Ознака: višestruka ličnost

Višestruka ličnost. Poremećaj višestruke ličnosti

Višestruka ličnost. Poremećaj višestruke ličnosti

Višestruka ličnost

Višestruka ličnost. Ni jedan psihijatrijski poremećaj nije izazvao više kontraverzi kao što je to ovaj. Do skora se smatralo da su psihijatri „izmislili“ ovaj poremećaj.

Definicinja. Višestruka ličnost

Predstavlja kompleksan, hronični, disocijativni poremećaj koji karakterišu izmene sećanja i identiteta. Od drugih psihijatrijskih  poremećaja se razlikuje po kontinuiranoj koegzistenciji relativno stabilnih, ali naizmeničnih,  subjektivno odvojenih identiteta,  i povratnih epizoda iskrivljavanja sećanja, otvorene amnezije, ili oboje.

Epidemiologija višestruke ličnosti

Obično počinje u detinjstvu, ali se dijagnostikuje kasnije u adolescenciji. Češće se javlja medju osobama ženskog pola.

Etiologija višestruke ličnosti

Nastaje kao posledica traume, pri čemu obolela osoba ima sposobnost i kapacitet za korišćenje mehanizma disocijacije. Medjutim, trauma je nužan, ali ne i dovoljan činilac za nastanak poremećaja . Traumatska doživljavanja su uglavnom povezana sa fizičkim i sex zlostavljanjem u detinjstvu , pri čemu dete nema sposobnost i kapacitet da se brani ili prilagodjava. Ona mogu dovesti do mnoštva konflikata počev od krivice (zbog eventualno doživljenog sex uzbudjenja). Što znači da u osnovi poremećaja leže intrapsihički konflikti ili deficiti, povezani sa traumatskim doživljavanjima.

Nedostatak osobe iz okoline koje umiruju i kojima se dete može obratiti je glavni činilac koji doprinosi deficitu kao faktoru u razvoju višestruke ličnosti.

Deca i višestruke ličnosti

Deca koja odrastaju u porodicama u kojima ih roditelji zlostavljaju nemaju umirujuće negovatelje. U odsustvu takvih osoba žrtve se obraćaju svojim mučiteljima i u odraslo doba traže partnere koji će nastaviti „igru“. Zlostavljana deca počnu da veruju da je siledzijski roditelj bolji nego odsustvo roditelja. Predvidljivost ovakvih odnosa pomaže im da se odbrane od pretnje napuštanja. Ponavljanje traumatskih odnosa je primer pokušaja da se ovlada pasivno doživljenom traumom. Žrtve teže da imaju više kontrole nad onim što je bilo izvan njihove kontrole kad su bili deca.

Intergeneracijske dimenzije seksualnog zlostavljanja : roditelji koji zlostavljaju decu uglavnom su i sami bili žrtve zlostavljanja. U mnogim slučajevima su besni što im je nevinost oduzeta u tako nežno doba, pa doživljavaju duboku zavist prema nevinosti svoje dece. Zato, zlostavljajući ih , zavidljivo napadaju i upropašćavaju ono što im je na sličan način bilo oduzeto.

Kada se pacijenti sa višestrukom ličnošću sećaju svojih trauma iz detinjstva, često sebe krive nazivajući se „kurvama „ i  „droljama“ , koje zaslužuju ono što su dobili; a to im je „kazna“ što su bili loši. Ovaj stid i krivica mogu se objasniti introjektivnom identifikacijom sa „lošim roditeljima“. Oni se samookrivljavaju, što se može shvatiti kao očajnički pokušaj „osmišljavanja“ užasne situacije. Za malu decu je verovanje da je svet zlo mesto vrlo onespokojavajuća, pa zato veruju da su njihovi roditelji u osnovi dobri ljudi  kojim je stalo do njihovih interese, što traumatičnom iskustvu daje više smisla. Kada terapeuti pokušavaju da ubede pacijente da nisu krivi, ovi se osećaju neshvaćenim.

Klinička slika poremećaja višestruke ličnosti

Osnovna karakteristika ovog poremećaja je postojan je u jednoj osobi dve ili više odvojenih ličnosti ili stanja ličnosti, od kojih je svaka dominantna u odredjenom trenutku.

U klasičnim slučajevima postoje dve potpuno odvojene ličnosti, au drugom samo jedna ličnost i jedno ili više stanja ličnosti. Svaka od ovih ličnosti je kompleksana , sa jedinstvenim osećanjima, obrascima ponašanja i socijalnim odnosima koji odredjuju prirodu postupaka u trenucima dominiranja. Prelaz od jedne ka drugoj ličnosti je iznenadan i često povezan sa psihosocijalnim stresom.

Kliničke komplikacije nisu česte, a kada se jave onda se radi o : prolaznim psihotičnim reakcijama, psihoseksualnim poremećajima, poremećajima kontrole impulsa, samopovredjivanju, pokušajima suicida, heteroagresivnom ponašanju uz moguću zloupotrebu dece, napad ili silovanje, zavisnost od PAS.

Dijagnoza višestruke ličnosti

Poremećaj je redak , a osnovnu karakteristiku predstavlja postojanje dve ili više ličnosti u  jednoj osobi, pri čemu je samo jedna evidentna u odredjenom vremenu. Svaka ličnost je potpuna, sa sopstvenim sećanjima, ponašanjem i sklonostima

Najčešće se javljaju dve ličnosti pri čemu je jedna dominantna, ali ni jedna nema pristup sećanjima druge i one su skoro uvek nesvesne jedna druge. Prva promena iz jedne ličnosti u  drugu je nagla i tesno povezana sa traumatskim dogadjajima. Promene se mogu javiti u terapijskoj seansi (hiponza, relaksacija,abreakcija). 

Diferencijalna dijagnoza poremećaja višestruke ličnosti

Depresija, neurotski poremećaji, poremećaji ličnosti , ScH, zloupotreba PAS, bipolarni poremećaj, temporalna Epi, grand mal Epi, nesposobnost učenja, moždani tumori  , moždani organski psihosinrdom. Takodje je moguće udruživanje sa graničnim poremećajem ličnosti.

Lečenje poremećaja višestruke ličnosti

Hipnoterapija kognitivnog i psihodinamičkog pristupa.

Izvor: Nepoznat autor