremećaji raspoloženja kao što su depresija i bipolarni poremećaj
Bolesti zavisnosti kao što su alkoholizam, zavisnost od droga ili kompulzivno kockanje
Poremećaji u ishrani kao što su anoreksija i bulimija
Poremećaji ličnosti kao što je granični poremećaj ličnosti ili antisocijalni poremećaj ličnosti
Shizofrenija i ostali poremećaji koji uzrokuju poremećen odnos prema realnosti (psihotični poremećaji)
Nije neophodno da imate dijagnozu mentalnog poremećaja da bi imali koristi od psihoterapije. Psihoterapije može biti od pomoći kod mnogih stresni situacija u životu i sukoba koji se mogu desiti bilo kome. Na primer, može vam pomoćo da:
Razrešite sukobe sa partnerom ili nekom drugom osobom
Oslobodite se stresa i napetosti zbog posla ili nekih drugih situacija
Prihvatite velike promene u životu kao što su razvod, gubitak bliske osobe ili gubitak posla
Naučite kako da preuzmete kontrolu nad patološkim reakcijama kao što su izlivi besa ilipasivno-agresivno ponašanje
Nosite se sa hroničnom ili ozbiljnom bolešću kao što je dijabetes, kancer ili hronični bol
Oporavite se od fizičkog ili seksualnog zlostavljanja
Izađete na kraj sa seksualnim problemima, bilo da imaju fizički ili psihološki uzrok
Spavate bolje ako imate poteškoće sa uspavljivanjem ili nesanicu
U nekim slučajevima psihoterapija može biti jednako efektivna kao i lekovi, npr. antidepresivi. Međutim, u zavisnosti od vaše situacije, sama psihoterapija može biti nedovoljna da ublaži simptome u vašem slučaju. Možda će vam biti potrebni lekovi ili neki drugi vid lečenja.
Rizici
Uopšte govoreći, psihoterapiji nosi sa sobom jako nizak rizik. Pošto istražuje bolna osećanja i iskustva, ponekad možete osećati neprijatno. Neki oblici psihoterapije, kao što je terapija izlaganjem, može zahtevati od vas da se suprotstavite situaciji koju biste radije izbegli – na primer letenje avionom ako imate strah od letenja. Ovo može voditi do pojave privremenog stresa ili anksioznosti. Ali veštine koje naučite treba da vam pomognu ubuduće da izađete na kraj i pobedite negativna osećanja i strahove.
Kako se pripremiti?
Vi možete samo odlučiti da želite da probate da idete na psihoterapiju, ili vam je može preporučiti lekar, rođak, prijatelj ili neko drugi. Evo kako da počnete:
Nađite terapeuta. Možete sami naći terapeuta preko oglasa ili interneta ili dobiti preporuku od doktora, prijatelja ili nekog drugog kome verujete.
Planirajete trošak. Da bi imala efekta, terapija treba da ima kontinuitet i da traje određeni vremenski period. Razgovarajte sa svojim terapeutom o ceni i trajanju terapije.
Napravite svoju listu. Pre prvog tretmana, posvetite neko vreme razmisljanju o tome na čemu biste želeli da radite. Do ovoga možete doći i uz terapeuta, ali ako imate unapred ideju o tome, imaćete dobru polaznu tačku.
Proverite kvalifikacije
Pi izboru psihoterapeuta, uzmite u obzir njegove kvalifikacije i iskustvo. Lekari psihijatri imaju pravo da prepisuju i medikamentoznu terapiju pored psihoterapije.
Šta da očekujete?
Vaša prvi psihoterapijski tretman
Vaš prvi psihoterapijski tretman je obično situacija kada terapeut stiče više informacija o vama. Terapeut može tražiti od vas da rešite određene testove da bi stekao jasniju sliku o vašem psihičkom i emotivnom zdravlju. Sve ove informacije pomažu da terapeut bolje raume vašu situaciju. Možda će biti potrebno i nekoliko tretmana da bi vas terapeut potpuno razumeo vasu situaciju i odredio terapijski pristup koji će vama najvise koristiti. Prvi tretman je takođe prilika za vas da postavljate pitanja svom terapeutu da biste videli da li njegov ili njen pristup i ličnost vama odgovaraju. Budite sigurni da razumete:
Njegov ili njen pristup ili vrstu terapije
Koja vrsta terapije je odgovarajuća za vas
Ciljeve svog tretmana
Dužinu svakog sastanka
Koliko terapijskih sastanaka će vam biti potrebno
U bilo koje vreme u toku terapije, posebno na početku, ne oklevajte da postavljate pitanja terapeutu.
Ako se ne osećate prijatno sa prvim psihoterapeutom kod kog odete, pokušajte sa nekim drugim. Imati osećaj da vam terapeut odgovara je od ključnog značaja za efikasnu terapiju.
Početak psihoterapije
Vaši psihoterapijski tretmani će se održavati u ordinaciji kod terapeuta. Psihiterapija se može održavati i u bolnici ako ste primljeni zbog lečenja. Verovatno ćete se viđati sa svojim terapeutom jednom nedeljeno na sastancima koji traju 45 do 60 minuta.
Tok psihoterapije
U većini tipova psihoterapije, vi i vaš terapeut sedite okrenuti licem jedan prema drugom u toku tretmana. Vaš terapeut vas ohrabruje da pričate o svojim razmišljanjima i osećanjima i o onome što vas muči. Nemojte da vas brine ako otkrijete da vam je teško da pričate o svojim osećanjima. Vaš terapeut će vam pomoći da steknete više samopouzdanja i opustite se. Kako psihoterapija ponekad zahteva intenzivnu emocionalnu diskusiju, može se desiti da se rasplačete, uznemirite ili čak imate izlive besa u toku sastanka. Vaš terapeut je tu da vam pomogne da izađete na kraj sa ovakvim osećanjima.
Vas terapeut vam može tražiti da uradite “domaći zadatak” – aktivnosti ili situacije koje učvršćuju ono što ste naučili u toku svog terapijskog tretmana. Vremenom, razgovor sa terapeutom o vašim problemima vam može pomoći da popravite raspoloženje, promenite mišljenje o sebi i način na koji sebe osećate, i povećate svoju sposobnost da izađete na kraj sa problemima.
Poverljivost
Razgovori između vas i vašeg terapeuta su strogo poverljivi. Naravno, postoje određene situacije u kojima je terapeut obavezan zakonom da neke situacije prijavi nadležnima. Ovo uključuje :
Pretnja da će povrediti sebe ili izvršiti samoubistvo
Pretnja da će povrediti ili uzeti život drugoj osobi
Priznanje da zloupotrebljava dete ili nemoćnog odraslog — osobu preko 18 godina koja je hopsitalizovana ili je nemoćna zbog inavalidnosti.
Dužina trajanja psihoterapije
Dužina tretmana umnogome zavisi od vašeg stanja. Može biti potrebno samo nekoliko nedelja da vam pomogne da izađete na kraj da aktuelnom situacijom, ili tretman može trajati godinu i više dana ako bolujete od hronične mentalne bolesti ili drugih dugotrajnih stanja.
Broj psihoterapijskih sesija koji je vama potreban i koliko često treba da viđate terapeuta, zavisi od faktora kao što su:
Vaša bolest ili situacija
Ozbiljnost vaših simptoma
Koliko dugo već imate simptome ili koliko dugo se borite sa situacijom
Pod kolikim ste stresom
Koliko se vaši psihički problemi preklapaju sa vašim svakodnevnim životom
Koliko podrške dobijate od članova vaše porodice i drugih
Rezultati
Postoji mogućnost da psihoterapija možda neće izlečiti vaše stanje ili otkloniti neprijatnu situaciju. Ali može vam dati snage da se nosite sa tim na zdrav način i da se osećate bolje sa sobom i u svom životu.
Kako dobiti najviše od psihoterapije
Psihoterapija nije efektivna za svakoga. Ali možete preduzeti korake da dobijete najviše od svoje terapije i da učinite sve da ona bude uspešna:
Budite sigurni da se osećate prijatno sa svojim terapeutom.
Ako nije tako, potražite drugog terapeuta sa kojim vam je prijatnije.
Pristupite terapiji kao partnerskom odnosu. Terapija je najefektnija kada ste aktivni učesnik i kada zajedno donosite odluke. Uverite se da se vas terapeut i vi slažete oko krupnih stvari i kako ih savladati. Zajedno možete postaviti ciljeve i vremenom.
Budite otvoreni i iskreni. Uspeh u psihoterapiji zavisi od vaše voljnosti da delite svoja razmišljanja, osećanja i iskustva. Takođe zavisi od voljnosti da uzmete u obzir nova gledišta, ideje i načine ponašanja. Ako vam je problem da pričate o određenim stvarima zbog bolnih osećanja, neprijatnosti ili straha od reakcije vaseg terapeuta, obavezno mu to recite.
Držite se plana tretmana. Ako se osećate utučeno ili bez motivacije, možete razmišljati o tome da preskočite terapijsku sesiju. Ako to učinite, to može ugroziti vaš napredak. Dajte sve od sebe da idete na sve sesije i da razmišljate o čemu biste želeli da razgovarate sa svojim terapeutom
Ne očekujte instant rezultate. Rad na emocionalnim problemima može biti naporan i zahtevati težak rad. Nije neuobičajeno da se osećate gore u početku terapije kada poredite konflikte iz prošlostii sadašnjosti. Može vam trebati nekoliko sastanaka pre nego što osetite poboljšanje.
Radite domaći zadatak između sastanaka. Ako vaš terapeut traži da čitate, pišete ili radite druge aktivnosti mimo vaših terapijskih sesija, poslušajte ga. Važno je da uradite ove domaće zadtke jer vam pomažu da primenite u životu ono što ste naučili na psihoterapijskom tretmanu.
Ako vam psihoterapija ne pomaže, razgovarajte sa svojim terapeutiom. Ako osećate da nemate koristi od terapije posle nekoliko sesija, pričajte o tome sa svojim terapeutom. Vas terapeut može zajedno sa vama doneti odluku da napravi neke promene ili proba drugi pristup koji bi dao bolje rezuiltate.
