Tok lečenja paničnog poremećaja i agorafobije
Borba protiv panike i patološkog straha uopšte je postepen proces. On zahteva dosta vremena, puno motivacije i upornosti i isto toliko prakse i vežbe. U lečenju paničnog poremećaja ne postoji “čarobna formula” koja pomaže svima. Da biste uspeli u lečenju, važno je da otkrijete svoju “formulu”, odnosno da primenite onu kombinaciju postupaka koja vama odgovara i u tempu koji je prilagođen vašim mogućnostima i potrebama.
Pogoršanja i poboljšanja panike i agorafobije
Usponi i padovi su normalna pojava u svakodnevnom životu, pa to treba očekivati i tokom lečenja. Neki pacijenti budu oduševljeni posle nekoliko dana lečenja, jer se osećaju mnogo bolje nego što su očekivali i kao da im nestanu svi simptomi, pa mi to u šali zovemo “medeni mesec”. No kao i u životu, ponekad se posle “medenog meseca” u lečenju dogodi neprijatno “otrežnjenje” u vidu pogoršanja. Mada se i pri pogoršanju obično ne osećate gore nego pre početka lečenja, može vam se učiniti da vam nikad nije bilo tako loše! Ako ga doživite, uživajte u “medenom mesecu” lečenja, ali da se ne biste razočarali, setite se da ni on nije večan i pripremite se za ono što bi moglo da se dogodi posle: ponovna pojava simptoma, “oživljavanje” straha od straha, napad panike, možda i utisak kao da vam nikad neće biti bolje…
Koja pitanja postavljate
U cilju sprečavanja prevelikih oscilacija tokom lečenja, korisno je da preispitate svoje postupke, ponašanje i stavove u procesu lečenja. Ovo su neka od pitanja koja sebi treba da postavite:
- Da li su ciljevi koje ste sebi postaviti previše ambiciozni? Ili su oni možda suviše laki?
- Da li su vaša očekivanja od lečenja realna?
- Kako planirate vežbe? Da li se držite redosleda u izlaganju ili “preskačete” pojedine situacije? Da li sebi zadajete suviše teške ili suviše lake vežbe? Da li “krećete” u sledeću vežbu pre nego što ste sasvim “savladali” prethodnu? Da li neke vežbe treba da sprovodite češće i tokom dužeg vremenskog perioda pre nego što krenete dalje? Da li ste dovoljno pripremljeni za obavljanje težih vežbi?
- Da li ste skloni da verujete da će se problem “rešiti sam od sebe”, nezavisno od toga koliko se vi angažujete?
- Da li više razmišljate o mogućim uzrocima problema nego o načinima kako da se on reši?
- Da li ste skloni da očekujete od nekog drugog (na primer, od terapeuta) da reši vaš problem?
Simptomi straha mogu se ponavljati
Iz iskustva znam da se pacijenti najteže mire sa spoznajom da im se simptomi straha i napadi panike mogu tokom života ponavljati bez ikakvog reda i pravila, jer to često tumače kao da je panični poremećaj “neizlečiv” ili kao da su “osuđeni” da se ceo život bore sa strahom i napadima panike. Ali, to je samo “prvi deo” realnog stanja stvari. Drugi deo, koji mnogi na žalost ne “čuju” odmah jer budu očajni zbog onog prvog, jeste da nije toliko važno da li će se simptomi ponovo pojaviti ili ne, koliko je važno da znate šta da “radite” sa simptomima. Ako ste to naučili i stekli dovoljno samopouzdanja, nećete se plašiti simptoma, pa se zato nećete stalno ni pitati da li će vam se simptomi ponavljati.
Dakle, nije realno očekivati da će vaš oporavak ići pravolinijski uzlaznom linijom i da će vama biti samo bolje i bolje. Tako biste stigli do nekog idealnog stanja, koje, naravno, ne postoji. Ono što je realno jeste da će se bez obzira na oscilacije tokom lečenja, vaše stanje postepeno popravljati i vaši simptomi biti sve blaži, a napadi panike slabije izraženi i manje učestali.
Šta kaže praksa
U praksi se uz redovno, svakodnevno korišćenje terapijskih postupaka, kod većine postižu sasvim dobri rezultati za šest do osam nedelja lečenja. To ne mora da znači da ste se u potpunosti oslobodili svih simptoma, da vas ponekad ne muči “strah od straha” i da više nema situacija u kojima ne osećate nikakav strah ili nelagodnost. Ali, “dobar ishod” bi trebalo da znači da ste ovladali postupcima za borbu protiv simptoma i straha i da ste stekli sigurnost da te postupke primenjujete taman toliko koliko je potrebno da vam simptomi ne predstavljaju problem i da se ne bojite svog straha.
Iz knjige: Bez straha o strahu, panici i fobiji, dr Vladan Starčević