Ознака: stid

Šta je socijalna fobija

Šta je socijalna fobija

Socijalna fobija

Socijalna fobija je oblik stanja straha koji se karakteriše postojanjem stalnog, intenzivnog i nelogičnog straha izazvanog stavovima, pojavom i ponašanjem drugih ljudi, koji mogu osobu ispitivački da posmatraju, da je ponize ili povrede, ili , pak u čijem će prisustvu ona učiniti nešto nepristojno ili neprijatno.

Oboleli doživljavaju strah kada treba da jedu, piju ili hodaju pred drugima ili budu u centru pažnje; kada misle da će ispasti smešni, neinteligentni ili neobrazovani; kada treba da ostvare kontakt sa osobom suprotnog pola ili autoritetom; kada treba da polažu ispit; kada treba da pevaju, recituju, sviraju, glume pred publikom; kada misle da ih drugi kritički procenjuju ; kada osećaju da će pred drugima da pocrvene; kada se previše brinu za svoj izgled.

Ovako doživljen strah goni obolele da izbegavaju ove situacije i aktivnosti što dovodi do razvoja ponašanja izbegavanja. Oboleli oseća da je njihov strah bezrazložan i nelogičan , ali ne nalaze način da mu se suprotstave.

Socijalna fobija se ispoljava na dva načina: kao fokalna ili diskretna, kada je povezana samo sa jednim oblikom straha i kao difuzna, koju karakteriše skup socijalnih strahova.

Precizno odredjenje sadržaja i obima socijalne fobije uključujuje i sledeće pojmove: stidljivost, nedostatak socijalnih veština, socijalna disfunkcionalnost, težnja ka usamljivanju i izolaciji.

Klinička slika

Može biti veoma raznovrsna. Osnovni sadržaj čini strah koji ima fobična svojstva i karakteriše se subjektivnim, telesnim i ponašajnim simptomima. Subjektivno, oboleli svesno doživljava strah kada ostvaruje kontakt sa drugim ljudima u okviru različitih socijalnih situacija.

Telesne manifestacije: lupanje srca, drhtanje, znojenje, crvenjenje, što je posledica hiperaktivnosti autonomnog nervnog sistema.

Bihevioralno: izbegavanje kao posledica straha od straha, što vodi usamljivanju i izolaciji.

Socijalnu fobiju karakteriše posebna organizacija ličnosti:stidljivost, povučenost, nesigurnost, stalno nezadovoljstvo sobom, nesigurnost, nisko samovrednovanje.

Opšte socijalne fobije

U ovu grupu spadaju:


• Ekstramna socijalna stidljivost podrazumeva stidljivost i nedostatak samopouzdanja u raznim socijalnim situacijama, što je uzrok osiromašenja kvaliteta života
• Strah od ljudi predstavlja intenzivan strah od kontakta sa drugim ljudima praćen razvojem ponašanja izbegavanja
• Strah od osoba suprotnog pola je varijetet straha od ljudi; češći kod osoba muškog pola;

Strah od gubitka kontrole

Ovde se radi o strahu od gubitka kontrole, posebno telesne, čest je simptom u okviru reagovanja strahom uopšte. Najčešći oblici ovog straha povezani su sa: gubitkom svesti i padom na ulici, telesnom slabošću, mukom i povraćanjem pred drugima, gubitkom kontrole nad fiziološkim radnjama (mokrenje, defekacija) , naročito u situacijama koje su neprilične.

Strah od pogleda i kritičke procene

Ovo je jedan od osnovnih strahova i veruje se da je urodjen oblik straha. Strah potiče od saznanja da je osoba otkrivena, odnosno da drugi prodire u njenu fizičku intimu.

Strah od javnog nastupa

Predstavlja strah velikog intenziteta u situaciji (ili pri pomisli na takve situacije) u kojoj osoba biva kritički procenjivana od strane drugih osoba.

Strah od crvenjenja

Predstavlja varijetet opšte socijalne stidljivosti i česta je kod mladjih osoba oba pola. Obolela osoba crveni i u banalnim situacijama, kada je izložena pogledima drugih ljudi. Pri tome, osoba se ne plaši samog crvenjenja , već efekata koje ono proizvodi na druge osobe, zbog čega se oseća nelagodno, napeto i rado bi pobegla iz takve situacije. Ovaj oblik straha se retko javlja izolovano. Uglavnom je u sklopu: morbidne stidljivosti, straha od samog sebe, osećaja inferiornosti i krivice, kod narcističke ili paranoidno organizovane ličnosti.

Strah da izgled tela nije u redu

Ovaj oblik straha može dobiti oblik socijalne fobije kada ga je teško razlikovati od dismorfofobije. Ove osobe strahuju da su previše debele, mršave, brinu zbog izgleda svog nosa, ušiju , ćelavosti, veličine grudi, nogu, maljavosti…

Stah od otkrivanja sopstvene inferiornosti

Povezuje se sa strahom od jedenja , pijenja, govorenja , pisanja, telefoniranja pred drugim osobama.

Strah od ispita

U vezi je sa opštom socijalnom stidljivošću i socijalnim strahom od otkrivanja sopstvene inferiornosti.

Strah od pozornice ili javnog nastupa umetnika

Može biti praćen telesnim simptomima.

Nepoznat autor

Ukoliko imate simptome socijalne fobije, obratite se psihoterapeutu.

Da li volite sebe i svoje telo?

Da li volite sebe i svoje telo?

Žensko telo i seks. Volite li svoje telo i sebe?

Korak koji sledi nakon upoznavanja anatomije i svih delova tela važnih za kvalitetan seks, jeste pozabaviti se pitanjem da li osoba koja želi dobar seks voli svoje telo. Malo je žena za koje se može reći da zaista vole svoje telo i to kako izgledaju. Neretko je slika koju „vide“ dok se gledaju u ogledalu prilično iskrivljena i ne odgovara u potpunosti realnosti.

Ovo ne znači da je većina žena psihotična, već da su sklone da svoje lepe strane obezvrede, a da svoje − uslovno rečeno − nedostatke ili slabije strane prenaglase. Nametanje modela večne mladosti i „savršenih“ proporcija s kojima se žene svakodnevno sreću na televiziji i u novinama, preporuke plastičnih operacija i lakog ali skupog dolaženja do „idealnog“ lica ili tela, znatno utiču da se kod mnogih sroza vrednovanje sopstvenog izgleda. Sve što ne zadobije „idealne“ proporcije, obezvređuje se.

Gađenje prema sopstvenom telu

Kroz različite epohe ideali lepote su se menjali, i ono što je nekada bilo prelepo (npr. okruglasto, ženstveno telo renesansnih lepotica) danas se smatra „krupnim nedostatkom“. Potpuno odsustvo masnih naslaga danas se nameće kao ideal zbog kojeg mnoge normalne žene pate i smatraju sebe ružnim i neprivlačnim.

Neusklađenost s ponuđenim uzorom lepote može uticati na to da devojka ili žena počne da sebe doživljava kao manje vrednu ili da preduzima različite akcije (tipa liposukcije, plastičnih operacija, besomučnog vežbanja ili mazanja skupim kremama) kako bi povratila samopouzdanje. Retko ko je dovoljno jak da može odoleti spoljašnjem pritisku i prihvatiti i voleti svoj izgled bez obzira na slabosti koje ga čine ljudskim bićem. Samo bogovi su savršeni, a vi ne treba da stremite ka tome da postanete savršeni, jer je to nemoguće. Mnogo je plodotvornije da na najbolji mogući način prihvatite sebe kao ljudsko biće – i sa svojim jakim i sa svojim slabijim aspektima.

Žena koja nije mogla da uživa u seksu

G.Z. nije mogla da uživa u seksu s mužem. Ispostavilo seda je osećala gađenje prema sopstvenoj vagini. Taj deo tela joj je bio odvratan iako objektivno ništa nije bilo neadekvatno. Nikada je nije spontano dodirivala niti je ikada masturbirala. Ovde bi se moglo postaviti pitanje njenog odnosa prema sopstvenoj ženstvenosti i sebi kao ženi, kao i o njenom odnosu s veoma strogom i hladnom majkom. Kad god bi se, dok je živela s roditeljima, na televiziji pojavila scena koja bi na najudaljeniji način asocirala na nagoveštaj seksa, uz agresiju i viku izbacivali bi je iz sobe ili gasili televizor.

Seks se, u njenoj glavi, kroz proces negativnog uslovljavanja povezao sa agresivnošću, sramotom, nečim mračnim i odvratnim. Kako je s vremenom uspela da prevaziđe gađenje prema sopstvenom seksualnom organu i seksualnosti uopšte, sve je krenulo nabolje i u odnosu s partnerom.

Ukoliko imate neki seksualni problem, obratite se za pomoć psihoterapeutu koji će vam pomoći da rešite emocionalne blokade i uverenja koje vas sprečavaju da uživate u seksua i životu.

Dr Milan Popović

Doktor medicine, RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972

Iz knjige: Seks, kako da prevaziđeš samu sebe, Svetlana Zdravković


Da li želite da budete obavešteni na email svaki put kada se pojavi nov zanimljiv tekst na mom Blog-u?

Ukoliko je odgovor DA, prijavite se na moju mailing listu…

[email-subscribers-form id=“2″]