loader

Radno vreme : Pon – Pet: 18:00 – 21:00

Fill 1

Zakažite seansu : Mob: + 381 61 180 1972 ::: Viber: +381 60 48 58 788

image

Izraz “veštačka inteligencija” (VI) prvi put je upotrebio Džon Makarti 1955. godine, kako bi objasnio postupke potrebne da bi mašina pokazala ponašanje koje ljudi smatraju inteligentnim. Danas, veštačka inteligencija je deo računarske nauke i predstavlja jednu od naprednijih digitalnih tehnologija.

Veštačka inteligencija AI šta je?

Veštačka inteligencija je sposobnost računara ili robota da obavljaju zadatke koji se obično povezuju sa inteligentnim bićima. VI podrazumeva simulaciju ljudske inteligencije kroz mašine koje su programirane da misle poput ljudi i imitiraju njihove radnje. Ovaj izraz se može koristiti za bilo koju mašinu koja pokazuje karakteristike povezane sa ljudskim umom, kao što su učenje i rešavanje problema. Ključni aspekt VI je njena sposobnost da racionalizuje i preduzima akcije koje vode ka ostvarenju određenog cilja.

Iako nema opšte prihvaćene definicije VI, prema Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), veštačka inteligencija predstavlja “mašinski sistem koji je sposoban da daje prognoze, preporuke ili da utiče na okolinu koristeći ciljeve postavljene od strane čoveka”. Sistemi bazirani na VI mogu biti isključivo softverski i delovati u virtuelnom svetu, kao što su softveri za analizu slika, internet pretraživači ili sistemi za prepoznavanje govora i lica; ili mogu biti ugrađeni u uređaje – hardver, poput naprednih robota, autonomnih vozila i bespilotnih letelica.

Vrste veštačke inteligencije

Razlikujemo više vrsta veštačke inteligencije, a prema složenosti uređaja koji je koriste, može se podeliti na:

  1. Reaktivne mašine – ovo su najosnovniji roboti, reaguju samo na trenutne situacije i nemaju memoriju o prethodno obavljenim zadacima ili događajima;
  2. Mašine sa ograničenom memorijom – ove mašine mogu da zadrže informacije koje su naučile na osnovu posmatranja prethodnih događaja ili podataka;
  3. Teorija uma – predstavlja mašine koje se zasnivaju na ljudskim osećanjima, sećanjima ili drugim moždanim obrascima, te na osnovu njih mogu da reaguju različito u zavisnosti od situacije;
  4. Svest – ova vrsta još uvek nije razvijena, a zasniva se na ljudskoj svesti. Ove mašine bi mogle da predviđaju i osećanja drugih oko sebe.

Metode veštačke inteligencije

Metode koje VI koristi za ostvarivanje svojih ciljeva uključuju mašinsko učenje i njen deo duboko učenje. Prva tehnika omogućava predviđanje budućih ponašanja na osnovu velikog skupa podataka o prethodnim ponašanjima i rezultat je dostupnosti velike količine podataka, napretka u razvoju algoritama i povećane računarske obrade.

Duboko učenje se koristi za opisivanje skupa algoritama zasnovanih na konceptu neuronskih mreža. Ovi algoritmi pokušavaju da oponašaju rad neurona mozga, što im omogućava da efikasno uče iz primera i zatim primenjuju naučeno na nove podatke. Problemi u prepoznavanju govora i identifikaciji objekata na slici se rešavaju upravo dubokim učenjem.

Veštačka inteligencija se koristi u najrazličitijim oblastima, od saobraćaja, energetike, medicine, finansija, javnih usluga do vojne industrije. Takođe, ona je sastavni deo naše svakodnevnice kroz upotrebu pametnih telefona i virtuelnih asistenata, tokom vožnje automobila sa auto-pilot sistemom ili učenja stranog jezika preko Duolingo aplikacije. Upravo ta multidisciplinarnost predstavlja izuzetan potencijal ove tehnologije.

Kada je u pitanju njena upotreba, McKinsey Global Institute predviđa da će do 2030. godine oko 70% preduzeća implementirati barem jednu funkciju sa tehnologijom VI, dok će nešto manje od polovine preduzeća imati čitav spektar takvih tehnologija.

Benefiti veštačke inteligencije

  1. Pomoć u istraživanju i analizi podataka – Mašinsko učenje može pomoći u kreiranju prediktivnih modela i razumevanju potencijalnih ishoda kroz analizu velikog broja podataka. To znači da može pružiti veliku pomoć u polju medicinske dijagnostike i lečenja.
  2. Upravljanje rutinskim zadacima – Obavljanje poslovnih zadataka koji se ponavljaju nije samo dugotrajno, već može smanjiti produktivnost zaposlenih vremenom. S pomoću VI može se automatizovati interakcija između različitih poslovnih sistema i olakšati naporan posao kompaniji.
  3. Lak pristup informacijama – Još jedan proizvod VI, čet botovi ili virtuelni asistenti, predstavljaju odličan primer lakšeg pristupa informacijama. Tako, na primer, stanovnici Londona, putem čet bota, mogu dobiti informacije o stanju u saobraćaju.
  4. Pomoć zanimanjima visokog rizika – Za različita zanimanja visokog rizika, razvijene su mašine sa sistemima zasnovanim na VI koje obavljaju poslove umesto ljudi. Na primer, u rudarskoj industriji razvijene su mašine i vozila koja ulaze u teško dostupne delove rudnika, obavljajući poslove rudara, bez rizika za njihove živote.
Spec. dr med. Milan Popović

Psihijatar i psihoterapeut

Pružam usluge psihoterapije i psihijatrijskih pregleda u zemlji i inostranstvu. Radim uživo u našim prostorijama, kod klijenta ili Online preko Google Meet i Zoom platforme.

Usluge

  • REBT psihoterapija
  • Bračna i partnerska psihoterapija
  • Grupna psihoterapija
  • Psihijatrijski pregledi
  • Psihijatrijska procena za smeštaj u dom
  • Psihijatrijska procena testatorske sposobnosti

Radno vreme

  • Radnim danima 18:00 - 21:00
  • Subota 18:00 - 21:00
  • Nedelja 18:00 - 21:00

Kontakt

Pratite me:

© Copyright 2024 epsihijatar.net. Dizajnirao Dr Milan Popović. Sva prava zadržana.