Ознака: Zdrave i nezdrave emocije

Zdrave i nezdrave emocije

Ljudi obično dolaze na terapiju zato što se osećaju loše: nalaze se u stanju emocionalne patnje. Život svakog pojedinca, biilo da se radi o poslovnoj, društvenoj ili ljubavnoj sferi, ispunjen je brojnim stresnim događajima na koje reagujemo određenim emocijama.

Emocije kvalitetom i kvantitetom mogu biti prijatne, neprijatne, lepe, ružne, kratke, duge, jake, slabe, adekvatne, neadekvatne, zdrave, nezdrave i sl. Ako kažemo da je neka emocija zdrava ili nezdrava, odnosno samo – pomažuća ili samo – poražavajuća, mi ne ulazimo u sferu njihove autentičnosti, već funkcionalnosti, odlike da pomognu ili odmognu adaptaciji na konkretnu situaciju.

Kako su negativne životne situacije u životu neizbežne, od posebne je važnosti rasvetliti načine na koje ljudi mogu reagovati na njih. Osnovna pretpostavka je da negativne emocije mogu biti funkcionalne i disfunkcionalne za osobu, odnosno samo – pomažuće i samo – poražavajuće. Emocionalno reagovanje kojim čovek sebi pomaže u prevazilaženju posledica negativnih događaja predstavlja adaptabilno i funkcionalno reagovanje. Suprotno, emocionalne reakcije koje ljudima nanose štetu i poraz na planu preživljavanja i sreće, predstavljaju „iracionalne“ ili samo – poražavajuće izbore i reakcije. Osnovna pretpostavka REBT-a je da nezdrava emocija i disfunkcionalno ponašanje, nisu direktno posledica nepovoljnog događaja već proističe iz načina razmišljanja o tom događaju, odnosno iracionalnih uverenja. Promenom iracionalnih uverenja o nepovoljnom događaju značajno se menjaju samo – osujećujuće posledice (nezdrava osećanja) u odnosu na nepovoljni događaj. Pomoću ABC modela osoba može da stekne uvid kako ona sama, svesno ili nesvesno, bira da o nepovoljnim događajima u svom životu (A) misli (B) na način koji je vodi u emocionalni poremećaj (C), odnosno samo – osujećujuće emocije i ponašanja. Zdrava negativna osećanja slede iz racionalnih uverenja koja su fleksibilna, u skladu sa realnošću i korisna za nas, dok nezdrava negativna osećanja slede iz iracionalnih koja su rigidna, nerealistična i nekorisna. Pošto su racionalna i iracionalna uverenja kvalitativno različita, onda su i zdrava i nezdrava negativna osećanja kvalitativno različita.

Zdrava i nezdrava osećanja možemo razlikovati po sledećim kriterijumima:

Fenomenološki: Kada je ometeno postizanje ciljeva osobe, zdrava negativna osećanja čine je pobuđenom u vezi s tim, dok nezdrava negativna osećanja osoba doživljava kao psihičku patnju i bol.

Fiziološki: Zdrava negativna osećanja prati smanjena aktivnost autonomnog nervnog sistema, dok nezdrava negativna osećanja prate preterane reakcije autonomnog nervnog sistema (ubrzano lupanje srca, znojenje, osećaj malaksalosti, itd.)

Bihejvioralno: Zdrava negativna osećanja motivišu osobu da se ponaša funkcionalno što znači usmereno ka cilju i osoba nastoji da situaciju što pre promeni u svoju korist, a ako to ne može, da je prihvati onakvu kakva jeste, dok je nezdrava negativna osećanja motivišu da se ponaša na samoosujećujući način, koji ometa postizanje ovih ciljeva.

Kognitivno: Zdrava negativna osećanja povezana su sa razmišljanjem koje je fleksibilno i realistično, dok su nezdrava negativna osećanja povezana sa razmišljanjem koje je ekstremno i nerealistično.

Uloga osećanja kao socijalnog stimulusa: Kada osoba doživljava zdrava negativna osećanja ljudi su često spremniji da pruže empatiju i podršku, a kada osoba doživljava nezdrava negativna osećanja, ljudi češće izbegavaju ili su skloni da je kazne ili osuđuju.

U tabeli ispod prikazane su zdrave negativne emocije koje predstavljaju alternativu nezdravim, samo – poražavajućim emocijama.

Tipične teme Nezdrava negativna emocija Zdrava negativna emocija
Opasnost Anksioznost Obazrivost, zabrinutost
Gubitak / neuspeh Depresija Tuga
Prekršaj / neuspeh u pridržavanju ličnog moralnog načela; povredili ste nekoga Osećanje krivice Kajanje
Odstupanje od ličnog ideala u socijalnoj situaciji, socijalna neadekvatnost, otkrivanje neke lične tajne pred drugima Sramota Nelagoda
Neko vas je izneverio i vi smatrate da ne zaslužujete takav tretman, neko je bio nepravedan prema vama Povređenost Razočaranost
Neko je prekršio vaša pravila, neko vas frustrira, neko vas ne ceni dovoljno, neko vas omalovažava Bes Nezadovoljstvo, iziritiranost
Neko ugrožava vaš odnos sa drugom osobom Nezdrava ljubomora Zdrava ljubomora
Neko ima nešto što vi nemate, a vrednujete Nezdrava zavist Zdrava zavist

U zavisnosti od toga kako razmišljamo o događajima koje smo procenili kao negativne, možemo reagovati na zdrav i nezdrav način. Cilj REBT psihoterapije jeste da pomogne klijentima da nauče da reaguju zdravim negativnim emocijama na negativne događaje umesto nezdravim. Na primer mnogo je korisnije za osobu da bude tužna i razočarana posle razvoda nego depresivna i povređena.

Iako je u ovom tekstu akcenat na zdravim i nezdravim negativnim emocijama, vredi napomenuti da razlikujemo i zdrave i nezdrave pozitivne emocije. I ovde „zdravo“ sagledavamo po principu najmanje patnje i najvećeg zadovoljstva, samo što je kod negativnih, neprijatnih emocija akcenat na najmanjem bolu, a kod ovih pozitivnih na najvećem zadovoljstvu. Zdrava pozitivna osećanja slede iz racionalnih uverenja, dok nezdrava pozitivna osećanja slede iz iracionalnih uverenja. U zdrava pozitivna osećanja spadaju: zadovoljstvo, radost, oduševljenje i sl., koja se javljaju u prisustvu pozitivnih događaja koji ukazuju da su želje koje osoba ima ostvarene. U nezdrava pozitivna osećanja spadaju: sreća, ponos, moć, euforija, ushićenost sobom ili drugom osobom i sl., koja se javljaju u prisustvu pozitivnih događaja koji ukazuju da su zahtevi osobe ostvareni. Iako su sva pomenuta osećanja prijatna, ona koja su zdrava i pozitivna pomažu osobi da ostvari svoje dugoročne ciljeve, dok ona koja su nezdrava i pozitivna obično donose neposredno osećanje zadovoljstva, ali dugoročno gledano, vode lošim posledicama.

Patološko laganje

Svi mi smo nekada nekog slagali, i te laži su imale neki specifičan cilj – postizanje određene koristi ili izbegavanje …

Sve što bi trebalo da znate o REBT psihoterapiji

Kao primer savremenog psihoterapijskog pristupa daćemo osnove Racionalno emotivne bihevioralne terapije – REBT (Rational …

Prokrastinacija i odlaganje – uzroci

Prokrastinacija znači odlaganje nečeg neprijatnog. Prokrastinacija je izbegavajuće ponašanje koje ima za posledicu sabotiranje …