Ознака: strah

Psihoterapija pomaže da se oslobodite straha od javnog nastupa

Psihoterapija pomaže da se oslobodite straha od javnog nastupa

RE&KBT psihoterapija i socijalna anksioznost (fobija), strah od javnog nastupa

Racionalno emotivno kognitivno bihejvioralna psihoterapija REKBT je vrsta terapije koja se bavi prevazilaženjem iracionalnih uverenja i promenom reakcija na negativne događaje koji se dešavaju u životu.

REKBT teorija zasniva se na ABC modelu:

A = Aktivirajući događaj (nešto se događa)
B = Verovanje, uverenje (o događaju)
C = Posledica (emocionalna reakcija na uverenje)

Prema REKBT-u, vaša reakcija (C) je rezultat vašeg uverenja (B) i nije prouzrokovana direktno događajem (A).

Cilj REBT-a je da promenite svoje uverenje (B) tako da se i vaša reakcija (C) promeni. To se postiže postupkom poznatim kao disput (osporavanje, promena uverenja) koji se sprovodi uz pomoć terapeuta.

Na primer, zamislite da se bojite da se predstavite nekome ili većoj grupi ljudi (socijalna anksioznost i strah od javnog nasupa). Možda niste sigurni u sebe, brinete se da ćete zaboraviti nečije ime ili se jednostavno osećate previše zabrinuto da biste se predstavili drugima. U situacijama kada javno nastupate i kada je potrebno da se predstavite, možda ćete izbeći govor ili sačekati dok se drugi ljudi ne predstave.

Ukratko, osnovna premisa REKBT-a kada se primenjuje na socijalnu anksioznost je rad na prevazilaženju iracionalnog uverenja da vas svi moraju voleti i odobravati da biste bili vredni kao ljudsko biće.

Proces se obično izvodi kroz niz pitanja poznatih kao osporavanje sa obučenim terapeutom. U središtu REKBT-a je ideja da situaciju u svom životu poboljšavate ili pogoršavate u zavisnosti od toga kako o njima mislite.

Zakažite seansu kod psihoterapeuta

Dr Milan Popović

Doktor medicine, RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972

Psihoterapija. Kada vam može pomoći psihoterapeut?

Psihoterapija. Kada vam može pomoći psihoterapeut?

Psihoterapija, a posebno REKBT (REBT) psihoterapija vrlo je efikasna kod sledećih emocionalnih problema:

  • bezuslovno prihvatanje sebe i drugih
  • razvijanje sopstvenih potencijala i sticanje uvida o sebi i drugima
  • izgradnja sopstvenog željenog identiteta
  • unapređenje emotivnog života
  • bes, ljutnja, krivica, stid
  • povređenost
  • traumatski događaji, gubici, tugovanje, stres
  • anksioznost, napetost, panični napadi, strahovi, socijalna i druge fobije
  • izolovanost, tuga i depresija
  • hipohondrija
  • poremećaji sna i apetita
  • ljubavni problemi
  • partnerski i bračni problemi
  • seksualni problemi, impotencija, frigidnost, pojačana polna želja, nedostatak polne želje, anorgazmija…
  • nezadovoljstvo sobom i socijalnim odnosima
  • rad na telu i psihosomatskim tegobama
  • unapređenje veština komunikacije
  • motivacija
  • određivanje prioriteta i postavljanje ciljeva
  • neuspesi u školovanju
  • procena i analiza radne i poslovne efikasnosti i unapređenje poslovanja
  • problemi na poslu
  • postizanje stanja pune svesnosti i sreće, meditacija

Ukoliko imate neki od navedenih problema, obratite se psihoterapeutu koji će vam pomoći da rešite problem

Dr Milan Popović

Doktor medicine, RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom

Mob: 061/180 1972

Šta je frigidnost, polna hladnoća žena i kako se anorgazmija uspešno leči?

Šta je frigidnost, polna hladnoća žena i kako se anorgazmija uspešno leči?

Frigidnost, polna hladnoća i nemogućnost doživljavanja vrhunca (orgazam) u toku seksa kod žena.

Strah od seksa.

Prema naučnim statističkim informacijama 30 do 90 posto žena ne može da doživi vrhunac, orgazam, u toku polnog odnosa (koitusa), što dovodi do pojave nezadovoljstva kod oba partnera.

Šta je to frigidnost?

Polna hladnoća žene ili frigidnost postoji u obliku potpunog nereagovanja žene na seksualne draži i situacije do nemogućnosti doživljavanja orgazma. Razlikujemo:

  • polnu hladnoću zbog smanjene seksualne želje, koja može ali ne mora biti u vezi sa hormonalnim poremećajima.
  • nemogućnost doživljavanja ni prijatnosti ni orgazma.
  • mogućnost žene da doživi prijatnost u toku seksa, ali nemogućnost doživljavanja orgazma.
  • nemogućnost doživljavanja orgazma nekim drugim putem osim koitusom (polnim odnosom).
  • nemogućnost doživijavanja orgazma pri kontaktu penisa i vagine.

Koji su zroci frigidnosti?

Nauka kaže da seksualno vaspitanje devojaka u detinjstvu i ranoj fazi seksualnog sazrevanja (pubertetu) igra značajnu ulogu u razvoju frigidnosti. Veliki značaj u nastanku frigidnosti imaju kazne u fazi priprema ženskog deteta za doživljavanje seksualnog zadovoljstva (čitanje erotske literature, seksualno maštanje, gledanje pornografskih sadržaja, seksualne igre). Od velikog značaja za razvoj anorgazmije i frigidnosti ima i kažnjavanje u fazi masturbacije kod devojčica.

Naučni podaci govore da ovakve kažnjavajuće mere mogu da usmere seksualnost u pogrešnom pravcu. Mere kojim se kažnjava masturbacija i slično seksualno ponašanje ženskog deteta, dovode često do potpunog odbacivanja seksualnosti, koja će joj omogućiti bliskost i uživanje u partneru.

Kazna proizvodi strah, pa se značajan broj frigidnog ponašanja kod žena i devojaka objašnjava reakcijom straha od seksa. Strah od seksa nastaje zbog traume ili informacija da je seks sraman, prljav, nemoralan… Pored straha bitan je stid, smanjeno samopouzdanje, krivica. Manji broj poremećaja polne želje uslovljen je organskim uzrocima ili hormonskim poremećajima.

Kako se leči frigidnost?

REKBT psihoterapija i promena nezdravih emocija (stid, strah, smanjeno samopouzdanje, krivica) dovode često do rešenja problema anorgazmije. Promena iracionalnih uverenja i pogrešnih predstava o seksu kod žena vrlo je efikasan metod u lečenju anorgazmije i frigidnosti. Žena se podučava da asertivno komunicira sa partnerom, sprovode se terapije smanjenja straha i anksioznosti od seksualnih draži i situacija. Smanjuje se stid, a povećava samopozdanje kod žene kroz određene vežbe, specijalnu jogu i meditaciju. Takođe, žena se podučava tehnikama masturbacije (ručno ili vibratorom). Na kraju žena uči da postignuti orgazam u toku masturbacije prebaci na plan doživljavanja orgazma u toku seksualnog čina.

U nastavku je program poznatog američkog seksualnog terapeuta Lo Picola, koji kroz devet zadataka prikazuje sve faze današnje moderne seksualne terapije frigidnosti.

I zadatak
Žena razvija svest o svom sopstvenom telu. Savetuje se upotreba ogledala pomoću koga žena upoznaje svoj polni organ i golo telo. Daje se zadatak da počne sa Kigelovim vežbama (cilj ovih vežbi je jačanje orgazmičnih sposobnosti žena).
II zadatak
Žena dodirom upoznaje sopstvene genitalne organe pri čemu se ne insistira da doživi orgazam. Cilj je da žena razvije svest o sopstvenom telu i da suzbije krivicu, stid i strah.
III zadatak
Žena dodirom svojih senzitivnih zona (genitalni organi i dojke) oseti prijatnost.
IV zadatak
Žena upražnjava mastrurbaciju. Daju se informacije ženi o različitim načinima masturbacije i podrška u eksperimentisanju.
V zadatak
Žena pojačava intenzitet masturbacije do orgazma ili odbojnosti.
VI zadatak
Žena koristi vibrator. Istraživanja su pokazala da kod većine žena (90%) stimulacija klitorisa vibratorom tri puta nedeljno uvek izaziva orgazam.
VII zadatak
Ako je žena postigla orgazam mastrurbracijom uključuje se partner, najpre u posmatranju žene koja masturbira.
VIII zadatak
Partner preuzima aktivnu ulogu ručno stimulišući ženu na način kako je to sama radila dok je posmatrao
IX zadatak
Koitalni odnos. Savetuje se da žena vrši samostimulaciju tokom koitusa, a neposredno pred postizanje orgazma prestane sa stimulisanjem klitorisa sa ciljem postizanja orgazma bez posebnog draženja klitorisa. Klitorisna stimulacija se prekida sve ranije i ranije.

U toku seksa primenjuje se onaj položaj koji je najprijatniji za oba partnera.

Ukoliko imate seksualne probleme, frigidnost, nemogućnost da doživite orgazam, javite se što pre psihoterapeutu. Psihoterapeut će vam pomoći da rešite problem frigidnosti, anorgazmije i druge seksualne probleme.

Dr Milan Popović
doktor medicine i RE&KBT psihoterapeut pod supervizijom


Mob: 061/180 1972
Email: info@epsihijatar.net

Nedostatak seksualne želje i smanjena seksualna želja kod žena – psihoterapija

Nedostatak seksualne želje i smanjena seksualna želja kod žena – psihoterapija

Nedostatak seksualne želje i smanjena seksualna želja kod žena. Psihoterapija pomaže kod preko 90% slučajeva.


Smanjena seksualna želja ili potpuni nedostatak želje, koja je vrlo bitna za funkcionisanje svake žene, najčešći je seksualni poremećaj kod žena. Kod smanjene seksualne želje žena ima manje seksualnih misli, fantazija, razmišljanja ili želja nego ranije, dok kod odsutne seksualne želje žena uopšte ne razmišlja o seksu.

Sa starenjem seksualna želja polako opada, bez obzira na pol. Kod muškaraca ovaj poremećaj češće se javlja u starijim godinama, dok se kod lepšeg pola javlja u mladalačkom dobu ili mlađem uzrastu.

Smanjena seksualna želja, može biti primarna i sekundarna. Odsustvo seksualne želje nastaje iz psiholoških i telesnih razloga i njihovih kombinacija.

Primarna slabost seksualne želje je retka – osoba nikada nije ispoljila seksualnu zainteresovanost, niti fantaziranje, libido je uvek slab, želja za masturbacijom nikada nije postojala. Sekundarna slabost seksualne želje nastaje u jednom periodu života.

Kod osoba koje imaju smanjenu seksualnu želju česta su iracionalna razmišljanja o sebi, o sopstvenom životu i telu, o partneru ili o seksualnom funkcionisanju. Te osobe su poprilično osetljive i svaki stres može da ih izbaci iz ravnoteže. Kod mnogih osoba problemi u vezi, u situaciji kad osećaju bes ili ih partner “odbacuje”, dovode do gubitka libida. Često se iza smanjene seksualne želje kriju depresija, anksioznost, stid, krivica, bes, bespomoćnost, povređenost.

Psihološki uzroci slabosti seksualne želje

Slabost seksualne želje najćešće je izazvan strahom od neuspeha i drugih razloga i povezan je sa seksualnom aktivnošću.

Strah od neuspeha, osećanje krivice, stida, nerealni zahtevi od sebe i partnera, stid ili prisilna preokupacija seksualnim aktivnostima, najčešće dovode do gubitka seksualne želje.

Strah od od bliskosti, vezivanja i intimnosti mogu značajno uticati na smanjenje seksualne želje kod žena.

Lečenje smanjene seksualne želje

Pre početka terapije, potrebno je doznati informacije od oba ili jednog partnera, nakon čega se radi na identifikaciji iracionalnih i negativnih misli, njihovoj promeni, razvijanju pozitivnog stava prema sebi i svojoj seksualnosti.

Za to vreme bitna je seksualna edukacija, koja traje tokom čitave terapije, koja bitno pomaže u prihvatanju sebe i partnera. Radi se na razvijanju zdravog seksualnog Ja, na asertivnoj komunikaciji u seksualnoj sferi i van seksa, ukoliko odnos ne funkcioniše kako bi trebalo.

Pored toga, koriste se i različite tehnike relaksacije, majndfulnes meditacija, joga, REKBT, telesna i seksualna psihoterapija i emocionalne tehnike opuštanja. Psihoseksualna terapija uključuje i posebne fizičke vežbe u domenu seksualnosti koje osoba radi. Vežbe se ponavljaju 3-4 puta sedmično. U nekom trenutku postoji mogućnost uključivanja partnera.

Vežbe i psihoterapija pomažu ženama da razviju i poboljšaju čulni fokus, da integrišu nova znanja na polju seksualnosti i da se suoče sa svojim strahovima. Trajanje REKBT i seksualne psihoterapije uz sve ostale modalitete koji se koriste traje 10-15 seansi.

Ukoliko imate problem sa intimnošću ili neki seksualni problem, bitno je rešavati ga na vreme. Svi problemi koje zanemarimo stvaraju nam još veće probleme u životu i čine nas nesrećnim ili bolesnim.

Zakažite Vašu seansu i uživajte ponovo u seksu i životu. Psihoterapija.

Dr Milan Popović
Doktor medicine, REKBT psihoterapeut superv.

Pozovite odmah mob: 061/180 1972

Napuštanje kao maladaptivna shema i strah od napuštanja kod odraslih

Napuštanje kao maladaptivna shema i strah od napuštanja kod odraslih

Rane maladaptivne sheme po Jangu nastaju u toku ranih faza razvoja čoveka i učestvuju u kreiranju i održavanju mnogih emocionalnih poremećaja u toku života. Jedna od tih shema je i Napuštanje.

 

Shema Napuštanje se odnosi na uverenje da će se veza sa bitnim ljudima naprasno prekinuti i da ćemo izgubti podršku i zaštitu. Osobe koje imaju ovu maladaptivnu shemu druge ljude vide kao emocionalno nestabilne, pa imaju strah da će ih oni napustiti zbog druge osobe ili zbog iznenadne bolesti i smrti. Realne životne separacije poput razvoda, preseljenja ili smrti predstavljaju najjače okidače za shemu Napuštanje, iako nije neophodno da postoji realna separacija da bi se ova shema aktivirala.

Osobe sa ovom shemom mogu da čitaju nečiju nameru da ih ta osoba napusti i u potpuno benignim stvarima. One se osećaju emocionalno napuštenim čim se druga osoba, makar i trenutno posveti drugim stvarima ili ljudima. Osobe sa ovom shemom često osećaju najjaču privlačnost ka partnerima koji svojim postupcima često provociranju njihov strah od napuštanja. Kako bi sprečili druge da odu, osobe sa shemom Napuštanje pribegavaju lepljenju za ljude, posesivnim i kontrolišućim ponašanjima, ljubomori i takmičenju sa potencijalnim rivalima. Pored toga, ove osobe mogu razviti i ponašanja u vezi sa shemama „Podređivanje“ ili „žrtvovanje sebe“ i idejom „ukoliko učinim sve što traži, neće me napustiti“.

Oni koji su skloniji izbegavanju, uglavnom ne ulaze u bliske odnose sa drugim ljudima, i izbegavaju svaki, po njima neizbežan gubitak i bol. Njihova potreba da izbegavaju veze sa drugima razumljiva je ako se uzme u obzir to da osobe sa ovom shemom osećaju anksioznost, bol, tugu i bes svaki put kada očekuju ili dožive gubitak. Jang kaže da ove osobe čak i na kraće separacije reaguju panikom kakvu oseća malo dete koje se izgubilo. Jačina njihove reakcije povezana je sa činjenicom da je ova shema preverbalna i da nastaje usled neadekvatnih roditeljskih ponašanja tokom prvih godina života.

Postoje dva tipa neadekvatnih roditeljskih stilova koja pogoduju razvoju sheme Napuštanje.

Prvi tip odnosi se na roditelje koji su preterano zaštićivali dete i tako doveli do kombinacije sheme Napuštanje, sa shemama Nekompetentnost i Zavisnost. Ovako odgajana deca, rastu sa uverenjem da ne mogu sama i da neće preživeti ukoliko ih roditelji napuste.

Drugi stil roditeljstva koji pogoduje razvoju sheme Napuštanje odlikuje nedoslednost i emocionalna nestabilnost. Dok kod prvog stila, shemu Napuštanje odlikuje potraga za vođstvom, usmerenjem i pomoći od strane drugih, kod drugog stila ovu shemu odlikuje potraga za negom, ljubavlju i osećaju emocionalne povezanosti.

 

Uzimajući u obzir karakteristike oba stila, shema Napuštanje može nastati ukoliko:

– postoji biološka predispozicija na separacionu anksioznost
– je jedan od roditelja umro ili napustio kuću
– je majka bila hospitalizovana ili odvojena od deteta tokom dužeg vremenskog perioda
– je dete odgajano u domu – je majka bila nestabilna, depresivna ili agresivna
– ukoliko je roditelj imao neku bolest zavisnosti
– su se roditelji razveli ili su se toliko svaĎali da je dete bilo zabrinuto za opstanak porodice
– je dete ostalo bez roditeljske pažnje usled roĎenja brata ili sestre ili stupanja roditelja u novi brak
– je porodica bila preterano bliska, a dete bilo prezaštićeno.